Предлог проширења Символа вере

[Milan Nikolic]

  Историја нас учи да велике неспоразуме Црква решава јачањем Символа вере - његовим проширењем.

  Какве изазове Црква има које треба да разреши на будућем васељенском Сабору? Која су питања и проблеми за Цркву?

  Чини се да је први проблем око разумевања ,,догмата о Светој Тројици'' и уведеног Филиоквеа на Римокатолички начин. То покреће потребу разјашњења исповедања о сваком Лицу Бога Тројице.

  Постоји потреба за утврђењем исповедања о улози Адама и Еве.

  Везано за њих (Адама и Еву), отвара се питање и разјашњења стања материјалне творевине - њено јасније порекло настанка Творцем и уједно њеног обраћања услед грехопада.

[Justin Waters]

Нема потребе за проширењем.

У Символу је управо искристалисано оно што је битно да се држи за спасење.

[Milan Nikolic]

  Прошло је много векова нагомилавања нових проблема и изазова за Цркву. Постоји потреба да се Символ вере прошири ради утврђивања већ утемељених исповедања. Нови изазови су толико јаки да једино Символ вере може да их одагна.

  Понављам, то проширење је већ искусила Црква у потребном времену. Не постоји оправдање којем би се Символ затворио за даље развијање, поготово што је то неопходно за Цркву, која увек бива принуђена да реагује услед великих проблема.

  Ако неко каже да раскол са Римом није проблем, и још неки одређени теолошки спорови који су присутни и у Православљу - да је непотребно решавати те проблеме проширењем Символа вере, онда се поставља питање да ли ће ти проблеми икада моћи бити решени.

[Родољуб Лазић]

Није ми јасно - ко сматра да је потребно проширење Символа вере? Неки православни епископ, теолог, неко православно тело (комисија, међуправославна конференција...). Ја нисам чуо за ту иницијативу.

[Solomon Kane]

  Прошло је много векова нагомилавања нових проблема и изазова за Цркву. Постоји потреба да се Символ вере прошири ради утврђивања већ утемељених исповедања. Нови изазови су толико јаки да једино Символ вере може да их одагна.

  Понављам, то проширење је већ искусила Црква у потребном времену. Не постоји оправдање којем би се Символ затворио за даље развијање, поготово што је то неопходно за Цркву, која увек бива принуђена да реагује услед великих проблема.

  Ако неко каже да раскол са Римом није проблем, и још неки одређени теолошки спорови који су присутни и у Православљу - да је непотребно решавати те проблеме проширењем Символа вере, онда се поставља питање да ли ће ти проблеми икада моћи бити решени.

1.јединствени Символ вере постоји тачно већ 1630 година.У њему је све дато,тачно је дефинисан од стране много паметнијих од нас и његово тумачење зна свако ко живи у Цркви.Појављивале су се у историји Цркве јереси и јереси,и то са царском силом и оружјем као позадином и потпором,које су временом нестајале и без промене,додавања,проширивања Символа вере,а Црква је и даље ту и биће...ово ваљда нешто говори?

2.Символ вере је био формиран много векова пре почетка удаљавања римске епархије од Тела Цркве,служио је и служи као кохезивна сила,између осталог,у Телу Цркве,па опет није могао,као такав, да спречи и одагна раскол,нити је могао могао да спречи Рим на самовољно додавање једног малог делића у тај исти Символ ...ово ваљда нешто говори? Увек заборављамо на људски фактор и слободу избора.

3.Интересантна је жеља појединих да пошто - пото дође до повратка римске епархије у окриље Цркве. Таква жеља је за похвалу,са једне стране,јер је инхерентна самом црквеном етосу,али са друге стране,имајући у виду све оно што се у историји дешавло са њихове стране,може бити више него штетна,гледајући њен претерани интезитет код појединаца,скоро опседнутост њом, опседнутост која као таква увек природно превиђа питање да ли та друга страна жели уопште да се врати Цркви? Да ли Цркву уопште сматра Црквом или жели и чини све да искључиво они буду посматрани и дожиљавани као Црква а да сви остали морају схватити да Ipso facto припадају Риму.Историја нам је небројено пута недвосмислено и непорециво показала неутаживу жеђ и глад Рима као правило.Рима који никада није био,нити је сада по мом мишљењу,спреман на pars pro toto,јер себе не доживљава као део већ као целину,али појединци и даље живе у страсном убеђењу да је њихова промена могућа и да неће доћи до некаквог Deus ex machina јединства,већ ће оно бити природно и утемељено на Истини...иако бих то волео,тешко ми је да поверујем у реализацију истог.

Наравно,притом се јавља питање да ли би неки садашњи и будући љубитељи и фанови Рима,понесени заносом "вечног града",учинили све,ако би им се пружила прилика, да по сваку цену дође до горе описаног јединства са Римом...а та могућност,која је присутна код појединаца у Цркви,хтели ми то да признамо или не,искрено речено,плаши ме малчице..можда је мој страх безразложан,увек остављам ту могућност,али је увек једним малим делом и присутан...барем док се не уверим да "memoria minuitur nisi eam exerceas" није нешто што је и даље непознаница код нас.

