Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Guest - . . .-]

Да ли је могуће узети себи за духовника јеромонаха из манастира,без обзира на парохијског свештеника?

Ако је то са благословом парохијског свештеника који се и брине за своју паству онда ДА. Не заборавите да је тог свештеника поставила Црква томо где јесте. Овако се појединац поставља изнад заједнице јер тражи нешто боље изван своје парохијске и литургијске заједнице.

[дибидусрус]

Исповедам се кад убијем неког или закољем неког ки пиле. Или преварим жену с неким/неком. Добре де, ако украдем неке паре али само преко 5000 евра.

[дибидусрус]

Наравно да ни9где није тако. У Русији се  исповедају пред  Причешће, фактички обавезно. Код неких мож  да прође пар дана. (нису милиција сем неких). Нема омно  МИЧИ.  Тако је и Москви.

Е сад, како  знате има параклесија, тј, у оквиту једног  храма је уствари неколико Трапеза и Престола_ тј. олтара. па се у једном у ком се не служи, пред њим је исповест за време Литургије.Шатро исподају се  у другом храму. Ред не питај.Па испада да они који се не Причешћују слушају  службу , а ови који се Причешћују мисле на исповес....

[KOZAK]

ispovedam se draga braćo i sestre na moju veliku žalost retko (pošto neverujem u ispovest i pričest bez minimalno ali zaista minimalno tri dana strogog posta ) a kada to činim veoma mi je bitno da razmak između ispovesti i pričesti bude što kraći jer sam čovek grešnik smrtnik nedostojan da nema gospoda hristosa moga pa se trudim da je što kraće vreme između ispovesti (a reči koje uputim ocu nisu bez pokajanja iako zvuče kao naučena pesmica a to su "OČE ZGREŠIH I SAGREŠIH I GOSPODU I LJUDIMA I MOLIM GOSPODA DA OPROSTI MENI CRVU NEDOSTOJNOM GREHE MOJE SVESNE I NESVESNE ) I SKORO NA DVA TOČKA PRELETIM DO PRIČESTI (POŠTO SAM U INVALIDSKIM KOLICIMA OD 11 MAJA 1999 GODINE KOSOVO ,KOŠARE) DA ŠTO MANJE MOGUĆE POGREŠIM DO SVETOG PRIČEŠĆA JER ČOVEK SAM JE KAO PAŠNJAK ZA SVAKAVE KRPELJI GREHA I OLAKO SE NEKI "PRIKAČI"

NEKA VAS SVE GOSPOD BLAGOSLOVI I NEKA VAM BUDE ŠTIT SVAKODNEVNI

[дибидусрус]

Козак, добродошао на форум.

[Sveta Trojica94]

Pitao bih kod koga je najbolje se ispovedati i kako! ? 1405_love posto se nikad do sad nisam ispovedao! ?

[Макрина]

Да ли је могуће узети себи за духовника јеромонаха из манастира,без обзира на парохијског свештеника?

Ако је то са благословом парохијског свештеника који се и брине за своју паству онда ДА. Не заборавите да је тог свештеника поставила Црква томо где јесте. Овако се појединац поставља изнад заједнице јер тражи нешто боље изван своје парохијске и литургијске заједнице.

Слажем се оче.Ово је исправно.Имамо и ми примера где људи траже нешто боље и више изван парохијске заједнице.Кажу да воле свога свештеника и да је баш какав треба да буде али ипак... winterдраже им да оду код неког старца.Као посматрач у раду свога супруга,видим једну ствар,јесте млад човек и ако је 12 година парох али они људи који су са њим од почетка и послушавају га у свему су заиста дивни хришћани и много напредују.То није до мога супруга него су они послушни и добри парохијани и хришћани.

Добра парохијска заједница је права ствар,ми још увек за тим чезнемо,треба за све времена али надам се да ће у нашој Цркви заживети те праве заједнице унутар парохије и да неће бити бољи сваки други јеромонах од парохијског свештеника.

[Макрина]

Imam duhovnika,oca Milica Dragovica.On je sjajan svestenik i jos bolji covek.Ne ispovedam se bas cesto.Po potrebi.Nezavisno od pricesca,posto se pricescujem na svakoj Liturgiji.Takodje,vidjam svog duhovnika na svakoj Liturgiji,posle koje obavezno pijemo kafu i rakiju.Vidjam ga i radnim danom,kad drzi predavanje.Kad imam neki problem ili nedoumicu,ja se obratim njemu.Uvek me lepo posavetuje i poprica sa mnom.

Значи,моја Ерцовка winter

Отац Милић је сјајан свештеник 0442_feel

[фелицита]

Pitao bih kod koga je najbolje se ispovedati i kako! ? 0304_smile4 posto se nikad do sad nisam ispovedao! ?

Otidji kod svog parohijskog svestenika i reci mu da se nikad nisi ispovjedao i on ce ti onda pomoci 4chsmu1

Kazesh mu lijepo sve sto ti je na dusi jer svestenik je na ispovijesti samo svjedok, a ti se osjecaj kao da je tu sam Bogo prisutan

[Srdjan Kotur]

Da li ima smisla kajati se i ispovedati grehe koje stalno činimo (većina nas, bar mislim tako)? Recimo neposećivanje utamničenih ili bolesnih. I šta sa gresima koje činimo a protiv kojih ne možemo, ili protv kojih ne možemo na trenutom stepenu duhovnog uzrasta-recimo rasejanost u molitvi? Treba li njih ispovedati?

Hvala!

[Милан Меденица :)]

марта, за много се бринеш а не радиш оно што треба.

црњосаве, имаш ли ти исповедника или ти ово све питаш онако?  0442_feel

[w.a.mozart]

[dusha]

prstgore 0205_whistling prstgore confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

70A.gif

starece

[NinaD]

Лаик сам па нека моје мишљење нико не узима у обзир. Ето само имам потребу да кажем како осећам. Прво, када би сад Христос дошао и сам причешћивао верне, да ли би одбио оне који приђу, ако би рекли да нису постили и нису се исповедили? Христос је љубав, прашта по вери нашој, а можда сам гора од оног разбојника са крста, па само ми преостаје да се надам да ће ми Господ опростити. Кад разговарам са неком браћом и сестрама, кажу ми да не можеш да се причестиш недостојан тј. ако ниси постио и исповедио се па добио од свештеника благослов да се причестиш. Једна сестра ми је рекла они што посте и иду редовно у цркву више се труде па су бољи верници. Не знам да ли је тако. Мислим да би свакоме требало дозволити да се причести па таман и да је дошао са улице, ако приђе и крштен је, јер чим је пришао мислим да верује и жели да се поправља, а како ће без Христоса.  

[laetitia]

Једна сестра ми је рекла они што посте и иду редовно у цркву више се труде па су бољи верници.

prstgore

Мени је свештеник рекао да не могу да се причестим ако се претходно нисам исповедила, али да могу да се причестим ван поста. Ако постим. И да је пожељно причешћивати се што чешће, али никако на свакој Литургији. Не слажем се са њим и срце ми се стегне кад читам овде на форуму како се људи сједињују сваке недеље са Христом, али морам да прихватим оно што он каже. У Цркви у коју идем ван поста се причести десетак људи, некад се не причести нико. Туга бескрајна.

али шта још каже владика Порфирије. Немојмо ствари извлачити из контекста. Он каже да тамо где то владике не дају да се причестимо редовно, да то прихватимо са смирењем и да ће нам то бити можда и на веће спасење него да смо се редовно причестили.

У реду је ово, слажем се да треба прихватити, али немам речи да опишем колико сам некада тужна што је тако.