Претражи Живе Речи Утехе

Gospode i Vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi. Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, sluzi tvome. O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osudjujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin. Zasto se molimo da ne zapadnemo u praznoslovlje? Pitamo se šta je tu tako strašno, pa svi mi brbljamo, ćaskamo, ponekad psujemo. Ali u Jevandjelju stoji: "A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kazu ljudi dati odgovor u dan Suda" (Mt12,36). Nisu reči naivne i bezopasne. Rečima se iskazuje dobro, lepota i mudrost, ali se rečima sve to i rusi. Zatrovane reči potiču iz zatrovane duše, a kako se reč širi, tako se i otrov rasprostire. "Današnje vreme globalne komunikacije je vreme praznoslovlja, koje nas otupljuje, uliva tudje ideje i misljenja i prisiljava nas da mislimo da su to naše sopstvene misli i stavovi." (A.S.) Za hrisćanstvo je dar reči - božanski dar. Jer je čovek slovesno (svesno) biće, koje se upravo svojom slovesnošću razlikuje od beslovesnih životinja. I sam Bog se naziva Logosom, odnosno Slovom, Reččju. "U početku beše Logos i Logos beše u Boga i Logos beše Bog" (Jn1,1). Zbog velike i tvoračke sile reči, hrisćanstvo se užasava prazne reči, praznoslovlja. Ima li ikoga ko ne bi sve dao da nekada nije izgovorio nesto. Ali izrečena reč se ne može poništiti. Zato se Velikoposnom molitvom sv. Jefrema Sirina i moli: "Ne daj mi duha lenjosti, uninija, vlastoljublja i praznoslovlja". Očišcenjem duše se obnavljaju i reči, a tako se obnavlja i sav život čovekov. Ne treba se dakle truditi i govoriti visokoumnim frazama, jer je to isto praznoslovlje, već treba govoriti mereći svaku reč merom pravde, istine i dobra. http://www.egliseorthodoxeserbe.org/ser/pravoslavlje/rezultat.php?id=2 Imam blag utisak da je u vreme u ikome živimo sve više prisutno praznoslovlje.

Има ли неко текст на тему (туђе) агресије према нама и како се поставити према томе (а не постати бескичмењак ни зоро осветник)? 0205_whistling

Плитки и дубоки разговори СРЕЋНИ НЕ ТРАЧАРЕ Чини се да разговори о најбитнијим стварима доприноси осећању среће, док трачарење испуњава срце празнином Професор Алесандро Панконези с Информатичког факултета у Риму с два асистента држи необичан течај. Реч је о механизму ширења трачева путем друштвених мрежа на Интернету. Назив предмета који предаје професор Панконези гласи „Теорема ширења трачева и њихова проводљивост”. Циљ предавања јесте да пружи одговор на једноставно питање: ако ти нешто кажем, а ти то пренесеш пријатељима путем друштвених мрежа, као што су Фејсбук, Твитер или Мај спејс, колико ће бити потребно да та вест дође до трећег, четвртог, петог корисника мреже? Одговор би могао да буде и забрињавајући, односно задовољавајући за оне који се баве рекламом. Вест која се шири Интернетом, и то незванично, може да достигне незамисливу брзину, те да обиђе планету за мање од минута. У том погледу Интернет је моћно оруђе и по ко зна који пут показује своје вишеструко лице. Али, вратимо се трачевима. Реци ми о чему говориш, па ћу ти рећи колико си срећна особа! То је кратак закључак новог истраживања психолога с Универзитета у Сент Луису (САД). Циљ истраживања био је да успостави везу између тема о којима људи разговарају и расправљају – и осећања среће. Према мишљењу Симин Вазир, доктора психологије, иначе вође овог истраживања, уколико нека особа разговоре с пријатељима и сарадницима сведе само на трачарење, после извесног времена осетиће дубоко незадовољство. Супротно ће се десити уколико та особа буде водила важне разговоре о ономе што је кључно за живот, што обухвата највећа лична сазнања. Истраживачи су током четири дана снимали чаврљања седамдесет деветоро студената колеџа и онда упоређивали с њиховим тренутним осећањем среће. Дакле, подвргавали су их некој врсти психолошког испитивања. Испоставило се да су најзадовољнији они студенти који су водили дубоке и мисаоне разговоре о стварима које их суштински занимају. Још нешто је изашло на видело: да је срећа међу младима обрнуто сразмерна времену које проведу сами. Професорка Вазир дошла је до два, такорећи опречна, закључка. С једне стране, чини се да разговори о најбитнијим стварима доприносе осећању среће. С друге стране, могуће је да и иначе срећни људи немају потребе да оговарају и воде плитке разговоре, већ расправљају о суштинским стварима. Аутор: М. О. Илустровао: Добросав Боб Живковић број:* 3037 * 2010 http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/srecni-ne-tracare

Постоје ли поред мрсне хране и пића и мрсне теме? Видим да поједини чланови говоре у том правцу. Које су? Како их препознати? Постоји ли и ту "подела" на теме "дозвољене" када је пост на води, на уљу и на риби?

Не клевећи! Клеветник наноси штету, барем тројици. Пре свега самом себи, јер прљавштина клевете, пре него што се оваплоти у речима пролази кроз његово сопствено срце. Затим ономе кога клевеће, зато што има мало људи који би могли да подносе клевету спокојно и великодушно, а већина пада у униније и гнев, а често одговара онима који су их увредили истом мером. И на крају, ономе ко слуша клевету: он мислено и сам почиње да осуђује као да га гута живо блато. Наслушавши се клеветника он губи љубав према човеку и претвара се у учесника у очигледно неправедном суду над својим братом. Онај ко беспоговорно верује свакој речи клеветника најчешће није саучесник, већ својеврстан "медијум" клевете, као да је зомбиран клеветом. Због тога су свети оци волели да понављају псаламски стих: да не возглагољут уста моја дјел человјеческих. АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА