Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?

[marija]

zar nismo već pričali o ovoj temi mislim da je lutalica postavio 0409_feel

usputno nema ni njega više 0409_feel

prvi put sam o svojoj smrti počela da razmišljam kada sam postala majka i tada se javio prvi put strah ali ne u smislu svoje sopstvene smrti već u strahu šta sa detetom ako se meni nešto desi.

i od trenutka kada sam postala majka jedna od mojih redovnih molbi je da mi Bog podari zdravlja bar dok moje dete ne napuni 18 godina...sve posle toga ću smatrati čistim darom, isto kao i do sada

znam da ću imati puno loših opravdanja za svoje postupke kada jednom budem stala pred Njegovo lice..no nadam se  greške koje sam počinila još uvek imam vremena  da ispravim i zato svaki novi dan koji dočekam dočekujem kao blagodat jer svaki dan je nova šansa za pokajanje

[Guest O.Ugrin]

Mislim da je, ako covek procita Nikoline postove zakljucivsi ih Lazaricinim, sve receno. A ako jos nadovezemo na te reci i Getsimanijski opit Hristov te reci ap. Pavla o njoj - poslednji neprijatelj, onda iole slovesno bice shvata da niko nema tapiju na Vecnost jer je ona nezamisliva mimo drugog a tu uzasnu i strasnu smrt upravo kroz tog drugog, kao i sve u zivotu uostalom, opitujemo... ili ne. A, ako ne... mrtvi smo vec. Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[раб.аџија]

  Цитат

0110_hahaha

Anica Dobra - Cveta tresnja

:cheesy2: :bla: avaj...mene je stvarno strah smrti...posebno od ove pesme, jos u ovaj sitni nocni sat.

0510_music

mada, ako mene neko pita ja bih sa svecima koji marsiraju u ritmu diksilend muzike stadaradim

Znam da je neskromno, ali ako se peva da Gospod upokiji  u  mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu odmora, odakle odbeže svaki bol, tuga i uzdisanje, onda.... 

Lord, how I want to be

in that number

When the trumpet

sounds its call.

Some say this world

of trouble,

Is the only one we need,

But I’m waiting for that

morning,

When the new world is

revealed

:) 0506_music 0507_music 0505_music

[о. Горан]

Не знамо да ли нам се ближи час смрти, али да то знате да ли бисте се плашили или радовали?

Другачије речено- ДА ЛИ СТЕ СПРЕМНИ? 8086.gif srcee

[Sherlock H.]

Ја искрено не размишљам о смрти,мада Свети Оци то наводе као ефикасан начин за борбу против греха.

[uros]

ja sam mega maloveran pa se shodno tome plasim. Dakle, nespreman.

Kad smo kod ovoga, najnejasnija stvar na svetu mi je uvek bila kada neki ateista ladno doceka smrt spokojno, kao nema frke (a ima takvih primera, kao i obrnutih, naravno).

[JELENA]

Ma kakvi, sto bi se bojala. Nek sve bude kako Bog hoce :cheesy:

[NinaD]

Близанци у материци разговарају:

- Да ли верујеш у живот после рођења?

- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.

Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот

после рођења.

- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би

тај живот уопште изгледао?

- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више

светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.

- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.

И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.

Кажем ти, после рођења нема живота.

- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји

нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово

што живимо сада.

- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после

рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго

него постојање у уској и мрачној околини.

- Па не знам баш тачно како изгледа живот после

рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу

маму. Она ће затим бринути за нас.

- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та

мама била?

- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо

живи, без ње не бисмо уопште постојали.

- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно

да не постоји.

- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,

можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,

уверен сам да живот после рођења заправо тек

започиње...

:cheesy:

Ово ми се веома допало па се надам да ће и вама. Што се "смрти" тиче, молим Господа да ме препозна као своју.

[Милан Меденица :)]

па сад ...

не осећам неки страх или тако нешто, више сам безбрижан ...

мој генерални страх је од изненадне смрти и молим се да ми се то не догоди, али сам дубоко уверен да кад буде дошао тренутак смрти да је човек спреман и надам се да ћу га посматрати као последње искушење које ћу победоносно изнети ...

верујем да Господ изабере трен смри човеку кад је спреман за тај наредни корак - да напусти тело и стане пред Њега dada

[о. Горан]

Како верујеш нека буде брате!!! smej.gif t4431

Али није тако са сваким.

У праву си за изненадну смрт, свакако да би сви волели да она дође мирна и да добар одговор дамо Господу(као што се молимо у јектенији). Зато ја волим да кажем да су страшне болести, као нпр. рак, велика благодат!

АЛИ сваки хришћанин треба да је увек спреман за тај тренутак. Овако пред Богом dada

[о. Горан]

Има једна добра прича о монаху који се бринуо за свог брата па је питао духовника шта ће бити са њим.

