Претражи Живе Речи Утехе

Дана 27. октобра када наша Света Православна Црква молитвено прославља Преподобну мати Параскеву, Преосвештени Епископ жички Господин Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Преподобне мати Параскеве у Рудници. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, протојереј Србољуб Стојковић, парох други при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка, јереј Милован Вучковић, парох трнавски, парох бељачки јереј Предраг Радојевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон рашчански Владимир Јовановић. Нашега Архипастира са великом духовном радошћу дочекао је велики број мештана парохије рудничке и околине, свих узраста. Молитвеном сабрању су присуствовали и представници војске, полиције, као и ктитор храма у Викенд насељу на Копаонику г. Бојан Премовић. Храм Преподобне мати Параскеве уједно је обележио јубилеј 60 година од освећења храма. Освећење храма 1959. године извршио је блаженопочивши Патријарх српски Герман. Литургијско славље пропраћено је велелепним појањем појца Ивана Трајковића из Краљева и мешовитог хора из Храма Светог кнеза Лазара на Љубићу код Чачка. Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио својој духовној пастви протумачивши речи из литургијског зачала. Епископ је између осталог рекао: „Сабрали смо се у овоме Светоме храму који данас слави 60 година од свога васпостављања, реновирања, припреме и давања храма онима који су потребити. Онима који траже реч Божију и траже место где ће главу склонити. Данас је много јубилеја које славимо, многа имена, многе светитеље, многе поуке и поруке смо чули у Светом Јеванђељу. Главно за нас Србе јесте да у овој години славимо 800 година аутокефалности наше Цркве. Наша Црква данас слави Преподобну мати нашу Параскеву која је заштитница овога храма. И много је поука данас Господ нама дао. Када је апостол Павле, некадашњи Савле, гонитељ хришћана призван од Господа, почео је да ревнује за самога Господа. Он је познао Бога, а прво је њега Бог познао. Када је упознао Бога, Његов благи лик, Његову љубав и решеност да Он спаси овај свет, он га је толико заволео да је рекао: „Не живим више ја, него у мени живи Христос“. Тај исти Павле описује се у данашњем апостолу. Говори за себе, неће себе да истиче, али каже: “Знам једнога човека који је у телу или ван тела узнесен до трећег неба где је чуо неисказане речи, које човеку није допуштено говорити.“ Дакле, не може овоземаљски човек то да чује нити да говори о томе, јер су то речи надумне; то су речи самога Бога, речи истине. У Царству небеском само је истина и само се то чује; само се чује слављење Бога и од херувима, серафима и анђела и арханђела, који једним устима и једним срцем славе Бога и певају: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове.“ Епископ Јустин је такође нагласио: „Црква Божија је стуб и тврђава истине. Ту обитава Бог кроз Свете Тајне и ту је радионица нашега спасења. То је радионица спасења Преподобне мати Параскеве. Она је 50 година живела у пустињи, као и Марија Египћанка. У житију Марије Египћанке помиње се да је дошао Зосима свештенослужитељ. Она га је питала за Свету Божију Цркву и за народ како живи, јер она 50 година није имала контакта са људима. Ипак је живела у цркви. Како? Тиме што се молила за Цркву и тиме што је од Цркве добијала благодат и молитве. Света Параскева је заштитница рода нашега православног. Она је од нашега рода Српкиња у Епивату рођена, међу Грцима и међу разним народима и чије су мошти због најезде Турака, једно време биле у Београду, на Калемегдану, да би после тога биле на разним местима док се на крају нису обреле у Јашију, у Румунији. Тамо мошти Свете Петке чине чудесна и велика дела Божија. Објављују силу Божију и приводе народ Богу. То је исцељење – није исцељење да обајемо нешто, да кажемо две, три речи, буди здрав. Онда си здрав када упознаш Бога.“ Владика је у својој беседи такође нагласио да данас славимо још један велики догађај – Седми Васељенски Сабор који се догодио 787. године. На њему се после 8 векова почело да расправља о иконама, јер у Старом Завету стоји да не требамо да се клањамо никаквом лику, ничему изрезбареном. Ипак, Господ Исус Христос дошавши собом донео је тај Лик, Лик којим се ми спасавамо. То је Лик Спаситеља нашега који никад нико није нацртао у почетку. Његов лик је остао на убрусу Вероникином када је ишао да страда, када је обрисао своје знојаво и крваво лице и од тада су многи почели да сликају иконе. Први је апостол Лука који је насликао неке иконе Пресвете Богородице које су све до данас чудотворне, а онда су почели људи у Цркви да сликају оно што доживљавају. На крају беседе Епископ је рекао: „Наш Женик, Господ Христос ће поново доћи да суди овоме свету и зато док још имамо времена да се потрудимо да читамо Свето Писмо, да слушамо реч и поуку Светог Писма, да када год можемо дођемо у Цркву, да запалимо свећу, да се помолимо, а најпре да долазимо на Свету Литургију и учествујемо у светотајинском животу Цркве. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се бираним речима Епископу Јустину и верном народу обратио бивши парох ове парохије протојереј Србољуб Стојковић. Након њега поздравну реч Епископу упутио је и старешина храма јереј Предраг Радојевић, захваливши се Епископу на доласку. Извор: Епархија жичка

Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 7. септембра у 19:00 часова предавање је одржао протопрезвитер-ставрофор Драган Станишић на тему: ”Свети Василије Острошки тврђава народа свог”. Извор: Манастир Острог

У петак 22. марта 2019. отпочео је нови Васкршњи циклус предавања у организацији Црквене општине Беране и Епархије будимљанско-никшићке. Прво предавање, у сали Центра НАМА, одржао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, на тему „Црква – стуб и тврђава истине“. Појашњавајући наслов предавања, Епископ Јоаникије је истакао да су то ријечи Светог апостола Павла, којима се Апостол језгровито и на пјеснички начин изразио, док је говорећи о истом, на другом мјесту, казао да је Црква тијело Христово, Христос је глава Цркве, а ми тијело Христово и удови међу собом, као што је у једном организму све сложено и повезано. „До те мјере се Христос поистовјећује са својом Црквом да се каже да је Црква Његово тијело, да се сваки од нас кроз крштење поистовјећује са Христом. Крштење је укључење у заједницу Цркве Божје, у тај организам и тек је нови члан оживио кад постане дио евхаристијске, молитвене заједнице. Зато, и у првим временима, све до дана данашњег, бити хришћанин значи бити члан молитвене заједнице Цркве Божје“, рекао је Владика. Цркву Свети апостол Павле назива стубом и тврђавом истине, а овдје је ријеч о Божјој истини, која нам, истакао је Његово Преосвештенство, даје право знање и моћ да разликујемо шта је право, а шта лажно и фалсификат. „Каже апостол Павле, пјеснички речено, да је дом Божји стуб и тврђава истине. Прије свега, имамо асоцијацију да је то нека неразорива грађевина, тврђава, бедем, заштита, а те његове формулације дотакао се и ранохришћански писац Свети Јерма. Он је доживио Цркву као кулу у коју се уграђују хришћани. Хришћани су као камење, које треба да се обради; да би се узидало у ту грађевину треба да се обради, оно што је непотребно да се одбаци, оно што је употребљиво да се одложи, а кула има своју љепоту како се зида и то камење, још каже, свијетли“. „Говори као апостол Павле када каже да је Црква живи организам коме је Христос глава, а Црква тијело, ми смо тијело Христово. Апостол Павле Цркву назива дом Божји, заједница светих, стуб и тврђава истине, тијело Христово. Све те формулације изражавају тајну Цркве, мање или више, успјешно, а ниједна до краја, јер је, заиста, Црква тајна над тајнама. Зашто? Зато што је Господ њена Глава, Он је та Тајна у коју ми урастамо“, казао је, између осталог, Преосвећени Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка