Претражи Живе Речи Утехе

Пре него што уђу у порођајну салу, труднице у Србији потписују документ, којим унапред ослобађају кривице медицински тим, али и породилиште, од било какве кривице, уколико током рођења бебе нешто крене по злу. Овај документ је неуставан и формално-правно неисправан, кажу стручњаци за Nova.rs и истичу да је недопустиво да жена пред порођај даје писану сагласност на садржину коју углавном не разуме, а која јој може нанети штету. Нажалост, овај документ је део протокола, уобичајене процедуре у свим српским породилиштима, иако је погрешно формално-правно написан, а женама се даје на увид и потпис непосредно пред порођај, уз објашњење да “то сви потписују”. “Добила сам тај документ пред порођај и нисам желела да потпишем. Прочитала сам га и покушала да разумем зашто ми то дају, јер ми је било несхватљиво да дајем сагласност да се лекари и болница ослобађају кривице, ако буде проблема на порођају. Јасно ми је да морају да нам предоче могуће компликације и да се штите нашим потписом, уколико мора да се уведе нека интервенција на порођају, али није ми било јасно зашто их ослобађамо одговорности. Речено ми је да то ‘сви потписују’, па сам онда и ја”, каже за Nova.rs Доротеа Милосављевић (32), из Београда, која је имала компликација на порођају, али установу није пријавила. Потпис обавезан у свим породилиштима Документ из породилишта Клиничко-болничког центра Звездара, појавио се на друштвеним мрежама, а породиље с којима смо разговарали, потврдиле су да су свој потпис давале и у другим установама пре него што су одведене у порођајну салу. Правно гледано, српско здравство оваквим документом „пристаје на акушерско насиље“ прокоментарисала је адвокатица и народна посланица Марина Мијатовић. Ако трудница одбије да потпише документ, лекари морају да је породе по протоколима који постоје и који су прихваћени према међународним стандардима. „Свака жена има право да одбије да потпише, а на порођај иде свакако. Светска здравствена организација има јасно дефинисане протоколе, а правно је неприхватљиво да се унапред одричемо права на подношење тужбе, односно судске заштите. Породиља не може да даје сагласност за свог партнера, а партнер може да добије овлашћење од породиље да ће донети одлуку о даљем третману, ако она не буде била у свесном стању. Овакав пристанак представља изазивање страха код породиље што су елементи акушерског насиља“, објашњава Мијатовић. Међутим, здравствени радници у породилиштима, кажу за Nova.rs да је потписивање информативног документа уобичајена процедура. “У сваком породилишту, државном или приватном, трудница пре порођаја добија на увид документ, који треба да потпише, а зове се информисани пристанак пацијента на хируршку одговарајућу процедуру. Ту је описана свака процедура и начин на који се изводи, а пацијенткиња је у обавези да прочита и потпише. Било коју интервенцију коју медицински тим у породилишту изводи, пацијент о њој мора бити информисан. То је део протокола рада болнице и одобрава га стручни колегијум”, објашњава проф. др Снежана Ракић, специјалисткиња гинекологије и акушерства и некадашња директорка ГАК Народни фронт. Кршење протокола Она наводи да је у питању законска обавеза, али да документ који се даје трудницама, а који је објављен на друштвеним мрежама, није правилно написан и крши протокол. “Пацијенткиња треба да буде упозната са сваком интервенцијом засебно. Ако дође до царског реза, треба да буде описано у којим околностима може да се деси и то важи за сваку медицинску индикацију. Све мора бити појединачно представљено трудници, а не одједном, на истом папиру. Пре сваке веће операције, пацијент мора бити информисан, осим ако није витално угрожен. Овај папир, који потписују труднице, није формално-правно написан како треба. Све је побркано и формално-правни сегмент и домен медицине. Део који говори о ослобађању кривице болнице и стручног тима, не може да стоји у истом документу са садржајем о интервенцијама и компликацијама”, каже проф. др Ракић. https://twitter.com/Mishomor/status/1803002057810432008?ref_src=twsrc^tfw|twcamp^tweetembed|twterm^1803002057810432008|twgr^4eb3934ab89bb0d98e640284e8f6f2f75925d376|twcon^s1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fzelenaucionica.com%2Ftrudnice-u-porodilistima-vec-godinama-potpisuju-da-lekare-oslobadjaju-od-odgovornosti-u-slucaju-komplikacija%2F https://zelenaucionica.com/trudnice-u-porodilistima-vec-godinama-potpisuju-da-lekare-oslobadjaju-od-odgovornosti-u-slucaju-komplikacija/

Са великом забринутошћу, Српска Православна Црква већ неколико месеци прати изјаве које долазе од стране највиших локалних политичких представника у Приштини, а које се тичу статуса земље манастира Високи Дечани и других судских спорова око наше имовине, у које смо увучени без своје воље. Овога пута, неистине су изречене са највишег места, од стране г.Аљбина Куртија, премијера владе у Приштини, док су се само у децембру о овом питању оглашавали председник скупштине г. Глаук Коњуфца, поједини ресорни министри, г. Рамуш Харадинај као лидер партије ААК и представници општине Дечани више пута. Подривање судских пресуда у јавности од стране политичара у овом случају је без преседана у ширем региону. Једини смисао обраћања свих ових званичника видимо у томе да за Српску Православну Цркву на простору Косова и Метохије не важе било какви закони или судске одлуке. По речима једног од званичника, спровођење ове одлукеби изазвало „ланчану реакцију где би морало да се попушта Цркви и по другим питањима“. Преведено на обичан језик, ово значи да су права Српске Православне Цркве на овом подручју ствар нечије добре воље, а не система који би морао да буде темељ сваког друштва, и да делује исто према свима, што је, уосталом више пута истакнуто од највиших међународних представника који су апеловали на поштовање закона и судских одлука. Уколико се укратко осврнемо на сам судски поступак, онје трајао шеснаест година пред косовским судовима. За време тог поступка, Манастир Високи Дечани је трпео не само претње, него и физичке и оружане нападе,организоване протесте, покушаје блокирања приступа манастиру, а клеветничка кампања која је спровођена против СПЦ и самог манастира је нешто што не би могло да се упореди са било каквом пропагандом након Другог светског рата. За време тог поступка, свако правно питање је детаљно обрађено, пред свим судским инстанцама, сам поступак су све време пратили и међународни представници на овом простору и њихови правни тимови.Верујемо да не постоји поступак од 2000. године који је толико праћен, и који се оволико политизује, не од стране наше Цркве, већ од стране локалних институција. Чак и након таквог поступка, локалне институцијеодбијају да спроведу пресуду у катастру (већ скоро шестгодина), и поред огромних настојања да се одлука Уставног суда изврши, јер је по својој природи коначна и неопозива. Овакво поступање није само одраз стања у ком се налазе косовске институције, већ и отворенедискриминације према Српској Православној Цркви. Даље, овакво поступање јасно говори и каква би била судбина наше Цркве на овом простору уколико би у целости била препуштена на милост и немилост властима у Приштини, из које год политичке групације да долазе. Наша Епархија очекује да ће се судска одлука свакако извршити, али све тешкоће око тог питања, и опструкција владавине права која траје годинама показује да суштински проблеми остају и само је питање времена када могу бити отворени на другом месту. Зато, иако је важно да се судска пресуда изврши, још је важније да се нађу дугорочна решења како да се даља дискриминација спречи и ефикасно заштите права Српске Православне Цркве и њене имовине. Иако локалне институције стално позивају на дијалог са СПЦ, тај дијалог није могућ са неким ко нам на сваком кораку показује отворену етничку и верску дискриминацију и неспремност да поштује сопствене законе. Наша Црква је од првог дана након оружаног сукоба 1999. године учествовала у дијалогу са локалним институцијама и активно радила на изградњи поверења и мостова, што је итекако познато међународној заједници.Стога, спровођење ове одлуке, од стране ове или неке следеће администрације, нужан је услов како би нам се показало да дијалог не би био само представа за камере и стране званичнике, и да постоји спремност да се заустави систематска кампања дискриминације и отвореног непријатељства према Српској Православној Цркви.