Претражи Живе Речи Утехе

# Чувај се човече, преузми власт над својим језиком и не умножавај речи, да не би умножио грехове (свети Антоније Велики). # Безмолвије је одсецање сваког зла (свети Макарије Велики). # Обуздавање језика показује мудрог човека. Ко попушта узду језика, показује да је далеко од врлине (авва Исаија). # Језик треба свезати. Јер то је точак који углавном покрећу адска испарења (Јак. 3,6) (свети Теофан Затворник). # Избегавај много приче, правдајући се пословима (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Ко хоће да свагда буде са Господом, нека се на сваки начин чува од повода за грехе (авва Исаија). # Истински слуга Божији се чува не само грешних дела, него – и речи (свети Игњатије Брјанчанинов). # Онај ко разумно ћути, мисли да је недостојан да говори (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Чување језика не само да тера ум да се подигне ка Господу, него и јавним делима, која се чине помоћу тела, тајно пружа велику снагу за њихово обављање, а просвећује такође и у тајном делању, као што су говорили оци, јер чување уста тера савест да се подигне ка Богу, уколико неко сачува ћутање уз познање (свети Исак Сиријац). # Кратак пут ка задобијању врлина за почетнике је ћутање уста, и затварањем очију и ушију (свети Никита Ститат). # Не раслабљуј се беседама, јер оне ти не допуштају да узнапредујеш у Богу (свети авва Доротеј и Јован Лествичник). # Пази на језик; јер он често износи напоље оно што би боље било да се прећути (свети Нил Синајски). # Ништа тако не чини срце скрушеним и душу смиреном као разумна усамљеност и ћутање (свети Григорије Синаит). # Чувајте своја уста чистима, говорећи увек само оно што је угодно Богу. Не допуштајте ни ласкања, ни неправедне прекоре. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших (Еф. 4,29) (свети Теодор Студит). # Када се врата купатила често отварају, топлота брзо излази напоље. Тако и душа, кад неко много прича, макар и говори све добро, испушта своје сећање на врата речи (блажени Дијадох). # Зла реч и добре чини злима, а реч добра и зле чини добрима (свети Макарије Велики). # Нема ничег разорнијег од празнословља и штетнијег од неуздржаног језика, и ништа тако силно не квари и не уништава душевно богатство (свети Филотеј Синајски). # Ако почнеш разговор па схватиш да је грешан, пресеци га речима: не, о томе нећемо разговарати, или мало поћути па реци: заборавио сам о чему смо причали – па пређи на другу тему... (свети Варсануфије Велики и Јован). # Безмолвије је узрок и помагач целомудрености; пост гаси распаљеност тела; а скрушеност срца је непријатељ лукавих и хладних помисли (свети Јован Лествичник). # Безмолвије љуби онај, ко није привезан за свет. Све људе љуби онај, ко не љуби ништа сујетно. Љубав и уздржање чувају ум бестрасним и у односу на ствари и у односу на помисли о њима... (свети Максим Исповедник). # Боље је непромишљено бацити камен, него реч. Према свима буди онакав, каквима би друге желео да видиш према себи (свети Нил Синајски). # Од много спавања срце огрубљује, док бдења изоштравају ум. Но, боље је спавати него проводити време у празнословљу (авва Евагрије). # Разумно ћути, разумно говори (авва Исаија). # Пре но што почнеш да говориш, размисли о ономе што ћеш рећи (авва Исаија). # Не хвали се својим разумом. Више од свих других зна онај ко говори: ништа не знам (авва Исаија). # Мудрост није у томе да се говори, него у томе да се зна време када треба говорити (авва Исаија). # Многоговорљивост је капија оговарања (свети Јован Лествичник). # Коме је срце испуњено страстима, њему страсти покрећу и језик. Чак и ако почне да говори о духовним стварима, расуђиваће под утицајем страсти. Мудар примећује таквог човека приликом првог сусрет, и чист осећа његов смрад (свети Исак Сиријац). # Многоговорљивост је престо таштине (свети Јован Лествичник). # Ко је спознао сопствена прегрешења, тај уздржава свој језик (свети Јован Лествичник). # Чуо си нешто – не препричавај другоме. А ако сачуваш уши, твој језик неће погрешити (авва Исаија). # Не спорите се ни о чему (авва Исаија). # Многоговорљивост рађа униније и отупелост ума (авва Исаија). # Нека се твој ум непрестано труди у богомислију, а језик уздржавај од греха и сазерцавај (свети Григорије Богослов). # Док је душа узнемирена, ћути; најпре укроти њене покрете, па онда говори и делуј (свети Теофан Затворник). # Тело се храни јелима, а душа – речју (свети Григорије Богослов). # Ми смо дужни да речи штедимо више него новац и да не верујемо свима без размишљања. Ако обуздаш језик и научиш га да ходи исправно, он ће бити као царски коњ, кога јаше цар; а ако га оставиш необузданим, носиће ђавола и демоне (свети Јован Златоуст). # Неки су веома пробирљиви када се ради о храни, и одређена јела неће ни да окусе, али нису тако пробирљиви и опрезни када су у питању речи које излазе из њихових уста (блажени Августин). # Изговорена реч не може да се повуче: ти си њен господар док је не изговориш, а после тога, она је твој господар. # Где је много речи, тамо је, обично, много грехова. # Од стомакоугађања се рађа метеж помисли, а од многоговорљивости и непристојних разговора – одсуство мисли и помраченост ума (свети Исак Сиријац). # Немој много да говориш: мудри не говоре много. Ако говориш много, не можеш да не сагрешиш. Треба да се трудимо да говоримо кратко, и то само онда, када приметимо да је ћутање бескорисно. Али ни тада не говори оно што не знаш. # Боље је учити се, него не знајући учити (свети Григорије Богослов). # Ако неко себе исцрпљује подвизима и постом, а језик не обуздава, неће се избавити од страсти (свети Варсануфије Велики и Јован). # Када на један тас ваге ставиш сва дела свога живота, а на други ћутање, наћи ћеш да оно претеже (свети Исак Сиријац). # Не оклевај када треба да чујеш добар савет и корисну поуку, али не жури да сам дајеш савете и поуке. Буди брз да слушаш, а спор да одговориш (Сир. 5,13). # Сине мој, клони се празнословља, да се Дух Божији не удаљи од тебе. Више ћути (свети Антоније Велики). # Ћутање помаже безмолвију, а у безмолвију се чула покоравају души (свети Исак Сиријац). # Ћутање је тајна будућег века, а речи оруђе овог света (свети Исак Сиријац). # Нека твоје речи буду одморене, како би биле корисне онима који их чују (свети Антоније Велики). # Свети људи и говоре најчешће о светим предметима. # Када су чула закључана безмолвијем, онда познајеш природне помисли душе, и какве ризнице она има скривене у себи (свети Исак Сиријац). # Речи неразумног човека су таласи који бучно запљускују морске обале, али не напајају биље које тамо расте (свети Григорије Богослов). # У ћутању се угледај на Господа, када није одговарао Ироду (свети Антоније Велики). # Кад паметан човек хоће нешто да каже, он најпре поразмисли о томе у себи, па тек онда прозбори; а глуп човек напротив прво прича, па тек после размишља о ономе што је рекао. # Мудар човек много размишља пре но што говори, тачније: шта, коме, где и када треба да каже! (свети Амвросије Медиолански) # Уздржавање језика обележје је мудрог човека (авва Исаија). # Бој се празнословља, као што се бојиш грабљивих звери и птица грабљивица: попут њих, оно уништава напоре светог живота.# Врт без ограде бива изгажен и опустошен: и ко не чува своја уста, погубиће плодове (подвига) (свети Јефрем Сиријац). # Облак заклања сунце; а многоговорљивост помрачује душу која је почела да се просвећује молитвеним сазерцањем (свети Исак Сиријац). # Једнако су лоши – и рђав живот и рђаве речи. Ако имаш једно, имаћеш и друго (свети Григорије Богослов). # Да говори о добру, то је прикладно и за онога ко не чини добро, како би, постидевши се речи, почео да дела (свети Нил Синајски). # Боље је сто пута пасти ногама, него једном језиком (свети Тихон Задонски). # Авва Арсеније је за себе причао: «После разговора често сам се кајао, а после ћутања никада». # Ако се будеш држао ћутања, свуда ћеш пронаћи спокојство, ма где живео (авва Пимен). # Молитвено тиховање је почетак очишћења душе (свети Василије Велики). # Да би човек научио да добро и непогрешиво говори, најпре треба да се научи ћутању (схимонах Зосима). # Ко не уме да ћути, тај не уме ни да говори. # Учи се да говориш мало са људима, а много са собом и са Богом. извор

“Христолошке дебате водиле су се вековима. За сво то време Црква није престајала да исповеда тајну Христа , да се он у Светом Лицу Исусовом открио и сакрио. У Никеји (325) је Христа исповедила као једносуштну икону Оца; у Ефесу (431) као непроменљивог Логоса који је постао тело; у Халкидону (451) као истинитог Бога и истинитог човека; у Цариграду (553) као ‘једног од Свете Тројице који је за нас пострадао’; опет у Цариграду (681) као Логоса Божијег, чије су човечанска енергија и воља до смрти потпуно стајале у сагласју са Божијим саветом. После ових дугих векова немира, тешких сукоба за истинито исповедање Христа, наш поглед се спушта на спокојну слику: икону Христа.“ Луча, 2006, стр. 422 Извор: Епархија жичка

