Претражи Живе Речи Утехе

У среду, 6. октобра 2021. године, у амфитеатру „Исидора Секулићˮ Педагошког факултета у Сомбору, у организацији Црквене општине сомборске одржано је представљање монографије Црква Светог Јована Претече у Сомбору публицисте и завичајног историчара Милана Степановића. Монографија је објављена поводом обележавања јубилеја – 230 година од изградње Светојовановског храма у Сомбору (1790 – 2020). Књига је објављена у издању Црквене општине сомборске и Удружења грађана „Нормаˮ из Сомбора. Храм Рођења светог Јована Претече, познат и као Мала православна црква, једино је сомборско здање које има статус културног добра од изузетног значаја. После уводног наступа црквеног хора „Свети цар Константин и царица Јеленаˮ, присутне је поздравио протојереј Срђан Перић, настојатељ храма. На представљању монографије говорили су: професор др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору, рецезент; професор др Наташа Гојковић, која се обратила у име госпође Весне Башић, уреднице књиге; протонамесник Срђан Нешић, парох Светојованског храма; и г. Милан Степановић, аутор књиге. Протонамесник Срђан Нешић се у свом обраћању осврнуо на обраду духовних тема у књизи, стављајући акценат на повезаност Сомбора са Косовом и Метохијом преко моштију светог цара Уроша Нејаког, које су две године боравиле у поменутом храму. Професор др Саша Марковић је истакао важност храма и сагледавања целокупне историје српског народа. У обраћању Весне Башић дата је анализа књиге, уз наглашавање важности представљеног залога прошлости за будућа покољења. На крају промоције присутнима обратио се г. Милан Степановић, аутор монографије. Представљању књиге о Светојованском храму у Сомбору је присуствовао многобројни верни народ, а сваком појединачно је дариван по примерак представљене књиге. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Певала је „Вилу са Кошара,“ а данас се за њу може рећи да је својеврсна вила са Балкана. Даница Црногорчевић, најпопуларнија је млада уметница која се бави етно, традиционалном и духовном музиком. Са њом су репортери Спутњика разговарали у манастиру Острог где је снимала спот за своју нову песму „Црква Света.“ Повезан садржај: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији Ђакон Иван и Даница Црногорчевић гости емисије "Огледало" подгоричке српске РТВ Свој несвакидашњи таленат и гласовно умеће поделила је и са народом на литијама у Црној Гори. Оне који су имали част да је слушају уживо оставила је без текста. И нас је... Нова времена и догађаји рађају нове песме, а како је и сама била неизоставни учесник литија, објаснила нам је да „Црква Света“ велелепно осликава све оно што је последњих месеци захватило Црну Гору али и земље региона. „То православље које се буди у Црној Гори подстакло је све нас да се запитамо ко смо и шта смо, одакле смо и у кога верујемо. Мислим да је моја дужност да целокупној ситуацији допринесем са оним у чему сам најбоља - песмом,“ рекла нам је Даница Црногорчевић. Даница заплакала због песме о литијама - „Црква Света“ Ова уметница која је рођена Баранка, али живи у Подгорици, каже да је спот нову песму снимала захваљујући Рају Јеврићу, док је пројекат потекао од попадије Дајане Петровић која је иначе чланица групе Нектарија, а њен супруг је свештеник у Ваљеву. „То су дивни људи. Дајана је написала музику и текст. У последње време имала сам много понуда да снимим песме које осликавају ситуацију у Црној Гори али ми је суза потекла када сам чула њену песму „Црква Света“, знала сам да управо њу треба да снимим. Посебну захвалност дугујем и кавалисти Милошу Николићу који је издвојио своје драгоцено време у мору наступа, да буде главни инструмент на песми,“ прича нам Даница. Стварање песама у љубави Она открива у студију Александра Ковачевића снима и свој нови албум за који је текст песама написао управо супруг, ђакон Иван Црногорчевић. „Најлепше је када човек може да ствара у оквиру породице и ово доживљавам као наш заједнички пројекат. Привилегија је када вам супруг пише текстове, а онда га ја пратим и скромно пишем музику. Јако је битно да човек ствара у љубави, јер можеш да кажеш и да је нешто мање или више добро, а да се нико не наљути,“ прича нам ова млада уметница. Мама, да ли она стварно постоји? На питање да ли је свесна чињенице да све више постаје узор девојчицама, Даница каже да искрено не жели да буде свесна те популарности. „Нећу да будем лажно скромна али се и постидим од све те пажње. Од деце ми не смета ништа, јер су искрена.Трудим се да им будем узор у свему. Ипак, када неке од њих сретнем на улици они просто родитељима не верују да сам то ја и питају их: „Мама, па она стварно постоји?