Православље и либертаријанизам

[Marjanovic]

Контрадикција. Како је то уопште могуће? Шта ћеш са оним грађанима који не поштују хришћанске вредности? Њима онда мораш да ограничиш слободу. Значи, не може ту да се зажмури на једно око па избаци нешто што није тачно, нити могуће.

А зашто неко не би поштовао хришћанске вредности? Не мора их се придржавати али треба да их поштује. Ја сам хришћанин, али поштујем исламске и јеврејске вредности, као и вредности оних који не верују у Бога. Не слажем се са њима, али их поштујем.

Постоји могућност компромиса. Ево нпр. проблематика геј права у Немачкој је решена тако што су им дозвољена истополна регистрована партнерства, али се њихове заједнице не изједначавају са браком мушкарца и жене који се штити као основа друштва, па и хришћанска вредност. У Пољској се нпр. у Уставу позива на Бога, али се помињу и они који у њега не верују. Дакле, компромис је неминовност у плуралистичком друштву, али то не значи да треба згазити на хришћанске вредности.

[Душко Дугоушко]

А зашто неко не би поштовао хришћанске вредности? Не мора их се придржавати али треба да их поштује. Ја сам хришћанин, али поштујем исламске и јеврејске вредности, као и вредности оних који не верују у Бога. Постоји могућност компромиса. Ево нпр. проблематика геј права у Немачкој је решена тако што су им дозвољена истополна регистрована партнерства, али се њихове заједнице не изједначавају са браком мушкарца и жене који се штити као основа друштва, па и хришћанска вредност. У Пољској се нпр. у Уставу позива на Бога, али се помињу и они који у њега не верују. Дакле, компромис је неминовност у плуралистичком друштву, али то не значи да треба згазити на хришћанске вредности.

Али држава уопште не треба да се бави браком, баш као што не треба да се бави ни причешћем, дакле брак апсолутно треба деетатизовати - а две или више особа нека пред судом склопе уговор какав год желе... а црква је црква, и то нема везе са црквом. Слично је и са религијом, уопште не треба у уставу и законима да се помињу религије, божанства и атеизам, баш као што не треба да се помињу мачкољубитељство и псољубитељство...

[Marjanovic]

Али држава уопште не треба да се бави браком, баш као што не треба да се бави ни причешћем, дакле брак апсолутно треба деетатизовати - а две или више особа нека пред судом склопе уговор какав год желе... а црква је црква, и то нема везе са црквом. Слично је и са религијом, уопште не треба у уставу и законима да се помињу религије, божанства и атеизам, баш као што не треба да се помињу мачкољубитељство и псољубитељство...

Мора да се бави јер држава и закони регулишу међуљудске односе...И сам помињеш суд који нека врста власти...А какви ће закони бити бити зависи од вредности. Да ли ће брак бити заједница мушкарца и жене или "брак две или више особа какав год желе" то је питање вредности једног друштва. Више вредности могу постојати у једном друштву, али неки систем вредности мора бити доминантан да би друштво могло да функционише.

[Душко Дугоушко]

Мора да се бави јер држава и закони регулишу међуљудске односе...И сам помињеш суд који нека врста власти...А какви ће закони бити бити зависи од вредности. Да ли ће брак бити заједница мушкарца и жене или "брак две или више особа какав год желе" то је питање вредности једног друштва.

Не постоји брак из тачке гледишта државе. Брак постоји само у Цркви, као Света Тајна, док пред државом тј. судом могу да постоје само међуљудски уговори... Да не помињем да су у тренутном стању без обзира да ли држава признаје хомо заједнице или само хетеро, дискриминисани сви који нису у таквој заједници, било додатним порезима за њих, било пореским олакшицама онима који јесу...

[Marjanovic]

Ја сам само навео примере компромиса и усклађивања различитих и супротстављених интереса у једном друштву. Друштво које не може да дође до компромиса се распада.

[Душко Дугоушко]

Ја сам само навео примере компромиса и усклађивања различитих и супротстављених интереса у једном друштву. Друштво које не може да дође до компромиса се распада.

Деетатизација поред тога што укида потребу за компромис, јер се држава не меша у те ствари, што је у принципу компромис само по себи, и то најбољи могући јер укида и дискриминацију самаца (и тзв. ванбрачних заједница), a омогућава и полигамију-полиандрију-полинешто (чиме нико није дискриминисан)...

[Marjanovic]

Деетатизације не значи укидање дискриминације. шта више она је постојала у друштвима у којим држава нема никакву улогу. нпр. у разним племенима, братствима. Где нема државе, реда и закона, има закона јачег.

[Душко Дугоушко]

Деетатизације не значи укидање дискриминације. шта више она је постојала у друштвима у којим држава нема никакву улогу. нпр. у разним племенима, братствима. Где нема државе, реда и закона, има закона јачег.