[Ратко :(]

3.Интересантна је жеља појединих да пошто - пото дође до повратка римске епархије у окриље Цркве. Таква жеља је за похвалу,са једне стране,јер је инхерентна самом црквеном етосу,али са друге стране,имајући у виду све оно што се у историји дешавло са њихове стране,може бити више него штетна,гледајући њен претерани интезитет код појединаца,скоро опседнутост њом, опседнутост која као таква увек природно превиђа питање да ли та друга страна жели уопште да се врати Цркви? Да ли Цркву уопште сматра Црквом или жели и чини све да искључиво они буду посматрани и дожиљавани као Црква а да сви остали морају схватити да Ipso facto припадају Риму.Историја нам је небројено пута недвосмислено и непорециво показала неутаживу жеђ и глад Рима као правило.Рима који никада није био,нити је сада по мом мишљењу,спреман на pars pro toto,јер себе не доживљава као део већ као целину,али појединци и даље живе у страсном убеђењу да је њихова промена могућа и да неће доћи до некаквог Deus ex machina јединства,већ ће оно бити природно и утемељено на Истини...иако бих то волео,тешко ми је да поверујем у реализацију истог.

Oтресито, бритко. Лепо.

Уопште, цео пост је занимљив.

[feeble]

С друге стране, зашто не поштовати њихову слободу? Ако они неће да се врате у окриље јед(и)не заједничке цркве зашто их на силу гурати?

[Milan Nikolic]

  Присуство страха показује да морамо још више утврђивати нашу веру.

  Проширење Символа вере само је предлог код појединаца - предлог који би могао бити актуелан у будућности. Не ради се о никаквом мењању вере, то је предлог који би могао да разматра васељенски Сабор уколико се укаже потреба за то.

  Постоји могућност да се Символ вере прошири на такав начин да буде решен проблем са Римокатолицима. Наиме, могуће је проширити Символ на оним местима где се говори о Лицима Тројице, тако да исповедање буде теолошки јасније, при чему, ако Римокатолици прихвате приширени Символ, тиме морају да буду у сагласности са православном теологијом.

  Могуће је још проширити Символ вере са исповедањем и разумевањем онога што сада све више збуњује хришћане. Неке теме морају да се разјасне и да се донесе одговор Цркве.

  Потребна проширења Символа су не толико дугачка, колико су теолошки значајна.

[C.A._R.I.A.]

  Постоји могућност да се Символ вере прошири на такав начин да буде решен проблем са Римокатолицима. Наиме, могуће је проширити Символ на оним местима где се говори о Лицима Тројице, тако да исповедање буде теолошки јасније, при чему, ако Римокатолици прихвате приширени Символ, тиме морају да буду у сагласности са православном теологијом.

Проблем са римокатолицима се не тиче само символа вере,већ и супремације Папе,и њиховог другачијег схватања Цркве. Ако би се проширивао Символ (мада не видим разлога за то),остале би друге разлике,тако да не видим никакав смисао у томе.

[Milan Nikolic]

  Узрок Римокатоличког папског првенства лежи у искривљеном исповедању и разумевању Филиоквеа. Да подсетим, Филиокве је постојао много раније од момента раскола и у почетку није представљао теолошки проблем. Тек када је Рим почео да износи таква теолошка тумачења Филиоквеа која излазе из оквира истините побожности, настали су проблеми и у другим схватањима.

  Постоји могућност да се у Символу вере прошири место где се говори о исхођењу и рађању, на такав начин, да опасност од погрешног схватања Филиоквеа буде превазиђена.

[Crveni Baron]

  Постоји могућност да се у Символу вере прошири место где се говори о исхођењу и рађању, на такав начин, да опасност од погрешног схватања Филоквеа буде превазиђена.

Da se prosri Nikeo Carigradski Simvol Vere da bi se bolje razumele rimokatolicke Filioque?

[Zayron]

  Постоји могућност да се у Символу вере прошири место где се говори о исхођењу и рађању, на такав начин, да опасност од погрешног схватања Филоквеа буде превазиђена.

Da se prosri Nikeo Carigradski Simvol Vere da bi se bolje razumele rimokatolicke Filioque?

Ma jok, vidi se da ništa ne razumiješ o šta ide, kad mi to uradimo onda smo

jeretici ali kad vi to uradite onda to bude baš kako treba i ortodoksno. šta bi drugo.

 :cheesy:

[Crveni Baron]

Ma jok, vidi se da ništa ne razumiješ o šta ide, kad mi to uradimo onda smo

jeretici ali kad vi to uradite onda to bude baš kako treba i ortodoksno. šta bi drugo.

 :cheesy:

Evo, ovo je pravi "vojnik". Odmah stit u ruke i na borbenu liniju.

Steta brate sto nisi srbin.

4chsmu1

[C.A._R.I.A.]

Да подсетимо,и у првих 1000 година јединствене цркве,итекако су постојале разлике у начину размишљања Истока и Запада,као и да су на западу читали углавном свете оце који су њима ближи,дакле углавном не толико Источне оце.Иста прича важи и за Исток.

Данас имамо хиљаду година супремације Папе,мало ми је незгодно да је можемо превазићи изменом символа вере.

Не рачунајући то што римокатолици другачије схватају своју веру,базирајући је само на канонима,а у новије време покушавају да идентитет цркве црпе из добротворне делатности,међутим и они схватају да то није добро.

[Zayron]

Ma jok, vidi se da ništa ne razumiješ o šta ide, kad mi to uradimo onda smo

jeretici ali kad vi to uradite onda to bude baš kako treba i ortodoksno. šta bi drugo.

 :cheesy:

Evo, ovo je pravi "vojnik". Odmah stit u ruke i na borbenu liniju.

Steta brate sto nisi srbin.

4chsmu1

Nije bitno šta se pjeva već ko to pjeva!