Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Аљонка]

Милева, ако ми је пар др рекло да сам на ивици дијабетеса, онда значи не стоји ми супер.

Пријатељ не подржава твоје слабости и грех, јел тако?

I sa tim ces se izboriti. To isto podrzavam, nije samo izgled u pitanju nego i zdravlje. Ja sam se `istopila` za par meseci. Fora je samo malo istrpeti dok ti neke stvari ne predju u naviku. I fizicka aktivnost je vazna, a ne sumnjam da je imas pored dvoje male dece 0110_hahaha

Samo napred Maso!

Имам је, али ми је нутрициониста увела 2 дневна брза хода од по пола сата. Покрет лечи, а ја сам се баш закуцала у кућу и није ни чудо ...

Да и, све иде из главе.

Aj kad smo vec poceli da spamujemo da to radimo `siroko` algabacaju

Brzo hodanje je odlicno za zdravlje. Ja sam jedno vreme trcala pre teretane, a sad pocela da brzo hodam... Merila sam i puls za vremei jednog i drugog...isti je efekat a mnogo se manje umaram.

Samo je `gadno` kad dodjes do toga da vise nemas sta da obuces. Sutra OPET idem da kupim nove farmerke (ovo ce biti vec trece), jer vise nemam ni jedne koje mi nisu velike...

[Маша]

Samo je `gadno` kad dodjes do toga da vise nemas sta da obuces. Sutra OPET idem da kupim nove farmerke (ovo ce biti vec trece), jer vise nemam ni jedne koje mi nisu velike...

Е да ми је твој разлог ццц

[Аљонка]

Samo je `gadno` kad dodjes do toga da vise nemas sta da obuces. Sutra OPET idem da kupim nove farmerke (ovo ce biti vec trece), jer vise nemam ni jedne koje mi nisu velike...

Е да ми је твој разлог ццц

Samo napred, drzi se toga sto ti je rekao nutricionista i ne odustaj! Pomisli samo kako ces se dobro i zdravo osecati uskoro...

[Милан Меденица :)]

Јој, где постависте ово питање, ја га се бојим  :cheesy:

Нисам се исповедила, па неколико месеци, рецимо 8.

Мој духовник је само понедељком у храму, има милион обавеза, ја сам имала времена али како је време одмицало, све више сам се бојала да му се појавим на очи, знам ја да је он паметнији од мог страха и да би ме излечио од истог, али .. чак једном смо се договорили да зовем и дођем, ја га ваљда нисам нашла и време је опет пролазило.

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју 

е бре, стварно си свашта себи набила у главу, а уствари си допустила да те ђаво савлада и одвоји од Бога и опроста грехова. можда и од светог причешћа(?), јер је то увек ђаволски циљ ...

иди бре исповеди се, Бог све прима као блудног сина, раширених руку и са љубављу  0205_whistling

Милане, да ти својим ставом о исповести не доводиш у питање и саму исповест ?

Ако се искрено покајеш, исповедиш свој грех, зар није гордост мислити да ти грех који си исповедио није опроштен. И шта ти значи..." џаба што не грешиш више " ?

И шта ти значи " лобања " на твом профилу ?

Јесу ли то 

не доводим у питање исповест, јер се кроз исповест не задобија опрост грехова, већ кроз свето причешће. и не доводим ни свето причешће у питање, јер не доводим ни опрост грехова у питање.

оно што доводим у питање није ни моје покајање, већ шта учинити да се више не понови такав мој чин и може ли се некако поправити нането зло молитвом за другог или временом самим јер је озбиљна ствар у питању.

што се тиче лобање, лепо су ти објаснили, а шалом се шалио за масонерију  confused

и не, лобања не представља моје обожавање ђавола или ''живе речи утехе'', а можеш лепо погледати у мој потпис и испод слике и испод сваког мојег поста Ко је мени највећа светиња у животу.

подсећа ме на то да грех влада мноме и да Богу треба да тежим, и у писању овде и у животу генерално.

em razočaram Boga

мислим да је ово ЈАКО дискутабилно размишљање ...

