Православци причају с католицима и протестантима

[Zayron]

Námořnická párty s hudební skupinou Rooombaaa a jejími hosty

4.9.2015 od 20:00 časova,. Prag organizator Slovanská Unie 

http://slovane.org/index.php/z-domova/145-rooombaaa-4-9-2015

 

Seminař pravoslavného ikonopisectví

Řecká pravoslavná starostylní církev v České republice Vás zve na seminář pravoslavného ikonopisectví,

který se koná v Jihlavě ve čtvrtek večer 22. října 2015 nebo v Praze celý den v sobotu 24. října 2015.

http://slovane.org/index.php/z-domova/143-ikonopisectvi

[Fila]

Ово је "Оче наш" на старом црквенословенском какав је некад био у употреби и у Србији, пре доласка рускословенског. Хвала на овоме!

Ne!

 

Ovo je neka mješavina redakcija, što je očito iz: 

1. izgovora - nosno "e" kao "ja" (istočnoslovenski), "jat" kao "i"(slovački, hrvatsko-čakavski, ukrajinski?), jednom nosno "e" kao "e" u riječi "naše" (južnoslovenski), "šta" kao "šč/šš" (istočnoslovenski) itd.

2. istočnoslovenskog punoglasja - dolgi, itd. i istočnoslovenske vokalizacije poluglasova - dnes, itd.  

3. samog teksta prijevoda, koji je suvremeni crkvenoslavenski ruske sinodalne redakcije

4. naglasaka

 

Da je srpska redakcija nosno e izgovaralo bi se kao e, jat kao je/e, ne bi bilo punoglasja (dlgim, dlžnikom), izgovor šta kao št, leksik prijevoda je malo drugačiji, vokalizacija južnoslovenska itd. Takođe, moglo bi se pisati i o razlikama u naglasnom sustavu...

 

Ukratko, ovo nije stari crkvenoslovenski kakav je nekad bio u Srbiji, ovo je standardni c-slov. tekst rus. sinodalne redakcije, a u izgovoru su pomiješani utjecaji raznih slovenskih jezika.

[Zayron]

Ne!

 

Ovo je neka mješavina redakcija, što je očito iz:

 

To je rusinsko-karpatska redakcija a blliža je moravskoj nego ruskoj:

http://grkatpoprad.sk/2009/09/otce-nas-cirkevnoslovansky/

http://www.navychod.cz/articles.php?id=9042f45a-dd9b-102d-bc3e-00e0814daf34

 

A ovo spada već u južnoslovenske redakcije crkvenoslovenskog:

 

 

 

Otče naš

Otče naš, iže jesi na nebesjeh,

da svjatitsja imja Tvoje,

da priidet carstvije Tvoje:

da budet volja tvoja

jako na nebesi i na zemlji.

Hljeb naš nasuščnij

dažd nam dnes,

i ostavi nam dolgi našja,

jakože i mi ostavljajem

dolžnikom našim:

i ne vovedi nas vo iskušenije,

no izbavi nas od lukavago. Amin.

Gospodi pomiluj (12 krat)

 

Otče náš

klasická staroslověnština

(cyrilometodějská)

    

Otьče našь, iže jesi na nebesi, da svętitъ sę imę tvoe, da pridetъ cěsarьstvo tvoe, da bǫdetъ volě tvoě ěko na nebesi i na zemli; chlěbъ našь nasǫštьnii daždь namъ dьnьsь i ne vъvedi nasъ vъ napastь nъ izbavi ny otъ lǫkavago.

církevněslovansky

(ruská redakce)

    

О́ч҃е на́шъ, и́же єсѝ на нб҃сѣ́хъ, да свѧти́тсѧ и́мѧ Твоѐ, да прїи́детъ црствїе Твоѐ, да бу́детъ во́лѧ Твоѧ̀, ıáкѡ на нб҃сѝ, и на землѝ. Хлѣ́бъ на́шъ насу́щный да́ждь на́мъ дне́сь: и ѡста́ви на́мъ до́лги на́шѧ, ıáкоже и мы̀ ѡставлѧ́емъ должникѡ́мъ на́шымъ: и не введѝ на́съ во искуше́нїе, но изба́ви на́съ ѿ лука́вагѡ.

přepis ruské redakce

    

O[t]če našă, îže esî na n[e]b[e]sěhă, da svętîtsę îmę Tvoe, da priîdetă c[a]rstvie Tvoe, da budetă volę Tvoę, jakô na n[e]b[e]sî î na zemlî. Hlěbă našă nasuštnyj dažd' namă dnes': î ôstavî namă dolgî našę, jakože î my ôstavlęemă dolžnîkômă našymă: î ne vvedî nasă vo îskušenie, no îzbavî nasă ôt lukavagô.

česky

    

Otče náš, jenž jsi na nebesích, posvěť se jméno tvé, přijď království tvé, buď vůle tvá, jako v nebi, tak i na zemi. Chléb náš vezdejší dej nám dnes a odpusť nám naše viny, jakož i my odpouštíme naším viníkům a neuveď nás v pokušení, ale zbav nás od zlého.

https://cs.wikipedia.org/wiki/Staroslov%C4%9Bn%C5%A1tina#Ot.C4.8De_n.C3.A1.C5.A1

[Zayron]

Otče naš - južnoslovenska verzija

Klapa Slavić - OTČE NAŠ

https://gospodipomiluj.wordpress.com/

https://gospodipomiluj.wordpress.com/jutarnje/

 

Otče naš - . panonska (velikomoravska) verzija

Zbor starej hudby Arcus a Starosloviensky otčenáš

 

 

 

Otče naš - karpatorusinska verzija

Jiřina Šánová - Otčenáš staroslověnský

 

 

 

Otče naš - čečška koralna verzija na savremenom češkom

Otče náš - P. Josef Olejník

 

 

 

Otče naš - slovačka mjuzikalova verzija na savremenom slovačkom

Quo vadis - Katakomby ( Otčenáš )

[Fila]

Zayrone, stranica za koju ste mi dali link ima tekst "Otče naš" čiste suvremene ruske redakcije (jedina razlika je u čitanju, unijati izgovaraju jat kao i), kao što je i taj na slici u Vašem odgovoru. Otkud Vam ideja da spada u južnoslovenske redakcije?

 

Ja sam samo pokušao objasniti da ovo nije "Otče naš" srpske redakcije. Iako bi redakcija bi trebala biti rusinska (što se tiče izgovora), zbor koji je otpjevao molitvu nije dosljedno izgovarao nazalno "e" pa sad ne znam kako ovo nazvati.

 

Hvala za ovaj glagoljaški Otče naš!

[Zayron]

Zayrone, stranica za koju ste mi dali link ima tekst "Otče naš"

 

Nema to veze s tim, ništa s tim ne tvrdim, to je samo ilustrativno.

Propustio sam to dati u bivšem postu pa sam stavio uz prvi video ovog.

Pojedine redakcije se inače razlikuju upravo fonetički, izgovorom,

tako da ne možeš napisati, samo je razlika u tom i u tom - o tom se ustvari

i radi, kad nabrojiš razlišovaci izgovor (fonetiku) opisao si tu redakciju ustvari.

http://reckokatolici-otrokovice.webnode.cz/bohosluzby/o-liturgii/

[Ћирило]

Овај линк је на трагу дискусије. Можда је већ био, ко би све запамтио.

http://staroslovienskabiblia.wz.sk/staroslovienska/Biblia.html

[Zayron]

Овај линк је на трагу дискусије. Можда је већ био, ко би све запамтио.

http://staroslovienskabiblia.wz.sk/staroslovienska/Biblia.html

 

Ja tu dodam još i ovo:

 

Ovdje možete preuzeti akademski rječnik staroslovenskog jezika

ČSAV - Československá Akademie Věd Československe Akademije Nauka

Prijavite se preko Faceooka ili Google accounta:

Slovník jazyka staroslověnského/ Lexicon linguae palaeoslovenicae (pdf - download, 384 str.)

https://www.academia.edu/6195894/Slovn%C3%ADk_jazyka_staroslov%C4%9Bnsk%C3%A9ho_Lexicon_linguae_palaeoslovenicae_a-v%C4%99zati_%D0%B0-%D0%B2%D1%A7%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B8

Ostali zanimljivi linkovi:

http://www.ujc.cas.cz/sd/novinky/etymologicke-odd-publikace/etymologicky-slovnik-jazyka-staroslovenskeho/etymologicky-slovnik-jazyka-staroslovenskeho.html

http://nase-rec.ujc.cas.cz/archiv.php?art=4585

http://www.slu.cas.cz/2-opb.html

[Zayron]

Seoska slava na Moravi - Hodova misa Čejkovice

Svečana Misa - Čejkovice

 

 

 

Seoska slava na Moravi - Hody Boleradice 2015

Hody Boleradice 2015

[Ћирило]

Ови линкови са литературом су сјајни. Чешка је земља велике културе.

А сада нешто заједничко и католицима и православнима. Литургија светог Германа Париског (само аудио):

Текст литургија на енглеском: http://www.stjohndsm.org/Gallican%20130312%20a.pdf

Руска прилагодба (на цсл): http://osiluan.ru/liturgii/gallikanskaya-bozhestvennaya-liturgiya/

 

О светом Герману Париском са једног хрватског ркт сајта:

 

Sveti German Pariški

 

 

Današnji je sveti zaštitnik German (Germain, Germanus), biskup Pariza i „otac siromaha“. Rodio se oko 496. nedaleko francuskog grada Autuna (departman Saône-et-Loire, Burgundija), kao sin plemenitih galsko-rimskih roditelja. Studirao je u Avallonu i Luzyju, pod vodstvom svoga rođaka, svećenika Scapiliona. S 34 godina za svećenika ga zaredio sveti Agrippinus iz Autuna. Zbog njegovog uzornog života redovnici benediktinskoga samostana Saint-Symphorien kod Autuna izabrali su ga za opata. Svidio se franačkom kralju iz merovinške dinastije Childebertu I. pa je 555. imenovan za biskupa Pariza. Bio je duhovni učitelj svetog Bertranda iz Le Mansa i svetog Droctoveusa. Izliječio je kralja Childeberta od neke opake bolesti, odvratio ga od razuzdanog života i nagovorio ga da iskorijeni poganske običaje u svojoj kraljevini. Kralj mu je 558. u znak zahvalnosti sagradio crkvu svetog Vinka, uz koju je kasnije podignut i samostan koji je pod imenom Saint-Germain postao najznačajnijim pariškim samostanom i duhovnim središtem Zapada. 

Odlikovao se dobrotom srca, visokom naobrazbom, asketskim životom i dobrotvornim djelima. Živio je i kao biskup poput monaha, potpuno se posvetio brizi za duše svojih vjernika, ozdravljivao bolesnike i obratio na tisuće grešnika. Otac siromaha, vrsni propovjednik i glasoviti mirotvorac, više puta je posredovao u različitim vladarskim sukobima i neprestanim ratovima. Sudjelovao je na crkvenim saborima u Parizu i Toursu. Preminuo je na današnji dan, 28. svibnja 576. u Parizu. Svetim ga je proglasio 754. papa Stjepan II. Po njemu i po njegovom samostanu nazvana je i jedna od najljepših pariških četvrti, Saint-Germain-des-Prés, mnoge ustanove i najuspješniji pariški nogometni klub. Stoljećima su u slučaju pošasti kuge i različitih kriza ulicama Pariza nošene njegove relikvije. Zazivaju ga kod požara i groznice, a zaštitnik je zarobljenika, zatvorenika, glazbenika te mnogih naselja, biskupija, župa i crkava.

[Zayron]

Morava je nešto drugo nego Češka, to vam cijelo vrijeme objašnjavam i na toj temi o folkloru

ANTONÍNEK 2012: Krojové procesí při Dožínkové děkovné pouti (www.SlovackoDNES.cz)

 

 

 

 

ANTONÍNEK 2013:Děkovná pouť-Dožínková, krojové procesí před deštěm (www.SlovackoDNES:cz)

 

 

 

 

Svatý Antonínek 2009: Děkovná pouť - dožínková s misionářem P. Musilem

[Ћирило]

Morava je nešto drugo nego Češka, to vam cijelo vrijeme objašnjavam i na toj temi o folkloru

И тамо је нажалост приметно опадање броја верујућих. Којем примеру (нпр. русинском код Украјинаца, истарском код Хрвата...) код других народа је најближи моравски идентитет?