Немој да прибегаваш демагогији Владо, не пристаје ти. Говоримо да има реда и закона (сви либертаријанци се залажу за јаке снаге реда и закона без обзира да ли су у питању десни анархисти који сматрају да те снаге треба да буду приватне, или минархисти који сматрају да те снаге треба да буду државне такорећи да имаш врло, врло јаку, а малу (у смислу бирократске апаратуре и овлашћења, мешања у животе људи) државу), само што имаш максималну могућу слободу (смеш да радиш све што не повређује права неког другог).

[Juan Valdez]

Pa Aleksandar je dao drasticnu tvrdnju da svaka preraspodela vodi u bedu.

Још нешто, тај најекстремнији став да држава баш никада и никако никоме не треба да помогне (”расподељује”) ”отимајући од других”, наћи ћеш само и искључиво код америчких либертаријанаца (Ротбард, Роквел, Рон Пол...). Чак је и Мизес, који је баш онако тешка либерална категорија, написао следеће:

Anar­hi­sti zane­ma­ruju nepo­re­civu činje­nicu da su neki ljudi ili isu­više sku­če­nih pogleda ili isu­više slabi da bi se spon­tano pri­la­go­dili uslo­vima dru­štve­nog života. Čak i da pri­znamo da je sva­koj zdra­voj osobi data spo­sob­nost razu­me­va­nja pred­no­sti soci­jalne sarad­nje i pona­ša­nja u skladu s njom, i dalje ostaje pro­blem dece, sta­rih i umno pore­me­će­nih. Možemo se slo­žiti oko toga da dru­štveno neod­go­vor­nog čoveka treba sma­trati men­talno bole­snim, i da mu je potrebna pomoć. Među­tim, sve dok bude bilo bole­snih ljudi, i dok postoje deca i dementne osobe, mora se obez­be­diti neko sta­ra­nje, inače će dru­štvo biti ugro­ženo. Anar­hi­stičko dru­štvo bilo bi pre­pu­šteno na milost sva­koga poje­dinca pona­o­sob. Dru­štvo ne može posto­jati uko­liko većina nije spremna da odvrati manjinu, pret­njom ili upo­tre­bom nasi­lja, od uru­ša­va­nja dru­štve­nog poretka. To je moć koja se pre­nosi na državu ili vladu.

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-1/

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-2/

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-3/

[Душко Дугоушко]

Још нешто, тај најекстремнији став да држава баш никада и никако никоме не треба да помогне (”расподељује”) ”отимајући од других”, наћи ћеш само и искључиво код америчких либертаријанаца (Ротбард, Роквел, Рон Пол...). Чак је и Мизес, који је баш онако тешка либерална категорија, написао следеће:

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-1/

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-2/

http://katalaksija.c...dsko-drustvo-3/

Не разумем шта је Мизес ту рекао, па и десни анархисти су за очување реда и пореткa, само кроз приватно обезбеђење и судство. А ментално оболеле и инвалиде би у анархо-капитализму прихватили добротвори, приватни хумантарци...

[Juan Valdez]

Не разумем шта је Мизес ту рекао, па и десни анархисти су за очување реда и поретка само кроз приватно обезбеђење и судство. А ментално оболеле и инвалиде би у анархо-капитализму прихватили добротвори, приватни хумантарци...

Колико сам укапирао, мисли да то не би фунционисало.

[Душко Дугоушко]

Колико сам укапирао, мисли да то не би фунционисало.

Социјалиста! 4chsmu1

Хахаха, да је жив, мислим да би полудео кад би му неко рекао да је социјалиста...

[Аурор]

Колико сам укапирао, мисли да то не би фунционисало.

Okej, a gde bismo povukli crtu kada je u pitanju državno zbrinjavanje koječega?

[Grizzly Adams]

Проблем је што како данас стоје ствари црта уопште не може да се повуче. Власт увек има задуживање, монетарне манипулације и слично што јој омогућава да троши без ограничења. Када би имали чврсту валуту, забранили задуживање и фиксну стопу пореза онда би могли да говоримо о "повлачењу црте". Кажемо - "имате толико и толико, са тим урадите најбоље што можете". Само што би онда политичари били потпуно небитни чиновници који никоме не би могли да обећавају куле и градове, нити би имали моћ над народом. Избори би били жива досада. Такво уређење би било феноменална ствар.

[Аурор]

Проблем је што како данас стоје ствари црта уопште не може да се повуче. Власт увек има задуживање, монетарне манипулације и слично што јој омогућава да троши без ограничења. Када би имали чврсту валуту, забранили задуживање и фиксну стопу пореза онда би могли да говоримо о "повлачењу црте". Кажемо - "имате толико и толико, са тим урадите најбоље што можете". Само што би онда политичари били потпуно небитни чиновници који никоме не би могли да обећавају куле и градове, нити би имали моћ над народом. Избори би били жива досада. Такво уређење би било феноменална ствар.

А корупције једноставно не би имало где да буде.

Нити бисмо читали вести о функционеру јавног предузећа, општине, главног за неки пројекат итд., како је проневерио/украо милионе.