онда би Бог био неко ко се очарава нама, па се и разочара ...

самим тим и несавршен ...

[Милан Меденица :)]

ЈА мислим да је Меда ставио лобању, јер је он заправо масонски уљез овдје...

Сиве лубање силом!!!

поред вас двоје зезатора, прогласиће ме скелетором а укрштене бутне кости ће прогласити угломером и шестаром confused 0102_laugh

а оно G ће да значи гангстер  0205_whistling :cheesy:

[Маша]

Јој, где постависте ово питање, ја га се бојим  

Нисам се исповедила, па неколико месеци, рецимо 8.

Мој духовник је само понедељком у храму, има милион обавеза, ја сам имала времена али како је време одмицало, све више сам се бојала да му се појавим на очи, знам ја да је он паметнији од мог страха и да би ме излечио од истог, али .. чак једном смо се договорили да зовем и дођем, ја га ваљда нисам нашла и време је опет пролазило.

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју  :cheesy:

е бре, стварно си свашта себи набила у главу, а уствари си допустила да те ђаво савлада и одвоји од Бога и опроста грехова. можда и од светог причешћа(?), јер је то увек ђаволски циљ ...

иди бре исповеди се, Бог све прима као блудног сина, раширених руку и са љубављу  0205_whistling

Ма извлачила сам се у трудноћама, јер сам тад, као трудница, имала благослов за Причешће, невезано за исповест.

А сад већ немам на шта да се извлачим.

пс шта ви очекујете од свог духовног труда?

[Милан Меденица :)]

Јој, где постависте ово питање, ја га се бојим  winter

Нисам се исповедила, па неколико месеци, рецимо 8.

Мој духовник је само понедељком у храму, има милион обавеза, ја сам имала времена али како је време одмицало, све више сам се бојала да му се појавим на очи, знам ја да је он паметнији од мог страха и да би ме излечио од истог, али .. чак једном смо се договорили да зовем и дођем, ја га ваљда нисам нашла и време је опет пролазило.

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју  

е бре, стварно си свашта себи набила у главу, а уствари си допустила да те ђаво савлада и одвоји од Бога и опроста грехова. можда и од светог причешћа(?), јер је то увек ђаволски циљ ...

иди бре исповеди се, Бог све прима као блудног сина, раширених руку и са љубављу  :group111:

Ма извлачила сам се у трудноћама, јер сам тад, као трудница, имала благослов за Причешће, невезано за исповест.

А сад већ немам на шта да се извлачим.

пс шта ви очекујете од свог духовног труда?

ништа ... ал стварно.

кад би очекивао нешто, онда би требао Бог да ми наплаћује улазницу, а ја не желим да будем најамник а он конобар који ми пописује грехе, већ оћу да се усиновим и да чиним на радост и лакост а не на шкргут ... и Њему, и себи, и свима око мене на задовољство и радост  29dz8zk

пази се таквих искушења и падова, оће ђаво да те прелести ... видиш да те вукља месецима од Господа укруг и још ти узима мир и теби, а преко тебе и твојој деци и мужу.

ако већ на себе дајеш, не дај на њих - деца су ти премала, а муж ти је неутврђен, колико сам похватао ... буди она која ће са поносом да принесе своју децу и себе испред путира, а тако ћеш и мужа да приведеш у скоковима Господу - радошћу.

ако он види да се ти мучиш и да ти све то узима мир, па неће ни он то хтети, ни за себе, ни за вашу децу ... ја то тако видим, тако сам и своју мајку привукао, а ево сад полако се интересује друга жена татина за причешће кад ме види у недељу да сијам  0442_feel

није лак овај живот, ал не треба га отежавати и одбијати помоћ, поготово не Господову који је Једини Човекољубац.   hvala idea

[Маша]

Мислила сам да ли очекујете од себе да ћете се поправити? Има ли још ко да је очекивао, као ја, ал је постао још гори?  :group111:.gif' class='bbc_emoticon' alt='idea' />

пс што мислиш да одбијам помоћ, то ми разјасни конкретно

[Guest srna u izgubljenom raju]

Imam ja bluelite 8086.gif ,meni je duhovni otac rekao "nemoj da te obeshrabri to sto padas, koliko god puta padnes ,svaki put ponovo ustani, ponovo se ispovijedi, pa i ako umres u grijehu ,ali boreci se protiv njega ,Bog ce ti oprostiti."

[Маша]

Хвала ти на примеру .. онда преостаје само опција да сам ја узела да судим сама себи. Што је још грђе.

[shalom777]

пс шта ви очекујете од свог духовног труда?

Искрено да ти кажем- ништа... т.ј. видим да својом снагом не могу ништа... Јер, таман кренем ''како треба'', и онда одједном- све покварим...Оно што, пак, примјећујем јесте да у том стању ''пада'' не остајем (пре)дуго- него се одмах јави свијест о томе да у том блату, мени, као припаднику Божијег Народа-Цркве није мјесто- никако! Е,онда одем на Исповијест, наравно- причестим се на Литургији, и поново се повратим... Мој исповједник ми је увијек говорио исто- непрестано се кај, непрестано се исповиједај, непрестано се причшћуј- и Бог те неће оставити. Ма какво искушење дође и ма колико ја слаб био...- Он је увијек ту, и његовој љубави нема краја.

Зато се ослањам на Божију Милост- и чврсто вјерујем да ''оно што је човјеку немогуће, Богу је могуће.''

Зато, само да нас ђаво не поколеба, да, не дај Боже, напустимо Пут спасења- Цркву.

''Опет и много пута Теби припадамо, и Теби се молимо...''

[Маша]

Не капирам .. чему исповест ако не нашој промени?

Ако не очекујемо да ћемо се променити, онда се ваљда ни не трудимо?

[shalom777]

Па трудимо се, и тежимо промјени,само кажем- не треба одустајати никад... некада нам се чини да се никаква промјена не дешава,али самим тим што се непрестано кајемо, и непрестано исповиједамо- мијењамо доста тога. hfvguio

[nedeljko]

Сумњив си ти мени...... bighugbighug. Пут од ганстрера до дворске луде  bighugbighug slavabogu hfvguio. Јер.. bighugbighug

[Милан Меденица :)]

Мислила сам да ли очекујете од себе да ћете се поправити? Има ли још ко да је очекивао, као ја, ал је постао још гори?  zru.gif' class='bbc_emoticon' alt=':drugarstvo:' />

пс што мислиш да одбијам помоћ, то ми разјасни конкретно

па пази ...

да се ми спашавамо радом, трудом и делима, сви бисмо могли да се посветимо кроз саме себеи не би нам требао ни Бог ни Црква. тако да је потпуно нереално очекивати тако нешто.

дакле, пошто се спасавамо Љубављу и Милошћу Божјом, светим причешћем и опростом грехова, ми Богу и људима можемо принети труд, па паднемо, па труд, па паднемо. оно што требамо да повучемо као поуке уз падова, као што ти је лепо шалом објаснио, је да нам у блату није место и да требамо што краће тамо да се задржавамо. проблем је што се блато скори после неког времена и постане образ задебљани па отупимо и за жељу за спајањем са Господом и за животом у чистоти.

свако ко греши, пада јер постави себе испред Господа и одбије помоћ него помисли да може сам или одустане од чистог живота. тако да у оба случаја одбија помоћ. то је одлика свих нас који грешимо.

из пада, у пад, до спасења кроз пост (смирење телесних страсти, да тело слуша а не ми да робујемо телу), молитву (јер се тиме онај род изгони), исповест (јер служи да признамо своја сагрешења и узнесемо покајање због грешака у нашимх животима) и причешће (јер је то одраз наше спремности да живимо у и кроз Господа и на отпуст грехова).

и треба да се жалостиш на сагрешења, али не треба да очајаваш.