Празнословље

[Justina]

  On 26. 2. 2014. at 13:51, DankaM рече

@@Justina,

 

To je neka zvrčka koja se dešavala kad se forum prebacivao sa nečega na nešto

 

A ok, i kod mene se to desava jer mi je ceo sistem latinicni pa onda cirlica ovako izgleda.

[DankaM]

  On 26. 2. 2014. at 13:41, Иван ПТ рече

Кад живе речи утехе и добронамерне шале постају празнословље?

 

Ko bi ga znao... Nekad me stvarno zamara da pričam o ne znam kakvim dubokoumnim temama, nekad baš volim...

 

A realno, čak i dubokoumne i bogougodne teme mogu da budu mlaćenje prazne slame u nekim trenucima...

[Trifke]

  On 26. 2. 2014. at 13:58, DankaM рече

Ko bi ga znao... Nekad me stvarno zamara da pričam o ne znam kakvim dubokoumnim temama, nekad baš volim...

 

A realno, čak i dubokoumne i bogougodne teme mogu da budu mlaćenje prazne slame u nekim trenucima...

Ono sto sam ja uspeo da o tome razumem citajuci knjigie je da je vazna namera tj. zasto nesto govoris. Ali to nije samo za praznoslovlje to je za sve stvari u zivotu.

[Justina]

  On 26. 2. 2014. at 13:58, DankaM рече

Ko bi ga znao... Nekad me stvarno zamara da pričam o ne znam kakvim dubokoumnim temama, nekad baš volim...

 

A realno, čak i dubokoumne i bogougodne teme mogu da budu mlaćenje prazne slame u nekim trenucima...

 

Narocito kada je tebi odredjena uloga pazljivog slusaoca, a predavac ne ume da se zaustavi.

Ma nema to veze samo sa ovom temom, ima tih "monologista" svuda i u svakom segmentu

dal obicnog zivota ili duhovnog, svuda i na svakom koraku.

Treba to sve izbegavati u shirokom luku. Nego, ne mozes to abs uvek.

[Ненад Р.]

  On 26. 2. 2014. at 13:41, Иван ПТ рече

Лако је схватити строго уздржање у манастирском окружењу. Мени није баш најјасније како избегавати празнословље у свету, нарочито са пријатељима и познаницима а истовремено остваривати живу и позитивну комуникацију са ближњима од којих можда многи и нису јаки у вери. Кад живе речи утехе и добронамерне шале постају празнословље?

Каква су ваша искуства у савладаваљу ове страсти?

Ма може да се води активна комуникација , само треба више водити рачуна шта причаш . Не треба да причаш лажи , не треба да хвалиш сам себе и не причати нешто што би могло другима да нашкоди.

Што се шале тиче ја мислим да то наша вера не брани.

[Justina]

  On 26. 2. 2014. at 14:30, Неле рече

Ма може да се води активна комуникација , само треба више водити рачуна шта причаш . Не треба да причаш лажи , не треба да хвалиш сам себе и не причати нешто што би могло другима да нашкоди.

Што се шале тиче ја мислим да то наша вера не брани.

 

Izvini, a koja vera moze da brani smeh i shalu? I gde je tu smisao i motiv takve vere?

Mi Srbi smo prilicno duhoviti ljudi sa izrazenim smislom za humor, stvarno mi je cudno da pominjes humor

u kontekstu vere.

[Иван Ивковић]

  On 26. 2. 2014. at 14:04, Trifke рече

Ono sto sam ja uspeo da o tome razumem citajuci knjigie je da je vazna namera tj. zasto nesto govoris. Ali to nije samo za praznoslovlje to je za sve stvari u zivotu.

Мислим да је ово поента приче.

 

  On 26. 2. 2014. at 14:30, Неле рече

Не треба да причаш лажи , не треба да хвалиш сам себе и не причати нешто што би могло другима да нашкоди. Што се шале тиче ја мислим да то наша вера не брани.

  On 26. 2. 2014. at 14:43, Justina рече

Izvini, a koja vera moze da brani smeh i shalu?