“ Већина деце мисли да ја живим у Храму гледајући ме како сам обучена, чак и моја ћерка каже да сам принцеза.“ Поред мужа који је ђакон СПЦ и двоје деце, двогодишње Касијане и једногодишњег Јована, Даница нађе време и за себе. „Било би све много теже да сам неко ко себе доживљава као звезду и да стално морам да наступам. С обзиром на то да ја желим да послужим Господу, свом народу и Цркви онда ништа није тешко и све стижем. Има мајки које имају и више деце па се не жале, ја само желим да уживам у њиховом одрастању,“ додаје она. Ујединила партизановце и звездаше Ова млада уметница каже да је певањем почела да се бави још пре основне школе, у цркви светог Николе у Улцињу, на веронауци, а касније се развила и љубав према духовној музици као исконском очувању наших корена. „Моја душа је сва у томе али немам прилике да снимам баш праве духовне песме псалме и тропаре које много волим“. Ова млада уметница певала је чак и стихове из Његошеве „Луче микрокозма“, што је мало коме пошло за руком. Због многобројних позива једва чека да се ситуација стабилизује и да посети Србију. „Скоро смо наступали у Нишу на утакмици Партизана и Звезде и сви су певали углас једну песму. Сви треба да схвате да смо браћа и сестре у Христу и да заправо између нас нема разлике,“ завршава нам причу Даница Црногорчевић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота / Спутник

Међународна научна конференција „Црква мученикâ: прогони вере и Цркве у 20 веку”, у организацији Кијевске духовне академије, отпочела је у четвртак, 6. фебруара 2020. године. У раду ове дводневне конференције, која је уприличена поводом 20-годишњице прослављања светих новомученика и исповедника 20. века, учешће ће узети око стотину научника из 17 земаља. Пленарну седницу водили су Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније, управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве, и Епископ белгородски г. Силвестар, ректор Кијевске духовне академије. На отварању конференције поздравне речи упутио је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У свом обраћању, митрополит Онуфрије је нагласио да је историја Православне Цркве у совјетском периоду истовремено и трагична и величанствена страница прошлога века, заливена крвљу невино пострадалих православних хришћана. Совјетска власт је, почев од 1918. године, поставила за циљ искорењивање религије и изграђивање новог, атеистичког друштва. Прво средство бољшевичке власти, помоћу којег су остварене корените измене у односима са Црквом, било је совјетско законодавство. Следећи деструктивни корак у односу према Цркви био је физичко истребљивање свештенства и православних верника. Ми смо се данас сабрали на научној конференцији не само да бисмо се још једампут осврнули на трагичну страницу историје прошлога века, него да бисмо разумели и поново се уверили да силе зла, „врата паклена” не могу надвладати Цркву (Мт. 16, 18). Наша Црква је Црква мученикâ, а њихова проливена крв је сведочанство непоколебиве вере у Бога, навео је Предстојатељ Украјинске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На Правном факултету у Београду је 18. новембра 2019. године одржана трибина на тему „Црква и држава кроз осам векова“, на којој је учествовао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Митрополита су, поред великог броја студената и гостију, дочекали представници управе Факултета, проф. др Татјана Јовановић и проф. др Бојан Милисављевић. Трибина је отворена и закључена песмом и наступом Јефимије Ђиновић, студенткиње завршне године Правног факултета. По завршетку, студент Марко Јокић је, у име Клуба за друштвене односе и студената Правног факултета, уручио Митрополиту захвалницу „за истрајност у борби за истину, правду и одбрану имена и заоставштине српског народа“. Извор: Острог ТВ Студио

Ових дана светло дана је угледао други број научно-богословског и црквено-друштвеног часописа „Црква и време“. На почетку публикације донет је извештај посвећен 10-годишњици устоличења патријарха московског Кирила и све што је постигнуто на црквеном плану у овом период, уз статистичке податке о стању црквених јединица 2019. у порђењу са подацима из 2009. године. Митрополит Иларион доноси студију „Демитологизација новозаветне науке“, у којој подвргава исправној критици све приступе изучавању јеванђеља у западњачкој богословској науци почев од краја 18. века наовамо. Ђакон Данило Савишчев пише студију о омилитичком наслеђу светитеља Филарета Дроздова. Професор С.Л. Фирсов у опширној студији „Око државно“ доноси социјални психолошки профил обер-прокуратора Свештеног правитељуствујушчег Синода из времена царовања Николаја I. На крају часописа донет је рад епископа Мар Аве Ројела „Историја односа Асирске Цркве од Истока и Руске Православне Цркве“. Извор: Српска Православна Црква

