Jump to content

Предлог проширења Символа вере

Оцени ову тему


Препоручена порука

  Какву опасност би могли да имамо од Римокатолика ако би се будући васељенски Сабор одржавао, на пример, у Београду или у Москви? Чак и да се Сабор одржава у Риму или у Берлину, свака опасност од нечијег насиља је само бледа слика давне прошлости.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 54
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Evo hronologije sabora, koncila i sinoda kod nas, iako se reki od njih nazivaju ekumenskim ja mislim da bi moglo doći i do njihove ako ne prekvalifikacije onda do reinterpretacije i revalorizacije u slučaju nužnosti a po obostranom dogovoru. Svejedno, da ste i vi imali nekakve takve zajedničke koncile i sinode oni isto tako ne bi bili obavezujući po zapadnu katoličku Crkvu isto kao što i ti naši nisu bili obavezujući po vas, istočnu pravoslavnu Crkvu. A da ste ih imali tamo bi pisalo ekumenski koncil samo za pravoslavnu Crkvu kao što kod nas sad piše ekumenski koncil samo za katoličku Crkvu. Ustvari takva situacija već postoji: IV konstantinopoljski - carigradski koncil od 870 je priznati samo zapadom a od 880 samo istokom. A to nije jedini primjer takvih kontroverznih sabora, neki su recimo priznani ali samo od jednog određenog broja pravoslavnih Crkvi, dakle djelimično i tome slični primjeri. Na češkom je ali se da razumjeti i pregledan je, na našem nisam našao. Uznávají pravoslavní, znači da ga priznaju i pravoslavni. uznává část pravoslavných znači priznaje ga jedan dio pravoslavnih Crkvi, dakle ne apsolutno - djelimično. PRO znači ZA.

Seznam koncilů a synod

http://cs.wikipedia.org/wiki/Seznam_koncil%C5%AF_a_synod

   Apoštolský koncil (49)

   Kartáginská synoda (257)

   Elvirská synoda (asi 306)

   Arleská synoda (314)

   Antiošská synoda (324)

   První nikajský koncil, 1. ekumenický koncil (325)

   Sardická synoda (343)

   Arleská synoda (353)

   Milánská synoda (355)

   Sirmijská synoda (357)

   Alexandrijská synoda (362)

   Laodikajská synoda (367)

   Římská synoda (375)

   Antiošská synoda (378)

   Synoda v Zaragoze (380)

   První konstantinopolský koncil, 2. ekumenický koncil (381)

   Římská synoda (382)

   Hipponská synoda (393)

   Třetí kartáginská synoda (397)

   První toledská synoda (400)

   Efezský koncil, 3. ekumenický koncil (431)

   Chalkedonský koncil, 4. ekumenický koncil (451)

   Arleská synoda (452)

   Oranžská synoda (529)

   Druhý konstantinopolský koncil, 5. ekumenický koncil (553)

   Milánská synoda (585)

   Clermontský koncil (1095)

   Toledský koncil (633)

   Jedenáctá toledská synoda (675)

   Třetí konstantinopolský koncil, 6. ekumenický koncil (681)

   Trullská synoda, křesťanský Východ uznává jako součást 6. ekumenického koncilu (692)

   Paderbornský koncil (785)

   Druhý nikajský koncil (787)

   Frankfurtská synoda (794)

   Čtvrtý konstantinopolský koncil (870) uznávaný jen Západem

   Čtvrtý konstantinopolský koncil uznávaný jen Východem (880)

   Synoda mrtvých (897)

   Ravenská synoda (967)

   Velká dortmundská synoda (1005)

   Dortmundská synoda (1016)

   Sutrijská synoda (1046)

   Synoda v Piacenze (1095)

   Clermontská synoda (1095)

   Rouenská synoda (1096)

   Římská synoda (1099)

   První lateránský koncil, na Západě ekumenický koncil (1123)

   Clermontská synoda (1130)

   Druhý lateránský koncil, na Západě ekumenický koncil (1139)