Да, једноставно је али се у моменту лако заборави. Нормално, нико није рекао да је шала забрањена, далеко било. Мислим да треба разговарати мало више о овој теми јер на тај начин можемо ојачати у вери. О томе су поједини подвижници доста озбиљно расуђивали. Оно што ствара извесни раскорак јесте чињеница да су многи од њих у својим излагањима имали у виду општежитељни а не световни живот. Али и то се да превазићи. Када су светог Силуана Атонског питали да ли га узнемирава то што поклоници често долазе он је одговорио да ни тада не напушта своју келију мислећи на "клет срца" у којој се непрестано моли.

Будући пажљив, човек може да ради било шта и при том чува молитвено расположење. Такво расположење се неизоставно губи ако се неко од чула преоптерети примањем многих информација а можда се губи још и пре ако као надахнуће за наше речи послужи нека страст.

Зато ми је било занимљиво да чујем још које мишљење, искуство...

 

„Сине мој, сврх свега што се чува - чувај срце своје!” (Приче 4, 23.)

„Бдијте и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо!” (Мт. 26, 41.)

[зеленизуб]

[Trifke]

  On 26. 2. 2014. at 17:37, Иван ПТ рече

Мислим да је ово поента приче.

 

Да, једноставно је али се у моменту лако заборави. Нормално, нико није рекао да је шала забрањена, далеко било. Мислим да треба разговарати мало више о овој теми јер на тај начин можемо ојачати у вери. О томе су поједини подвижници доста озбиљно расуђивали. Оно што ствара извесни раскорак јесте чињеница да су многи од њих у својим излагањима имали у виду општежитељни а не световни живот. Али и то се да превазићи. Када су светог Силуана Атонског питали да ли га узнемирава то што поклоници често долазе он је одговорио да ни тада не напушта своју келију мислећи на "клет срца" у којој се непрестано моли.

Будући пажљив, човек може да ради било шта и при том чува молитвено расположење. Такво расположење се неизоставно губи ако се неко од чула преоптерети примањем многих информација а можда се губи још и пре ако као надахнуће за наше речи послужи нека страст.

Зато ми је било занимљиво да чујем још које мишљење, искуство...

 

„Сине мој, сврх свега што се чува - чувај срце своје!” (Приче 4, 23.)

„Бдијте и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо!” (Мт. 26, 41.)

Bas to vladika Atanasije kaze da je paznja pola spasenja.

[Ненад Р.]

  On 26. 2. 2014. at 14:43, Justina рече

Izvini, a koja vera moze da brani smeh i shalu? I gde je tu smisao i motiv takve vere?

Mi Srbi smo prilicno duhoviti ljudi sa izrazenim smislom za humor, stvarno mi je cudno da pominjes humor

u kontekstu vere.

Јустина ,у праву си , ја се нисам најбоље изразио . Свака добронамерна и добро одмерена  шала је исто као и смех , лек за срце и душу 

[JESSY]

3. Не изговарај непотребне речи, јер ће због њих охладнети божански жар (ревност) твоје душе. Пригрли безмолвије, које ће родити све врлине и оградити душу, тако да јој ђаволско зло не може приступити. "Боље је пасти са висина него пасти језиком." Човеку ништа не може толико да нашкоди колико језик.

4. Спасење се не задобија празнословљем нити тиме што ће нам дани пролазити без обрачунавања. Буди опрезан са својим језиком и са својим помислима: уколико будеш стражарио над њима, твоја душа ће се испунити светлошћу Божијом. Онај, међутим, чија су уста необуздана, полаже у душу разне нечистоте.

 

7. Буди увек разборит у својим речима, односно најпре размисли па тек онда говори. Не допусти да твој језик "истрчи" пре него што размислиш шта треба да кажеш.