У петак 22. марта 2019. отпочео је нови Васкршњи циклус предавања у организацији Црквене општине Беране и Епархије будимљанско-никшићке. Прво предавање, у сали Центра НАМА, одржао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, на тему „Црква – стуб и тврђава истине“. Појашњавајући наслов предавања, Епископ Јоаникије је истакао да су то ријечи Светог апостола Павла, којима се Апостол језгровито и на пјеснички начин изразио, док је говорећи о истом, на другом мјесту, казао да је Црква тијело Христово, Христос је глава Цркве, а ми тијело Христово и удови међу собом, као што је у једном организму све сложено и повезано. „До те мјере се Христос поистовјећује са својом Црквом да се каже да је Црква Његово тијело, да се сваки од нас кроз крштење поистовјећује са Христом. Крштење је укључење у заједницу Цркве Божје, у тај организам и тек је нови члан оживио кад постане дио евхаристијске, молитвене заједнице. Зато, и у првим временима, све до дана данашњег, бити хришћанин значи бити члан молитвене заједнице Цркве Божје“, рекао је Владика. Цркву Свети апостол Павле назива стубом и тврђавом истине, а овдје је ријеч о Божјој истини, која нам, истакао је Његово Преосвештенство, даје право знање и моћ да разликујемо шта је право, а шта лажно и фалсификат. „Каже апостол Павле, пјеснички речено, да је дом Божји стуб и тврђава истине. Прије свега, имамо асоцијацију да је то нека неразорива грађевина, тврђава, бедем, заштита, а те његове формулације дотакао се и ранохришћански писац Свети Јерма. Он је доживио Цркву као кулу у коју се уграђују хришћани. Хришћани су као камење, које треба да се обради; да би се узидало у ту грађевину треба да се обради, оно што је непотребно да се одбаци, оно што је употребљиво да се одложи, а кула има своју љепоту како се зида и то камење, још каже, свијетли“. „Говори као апостол Павле када каже да је Црква живи организам коме је Христос глава, а Црква тијело, ми смо тијело Христово. Апостол Павле Цркву назива дом Божји, заједница светих, стуб и тврђава истине, тијело Христово. Све те формулације изражавају тајну Цркве, мање или више, успјешно, а ниједна до краја, јер је, заиста, Црква тајна над тајнама. Зашто? Зато што је Господ њена Глава, Он је та Тајна у коју ми урастамо“, казао је, између осталог, Преосвећени Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Црква 2019. – Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2019. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2019, страна 782. Угледно издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Календар „Црква 2019.“ изашао је у знаку јубилеја 800-годишњице аутокефалије Српске Православне Цркве. Уредник овог календара је као и претходних година високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Календар „Црква 2019“ је препознатљива публикација која најчешће доноси текстове посвећене јубилејима из црквено-народне прошлости и по томе се разликује од календара помесних Православних Цркава који више својим садржајем подсећају на богослужбене књиге попут, рецимо, општег минеја или типика. Са друге стране, овогодишњи „Календар Црква“ поред свога уобичајеног историјског дела, затим календарског, има и опсежан шематизам, пописни увид у стање свих 39 епархија Српске Православне Цркве. Шематизам оваквог типа је последњи пут урађен 2006. године, а пре тога 1996. са подацима о пархијама и активном свештенству. Шематизми су важан историјски извор, преко којих се може најбрже упознати са територијалним опсегом, историјатом, свештенством и верним народом једне помесне цркве и њених епархија. Пракса да се бројно стање и могућности црквене огранизације приказује на шематски и статистички начин потиче из српске Карловачке митрополије. Наиме, сама реч schematismus je грчког корена, развијала се и употребљавала у германској средини и означава публикацију која табеларно и системски приказује бројно стање једног правног лица. Тежња човекова да прави спискове и пописе своје имовине, свог блага, каналисана је тада административним потребама државе, која је у односима са Црквом желела да буде што одређенија и што јаснија. Први шематизам у историји Српске Православне Цркве издат је на немачком језику и приказује прилике на подручју свих седам епархија Карловачке митрополије уочи 1848. године. Реч је о Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus, Budae 