Претражи Живе Речи Утехе

Братство манастира Црна река позива верни народ на промоцију зборника Црна река и Свети Петар Коришки која ће бити одржана у 18. маја 2023. године са почетком у 19 часова у крипти цркве Светог Марка у Београду. Извор: СПЦ.РС

Игуман Петар Драгојловић у интервјуу за "Видовдан" је говорио о актуелним догађајима у Црној Гори, о њиховом узроку и могућим последицама. *Оче Петре, као монах који сте дуго година живели у Црној Гори како коментаришете ново и потпуно специфично „догађање народа“ у нама суседној и братској држави? Да ли Вас је изненадила оволика бројност људи на Литијама и такво јединство између свештенства и верног народа у Црној Гори у одбрани СПЦ од насртаја црногорског режима? Можда ћу изгледати мало нескроман али желим рећи да ме ова духовна револуција хришћанске љубави у Црној Гори уопште није изненадила. Сви који ме добро знају у Црној Гори су ми живи сведоци да сам још пре 20 година упорно говорио и понављао да ће доћи до овако великог сучељавања између однарођеног, антисрпског и антихришћанског режима у Црној Гори са Стубом и Тврђавом Истине – Црквом Христовом. То се просто осећало у Црној Гори све време. Ни бројност, једнодушност и масовност Литија ме уопште не чуди. Толико је у Црној Гори новокрштених душа које су са огромним ентузијазмом и благодатним полетом ушле у Лађу Спасења; толико обновљених светих манастира и светих храмова; толики раст броја свештеника, монаха и верника; толико христијанизованих породица које са децом иду на Свете Литургије; толико пуних светих цркава сваке недеље; толико причешћених и исповеђених људи … Све је то у Црној Гори било тако очигледно и благодатно опипљиво још одавно и стога ме уопште не чуди ова река људи која од Бара до Пљеваља тече Црном Гором само са једном идејом и једном јасном намером – не дамо светиње! Та набујала река благодати Духа Светога коју је сами Бог Својом бескрајном љубављу излио на Црну Гору, пре свега мученичком крвљу и мученичким молитвама хиљада хришћана који су пострадали у Црној Гори, посебно у временима Другог светског рата, осећала се да струји у народу. То вам је као она прича из Јеванђеља када домаћица замеси хлеб и стави квасац у три копање брашна док све не ускисне и не узрасте тј. када Бог Отац, кроз свог Јединородног Сина Господа Исуса Христа, у Небеском Квасцу Духа Светога, у Цркви Својој, васкрсне душу једног народа заједно са његовим телом и његовим духом. Или када се сва три дела душе верног народа Црне Горе – умни, срдачни и вољни – удруже у одбрани светиње Српске Цркве и вере православне. На првом месту бих дакле подвукао да све што се дешава у Црној Гори ових месецi јесте дело Бога Живога, Који је у значајној мери озарио срца, умове и воље њених становника. У Црној Гори се догодио народ, али народ Божији, кроз директну интервенцију Духа Светога. Свакако, огромну заслугу у том духовном васкрсењу Црне Горе носи и наш угледни и велики Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије. Тридесет пуних година је митрополит Амфилохије са својим свештенством и духовном децом полако, мудро, упорно и темељно, квасцем Христове науке заквашивао душу народа Црне Горе, и тесто народне душе је нарасло и прерасло сву приземну и безбожну плиткост црногорског режима и земаљских подељености. Оно се сада још боље подиже и завршно пече на жеравици најновијих искушења која су му силом наметнута али и Промислом Божијим одређена. Пред најновијим великим искушењима верни народ Црне Горе, са својим епископима и свештенством, сигурно се неће повући или нестати. Пре ће бити, а то је сада свима који макар донекле имају развијене духовне очи потпуно јасно, да ће са друштвене сцене Црне Горе ускоро нестати сви они који усвајањем безаконог закона о „Слободи вероисповести“, пљују на Небо, устају на своје свете српске претке и покушавају да огреховљеним људским шакама зауставе силовити ветар благодати Духа Светога и олују љубави Божије. Олују љубави Господње пред којом су сви злонамерни, трапави и бесмислени покушају црногорског режима само као суви јесењи лист који неумитно пада у блато тамног и срамног дела историје. *Чини се како време тече да Литије у Црној Гори добијају на броју а да верни народ не само да не посустаје, како се црногорски режим надао, већ све одлучније и масовније излази на мирне и молитвене протесте против дрског безакоња државне врхушке Црне Горе. Како процењујете будуће догађаје и начин разрешења кризе која дрма Црну Гору? Не бих рекао да је ово криза Црне Горе већ је ово величанствено васкрсење Црне Горе. Ово је криза само однарођеног црногорског режима који је после намештеног и покраденог референдума 2006. године, силу на срамоту одвојио две српске сестре – Србију и Црну Гору, и који је после срамног признања тзв. Косова и уласка у НАТО пакт, препунио чашу својих безакоња са усвајањем богоборачког