 

9. Чедо моје, имај трпљења, смирења и љубави, и чувај свој језик. Кад он порази човека, постаје незадрживо зло, привлачећи и друге људе у свој ток и бацајући их у провалије греха. Да, чедо моје, мораш чувати своја уста да би твоје срце остало чисто. А кад је срце чисто, Бог снисходи и обитава у њему јер оно тада постаје храм Божији. И свети ангели се радују кад се наћу у таквом срцу!

 

10. Чувај своја уста, али превасходно чувај свој ум. Не дозволи рћавим мислима да започну да разговарају с тобом. Не дозволи својим устима да изговоре речи које би могле повредити твог брата.

Нека твоја уста изговоре речи које ће бити испуњене миомирисом: речи утехе, охрабрења и наде. Уста откривају езотеричног, унутрашњег
човека.

 

12. Ђаво, свет и наша небрига дају нам много "материјала" за празнословље. Десило се и десиће се тако много догађаја којима се бавимо, док оно једно што нам је Потребно, а то је приближавање Богу кроз молитву, остављамо по страни. Наша потреба за тим духовним окретањем Богу је толико неодложна да ничим другим не би требало да се бавимо осим приближавањем Богу кроз молитву и свете помисли, које ће нам такође помоћи да достигнемо овај циљ.

Старац Јефрем Филотејски

[JESSY]

О БРБЉИВЦУ ИЛИ МНОГОСЛОВЉЕ - АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

Многословље је страст слична пијанству. Она поробљава човека, тако да он као да постаје додатак сопственом језику. Док је човек који се претворио у мрава-радника одузео себи време које му је дато да се припреми за вечност, протраћио га на спољашње и духовно банкротирао, брбљивац није крадљивац само свог, већ и туђег времена.

 

 

Брбљивац у дубини душе сматра да он већ све зна и да му преостаје само једно: да учи друге. У ствари, многи људи причају само зато што се нису научили да ћуте. Свети оци су

тврдили да човек који је од овог великог дара – речи – начинио разоноду за себе, личи на блудника. Зато је брбљив човек одвратан људима, туђ Богу.  

 

Многословље јe бесмислено трошење душевних снага. Молитва брбљивог човека постаје немоћна, расејана, сува, слична закржљалом растињу. Онај ко много говори губи способност да дубоко размишља, не може да се заустави, да сконцентрише своју мисао на жваћући је, личи на звонце које звони зато што је изнутра празно. Или – на питање које захтева пажњу. Он почиње да личи на прождрљивца који гута храну нерасипају, ћутање сабира.“ 

 

Крај многословља је опустошеност душе и губитак бубањ пресвучен магарећом кожом, који својим звуком све заглушује. Заиста: „Речи захтева усредсређеност мисли. Рибар извлачи рибу из воде кад она прогута удицу благодати. Свевидећи Бог као да „не види“ човека-празнословца, зато што ни овај није у стању да у свом срцу види Бога, неспособан је за богоопштење, које својим устима, а овде ђаво држи брбљивца, као свој плен, за језик.

 

Из књиге "Умеће умирања".

 Храм Светог Јована Крститеља

[JESSY]

Празнословље је један од најстрашнијих грехова који могу човека удаљити од Бога.Језик нам је дарован да бисмо славили и хвалили Господа и радовали се светињи живота.У српском језику, као и свим језицима данашњег света, било је одувек празнословља, баналности и вулгаризма, али се срамотан и простачки језик никада није могао јавно користити и нудити људима као „модеран“ и опште прихваћен.

Чињеница да је свет постао глобално село захваљујући масовним медијима, давала је до поплаве израза и речи који се папагајски, несвесно понављају, а често имају изузетно негативан призвук.

Реч која се последњих година зацарила у српском језику је „катастрофа“.Изговарају је без разлике и млади и стари, свесно и несвесно, имитирајући друге или изражавајући сопствено духовно стање.Када у само једном трену хиљаде људи превали преко усана реч катастрофа, шта могу да очекују од Творца нашег Небеског који зна и чује не само сваку нашу реч,већ познаје и стање наших помисли.Што више понављамо ту страшну реч,све су нам чешће природне катастрофе, клизишта, поплаве,земљотреси, пожари, али и катастрофе у разореним породицама, нетрпељивом комшилуку, непријатељски настројеним колегама на послу и острашћеним душама политичких и идеолошких противника.