Његово преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је вечерње у Саборном спомен-храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју којим је отпочела свечаност прославе крсне славе овог храма – Мале Госпојине и осам вијекова аутокефалности Српске православне цркве. Владика Фотије је током обраћања рекао да је личност Пресвете Богородице неодвојива од Богочовјека Христа и да има велику мисију за спасење свијета. – Нама Србима ништа друго није потребно него да идемо у духу својих светитеља, цркава и манастира, у духу Светога Саве – поручио је Епископ зворничко-тузлански. Владика Фотије позвао је на духовни мир, спремност за праштање и на чување тековина Српске православне цркве. Након вечерњег, директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић одржао је предавање о 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Пилиповић је истакао да аутокефалију имају само велики, одговорни историјски народи. – Ми смо свједоци да се у 20. и 21 вијеку нације поново могу стварати, али на лабавим темељима, а српски народ се већ у средњем вијеку формирао као нација – рекао је Пилиповић. Он је истакао да су Срби у средњем вијеку са аутокефалношћу добили велики дар и то богослужење на народном језику. – Наш српски језик је био један медиј комуникације душе српског народа са својим творцима – навео је Пилиповић. Он каже да су Срби у средњем вијеку стекли и књижевност, наводећи историјска дјела Доментијана и Теодосија, Архиепископа Данила Другог, Душанов законик, Закон о рудницима, те многа друга писана дјела која и данас свједоче о историјским моментима Срба. – Када погледамо наше фреске из средњег вијека, Сопоћане, Дечане, Студеницу, као и сва каснија умјетничка остварења у 15, 16. и 17. вијеку само подржавају те светиње и каноне које су део светосавске епохе – рекао је Пилиповић. Он је навео да је Светосавска црква била продужетак и наставак свијести народа након пада српске државе у средњем вијеку. – Оно што повезује генерацију Срба са смислом њихове историје је Света литургија, односно усмерење ка Царству небеском – наводи Пилиповић. Он је упозорио да је историја Српске цркве данас пред два искушења – с једне стране су непријатељски либерални теоретичари који пласирају лаж да је Српска црква настала 1918. и 1920. године, с друге је покушај неких центара моћи да репаганизацију поновно врате у мрак незнања заговарањем и инсистирањем на периоду историје Срба која није крштена. – Нова ера или хришћанска ера траје два миленијума. У та да два милијенијума ако изразимо у процентима једну половину заузима и Српска православна црква и то је велика част – навео је Пилиповић. Он поручује да само са вјечношћу и учествовањем у Цркви српска историја и народ имају смисао. Пилиповић је истакао да с тога не чуди што су бројни окупатори и нападачи током историје нарочита звјерства чинили над свештеницима Српске правослане цркве, и навео податак да је током Првог свјетског рата погубљено око 250 свештеника, а да је током Другог свјетског рата само на простору Независне Државе Хрватске до децембра 1941. године погубљен 181 свештеник. – Само учествујући у богослужбеном животу Српске православне цркве ми можемо да сачувамо нашу националну посебност и национали идентитет – поручио је Пилиповић. Он је подсјетио да је у досијеу Патријарха Гаврила Дожића који је водио официр њемачке армије остало записано „Српска православна црква одувек је била кичма српске нације“. Након предавања одржан је концерт духовне музике бањалучког Хора „Свети Платон Бањалучки“. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Шта је то благодатни трен, како се чува, зашто се губи, како га поново стећи, питали смо данас свештеника Лазара Војводића из параклиса св. Архиђакона Стефана у КБЦ Бежанијска Коса у Београду. "У овом систему света у коме живимо влада самољубље, уместо благодати усељава се неки нечисти дих" каже о. Лазар и напомиње да и самим хришћанима, који треба да буду смирени, није лако да се духовно освесте и смире. Наш гост јасним и свима разумљивим језиком, уз бројне примере из свакодневног живота, говори о разумевању и начину чувања благодати у себи, упућује на Свету Литургију у којој стално призивамо Духа Светога, и напомиње да је "у сваком од нас клица живота и благодати" која разгрће "коров наших мисли". Звучни запис емисије