1846/7. Треба нагласити да је у библиографији српских шематизама до 1914 године, преглед стања Епархије далматинске бивао најчешћи и најплоднији. Старањем епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша готово сваког лета (почевши од 1859.) издаван је по један шематизам. Занимљиво да су први пописи храмова Српске Цркве у Далмацији објављивани на италијанском језику. Знамо за два из 1842. и 1843. године. Црквене општине српског народа крајем XIX и почетком XX века издају шематизме који су за данашње читаоце, који живе у модерним и преметнутим околностима, извор светла за ондашње завичајне прилике. Први шематизам за читаву територију уједињене Српске Православне Цркве објављен је 1925. године и то је чувени Шематизам Источно-православне Српске Патријаршије по подацима из 1924. године (Сремски Карловци 1925). Однос простора и времена, људи и грађевина у којима се обавља богослужење уочава и на уметнички начин исказује српска епика. Просечан српски пастир, коме су гусле биле средство уметничког израза и преношења националне свести, зна за сваку стопу свог народног и духовног простора. Када српски певач казује каталог српских богомоља, он у времену турске владавине према Латинима исказује културну равноправност, можда и супериорност свог сакралног градитељства: Да ви знате наше намастире Наших славних цара задужбине Какови су и колики ли су! Да видите лавру Студеничку, Недалеко од Новог Пазара, Да видите Ђурђеве Ступове, Код Дежеве старијех дворова, Задужбине цара Симеуна, Да видите чудо невиђено Бјел Вилиндар усред Горе свете Задужбину Саве Светитеља И његовог оца Сименуа“. .............................................. Да видите пак да се дивите И остале српске намастире Какови су и колики ли су! Жича, Сопоћани, Папраћа, Дечани, Рача украј Дрине, Троноша, Раваница, Ресава... У оваквом каталошком набрајању се налази заметак првих шематизама, први списак богомоља, макар и усмени. Календар Црква за 2019. годину у историјском и наративном делу доноси текстове историчара и теолога. Пажњу читалаца ће свакако привући студија др Драгољуба Марјановића „Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019)“ која се бави важном темом око које ће се свијати културни догађаји наше помесне Цркве наредних месеци и кроз читаву годину. Редовни професор на катедри за историју Српске Православне Цркве протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић аутор је два прилога „Осамдесетогодишњица од упокојења злетовско-струмичког епископа др Симеона Поповића“ и „Осамдесетогодишњица од упокојења банатског епископа др Викентија Вујића“. Једним архијерејем из 20. века бавио се др Владислав Пузовић, професор Православног богословског факултета, а реч је о његовом тексту „Митрополит загребачки др Дамаскин Грданички“. Историографску монотонију разбија рад протојереја проф. др Љубивоја Стојановића из домена пастирског богословља, а која гласи „Императив мисије Цркве: осавременити време и савременике вечношћу“. Историчар млађе генерације Немања Девић посветио је пажњу НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а потписник ових редова даје два прилога „Косовска битка у историји и историјској свести српског народа (1389-2019)“ и „Григорије Живковић, митрополит зворничко-тузлански (1839-1909)“. По устаљеном обичају ово издање у наставку доноси молитве и заповести Господње, преглед црквених тела наше свете Цркве и просветних установа и даје преглед прошлогодишњих епископских хиротонија и устоличења. Календар „Црква 2019“ је доста добро графички опремљен, богато је илустрован, пружајући фотографије нових посленика на њиви Господњој, доносећи нове портрете Његове Светости, високопреосвећених митрополита и преосвећених епископа Српске Православне Цркве. Један ревијални карактер овог календара и шематизма показује се и у избору фотографија историјских цркава и манастира, важним духовним средиштима српске црквено-народне прошлости. Ово је досад, свакако најбоље издање вољеног и практичног српског црквеног календара који се припрема, објављује и штампа у Српској Православној Цркви, а који у протеклих пет година сигурно и умешно уређује високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. др Радован Пилиповић директор Архива Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква

Презвитер др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве одржао је у суботу, 22. децембра у крипти Саборног храма Сбветог Јована Владимира у Бару предавање на тему „Црква у времену глобализације“. Отац Оливер се током овог занимљивог предавања дотакао актуелних тема у савременом друштву.