Jump to content

Препоручена порука

Izvinjavam se sto nisam vidjela ranija pitanja. Krstila sam se zato sto vjerujem u Boga Oca, Isusa Hrista i Duha Svetoga. A pomislila sam da nisam pravilno krstena kad sam pricala sa drugim ljudima Pravoslavne vjeroispovjesti koji su mi rekli da sam se trebala krstiti vodom, a ne skropljenjem, rekli su mi - to nikako nije dozvoljeno i da ima Pravoslavnih Crkava koji krstenje obavljaju na pravi nacin - vodom, pogotovo u Srbiji. Onda sam trazila i u Bibliji (Svetom pismu), gdje je opisano Isusovo krstenje kao sto mnogi znaju, i da je Isus rekao da se treba krstiti na nacin kojim je On krsten.

Mislis da svi treba da idemo na Jordan da nas krsti Jovan Krstitelj kao Njega?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 422
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Izvinjavam se sto nisam vidjela ranija pitanja. Krstila sam se zato sto vjerujem u Boga Oca, Isusa Hrista i Duha Svetoga. A pomislila sam da nisam pravilno krstena kad sam pricala sa drugim ljudima Pravoslavne vjeroispovjesti koji su mi rekli da sam se trebala krstiti vodom, a ne skropljenjem, rekli su mi - to nikako nije dozvoljeno i da ima Pravoslavnih Crkava koji krstenje obavljaju na pravi nacin - vodom, pogotovo u Srbiji. Onda sam trazila i u Bibliji (Svetom pismu), gdje je opisano Isusovo krstenje kao sto mnogi znaju, i da je Isus rekao da se treba krstiti na nacin kojim je On krsten.

Bice sve ok :) Obrati paznju na Hrista koji nas Krstava Duhom Svetim, Obrati paznju na dar i pecat Duha Svetoga.

Pitanje ti je jednostavno kao sto mozes jednostavno da dobijes odgovor od svog svestenika. Pitaj ga da li je falsifikovao pravi nacin Krstenja.

Ono sto mene muci najvise kod tebe je to da si zedna pravoslavnog dijaloga. Ovde smo svi braca i sestre ali ne ocekuj da smo savrseni.

Pitanja ti se postavljaju verovatno u mraku pa jos kad dobijemo tvoju nesigurnost u Bogopoznanju mogu misliti kako ti se onda muci dusha. Ispravno si krstena to mogu da ti ovde potvrde svi i budi ponosna sto si nosioc Istine koja ce uvek da ti razjasni sve.

Uvek pitaj pitaj pitaj ...

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali stvarno nisam nasla u Bibliji da se treba moliti Majci Bozijoj (Hristovoj), vec samo direktno Bogu Isusu i da je On jedini posrednik izmedju nas i Boga, a ne moliti se Majci da ona prenese nase molitve Bogu.
 

 

Ово што је подвучено и болдовано никако не могу разумјети! Ок, схавтила сам да се молиш Исусу, али зашто си раздвојила Бога Оца од Бога Сина!!?

 

То једно, а друго......Негдје сам прочитала да си спомињала иконе као идолопоклонство и да у Библији стоји да се не треба клањати идолима, јер је тако Бог објавио кроз другу заповијест! Морам те разувјерити да то није клањање идолима! Цијели седми Васељенски сабор је посвећен иконоборству, тј. да се уведе икона као предмет поштовања, а не обожавања! Како већ Оби рече, православна вјера није само Свето Писмо, него и Свето Предање! Највећи борац за икону је св.Јован Дамаскин који је сам осликао Богородицу и који је у одбрани иконе рекао; "будући да је Невидљиви постао видљив и Неописиви описив", а то значи да се Бог открио људима, не само ријечју и преко пророка, него у особи утјеловљеног Логоса. Значи Бог је постао човјек! Да икона има итекакво утемељење у Светом Писму доказује Матејево јеванђеље глава 13, стих 16 и 17 гдје стоји; "А благо очима вашим што виде и ушима вашим што чују. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници жељели видјети шта ви видите, и не видјеше; и чути шта ви чујете, и не чуше" Уосталом, овим дијелом Јеванђеља се послужио и Јован Дамаскин у својој одбрани иконе! 

 

Мој ти је пријатељски савјет да ако си се већ упустила у читање Светог Писма, да пронађеш некога (најбоље свог парохијског свештеника) да ти на набољи могући начин покуша протумачити и приближити неке дијелове који ти нису најјаснији! Отиђи и на Литургију! Обично свештеник по завршетку Литургије, протумачи народу оно шта је тај дан из Јеванђеља читао! 

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala na odgovoru. Mogu li Vas citirati: "Nedelja je nova subota, jer Isus sve čini novim (Otk 21,5)". On je Novo stvorenje i daje nam novi i večni život. A onda pisete: "Zato hrišćani slave subotu". U Otkrivenju pise ovako: Otkrivenje 21,5 I reče onaj što sjeđaše na prijestolu: evo sve novo tvorim. I reče mi: napiši, jer su ove riječi istinite i vjerne.  Pojasnite mi: "Nedelja je nova subota" i "Zato hriscani slave subotu".  Malo mi je kontradiktorno. Pravi dan od odmora po ovome, je subota ili nedelja? Ja sam po ovome shvatila - subota. Jesam li u pravu ili sam pogresno shvatila? Ili je Isus posto sve cini novim, rekao: "Nedelja je nova subota", znaci ostaje nedelja kao dan od odmora?

Hvala

 

Lapsus :) ...mislio sam nedelja.

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Aleks7

Јесам ли ја добро прочитао на претходним странама или ми се причинило. Адвентисти дају десетак својој заједници?  То значи више од целе плате годишње!! Па толико православни верник да за цео живот. Стварно ми није јасно где је ту "бесплатно" крштење и остало наведено... "бесплатно"

Od jedne prijateljice sam tako cula. Kaze da to ima zapisano u Svtom pismu, da je tako Isus rekao.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

U SZ Bog je najavio da ce ukinuti subotu......

 

 I ukinuću svaku radost njenu, svetkovine njene, mladine njene i subote njene i sve praznike njene.
 
3 Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
 
14 Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi.
 
 Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gneva svog odbaci cara i sveštenika.
 
0703_read 

 

Potrazicu da procitam. Hvala

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bice sve ok :) Obrati paznju na Hrista koji nas Krstava Duhom Svetim, Obrati paznju na dar i pecat Duha Svetoga.

Pitanje ti je jednostavno kao sto mozes jednostavno da dobijes odgovor od svog svestenika. Pitaj ga da li je falsifikovao pravi nacin Krstenja.

Ono sto mene muci najvise kod tebe je to da si zedna pravoslavnog dijaloga. Ovde smo svi braca i sestre ali ne ocekuj da smo savrseni.

Pitanja ti se postavljaju verovatno u mraku pa jos kad dobijemo tvoju nesigurnost u Bogopoznanju mogu misliti kako ti se onda muci dusha. Ispravno si krstena to mogu da ti ovde potvrde svi i budi ponosna sto si nosioc Istine koja ce uvek da ti razjasni sve.

Uvek pitaj pitaj pitaj ...

Tačno tako. Hvala na odgovoru. Zaista me to mucio način krštenja. A sa Bogom jesam i bicu zauvijek.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Ово што је подвучено и болдовано никако не могу разумјети! Ок, схавтила сам да се молиш Исусу, али зашто си раздвојила Бога Оца од Бога Сина!!?

 

То једно, а друго......Негдје сам прочитала да си спомињала иконе као идолопоклонство и да у Библији стоји да се не треба клањати идолима, јер је тако Бог објавио кроз другу заповијест! Морам те разувјерити да то није клањање идолима! Цијели седми Васељенски сабор је посвећен иконоборству, тј. да се уведе икона као предмет поштовања, а не обожавања! Како већ Оби рече, православна вјера није само Свето Писмо, него и Свето Предање! Највећи борац за икону је св.Јован Дамаскин који је сам осликао Богородицу и који је у одбрани иконе рекао; "будући да је Невидљиви постао видљив и Неописиви описив", а то значи да се Бог открио људима, не само ријечју и преко пророка, него у особи утјеловљеног Логоса. Значи Бог је постао човјек! Да икона има итекакво утемељење у Светом Писму доказује Матејево јеванђеље глава 13, стих 16 и 17 гдје стоји; "А благо очима вашим што виде и ушима вашим што чују. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници жељели видјети шта ви видите, и не видјеше; и чути шта ви чујете, и не чуше" Уосталом, овим дијелом Јеванђеља се послужио и Јован Дамаскин у својој одбрани иконе! 