   Remešská synoda (1147)

   Tourská synoda (1163)

   Třetí lateránský koncil, na Západě ekumenický koncil (1179)

   Veronská synoda (1184)

   Čtvrtý lateránský koncil, na Západě ekumenický koncil (1215)

   Toulouská synoda (1229)

   Tarragonská synoda (1234)

   První lyonský koncil (1245), na Západě ekumenický koncil (1312)

   Salcburský koncil (1292)

   Viennský koncil, na Západě ekumenický koncil (1311 až 1312)

   Zamorská synoda (1313)

   První palamitský koncil, uznává část pravoslavných jako ekumenický (1341)

   Druhý palamitský koncil, uznává část pravoslavných jako ekumenický (1351)

   Pisánský koncil (1409)

   Kostnický koncil, na Západě ekumenický koncil (1414 - 1418)

   Basilejský koncil, na Západě ekumenický koncil (1431 – 1449)

   Pátý lateránský koncil, na Západě ekumenický koncil (1512 – 1517)

   Homberská synoda (1526)

   Tridentský koncil, pro katolickou církev ekumenický koncil (1545 – 1563)

   Druhý limský koncil (1567)

   Jeruzalémský koncil, uznávají pravoslavní (1583)

   Dordrechtská synoda (1618 – 1619)

   První vatikánský koncil, pro katolickou církev ekumenický koncil (1869 – 1870)

   Druhý vatikánský koncil, pro katolickou církev ekumenický koncil (1962 – 1965)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Какву опасност би могли да имамо од Римокатолика ако би се будући васељенски Сабор одржавао, на пример, у Београду или у Москви? Чак и да се Сабор одржава у Риму или у Берлину, свака опасност од нечијег насиља је само бледа слика давне прошлости.

Nisam mislio na nasilje sad neko, nego na ono koje su mnogi i mnogi pravoslavni iskusili od rmk "misionara" tokom vekova... to je realna i vise nego bolna prepreka da narod, tj. verni laos, bude saglasan da rmk budu prisutni uopste na tom potencijalnom Saboru, a narocito u izvrsnoj funkciji...

A ako odemo dalje, tu su problemi ostali, nagomilani, kao sto rekoh, tokom vekova, pocev od papskog primata pa dalje...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na kraju krajeva otkud ta tolika evrocentričnost, ne vidim razloga zašto taj sabor ne bi mogao u 21. vijeku biti održan i negdje mimo Evropu: Azija, Amerika, Australija, Afrika? Danas na sreću nikom nije problem doletjeti avionom bilo gdje na svijetu. I Patrijarh srpski +Irinej bio je mislim u SAD u pastirskoj posjeti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто мислите да би РКЦ прихватила да буде равноправни учесник на сабору ПЦ?

Onog trenutka kad se o organizovanje takvog jednog Sabora počnu dogovarati obe strane tim to prestaje biti sabor samo jedne ili druge Crkve. Dakle jedna je stvar sabor pravoslavne Crkve gdje katolička samo pošalje svoje goste - posmatrače ili obrnuto sabor katoličke Crkve gdje pravoslavna pošalje svoje goste - posmatrače a sasvim druga je stvar sabor koji iz početka dogovoraju i organizuju obe strane zajednički. Dakle moramo prvo vidjeti i razjasniti o čemu ustvari razgovaramo. Naravno da će katolička Crkva na svakom saboru pravoslavne crkve biti samo gostom i posmatračem kao i pravoslavna crkva na svakom saboru katoličke Crkve. Međutim na saboru koji zakažu obe strane istovremeno onda vladaju sasvim druga pravila i drugi poredak, sasvim jasna i razumljiva stvar!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na kraju krajeva otkud ta tolika evrocentričnost, ne vidim razloga zašto taj sabor ne bi mogao u 21. vijeku biti održan i negdje mimo Evropu: Azija, Amerika, Australija, Afrika? Danas na sreću nikom nije problem doletjeti avionom bilo gdje na svijetu. I Patrijarh srpski +Irinej bio je mislim u SAD u pastirskoj posjeti.

  Што се мене тиче тај Сабор може да буде одржан и на другој планети.

Зашто мислите да би РКЦ прихватила да буде равноправни учесник на сабору ПЦ?

  Добро питање.

  Искуство у оквиру ,,екуменизма'' показало је да свака Црква може да има поноправни легитимитет - конкретно када је реч о Западној и Источној Цркви.

  Римокатолици треба да заузму став из традиције Цркве када су на Саборима били присутни сви поглавари и представници Патријаршија. Једно такво место је и заузимала Римска Црква.

  До сада је у историји било тако да је Римски Папа на Саборима - преко изасланика и посланица - био прихваћен са свим теолошким ставовима који су побеђивали јереси и решавали неспоразуме. Како ће бити на следећем васељенском Сабору остаје да видимо.

  Највише бих волео да тада буде Папа Римски неко ко је теолошки орјентисан на начин који бих ја волео. Тада би се могло постићи потпуно јединство које би донело утврђење Цркве, где би се сваки ниво ојачао у том јединству, како у локалним и регионалним Црквама, тако и у целој васељени - као Једна Црква.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam jedva naučila napamet sadašnji "Simbol vere" i samo mi još fali da ga prošire...neka, hvala! 0102_laugh

0102_laugh 0102_laugh

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1.јединствени Символ вере постоји тачно већ 1630 година.У њему је све дато,тачно је дефинисан од стране много паметнијих од нас и његово тумачење зна свако ко живи у Цркви.Појављивале су се у историји Цркве јереси и јереси,и то са царском силом и оружјем као позадином и потпором,које су временом нестајале и без промене,додавања,проширивања Символа вере,а Црква је и даље ту и биће...ово ваљда нешто говори?

2.Символ вере је био формиран много векова пре почетка удаљавања римске епархије од Тела Цркве,служио је и служи као кохезивна сила,између осталог,у Телу Цркве,па опет није могао,као такав, да спречи и одагна раскол,нити је могао могао да спречи Рим на самовољно додавање једног малог делића у тај исти Символ ...ово ваљда нешто говори? Увек заборављамо на људски фактор и слободу избора.

3.Интересантна је жеља појединих да пошто - пото дође до повратка римске епархије у окриље Цркве. Таква жеља је за похвалу,са једне стране,јер је инхерентна самом црквеном етосу,али са друге стране,имајући у виду све оно што се у историји дешавло са њихове стране,може бити више него штетна,гледајући њен претерани интезитет код појединаца,скоро опседнутост њом, опседнутост која као таква увек природно превиђа питање да ли та друга страна жели уопште да се врати Цркви? Да ли Цркву уопште сматра Црквом или жели и чини све да искључиво они буду посматрани и дожиљавани као Црква а да сви остали морају схватити да Ipso facto припадају Риму.Историја нам је небројено пута недвосмислено и непорециво показала неутаживу жеђ и глад Рима као правило.Рима који никада није био,нити је сада по мом мишљењу,спреман на pars pro toto,јер себе не доживљава као део већ као целину,али појединци и даље живе у страсном убеђењу да је њихова промена могућа и да неће доћи до некаквог Deus ex machina јединства,већ ће оно бити природно и утемељено на Истини...иако бих то волео,тешко ми је да поверујем у реализацију истог.

Наравно,притом се јавља питање да ли би неки садашњи и будући љубитељи и фанови Рима,понесени заносом "вечног града",учинили све,ако би им се пружила прилика, да по сваку цену дође до горе описаног јединства са Римом...а та могућност,која је присутна код појединаца у Цркви,хтели ми то да признамо или не,искрено речено,плаши ме малчице..можда је мој страх безразложан,увек остављам ту могућност,али је увек једним малим делом и присутан...барем док се не уверим да "memoria minuitur nisi eam exerceas" није нешто што је и даље непознаница код нас.

Сјајно речено. Амин.

Догодине на Косову!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...