Поред речи катастрофа, већина младих људи данас понавља оно чувено“ не могу да верујем“. Ова реченица је у популарним телевизијским серијама заступљена у речнику омиљених јунака, и просто је немогуће да је у данашње време нисте бар једном чули.

Вера је најдрагоценији дар , и Господ је у Светим Јеванђељима очигледно показао да је људима који верују све могуће.Дух света жели да сваког човека што више од вере удаљи, па је тако преко једне, наизглед, безазлене реченице, усадио у савременог човека смућеност и неверје.

Духовна лењост, опчињеност телевизијским филмовима и серијама, све присутнија болест наркоманије, променили су и свест и језик савремених људи.Речи као што су смор,смарање, кулирање, трип, триповање, екстра и реченице типа Смараш ме...Шта си се утриповао...Искулирај....Лик је екстра..., завладали су српским језиком као плодови хроничне равнодушности, стравичног умора од доколице и јаке жеље да се до „бољег живота“ дође без икакве муке и труда.Псовке, простачки језик, компјутерске језичке конструкције и опонашање говора јунака телевизијских серија озбиљно прете да од људи нашег времена створе обездуховљене аутомате глобалистичке идеологије.Како зауставити ту опасну болест?

Највећа одговорност је на људима који су носиоци јавно изговорених речи.Крајње је време да се изађе из таме и да се заустави даље језичко обесмишљавање живота.

 

http://www.pasinac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=294:2011-02-02-11-27-23&catid=4:2009-10-09-07-19-54&Itemid=18

[JESSY]

Dar reči spada u najviše darove. "Šta je tvrđe, nepromenljivije i moćnije od reči? Rečju je stvoren svet i stoji - pisao je ruski svetac Jovan Kronštatski, međutim, mi postupamo s rečju tako nepromišljeno i nebrižljivo".

Karakteristične su i duboke po smislu ruske narodne poslovice i misli o reči:

"Izgovorena reč ne da se više uhvatiti".

"Reči je mnogo, a smisla nema".

" Ako u srcu istine nema - reči su prazne".

"Reči su dobre, ako su kratke".

"Reč je srebro, a ćutanje zlato".

"Reči vera, hlebu mera, a novcu račun".

"Rana nanesena kopljem zaceljuje, a rečju ne" - govorili su stari, koji su smatrali, uzgred, reč za najvažnije lekovito sredstvo ("Nož, biljka i reč su tri oružja lekara"). "Udarac biča pravi brazgotine, a udarac jezika kosti lomi" - kaže se u Svetom Pismu (Sip. 28:20). Reč je u stanju da se materijalizuje (knjige, novine, magnetofonski snimci, ploče i sl.), da dobija slova i zvuke. "Naša misao, čim se odene u zvuk koji je izražava, pretvara se u reč koja, kao u čamcu preplovivši kroz vazduh, prelazi od govornika prema slušaocu" - pisao je sv. Vasilije Veliki (4. vek naše ere). Hrišćani veruju da je i Sam Hristos jeste Logos (Reč) Koji ss vaplotio.

Običaj da se mnogo govori, ne odmeravajući svaku reč, lakomisleno, a ne od srca i duše, površno, kao lepršajući, brbljanje koje nikoga ni na šta ne obavezuje, veoma je rasprostranjen. Naročito često zloupotrebljavaju reč političari, koristeći je za svoje ciljeve, majstorski manipulišući i žonglirajući frazama i pojmovima. Jalova i lažljiva reč ne prodire duboko u dušu, niti je dira.

Danas se u Rusiji od reči do dela nalazi "distanca ogromnih razmera". Došlo je doista do džinovske inflacije tog neizmernog Božijeg dara.

Jedan od daleko-istočnjačkih mudraca je jednom rekao da se život sastoji od reči i dela. Svetootačka mudrost uči brižljivom odnosu prema svakoj reči, pa čak i svakoj misli, težnji prema saglasju misli, reči i konkretnog čina. "Treba izbegavati beskorisne razgovore" - savetovao je sv. Jefrem Sirin. "Nema ničega razornijeg od mnogoslovlja i štetnijeg od neobuzdanog jezika, i ništa tako jako ne rasipa i ne troši bogatstvo duševno" - pisao je prep. Filotej Snnajski.

"Mnogorečivi će dodijati" - kaže se u Bibliji (Sir. 20:28). Treba istaći da po pravilu brbljivci i praznoslovci nisu u stanju da kvalptetno obavljaju konkretni rad. A to i nije čudno, jer preterana brbljivost oduzima ogromnu količinu životne energije. "Kao što vrata na kupatilu koja se često otvaraju, brzo ispuštaju unutrašnju toplotu napolje, tako i sve ono dobro iščezava, kada ko mnogo govori, makar govorio sve dobro" - opominjao je bl. Diadoh (5. vek naše ere).

U staro doba, uporedo sa ograničenjima u hrani, neretko su se praktikovali i govorni postovi. Istorija je sačuvala imena velikih molčalnika koji su se dobrovoljno odricali govornih kontakata sa ljudima. Ali to već spada u oblast asketike...

Izuzetno je raširena osobina ljudi današnjeg vremena ne da budu, već da se čine. Veoma mnogi teže da poučavaju druge onome što sami ne ispunjavaju. Sveti Oci su upozoravali na brzopletu želju da se poučavaju drugi. Evo šta piše tim povodom jeromonah Pstar (Serjogin), nastojatelj Pjuhtinskog manastira: "Nezrela želja da se poučavaju drugi štetna je u svakom pogledu. Prvo, zato što se unutarnje snage, umesto da se usredsređuju unutra rasipaju, pretvarajući se u uzaludno trošenje snaga, kao nezreli plod, odvojen od drveta. Drugo, to nadima onoga koji poučava, dajući mu povoda za umišljenost o svojoj tobožnjoj nadmoći. Treće, dovodi do želje da sve čini da drugi vide, navodno, radi primera drugima, pretvarajući i ostala dobra dela u farisejstvo, potkradajući samoga sebe samovoljnim (subjektivnim) učiteljevanjem koje potiče od sopstvenog "ja". Četvrto, navika umišljenosti postaje osnova za nezadovoljstvo, pa čak i gnev, kada ljudi ne postupaju po željama onoga koji ih poučava". "Hoću više da se učim, negoli da poučavam" voleli su da ponavljaju drevni podvižnici svetosti.

Borba za lakoničnost, jasnoću i čistotu reči kod nas još nije ni započela. Ljudi su umorni i bukvalno iscrpljeni od hiperinformacija rečima, svih mogućih političkih tema, te zabavnih, praznih i u suštini nepotrebnih programa. Neprincipijalno brbljanje koje pustoši naše duše pretvorilo se u Rusiji u državnu epidemiju neviđenih razmera. Otuda preduga savetovanja, zakoni i odluke koje niko ne čita, opširna naklapanja neprincipijalnih demagoga.

Svakome od nas je neophodna stroga samokontrola i unutarnji rad na očišćenju reči od svakojakih štetnih primesa.

 

VLADIMIR KONSTANTINOVIČ NEVJAROVIČ

[JESSY]

"Господе и Владико живота мога, дух празнословља не дај ми.

 

За ово се моле и свети Јефрем Сирин и свети пророк Давид који у свом псалму каже: Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих.
Сâм Господ Исус Христос рекао је да ћемо за сваку испразну реч дати одговор на Страшном Суду. Замислите се над тим колико је тешко за сваку испразну реч дати одговор и колико је све то веома озбиљно. Кажите, постоји ли још нешто према чему се односимо тако олако као према речима? Изненађујуће је и поражавајуће до које мере људи не схватају огроман значај речи."