 

Мој ти је пријатељски савјет да ако си се већ упустила у читање Светог Писма, да пронађеш некога (најбоље свог парохијског свештеника) да ти на набољи могући начин покуша протумачити и приближити неке дијелове који ти нису најјаснији! Отиђи и на Литургију! Обично свештеник по завршетку Литургије, протумачи народу оно шта је тај дан из Јеванђеља читао! 

 

 

Hvala na iscrpnom odgovoru.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala na odgovoru. Mogu li Vas citirati: "Nedelja je nova subota, jer Isus sve čini novim (Otk 21,5)". On je Novo stvorenje i daje nam novi i večni život. A onda pisete: "Zato hrišćani slave subotu". U Otkrivenju pise ovako: Otkrivenje 21,5 I reče onaj što sjeđaše na prijestolu: evo sve novo tvorim. I reče mi: napiši, jer su ove riječi istinite i vjerne.  Pojasnite mi: "Nedelja je nova subota" i "Zato hriscani slave subotu".  Malo mi je kontradiktorno. Pravi dan od odmora po ovome, je subota ili nedelja? Ja sam po ovome shvatila - subota. Jesam li u pravu ili sam pogresno shvatila? Ili je Isus posto sve cini novim, rekao: "Nedelja je nova subota", znaci ostaje nedelja kao dan od odmora?

Hvala

 

Мидрашев одговор није сасвим прецизан из православног угла...

 

Субота као "обавезан дан одмора" је саставни део старозеветног, Мојсијевог закона - који је, како каже Христос, "испуњен". Апостол Павле даље објашњава да то значи да тај закон за хришћане није потребан, јер је био "слика онога што ће доћи". Значи само једна симболика, пошто у Старом Завету људи још увек нису имали пуну истину о Богу.

 

Православна Црква у ствари и даље обележава суботу као посебан, празничан дан - на пример, суботом се не пости строго, постоје посебна богослужења и слично. Субота се у Православљу сматра за седмични празник, као успомена на Постање. Међутим, у Мојсијевом закону је постојао и церемонијални аспект светковања суботе, а то је била строга забрана да се на тај дан било шта ради. Као и све остале церемонијалне уредбе Мојсијевог закона то данас више није на снази, непотребно је. Наравно, у Православљу не постоји никакав проблем ако неки верник не жели да ради суботом (или било који други дан), то је лична ствар. За нас је то небитно.

 

Недеља није "замена за суботу" и ми је никада не зовемо "седми дан". Недеља је нови празник - успомена на Христово васкрсење. Пошто је Васкрсење најважнији хришћански празник, онда се у тај дан окупљамо и славимо. Значи, недеља као седмични празник не вуче своје порекло из старозаветног закона па да онда расправљамо "који је прави дан". Нема ту никаквог конфликта. Оба дана, субота и недеља, су "прави". Само сваки има своју симболику и значај.

 

И за крај, сведочанство Библије - у Новом Завету не постоји ни један једини пример да су се хришћани окупљали суботом. Има пар примера да су апостоли ишли да проповедају Јеврејима који су се окупљали суботом у синагоги на своје богослужење, али то није било окупљање и богослужење хришћана. Хришћанско богослужење помиње се на пар места у Новом Завету, када су се окупљали на молитву (Дела 2, 1. Кор 16:2) или да "ломе хлеб" (литургија - Дела 20:7), и сваки пут је то било "у први дан седмице" - недељу.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мидрашев одговор није сасвим прецизан из православног угла...

 

Субота као "обавезан дан одмора" је саставни део старозеветног, Мојсијевог закона - који је, како каже Христос, "испуњен". Апостол Павле даље објашњава да то значи да тај закон за хришћане није потребан, јер је био "слика онога што ће доћи". Значи само једна симболика, пошто у Старом Завету људи још увек нису имали пуну истину о Богу.

 

Православна Црква у ствари и даље обележава суботу као посебан, празничан дан - на пример, суботом се не пости строго, постоје посебна богослужења и слично. Субота се у Православљу сматра за седмични празник, као успомена на Постање. Међутим, у Мојсијевом закону је постојао и церемонијални аспект светковања суботе, а то је била строга забрана да се на тај дан било шта ради. Као и све остале церемонијалне уредбе Мојсијевог закона то данас више није на снази, непотребно је. Наравно, у Православљу не постоји никакав проблем ако неки верник не жели да ради суботом (или било који други дан), то је лична ствар. За нас је то небитно.

 

Недеља није "замена за суботу" и ми је никада не зовемо "седми дан". Недеља је нови празник - успомена на Христово васкрсење. Пошто је Васкрсење најважнији хришћански празник, онда се у тај дан окупљамо и славимо. Значи, недеља као седмични празник не вуче своје порекло из старозаветног закона па да онда расправљамо "који је прави дан". Нема ту никаквог конфликта. Оба дана, субота и недеља, су "прави". Само сваки има своју симболику и значај.

 

И за крај, сведочанство Библије - у Новом Завету не постоји ни један једини пример да су се хришћани окупљали суботом. Има пар примера да су апостоли ишли да проповедају Јеврејима који су се окупљали суботом у синагоги на своје богослужење, али то није било окупљање и богослужење хришћана. Хришћанско богослужење помиње се на пар места у Новом Завету, када су се окупљали на молитву (Дела 2, 1. Кор 16:2) или да "ломе хлеб" (литургија - Дела 20:7), и сваки пут је то било "у први дан седмице" - недељу.

 

 

Види се да човек зна знање.

 

facenew22222222

 

Тачно тако све што си реко, приде што је Христос онолико пута "кршио" светковање суботе, те је лечио људе суботом изгонио демоне, проповедао итд. за чега га тако често опомињу фарисеји.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala na iscrpnom odgovoru.

 

То није ни приближно исцрпан одговор! Постоји књига која се зове "Теологија иконе" у којој је све баш до у детаље објашљено шта је то уствари икона! Ово што сам ја навела је само покушај да ти у најкраћим цртама кажем да икона није (и поштовање истих) идолопоклонство! 

Покушаћу на нету пронаћи ову књигу и поставити па ако желиш можеш је прочитати! 

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мидрашев одговор није сасвим прецизан из православног угла...

 

Субота као "обавезан дан одмора" је саставни део старозеветног, Мојсијевог закона - који је, како каже Христос, "испуњен". Апостол Павле даље објашњава да то значи да тај закон за хришћане није потребан, јер је био "слика онога што ће доћи". Значи само једна симболика, пошто у Старом Завету људи још увек нису имали пуну истину о Богу.

 

Православна Црква у ствари и даље обележава суботу као посебан, празничан дан - на пример, суботом се не пости строго, постоје посебна богослужења и слично. Субота се у Православљу сматра за седмични празник, као успомена на Постање. Међутим, у Мојсијевом закону је постојао и церемонијални аспект светковања суботе, а то је била строга забрана да се на тај дан било шта ради. Као и све остале церемонијалне уредбе Мојсијевог закона то данас више није на снази, непотребно је. Наравно, у Православљу не постоји никакав проблем ако неки верник не жели да ради суботом (или било који други дан), то је лична ствар. За нас је то небитно.

 

Недеља није "замена за суботу" и ми је никада не зовемо "седми дан". Недеља је нови празник - успомена на Христово васкрсење. Пошто је Васкрсење најважнији хришћански празник, онда се у тај дан окупљамо и славимо. Значи, недеља као седмични празник не вуче своје порекло из старозаветног закона па да онда расправљамо "који је прави дан". Нема ту никаквог конфликта. Оба дана, субота и недеља, су "прави". Само сваки има своју симболику и значај.