[Zayron]

И тамо је нажалост приметно опадање броја верујућих. Којем примеру (нпр. русинском код Украјинаца, истарском код Хрвата...) код других народа је најближи моравски идентитет?

 

Primjetno je svuda na svijetu to opadanje broja tradicionalnih vjernika a porast vjernika iz uvjerenja. Pa ako bi se trebala povući nekakva pararela onda bi mogla ta izmedju Moravana i mediteranaca Dalmatinaca, Hercegovaca i Crnogoraca. U Češkoj se pje pivo, becherovka i rum a na Moravi šljivovica, lozovača i vino. Češi imaju veseliju i temperamentniju muziku a Moravaci polaganiju i smutniju, elegičniju itd. Ali etnogenetski i filogenetski su najbliži Slovacima, to je ustvari 100% sasvim isti narod samo umjetno politički istorijski razdvojen slično kao Irci u Irskoj i u britanskoj sjevernoj Irskoj i odmah potom su najsličniji Slezanima, Rusinima, Bojkima, Huculima i Goralima. Samo se danas češki Moravani nazivaju Moravanima kao i oduvijek a slovački Moravani se preimenovali u Slovake. Ovo je nastup Kijovaka (moj pradjeda je porijeklom sa Kiijovska na Moravi) u Cetinju, Crna Gora prošle 2014. godine. Bili su i u manastiru Ostrog, pokažem vam to u sljedećem postu.

CENTINJE-Čtvrteční vystoupení v Černé Hoře (Kyjovjáci a gajdoš Pavel Popelka ze Strání) 2.

Po moravski se Cetinje kaže Centinje, ahahahaha.

 

 

Ovo ječ jedna poznata moravska narodna pjesma

PŘESPOLANKA- DALMÁCIA

 

 

 

Ovo je muški hor iz Bukovana na tom Kijovsku odakle je moj pradjesda, degustacija šljivovice

Mužský sbor Bukovany - Degustace slivovice 2010

[Zayron]

ČERNÁ HORA - Návštěva pravoslavného monastýru Ostrog

CRNA GORA - Posjeta pravoslavnom manastiru Ostrog

 

 

 

ČERNÁ HORA - Návštěva pevnosti Starý Grad, Jadranské moře, poté velmi špatné děštivé počasí s vichřicí

CRNA GORA - Posjeta utvrdjenja Stari Grad, Jadransko more, poslije vrlo loše vrijeme s burom

[Zayron]

Evo par primjera moravske muzike, duhovne,

arhaične, božićne, narodne i savremene:

 

Christos anesti

http://rutube.ru/video/0ac4cb1653c673fd6b0b1f9aaff6f743/

 

Hradišťan - Velkomoravský chorál (live)

Na ovom videu uvidite temelje crkve u kojoj su služili sv. Ćirilo i Metodije (staročeški sv. Crha i Strahota)

kao i jedinu velikomoravsku kompletno sačuvanu crkvu do dana današnjeg koja datira sa preloma 9. i 10. vijeka.

https://youtu.be/q6b9Wa0O2UI

https://en.wikipedia.org/wiki/Church_of_St._Margaret_of_Antioch,_Kop%C4%8Dany

https://cs.wikipedia.org/wiki/Kostel_svat%C3%A9_Mark%C3%A9ty_Antiochijsk%C3%A9_%28Kop%C4%8Dany%29

http://www.moraviamagna.cz/lokality/l_kopcan.htm

 

Jiří Pavlica & Hradišťan, filharmonie Brno - Otvesta filosof Konstantin

 

 

 

 

Slovanské Velikonoce . Na slici je ta ista kočanska velikomoravska crkva

https://en.wikipedia.org/wiki/Church_of_St._Margaret_of_Antioch,_Kop%C4%8Dany

 

 

 

Svatý Ján

 

 

 

 

Hradišťan - Anděle Boží

 

Božićne moravske - mali izbor:

https://youtu.be/Y1LLZXGuTC0

https://youtu.be/bsrCeMGP4P4

https://youtu.be/B5oHWOUJJMY

https://youtu.be/ueRFlH5dnmE

https://youtu.be/GA4sSpuw4M8

 

Dvije narodne moravske:

http://rutube.ru/video/0474b2a4615ca69f026c7c53f140f0f2/

http://rutube.ru/video/8967008b0f782b4b7118a3fd29543177/