Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[албатрос]

Опростите што овако упадам, можда ово није тема овога, не знам гдје  бих то ставила, не знам ни како да цитирам, ово су Медове ријечи "то је адамовска замка због које је и пао у несветост - прво је хтео да постане свет па тек онда да се обожи". Схватам шта си одговорио, шта си мислио да кажеш ДанкиМ, али да ли си овај термин "адамовска замка" употријебио само као појаву код људи, не што је и Адам тако пао. Ја сам схватила да су Адам и Ева пали зато што су сваљивали кривицу на друге, и јели неке тамо забрањене воћке, нису рекли да су сами криви, него змија ме наговорила, Ева ми је дала,тад им је Бог одузео дарове које смо ми Христовим доласком добили натраг. Ваљда су Адам и Ева били већ свети, какво обожавање? Дакле је ли ово само језички термин "адамовска замка"? 

[Милан Меденица :)]

нису Адам и Ева били ни свети ни богови, нити су избачени из Едемског врта због тога што нису хтели да признају кривицу него зато што су изабрали пут смрти. Адам и Ева су у Едемском црту припремани да изаберу један од два пута и према томе само потенцијал обожења или пада су могли искористити.

како су изабрали Пад покушавајући прво да постану свети (без Бога) и да се обоже потом, уклоњени су да не би кусали плод са Дрвета Живота и да се обоже вечно за смрт.

што се тиче термина, надам се да је сад јаснији и зашто је замка прво потенцирати светост у верника, па тек онда обожење (приступање причешћу).

[Ел Нињо]

Видим да је већина нас на исти начин доживљавала прву исповест Поред свега тога ја бих додао да сам на својој првој исповести пар пута свештеника уместо са "оче" ословио са Господе, онако, несвесно. Док сам био на коленима са епитрахиљом преко главе и свећом у рукама осећао сам се заиста као да причам директно са Богом, а не са свештеником. Толики страх у почетку од исповести и напетост, а такво олакшање после. Прелеп осећај.

[албатрос]

Ух док ја ово скапирам " Нису Адам и Ева били ни свети ни богови", јасно ми је да никад нико неће бити Бог, он је смо један, ако су то хтјели онда су пали у гордост, јасно је и приступање причешћу, никад тога нисмо достојни, али како нису били свети? Па били су безгрешни, тек створени?

[Grizzly Adams]

Ма ни ја не знам како се прави авион, али ми лепо да се возим...

[албатрос]

Е у праву си Звонко

[Милан Меденица :)]

Ух док ја ово скапирам " Нису Адам и Ева били ни свети ни богови", јасно ми је да никад нико неће бити Бог, он је смо један, ако су то хтјели онда су пали у гордост, јасно је и приступање причешћу, никад тога нисмо достојни, али како нису били свети? Па били су безгрешни, тек створени?

 

полако, све ћу ти објаснити

да би човек био светитељ и бог, то једино може бити кроз Бога. дакле, ми смо богови по благодати (шире познато као светитељи) а не по природи и због тога се перемо од греха и нисмо ни по рођењу безгрешни, само је Бог свет и безгрешан по природи према томе, ни Адам ни Ева нису били богови по природи већ су тек требали да изаберу хоће ли се обожити.

друго, нисмо грешни само зато што грешимо, него што нам је природа пала - смртна, док је Бог Животодавац, сам Живот.

пошто смо у очигледном раскораку с Богом, ми се морамо очистити од греха (јер нема ништа светост са грехом нити смрт са животом) и обожити, увести у Живот.

 

ако још нешто није јасно, слободно питај.

[Grizzly Adams]

Па да, Адам и Ева су тек имали задатак да духовно сазревају и достигну савршенство, нису то били одмах након стварања. У томе и јесте ствар са "дрветом познања добра и зла". Без обзира што су живели у свету у коме није било греха и смрти, они нису били савршенији од светих људи који су живели касније.

[албатрос]

Јасно Ја сам мислила да би их Бог оставио у том врту да су се одмах покајали, ал шта ћеш... Сад се сјетих једне приче, чини ми се старца Пајсија, о неком врло благом старцу што је читав живот провео у манастир, кад му је један брат био болестан и гладан, он се молио светитељки Вазнесењки да му створи рибу, што ова Вазнесењка на чудо остале братје њему и подари Добро је и само се возити 

[Иван 123]

Помаже Бог. Имам нека питања око исповести. Када сам се први пут исповедао пре него да почне Литургија 28.(15.) августа, свештеник ми је рекао да почнем да говорим. Ја сам рекао 4-5 грехова и он је после тога читао молитву. Када сам га упитао да ли треба и остале грехе да исповедим, он је рекао да не мора "да Бог све види. Е сад ме занима да ли ја тих 4-5 греха које сам тад рекао треба опет да кажем свештенику(овај пут ћу да се исповедам код другог свештеника, да бих могао да кажем све што се могу сетити)? Имам још једно питање. Да ли се приликом исповести може користити А4 или неки други папир на којима су написани греси, да би се могао посетити ако се збуним? 

Извините ако вас узнемиравам, да ли може неко да ми одговори? Поздрав и свако добро од Господа.

[Sherlock H.]

Ako osecas potrebu da ponovis te iste grehe kod drugog svestenika, ucini to.

Sto se tice papira, mislim da ti to nije potrebno. Nije smisao ispovesti da navedemo milion grehova vec ono sto te najvise muci i oko cega ti je najvise potrebna pomoc. Pa ako i nesto zaboravis, navesces to drugi put, nije problem...

[Млађони]

Ја се данс исповедих први пут.  

[Grizzly Adams]

Ја се данс исповедих први пут.

 

Е па на здравље и спасење!

 

[Иван 123]

Ako osecas potrebu da ponovis te iste grehe kod drugog svestenika, ucini to.

Sto se tice papira, mislim da ti to nije potrebno. Nije smisao ispovesti da navedemo milion grehova vec ono sto te najvise muci i oko cega ti je najvise potrebna pomoc. Pa ako i nesto zaboravis, navesces to drugi put, nije problem...

 

Хвала пуно на одговору.  bliss jeeee  .smesko.

[Млађони]

Е па на здравље и спасење!

 

 

хахахах хвала )