 

И за крај, сведочанство Библије - у Новом Завету не постоји ни један једини пример да су се хришћани окупљали суботом. Има пар примера да су апостоли ишли да проповедају Јеврејима који су се окупљали суботом у синагоги на своје богослужење, али то није било окупљање и богослужење хришћана. Хришћанско богослужење помиње се на пар места у Новом Завету, када су се окупљали на молитву (Дела 2, 1. Кор 16:2) или да "ломе хлеб" (литургија - Дела 20:7), и сваки пут је то било "у први дан седмице" - недељу.

 

"Kao što vidimo i znamo, ta se zamena subote danom vaskresenja ipak desila. Dakle, praznovanje nedelje kao uspomene na vaskrsenje Hristovo, umesto starozavetne subote, svedoči da je vaskrsenje ipak činjenica, jer bez toga ne bi bilo ni razloga ni mogućnosti da hrišćani praznuju nedelju." Prof. dr. Lazar Milin, Naučno opravdanje religije, Natprirodno otkrivena religija, Knjiga 5, str 243. Da ne navodim dalje.

 

Dakle...

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мидрашев одговор није сасвим прецизан из православног угла...

 

Субота као "обавезан дан одмора" је саставни део старозеветног, Мојсијевог закона - који је, како каже Христос, "испуњен". Апостол Павле даље објашњава да то значи да тај закон за хришћане није потребан, јер је био "слика онога што ће доћи". Значи само једна симболика, пошто у Старом Завету људи још увек нису имали пуну истину о Богу.

 

Православна Црква у ствари и даље обележава суботу као посебан, празничан дан - на пример, суботом се не пости строго, постоје посебна богослужења и слично. Субота се у Православљу сматра за седмични празник, као успомена на Постање. Међутим, у Мојсијевом закону је постојао и церемонијални аспект светковања суботе, а то је била строга забрана да се на тај дан било шта ради. Као и све остале церемонијалне уредбе Мојсијевог закона то данас више није на снази, непотребно је. Наравно, у Православљу не постоји никакав проблем ако неки верник не жели да ради суботом (или било који други дан), то је лична ствар. За нас је то небитно.

 

Недеља није "замена за суботу" и ми је никада не зовемо "седми дан". Недеља је нови празник - успомена на Христово васкрсење. Пошто је Васкрсење најважнији хришћански празник, онда се у тај дан окупљамо и славимо. Значи, недеља као седмични празник не вуче своје порекло из старозаветног закона па да онда расправљамо "који је прави дан". Нема ту никаквог конфликта. Оба дана, субота и недеља, су "прави". Само сваки има своју симболику и значај.

 

И за крај, сведочанство Библије - у Новом Завету не постоји ни један једини пример да су се хришћани окупљали суботом. Има пар примера да су апостоли ишли да проповедају Јеврејима који су се окупљали суботом у синагоги на своје богослужење, али то није било окупљање и богослужење хришћана. Хришћанско богослужење помиње се на пар места у Новом Завету, када су се окупљали на молитву (Дела 2, 1. Кор 16:2) или да "ломе хлеб" (литургија - Дела 20:7), и сваки пут је то било "у први дан седмице" - недељу.

 

Razumjela sam da je nedelja novi praznik uspomena na Hristovo vaskrsenje. Znači slavimo Hristovo vaskrsenje. Jasno. I oba dana - subota i nedelja su pravi. Gdje da nađem da je "nedelja novi praznik"? Ja sam našla u NZ u Djelima 13,14.27.42-44; 15,21; 16,13; 17,2; 18,4.  Pavle i njegovi pratioci su svetkovali subotu. U Djelima 2,1 se ne spominje ni subota ni nedelja. A 1. Korinćanima 16,2 "Svaki prvi dan sedmice neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja, koliko može, da ne bivaju skupljanja tada, kad dođem.!" Pojasnite mi molim 1. Korinćanima 16,2. Koju simboliku ima subota a koju nedelja kao dan? A po Djelima apostolskim 20:7 Pavle je govorio u nedelju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...