закона којим жели да велики део имовине СПЦ у Црној Гори национализује и прогласи државном. Осионост и безумност у потезима које чини црногорски ненародни режим показује да му је крај близу јер је још у Старом Завету написано – осионост долази пред погибао. Самоубилачка упорност једног човека – Мила Ђукановића као и безумна и слепа партијска послушност његових партијских сеиза у врху црногорског режима, јасно сведоче о једној хипокризији властољубиве свести која је слепа код очију и глува код ушију. Стање се може врло лако решити али само и једино поштовањем Устава и у клупама Скупштине Црне Горе, која је у глуво доба ноћи, по мери једног духовно подивљалог човека, изгласала срамни богоборачки закон. Тамо, у Скупштини Црне Горе, закон треба и укинути или пак суштински променити, тако да осмовековна Светосавска СПЦ у Црној Гори добије сва права која јој и по Божијим и по људским законима припадају. Иста она права која су добили припадници Римокатоличке цркве или исламске и јеврејске верске заједнице. Нико нема право да национализује оно што је вековима имовина Божија тј. имовина канонске Цркве Христове. Ма како се та Црква званично звала кроз историју и ма у каквом се она канонском статусу налазила кроз разне историјске периоде, она је од времена светога Саве Немањића увек била канонска и међународно свепризната. У супротном, ненародни црногорски режим ће сигурно стићи праведни гнев Божији а човек који је све то покренуо завршиће на отпаду историје, са најсрамнијом духовном стигмом коју ће понети у вечност – да буде нови Јуда Искариотски који је са кољем и војницима изашао против Кротког и Благог Господа Исуса Христа и Његове Цркве која мирно и молитвено тражи само једно – Правду Божију. Надамо се сви да ће разум победити али у исто време мало и зебемо да ће један духовно потамњени човек, пред крај свог политичког живота, покушати можда и насиљем одговорити на мирне Литије оних који у борби против лика и духа звери из преисподње носе Божије песме на уснама и свете иконе на грудима. *Подмукли ударац на СПЦ у Црној Гори изазвао је много шире духовно буђење и покренуо дух свесрпског јединства и свеопштих српских Литија од Бања Луке до Врања и од Новог Сада до Пријепоља. Да ли је Црна Гора као вековна Српска Спарта сада постала иницијална каписла новог српског интегрализма? Свакако. То је несумњиво. Није свети Петар Цетињски, Митрополит Црногорски, Приморски и Скендеријски, тек тако писао својим Црногорцима и Брђанима – у нама српско срце куца и српска крвца врије. Није тај духовни горостас са Цетиња тек тако и случајно још почетком 19. века предлагао стварање уједињене српске државе. Није свети Петар Цетињски случајно бодрио Карађорђа поред чијег храста се ми овде у Манастиру Пиносава, у Карађорђевој Шумадији, сваки дан молимо Богу. Није случајно свети Петар Цетињски у својим песмама државу Србију називао мајком милом. Није случајно да је свети Петар Цетињски још 1779. године писао да он жели да Митролит Црногорски увек зависи од Пећког Патријарха у Србији. Није свети Петар Цетињски слуачајно писао архимандриту Пивског манастира Арсенију Гаговићу – ми смо Срби такви. То је у суштини исто оно што непрестано, потпуно оправдано и стално понавља и наш Свјатјејши Српски Патријарх Иринеј – Ми смо један народ! Ништа се дакле под капом небеском не дешава случајно и све је прожето бескрајно дубоким нитима Промисла Божијег. Не може држава на чијој је територији 1113. године рођен родоначелник најсветије српске династије – Свети Симеон Немања Мироточиви, бити легло антисрпске хистерије, јер то не жели и не дозвољава огромна већина верног народа Црне Горе. Ма како се људи у Црној Гори тренутно национално изјашњавали. Ова хришћанска прича са Литија је много јача, много моћнија, много дубља, много небеснија и много укорењенија у духовном бићу Црне Горе од некаквих скоројевићких дукљанско-монтенегринских фалсификата и трагикомичних ДПС партијских програма. Нема тог човека у Црној Гори који ће изаћи на мегдан Господу Исусу Христу, Његовој Цркви Божијој, Њеном верном народу и Његовим непобедивим свецима – светоме Немањи, светоме Сави, светоме Николају Жичком, светоме Василију Остршком, светом Арсенију Ждребаоничком, светом Стефану Штиљановићу, светом Петру Цетињском, светоме Лазару Косовском, светоме Станку Острошком, светом Симеону Дајбабском, светом Јоаникију Липовцу, светоме Душану Радовићу, а да ће остати здрав у памети и да неће завршити као и Јуда. Како једном приликом лепо рече прота Гојко Перовић – врата покајања су за све отворена, али што више државне власти Црне Горе буду чекале, отворених врата ће бити све мање. Дај Боже да у врху црногорског режима схвате да им време неумитно цури те да се духовно на време отрезне. Макар у последњу уру – што би рекли моји некадашњи суграђани Цетињани. Извор: Видовдан

Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је данас Св. Литургију у манастиру Црна Река обележавајући славу параклиса посвећеном Св. Јовану Владимиру. У данашњем слављу су поред свештенства и монаштва Епархије учествовали ставрофор Радован Петровић (познат као отац Раша, духовник и ранији настојатељ светониколског храма из Ниша) са двојицом свештеника из Ниша и верницима. Отац Раша по обичају већ годинама редовно долази поводом празника Св. Јована Владимира и доводи вернике из Ниша да поделе радост празника у Црној Реци. Поред игумана оца Хризостома домаћин манастира био је протојереј Димитрије из Ниша. За све госте братија је припремила трпезу љубави. Извор: Епархија рашко-призренска

На велики празник у манастиру Острог, хиљаде људи са разних страна света хрлиле да се поклоне светом Василију Острошком Чудотворцу и узму благослов Чудесно је било данас у острошкој пустињи према којој данима хрле у дугој молитвеној колони хиљаде верника са разних страна света. Река људи сливала се ка ћивоту Светог Василија Острошког Чудотворца, а међу њима Руси, Украјинци, Румуни, па чак и Кинези! Било је и Хрвата из Загреба, али највише Срба са Космета, Србије и из целог региона. Старо и младо, здраво и болесно, неки и босоноги, корачали су ка пећини и са страхом божјим приступали свецу и од њега узимали благослов. Сви су они тражили спас својих душа од исцелитеља. Племеници Чудотворца су међу првима стигли у светињу – Тврдошани, Требињци, Билећани, Гачани, али и Мостарци. Никшићани су ту даноноћно. – Ја сам из Мостара, али сам се придружио пријатељима из Гацка. Нас 29 превалило је стотину километара како бисмо узели благослов од нашег духовног заштитника. У тој дугој колони нашле су се и четири даме које су успеле да издрже и лоше време и дуг пут – прича, за „Новости“, Радован Ћорић, коме је ово шеснаесто ходочашће по реду, а двадесето које су Гачани организовали. – Управо су ови момци и девојке први озваничили ходочашће до острошке светиње. Касније су нам се прикључили други, а надамо се да ће их бити још више. И управо тако. Из Сокоца је минулог понедељка после литургије кренула дружина од 27 одважних, међу којима и 13 дама, који су пешице прошли 230 километара! Није било лако, признаје за наш лист Миланко Крстајић, али је, како каже, вредело. Ту је и Драгана Мутабџија, која је први пут део овог друштва. – Издржала сам јер нас је окрепљивао Свети Василије. Ишли смо његовим путевима и стигли до светиње која нас је надахнула и озарила. Киша нас је пратила уз пут, спирала са нас грехове како бисмо чисти приступили светитељу – каже Мутабџија. Из села Суваја код Варварина пред острошком светињом затекли смо Радосава Радосавовића, који је имао много животних проблема. – Вратио сам се у живот захваљујући Светом Василију Острошком. Баш онда када сам помислио да се из понора нећу извући, он ми је пружио руку. Дуго сам имао проблем са несаницом. Нисам могао да нађем лека, родитељи су ме водили код врачара, али ништа није помогло. Међутим, једног дана једна девојка ми каже да ћу проблем решити ако приступим острошком Чудотворцу. Послушао сам је, приступио свецу, казао монасима и свештеницима о чему се ради, и све је решено истог дана. Од тада ми се живот променио и ја сам срећан човек – додаје Радосавовић. Први пут да дође у острошке греде, и то у осмој деценији, десило се Јову Јовановићу из Лакташа. – Никад није касно. Све оно што сам овде доживео, само сам могао да сањам. Прилази нам његова ћерка Недељка Митровић. – У овој светињи крстила сам троје своје деце и од тада нам је Свети Василије прислава. Живим у Тиролу и није ми било проблем да преко Лакташа дођем овде и узмем благослов од светитеља – каже Недељка. Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић) подсетио је како је чобанче из Поповог поља постало светитељем православне васељене. – Свети Василије Острошки је један од дивних сведока Христовог васкресења и ми треба да идемо његовим путевима, а не онима које нам ствара модерна технологија – мобилни телефони, компјутери, кабловска ТВ, који нам одвлаче пажњу од свега вредног и исконског. У овој пустињи острошкој, Свети Василије је дотакао небеске висине – казао је епископ Кирило. Пакрачко-славонски епископ Јован запитао се – како је могуће људском бићу да постане Свети Василије, око кога се окупљају десетине хиљада људи. – Он мења небо и земљу, и душе људске. ЈАЈЕ Митрополит кијевски Онуфрије поклонио је митрополиту црногорско–приморском Амфилохију икону Св. Јова Почајевског, као и васкршње јаје. Дарове је предао епископ Сергије. – Чуваћемо чистоћу вере православне, чак и кад нам расколници покушавају отети храмове. Кроз страдања наше цркве и народа схватили смо и ваше страдање кроз које сте пролазили и још увек пролазите. Митрополит Амфилохије је непобедиви војник Христов – рекао је епископ тернопољски. Извор: Митрополија црногорско-приморска