Наглашавамо и да постоји још читав низ отворених питања и неиспуњених обавеза које је Приштина преузела, али да је решавање овог питања минимум од кога би морало да се крене даље. Упорно третирање пред јавношћу наше Цркве као политичке институције или некога преко кога се прави политички утицај, зашта нема основе, показује суштинско неразумевање концепта слободе и равноправности верских институција у савременом демократском друштву. Неодговорне медијске изјаве, арбитрарно коментарисање правоснажних судских пресуда и стварање конфузије у јавности додатно угрожава безбедност Српске Православне Цркве, њених светиња, свештенства, монаштва и верника и у супротности је са свим међународним стандардима. Српска Православна Црква је најстарија институција која постоји на овим просторима, о чему сведоче бројни домаћи и страни историјски извори, и постојаће, ако Бог да, и у будућности. Бранећи свој идентитет и имовину ничим не желимо да угрозимо друге верске заједнице играђане, без обзира на етничко порекло, нити да се бавимо политиком. У току свог постојања, наша Црква са верним народом преживела је прогоне сваке врсте, и овакав однос за нас није никаква новост. Још више смо решени да останемо на просторима где вековима живимо, али и да не будемо експонент политичких кругова, посебно оних који желе да створе имиџ европског друштва док истовремено игноришу законе и сопствене судске одлуке. Нажалост, овакав неправедан и једностран однос према СПЦ највише штете може да донесе свим грађанима који на Косову и Метохији живе, које год да су вере и националности, јер свако трезвен може да се запита какве су његове могућности и будућност у оваквом систему, уколико институција попут Српске Православне Цркве, посебно манастир Високи Дечани који је континуирано радио на помирењу и помагао свим угроженим у време оружаног сукоба 1998.-1999. године,већ годинама доживљава овакву неправду и дискриминацију. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Одлука владе Украјине о предаји комплекса објеката Свето-Успењске Почајевске лавре у Тернопољској области Кременец-Почајевском националном парку на крају може постати најнегативнија страница у црквено-државним односима. Ово мишљење је у среду у разговору с дописником ТАСС-а изразио председник Синодално-информационог одељења Украјинске Православне Цркве архиепископ Климент. „Почајевска лавра у току своје вишевековне историје никад није била музеј, у манастиру су увек живели монаси, и чак ни за време совјетске власти прогонитељи нису успели да истерају и иселе монахе и да преузму ово здање. Због тога неки нови покушаји и претње по постојање манастира изазивају крајњу недоумицу,“ – истакао је он. Представник УПЦ је нагласио да је „Господ увек чувао лавру, под покровом Мајке Божије монаси су обављали своја богослужења и Господ је казнио све оне који су имали претензије према овом манастиру.“ Архиепископ се нада да се ово „безакоње“ ипак неће десити, јер ће у супротном случају „то бити најнегативнија страница у црквено-државним односима“. По његовим речима, постоје претпоставке за овакав негативан развој догађаја. „У контексту свега што се данас дешава у земљи, и у контексту притиска који се врши на свештенослужитеље, на епископе и на наше вернике, могу се очекивати различити расплети ове ситуације,“ – сматра портпарол УПЦ. Између осталог, он је истакао да је „руководство Почајевске лавре већ саопштило да се на све правнике, адвокате и регистраторе који сарађују с манастиром врши притисак, да се спречавају у обављању професионалне делатности, а регистратор који је обавио законите радње (у вези са преукњижавањем објеката – прим. ТАСС) данас нема приступ државном регистру. Архиепископ Климент је изјавио да УПЦ предузима потребне правне радње за решавање проблема. По његовим речима „настала ситуација захтева правну оцену чињенице мешања државе у послове Цркве“. Ситуација у вези с лавром Кабинет министара Украјине је прошле среде Кременец-Почајевском националном парку предао комплекс објеката Свето-Успењске Почајевске лавре у Тернопољској области, који су припадали Украјинској Православној Цркви. Комплекс црквених објеката је 2003. године на иницијативу Виктора Јануковича, тадашњег премијера земље, био предат Украјинској Православној Цркви. Дана 15. новембра 2018. године полиција Тернопољске области је покренула кривични поступак због сумње да је низ објеката лавре незаконито предат УПЦ на коришћење. Касније је Министарство правде Украјине поништило државно преукњижење црквених објеката због наводног „непоштовања захтева важећих закона“. Представници УПЦ су изјавили да оваква одлука Министарства правде не лишава Цркву права да користи манастире, истакавши да поступци власти могу довести до нестанка монаштва на западу земље. Руска Православна Црква је, са своје стране, изразила забринутост због могућег почетка прогона против свештенослужитеља и монаштва канонске Цркве, као и све веће напетости у земљи. Извор: Православие.ру

Звучни запис разговора