Иначе брат је много грешио неким великим грехом, али кад год би пао он би се исповедао и одлазио у храм где је плакао сатима. Изашавши из цркве он је опет падао у грех и тако у круг.

Монах је запитао старца шта ће бити са њим, да ли ће се спасити. Старац је одговорио:

У чему га Господ нађе то ће му бити! dada

[Милан Меденица :)]

па као у Тертулијановој - Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу) ...

и слажем се за те тешке болести, понекад се мислим да ли уопште треба да се молим за њихово оздрављење или да молим Господа да их прочисти таквом болешћу као огњем који сажиже грех у њима ...

искрено, не знам да ли би ми сметало да мене западне таква болест, не знам да ли би био тужан или срећан због тога ...

иначе, на такве смрти гледам као мученичке а мислим и да тако Господ целе породице спашава, не само једног.

знам да ми није сметало и да нисам био љут на Господа кад је моју баку заденуло 6-годишње лежање у кревету у вриштећим боловима, и нисам ни био срећан, али њој смо свакодневно олакшавали муку радошћу и смехом никад тужни пред њом.

био сам задовољан на крају кад је моја бака тражила крст више гроба да јој буде а цео живот је била комуниста и рано се одрекла својег крштења ...

знао сам да ће отићи у миру t4431

ако је то цена, ја ћу је радо платити. dada

[о. Горан]

  Цитат

Близанци у материци разговарају:

- Да ли верујеш у живот после рођења?

- Наравно, сигурно постоји нешто након рођења.

Можда смо овде баш зато да се припремимо на живот

после рођења.

- То је глупост. Нема живота после рођења. Како би

тај живот уопште изгледао?

- Не знам тачно, али уверен сам да ће бити више

светла и да ћемо моћи ходати и јести својим устима.

- То је потпуна глупост. Знаш да је немогуће трчати.

И јести својим устима, па зато имамо пупчану врпцу.

Кажем ти, после рођења нема живота.

- Пупчана врпца је прекратка. Уверен сам да постоји

нешто после рођења. Нешто посве другачије него ово

што живимо сада.

- Али нико се није вратио од тамо. Живот се после

рођења завршава. Осим тога живот није ништа друго

него постојање у уској и мрачној околини.

- Па не знам баш тачно како изгледа живот после

рођења, али ћемо у сваком случају срести нашу

маму. Она ће затим бринути за нас.

- Мама?!? Ти верујеш у маму, па где би по твоме та

мама била?

- Свуда око нас, наравно. Захваљујући њој смо

живи, без ње не бисмо уопште постојали.

- Не верујем! Маму нисам никада видео, зато је јасно

да не постоји.

- Да могуће, али понекад, када смо потпуно мирни,

можемо је чути како пева и милује наш свет. Знаш,

уверен сам да живот после рођења заправо тек

започиње...

dada

Ово ми се веома допало па се надам да ће и вама. Што се "смрти" тиче, молим Господа да ме препозна као своју. t4431

Да, да. Права прича! ekstra ekstra ekstra

Дакле, ако је сав живот твој у Христу, онда имаш наду у Васкрсење и немаш се чега бојати. Већ напротив радујеш се том тренутку!

И ја се надам сестро, по вери твојој нека ти буде!!!  smej.gif :bla: heaven

[NinaD]

  Цитат

па као у Тертулијановој - Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу) ...

и слажем се за те тешке болести, понекад се мислим да ли уопште треба да се молим за њихово оздрављење или да молим Господа да их прочисти таквом болешћу као огњем који сажиже грех у њима ...

искрено, не знам да ли би ми сметало да мене западне таква болест, не знам да ли би био тужан или срећан због тога ...

иначе, на такве смрти гледам као мученичке а мислим и да тако Господ целе породице спашава, не само једног.

знам да ми није сметало и да нисам био љут на Господа кад је моју баку заденуло 6-годишње лежање у кревету у вриштећим боловима, и нисам ни био срећан, али њој смо свакодневно олакшавали муку радошћу и смехом никад тужни пред њом.

био сам задовољан на крају кад је моја бака тражила крст више гроба да јој буде а цео живот је била комуниста и рано се одрекла својег крштења ...

знао сам да ће отићи у миру smej.gif

ако је то цена, ја ћу је радо платити. t4431

:bla:  dada

Господ зна шта је најбоље за нас. Што се тиче мољења за оздрављење (у фазону сам дечје психологије) и деца моле за чоколаду, а родитељи дају кад процене да треба.

[о. Горан]

  Цитат

и слажем се за те тешке болести, понекад се мислим да ли уопште треба да се молим за њихово оздрављење или да молим Господа да их прочисти таквом болешћу као огњем који сажиже грех у њима ...

искрено, не знам да ли би ми сметало да мене западне таква болест, не знам да ли би био тужан или срећан због тога ...

иначе, на такве смрти гледам као мученичке а мислим и да тако Господ целе породице спашава, не само једног.

Све баш тако! dada t4431 smej.gif :bla: