Претражи Живе Речи Утехе

На овогодишњем, 69. Мартовском фестивалу у Београду, светску премијеру имао је филм Сање Драгићевић Бабић „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“,о масакру у Пребиловцима који су усташе починиле у августу 1941. године над српским мештанима села Пребиловци, углавном над женама, децом и старцима, али и о поновљеном злочину 1992. године, саопштила је РТС, а пренела Епархија захумско-херцеговачка. Подсећамо, масакр у Пребиловцима усташе су извршиле између 6. и 11. августа 1941. над више од 800 Срба из села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Почетком деведесетих година подигнут је храм, а кости су похрањене у крипти. Минирањем храма, усташе су у јуну 1992. године - по други пут извршиле злочин над пребиловачким жртвама. Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Документарни филм „Стубови“, заједничко дело ученика свих средњих школа из Требиња, под менторством професора православне веронауке, премијерно је приказан 4. марта у Музеју Херцеговине – Требиње, у знак сећања на блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића), известила је Митрополија црногорско-приморска. Филм говори о животу владике Атанасија од доласка у Херцеговину, али и о периоду пре његовог доласка у Епархију захумско-херцеговачку и приморску, у којој су тада, а и касније значајну улогу имали отац Симеон и мати Теодора. Велика сала у музеју била је испуњена до последњег места, а гледаоци су са великим интересовањем и врло емотивно испратили филм током свих 50 минута. “Тематика филма је изникла из дубоке потребе нас три вјероучитељице да, и на овај начин, сачувамо траг три значајне личности наше Епархије које су дале немјерљив допринос духовном животу и духовној обнови у Херцеговини, уз које смо стасавали, одрастали и сазријевали. Са друге стране, радом са данашњим средњошколцима, јавила се потреба да их подсјетимо да је постојало вријеме када цркве недељом нису биле пуне и да вјеронаука није била дио образовног система, а да су постојале личности које су, не тако давно, ходале улицама којима сада они ходају. И да су то личности које су цијели свој живот, цјелокупно биће уложили да би сви ми данас имали освјетљен пут и чвршће темеље за надоградњу живота, а што неке раније генерације нису имале. У филму смо могли да видимо лична свједочења све три личности, а могли смо да видимо и јединствене фотографије и снимке које до сада нисмо видјели, тако да овај фим представља и један аутентичан документ”, истакле су вероучитељице Жанела Пажин, Ивана Хрњез и Неда Гудељ. Премијеру филма увеличало је присуство Владике Димитрија, као и присуство званичника Требиња, директора свих средњих школа, ученика и драгих суграђана. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у свечаној дворани Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу, у недељу, 26. децембра 2021. године, одржано је приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора Бранислава Илића, катихете. Првом приказивању наведеног филмског остварења у Епархији бачкој присуствовао је велики број свештеникa, вероучитељa и верног народа из Футога, Ветерника, Новог Сада и околине. На почетку овог духовног сабрања поздравно слово је изговорио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма у Футогу. Прота Жељко је поздравио присутно свештенство, драге госте и верни народ, рекавши да је поменуто сабрање велики благослов за Футог, особито јер је ово прво приказивање филма „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ у Епархији бачкој. После приказивања филма, чију продукцију потписује Телевизија Храм, уприличено је предавање у оквиру којег су о светом Василију Острошком говорили вероучитељица Петка Луковић и катихета Бранислав Илић, аутор филма. У свом излагању вероучитељица Петка Луковић је говорила о документарном филму посвећеном светом Василију Острошком и поделила своја сведочанства из живота у непосредној близини манастира Острога: „Све чега се дотакне Христос и све што живи Христом, бива преображено. То нам потврђује и острошка пећина, која је постала место сабрања и место које светли том Божјом светлошћу, светлошћу која преображава. Ми тежимо да се просветлимо Христовом љубављу, као што је то учинио свети Василије Острошки, а у којој мери се он сјединио са Богом, видимо кроз његов животˮ, истакла је Петка Луковић. Говорећи о светом Василију Острошком, катихета Бранислав је посебно указао на значај светитељевих нетљених моштију. „Побожно поштовање светитељских моштију природан је и саставни део поштовања и молитвеног призивања светитељâ. Стога је сасвим природно указивати побожно поштовање и једном и другом светом сасуду Божје благодатиˮ, указао је катихета Бранислав говорећи о поштовању светих моштију које су дело љубави Божје. Аутор овог документарног филмског остварења је у наставку са присутнима поделио утиске и сведочанства са снимања филма, који је допринос обележавању 350-годишњице од упокојења светог Василија Острошког. Протопрезвитер Жељко Тешић је заблагодарио гостима на великој радости коју су донели својим прегалаштвом, трудом и љубављу, а потврдили је речима и поукама којима су оплеменили ово благословено сабрање, те је у име Црквене општине футошке катихети Браниславу Илићу и вероучитељици Петки Луковић уручио пригодне дарове. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У суботу 4. децембра 2021. лета Господњег, након бденија у храму Васкрсења Христова у Нишу, у свечаној дворани Богословије светих равноапостолних Кирила и Методија у Нишу, одржана је пројекција документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења", аутора катихете Бранислава Илића. Филм је, провлачећи нит кроз беседу првојерарха наше свете Цркве, Патријарха српског г. Порфирија, кроз слово Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, показујући велелепни Острог и дивне пејзаже Црне Горе, најпре изнео какав је христолик живот водио овај свети Божији угодник. Филм је пред ученике Богословије изнео светитељев лик као истинског сведока Васкрсења, феномена који сија ван окова времена и места. Након приказивања филма, ученицима Богословије светих Кирила и Методија обратили су се катихета Бранислав Илић, аутор филма, и ђакон Будимир Кокотовић, службеник Патријаршије Српске у Београду. У ово попразнично вече празника Ваведења Пресвете Богородице, Господ нас је сабрао у здању ове знамените Богословије и овог храма науке, радостан сам што вечерас видим ваша лица, јер гледајући ваша лица могу да поновим оне древне речи из Старечника: Видео си брата свога, видео си Бога свога, истакао је између осталог катихета Бранислав Илић. У оквиру свог обраћања ученицима Богословије у Нишу, катихета Бранислав је подсетио да Телевизија Храм празник Ваведења Пресвете Богородице прославља као своју крсну славу: Телевизија Храм прославља Ваведење Пресвете Богородице, прилика је да из ове Богословије и из Константиновог града Ниша сви једним устима и једним срцем упутимо молитвене честитке и жеље, да на корист нашој светој Цркви успешно врше своју мисионарску службу, јер бивајући сарадник и сатрудник Телевизије Храм, уверио сам се да људи који чине редакцију Телевизије Храм улажу надљудске напоре да би нама пружили што квалитетнији програм, нагласио је новосадски катихета Бранислав Илић. Нека молитве Светог Василија Острошког упућују све вас, драги богословци, на пут спасења и пут служења Господу и Цркви Његовој, да угледајући се на острошког светитеља испуните оно призвање које вам је као израз љубави Божје задато, закључио је катихета Бранислав. Часни ђакон Будимир Кокотовић, службеник Патријаршије српске у Београду, у оквиру свог излагања је учинио осврт на филмско остварење катихете Бранислава Илића, указујући да овај филм пред нас износи живи живот који је опитовао Свети Василије Острошки. Након излагања уважених гостију, богословци су имали прилику да постављају питања, и да у пријатном и љубављу испуњеном дијалогу промишљају о Светом Василију Острошком. Ово сабрање је крунисано громогласним појањем тропара Светом Василију Острошком.

У понедељак, 25. октобра 2021. године, у дворани биоскопа Arena Cineplex у Новом Саду, приказан је филм „Божји човекˮ. Приказивању филма су присуствовали Преосвећена господа епископи бачки Иринеј, осечкопољски и барањски Херувим и мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије бачке и многобројни народ. Филм „Божји човекˮ, посвећен животу светог Нектарија Егинског, премијерно је приказан 14. октобра 2021. године, у Комбанк дворани у Београду. Премијери су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и топлички Јеротеј, свештенство, као и многобројни народ. После премијерног приказивања у Београду, присутнима се обратила редитељка филма Јелена Поповић, која је заблагодарила Његовој Светости и свима који су присуствовали премијери. „Желим да кажем да је мој животни пут био на неки начин специфичан. Ја сам рођена у Београду и одрасла сам у Београду. Живела сам у Америци двадесет година, осамнаест година у Лос Анђелесу. Дошла сам у Србију са породицом 2015. године због неких породичних ствари. Дошла сам са осмехом на лицу, са олакшањем у грудима, у нади да ми се душа одмори од „града анђелâˮ. Нажалост, није било тако. Једна велика мука ме је снашла и отерала да се дотетурам до Грчке у јуну 2016. године. У тој, за мене пакленој агонији, као и много пута пре тога, ја сам се окренула мом једином и најбољем пријатељу – Господу Исусу Христу. И окренула сам се само да ми помогне да останем достојанствена, да се бол мој не покаже на мом лицу, да моји такозвани ближњи не виде да ми је тешко, да сачувам мир у души, веру непостидну, љубав нелицемерну. Ми сви знамо да Запад може да оштети оно што је најважније у човеку, а то је његова душа. Моја вера у Бога и Христова Црква су сачували мој идентитет и моју душу. Ја сам захвална Господу за то, јер јако добро знам да је вера у Њега поклон од Њега. У Грчкој, у тој муци и мом кошмару, заиста се чудновато отворио пут да ја започнем снимање филма о светом Нектарију Егинском. Филм чија је тематика заиста угравирана у мом срцу и мојој души. Ја сам имала срећу да радим са јако талентованим људима, талентованим глумцима; са директором фотографије који је мене веома добро разумео и оно што сам намеравала да изнесем са овом причом; и са свим другим, добрим, дивним људима који су из срца приступили овом пројекту и који су имали поверења у мене. Ја сам им бескрајно захвална. Желим посебно да се захвалим старцу Ефрему, игуману манастира Ватопеда са Свете Горе, који не само да је веровао у овај пројекат већ се борио и жртвовао за њега, да нађе средства да се овај филм направи. Без њега и монахâ из Ватопеда са Свете Горе овај филм не би био могућ. „Божји човекˮ је имао доста препрекâ баш зато што је филм о истинској вери. Али баш та чиста, истинска вера нашег драгог светог Нектарија Егинског нам је итекако потребна, поготову данас, у ова времена лудила, страха, патње, бола. И само са таквом вером човек може да се суочи са страшним мукама и болом који живот свима доноси. Само са таквом вером, упркос свему, човек може да одабере пут праштања и љубави и да сачува оно што је најважније, а то је – своју душуˮ, поручила је редитељка Јелена Поповић. Филм „Божји човекˮ је посвећен стогодишњици од упокојења светог Нектарија, а у његовој продукцији су учествовали и манастир Ватопед са Свете Горе Атонске, Грчки институт „Светог Максимаˮ, као и Митрополија Месогејe и Лавреотике. У овом уметничком остварењу играју многи међународно признати уметници, попут руског глумца Александра Петрова, грчког Ариса Серваталиса и америчког Мики Рурка. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У дану свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе у Епархији тимочкој, премијерно је приказан документарни филм аутора катихете Бранислава Илића "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења". Након премијерног приказивања на трибини о филму су говорили Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког Факултета у Крагујевцу, одсек за примењену и ликовну уметност; Мира Лолић Мочевић, уредница Телевизије "Храм", као и аутор филма катихета Бранислав Илић. Епископ стобијски Давид: Теологија и филм могу бити начини сагледавања и артикулисања заједнице Катихета Бранислав Илић: Филм о Светом Василију је дело љубави и каменчић у мозаику наше љубави према острошком чудотворцу Др Јасмина Ћирић: Остварење катихете Бранислава Илића оставља универзалну хришћанску поуку братског измирења и саборности Мира Лолић Мочевић: Филм о Светом Василију је дело саборности и љубави Јелена Чалија (Политика): Документарац о Светом Василију Острошком - од Мркоњића до Цетиња Повезане вести: Епископи Иларион и Давид богослужили на темељима ранохришћанске базилике на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана Протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Јокић: Свети Василије је звезда водиља у нашем хришћанском животу Хор преподобне мати Ангелине из Никшића учествовао на шестом Фестивалу хришћанске културе у Епархији тимочкој Славопој Господу из чистог срца - концерт хора Преподобне мати Ангелине из Никшића одржан у Зајечару Овај филм је пун знакова благодати и живо сведочи да православна теологија и уметност, у овом случају филмска уметност, нису два одвојена ентитета. И теологија и филм могу бити начини сагледавања и артикулисања заједнице, могу да побољшају постојеће перцепције и да омогуће свежа искуства, навео је у свом излагању владика Давид. Филм о којем говоримо јесте теологија која је жива, пластична, кинематографска и јасно показује да кинематографија јесте и још више може да постане теолошка радионица. Христос се оваплоћује и на филском екрану, а православна теологија се може изразити и иконама кинематографије, која актуализује њен живототворни дух, нагласио је Епископ стобијски Давид. На крају свог надахнутог и надасве поучног излагања, Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид изнео је закључак у погледу свог осврта на филм аутора катихете Бранислава Илића: Филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", нам сведочи о аутентичном сусрету човека са Богом и са другима, и успешно изражава сотириолошку онтологију кинематографског посланства. Одабране поетске слике овог духовно-документарног остварења приказују нам светитеља, подвижника, врлинског архијереја, који озарава лучама и цветовима којима као звезда преосијава, истакла је др Јасмина. Документарно остварење катихете Бранислава Илића, оставља универзалну хришћанску поуку и поруку братског измирења и саборности. Порука која је нама остављена на промишљање је да светитељ збратимљује многе пред кивотом његових прослављених моштију, закључила је др Јасмина Ћирић у свом надахнутом излагању на трибини о документарном филму "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења". Ако је Свети Василије са нама и ако имамо чисто срце, љубав и спремност на служење Господу и Цркви Његовој, онда је лако да се припреми један овакав филм који сведочи о чудесној причи острошког светитеља и чудотворца, истакла је Мира Лолић Мочевић. Овим својим филмом трудио сам се да прикажем да је Свети Василије Острошки светитељ љубави и светитељ који свакога од нас побуђује на љубав, на ону праву и истинску христолику љубав. Светитељева љубав није умањена ни данас, она је вечно жива и вечно делатна, истакао је катихета Бранислав Илић. Надам се у Господа и љубав Његову да ће овај филм позвати свакога човека да светитељу острошком принесе оно што може, али да наш принос увек буде искрен и из чистога срца, нагласио је аутор филма. Како слово љубави не би било само на речима, катихета Бранислав Илић је учесницима трибине уручио пригодне дарове. Преосвећеним епископима Илариону и Давиду на молитвено сећање даровао је панагије са ликом Светог Василија Острошког, док је проти Слободану Јокићу из Никшића даровао напрсни крст. Позлаћене иконе Светог Василија Острошког катихета Бранислав уручио је проф. Ани Бојић из Никшића, др Јасмини Ћирић из Младеновца, Мири Лолић мочевић из Бања Луке, као и нашој познатој уметници Бранки Зечевић из Подгорице. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Државни ТВ канал Русија-24 емитује 40-минутни документарни филм о историји изградње и украшавања Храма Светог Саве у Београду, извјештава Патриархия.ru. Посљедњих година радило се на мозаичној декорацији храма. Радови су започели захваљујући споразуму између руског и српског предсједника, постигнутим уз учешће Руске православне цркве и лично Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила. У име предсједника Русије В.В. Путина, додијељена су знатна средства, захваљујући којима је група више од 300 мозаичара, изабраних на конкурсу Академије умјетности, успјела да мозаицима покрије површину од преко десет хиљада квадратних метара. Саборни храм Светог Саве, који се гради више од сто година, захваљујући помоћи Руске Федерације и раду руских мозаичара, постао је један од најистакнутијих споменика православне архитектуре на Балкану. Филм казује о историји изградње храма и о томе како су извођени радови на његовом мозаику. О томе, поред осталих, говори народни умјетник Русије Н. Мухин, као и српски стручњаци и архијереји Српске православне цркве. Документарни филм укључује видео-снимке посјете храму Светог Саве руског предсједника. Патријарх српски Иринеј, који је преминуо у новембру 2020. године, посветио је посебну пажњу радовима унутар Саборног храма Светог Саве, чија је сахрана било прво свечано богослужење обављено у овој цркви. О Светом Сави и историји храма, који је подигнут у његову част, говоре архијереји и свештенослужитељи Српске цркве, укључујући почившег патријарха Иринеја, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, епископа бачког Иринеја и нишког епископа Арсенија, протојереја-ставрофора Драгомира Санда. Аутор и водитељ филма – митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије – филм завршава ријечима да ће Храм Светог Саве, који су украшавали руски мозаичари, „заувијек остати и споменик руско-српског пријатељства и свједочанство јединствених односа који су се развили између Руске православне цркве и Српске православне цркве“. Документарни филм биће приказан и на Првом каналу српске телевизије 27. јануара, на Савиндан. С руског: Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Москви је 1. новембра 2019. приказан нови документарни филм о Православној Цркви у Пaкистану. Главна наратор у филму је отац Јосиф Фарук. Филм у режији Леонида Савин под насловом „Пенџабски крст“ посвећен је првој православној парохији Руске Цркве у Пакистану, а ове године је снимљен у граду Саргоди у Пенџабу. У филму отац Јосиф излаже историју Мисије Светог Арханђела Михаила, као и начин рада и активности московског Центра Свете Матроне. И православни Пакистанци говоре о свом животу, о томе како су постали православни и другом. Отац Јосиф је једини свештеник Руске Цркве у Пакистану. Он неуморно ради на ширењу Православља у својој родној земљи која се не опходи позитивно према хришћанима. Он је пастирствовао овде и пре оснивања Мисије Светог Архангела Михаила. Његов животни пут није лак; сиромаштво, дискриминација свих хришћана у строгом муслиманском друштву и изолација од других православних земаља представљају неке од изазова с којима се непрестано суочава у подухватима да свој народ приведе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Међутим, побожност и ревност његовог стада надахњује га да настави са својом великим подухватом у Пакистану. Центар свете Матроне је отворен у октобру 2017, а главни задатак му је да оспособи жене да читају и пишу, да их подучи о православном Предању и молитвама и породичним вредностима, да им помогне да остану чврсти у својој вери у исламској држави Пакистану. Центар их такође подучава да раде тимски како би решавали стварне животне проблеме. Подучава их шивењу, везу и другим ручним радовима, а притом да гаје поверење између себе и решеност да решавају тешкоће свакодневног живота. После успешног једногодишњег курса свака од ових жена добија шиваћу машину. Приказу филма присуствовао је режисер Леонид Савид заједно са Ароном Самуелом, координатором за омладински рад у православној заједници у Саргоди. Извор: Инфо-служба СПЦ

Свјетска премијера играно-документарне драме “Дневник Диане Будисављевић“ у режији Дане Будисављевић, о херојским подухватима аустријске хуманитарне активисткиње која је за вријеме Другог свјетског рата из ужаса усташких логара спашавала српску дјецу, одржана је синоћ у оквиру програма Пулског филмског фестивала. Премијери дуго очекиваног филма присуствовао је и Милорад Пуповац, доскорашњи предсједник Српског народног вијећа у Хрватској и посланик у Сабору и митрополит загребачко-љубљански Порфирије. У Пулској Арени филм је гледало више од 4.000 људи, што је нешто мање него што је уобичајно за премијере у току фестивала. Потресан филм о храброј Аустријанки, удатој за љекара Јулија Будисављевића православне вјероисповести, настајао је према речима редитељке Дане Будисављевић скоро 10 година. – Прије скоро 10 година Наташа Јовичић директорка Спомен подручија Јасеновац упутила ме је на књигу „Дневник Диане Будисављевић“ коју је је Хрватски државни архив издао 2003. године. Од тада радим на настајању филма о тој храброј жени чија одлучност да спашава дјецу из страхота логора није попуштала пред највећим претњама – казала је редитељка филма и додала да је Дианина унука Силвија Сабо пронашла дневник 1978. године. – Док је размислила шта да ради са тим и док се дневник преводио са њемачког, услиједиле су припреме за нови рат и опет се радило на антаганозму и мржњи. Београдске дневне новине Вечерње новости почеле су 2010. са фељтоном о Диани Будисављевић и ето нас послије скоро 10 година на премијери филма о њеном херојском делу. Врло увјерљиво у насловној улози нашла се хрватска глумица Алма Прица која у сведеном стваралачком оквиру игра ријешеност Диане Будисављевић да не поклекне пред ужасима усташких злочина и покуша да спаси што више дјеце. Филм започиње свједочењем једног од четири преживјела логораша који попут наратора говоре о страхотама злочина из личног угла. Као дјеца су доспјели у усташке логоре и кроз сузе говоре како су јели убуђало кукурузно брашно и барен кромпир данима и како су многа дјеца умирала од хладноће и неухрањености у тим злочиначким околностима. Кажу, гледали су смрт сваког дана. У првој четвртини филма српска глумица Миријана Карановић у улози Дианине пријатељице у симболичној епизодној улози изговара реченицу “усташе су олош и бандити који су дошли на власт у Хрватској“ и на тај начин одстрањује сваку сумњу како је филм идеолошки уоквирен. Цијелој атмосфери филма доприносе и документарни снимци уласка нацистичких снага у Загреб 1941. године које усхићено поздравља маса грађана на улици. Документани материјал се надовезује на играни дио филма у којем публика види на који начин је Диана Будисављевић преко веза свог мужа успјела да добије дозволу за обилажење српске дјеце у логорима. Апсолутна тишина у пулској Арени завладала је када су се на великом платну појавили документарни снимци дјеце која стоје у реду да их Диана попише. Изгладњели, до главе ошишана малишани, ријетко старији од 10 година, гледају у камеру са страхом и тугом у очима. Снимци из такозване дјечије болнице у логору Стара Градишка показују скоро беживотна гола тијела дечака и дјевојчица прекривених мувама, која су преминула тог поподнева када је Диана Будисављевић била у логору. На понеком лицу у публици у Арене могу се видјети сузе. Редитељка филма је у сусрету са новинарима прије пројекције објаснила да је тај аутентични материјал добила из архива Југословенске кинотеке у Београду. – Диана је у свом дневнику написала да су тог дана у Старој Градишки усташе снимале пропагандни филм о Црвеном крсту који спашава дјецу од побуњеника који су их бјежећи оставили. Типична Гебелсова доктрина пропаганде коју су нацисти користили у својим логорима – казала је редитељка филма. – Нисам жељела да имамо игране сцене у филму у логору јер би биле патетичне у односу на документарне снимке ужаса – рекла је она. Крај остварења припада играним сценама у којима нове комунистичке власти отимају документацију Диане Будисављевић. Дуг аплауз и овације за екипу филма нису изостали у пулској Арени по завршетку пројекције оставарења “Дневник Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић је спасила из усташких логора нешто више од 10.000 српске дјеце. Извор: РТРС, https://mitropolija.com/2019/07/19/potresan-film-o-diani-budisavljevic-premijerno-prikazan-u-puli/

- Након премијере у Чикагу, потом у Београду и Никшићу, Ваљево је имало част да у њему буде приказан документарно – играни филм „Тихи кутак Христов“, редитеља Радисава Јеврића. У Биоскопу 85 приређене су три пројекције, на којима је уз дружење са редитељем Јеврићем, продуцентом Иваном Костић и професором Богословије „Свети Петар Цетињски“ на Цетињу Александром Вујовићем, посетиоцима приближен лик и дело новопросијавшег светитеља Цркве Божје, Светог Мардарија Либертивилског (1889- 1935), чији је мисионарски пут снажним нитима подвига и љубави нераскидиво повезао све православне просторе. У преподневним часовима, у филму „Тихи кутак Христов“ уживали су штићеници Казнено – поправног завода Ваљево. Организатор сабрања, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, била је Црквена општина Ваљево при Храму Васкрсења Христовог – Снимљен у продукцији манастира Острог и Делиусфилма, по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско – приморског Г. Амфилохија, „Тихи кутак Христов“ гледаоца води кроз разне фазе живота Светог Мардарија, кога је Српска Црква уврстила у Диптих светих 2015., а чије су нетрулежне мошти откривене 2017. године. Од маленог Ивана, потомка знамените лозе Ускоковића из Љешанске нахије, код кога се љубав ка црној ризи јавља у ђачким данима, преко сусрета са Ловћенским тајновидцем Петром II Петровићем Његошем, школовања у Београду, монашења у немањићкој лаври Студеници, школовања у Русији и Молдавији па све до управљања Америчко – канадском епархијом у Америци, која управо његовим доласком постаје самостална. У Либертивилу проналази имање које га подсећа на окружења у којима су подизани манастири – сиротишта у Русији и Србији и, уз помоћ великог научника и добротвора Михаила Пупина, купује га и на њему отпочиње градњу манастира Светог Саве. Током целог земаљског живота, предано и и пожртвовано служио је Богу и народима са којима се сусретао на свом пастирском путу, а у овај манастир уградио је себе, речи су Митрополита црногорско – приморског Г. Амфилохија, који нас као наратор води кроз получасовни филм. Колико је била велика жртва Епископа Мардарија можда најбоље сведочи у то време настала изрека „Цркву гради, умире од глади.“ Поред манастира, који носи име првог српског архиепископа, на овом месту подигнути су и сиротиште, дом за старе и гробље, због чега ово парче америчког тла зову Мала Србија. За епископа Америчко – канадске епархије Светог Мардарија предложио је тадашњи администратор ове дијецезе – Свети Владика Николај Велимировић, указала је продуцент филма Ивана Костић, изразивши задовољство што је „Тихи кутак Христов“ приказан у његовом завичају. Овај филм окупио је сјајну екипу људи, међу којима су и истакнути драмски уметници Небојша Глоговац, Радивоје Буквић и Слобода Мићаловић. Сви су срцем пришли филму и приложили свој рад, истакао је редитељ Радисав Јеврић. Заблагодаривши Епископу Милутину, ваљевском свештенству и свима који су дошли да погледају филм, професор Богословије „Свети Петар Цетињски“ Александар Вујовић пренео је поздраве Митрополита Амфилохија и маленог села Корнет, у ком је рођен Свети Мардарије. Његово време тек долази и овај филм утврђује нас у веровању да се светост Божјих људи не може сакрити. - О лику и делу Светог Мардарија чуће се широм васељене. На нама је да свету покажемо његову личност колико знамо и умемо. Свети Мардарије је велики изданак Српске Цркве, који у себи сабира исток, запад, север и југ. Рођен у Црној Гори, замонашен у Студеници, школован у Београду и Русији, столовао и окупљао српски народ у Америци, а опет се враћа међу нас. Враћа се и овим филмом, који ће, ако Бог да имати наставке, по благослову Митрополита Амфилохија – рекао је проф. Александар Вујовић. Свети Мардарије, као и сви свети Божји људи, сведочи силу васкрсења и вечног живота. Начин на који је себе уградио у Христову Цркву нама је показатељ како да и сами идемо тим путем и како да у свом народном бићу чувамо оно на чему смо васпитавани, истакао је проф. Вујовић. Њега је Господ прославио и учинио га светиоником нама на земљи. Филм „Тихи кутак Христов“ наставља своје путешествије како би се са Светим Мардаријем упознало што више верног народа широм Србије, али и ван њених оквира. Ј. Ј.

00 00:00 Преузмите аудио датотеку У крипти Храма Светог Саве у Београду, у петак 4. маја 2018. године премијерно је приказан филм режисера Радисава-Раја Јеврића „Тихи кутак Христов“ о Св. Мардарију Љешанском и Свеамериканском. О филму је, након пројекције, бесједио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињки Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, по чијем је благослову и снимљен филм у продукцији манастира Острог. Окупљенима се обратио и свештеник Жарко Ускоковић братанац Светог Владике Мардарија. На почетку вечери први пут је публици представљена пјесма “Свети Мардарије Свеправославни”, у извођењу вокала Љиљане Поповић, која је и аутор текста. Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родног Корнета надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дјечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије), пок.Небојша Глоговац (отац Жика), Кристина Стевовић (мајка Ивона), Лазар Шћекић, Вук Бундало, Слобода Мићаловић и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музику за филм урадили су Матеа Прљевић и Елена Караиндроу. Тонски запис вечери припремила Оливера Балабан.

Један од протагониста овог потресног филма Иван Миљковић, који је након вишегодишње потраге пронашао свог брата близанца у једној породици на Косову и Метохији, рекао је да породице након емитовања филма очекују велики помак у разбијању те табу теме и да се одговорни процесуирају. "Филм је пре свега урађен да се јавности отворе очи и зато очекујемо да коначно институције по службеној дужности реагују, да се спроведу адекватне истраге и да се похапсе починиоци најтежег злочина, злочина над мајкама. Надамо се да ће истина у овој Божјој кући угледати светлост дана и да ће се једном на ово питање ставити тачка", рекао је Миљковић за "Спутњик". Он је нагласио да је незванично утвђено да је од 1965. године отето више од 50.000 дјеце. "Сви су упознати са злочином, али и даље нико не реагује", рекао је Миљковић. Продуцент филма Милан Лакић је нагласио да га је неправда мотивисала да продуцира овај пројекат. "После интервјуа који сам урадио са Иваном Миљковићем схватио сам да мора да се сними филм да би се ово зауставило. Филм смо почели да снимамо у јуну, обухватили смо шест породица, а у међувремену сам добио много порука других родитеља", рекао је он и најавио да ће ускоро бити снимљен и наставак овог филма. Он је рекао да ће се снимати нови филм који ће се бавити овим злочином и ван Србије, односно случајевима који су се догађали у региону. "Јавили су ми се многи родитељи из Хрватске који сведоче да су се и тамо догађали овакви случајеви и да су суочени са истим проблемима као и родитељи у Србији", рекао је он. Лакић очекује да пројекција филма покрене неке конкретне догађаје зато што је урађен са циљем да нас све уједини, да сви схватимо да је ово вишедеценијски проблем који мора да буде рјешен и заустављен. "У Србији је покрадено на хиљаде беба и ми то више не смемо да дозволимо, а то се, нажалост, дешава и даље. У овом филму приказан је и случај отмице бебе који се догодио 2016. године. Двадесетчетворогодишњем оцу отели су дете и заменили га са дететом које има Даунов синдром. Постоје сви докази, као и за све друге наведене случајеве", рекао је он. Извор: Радио Телевизија Републике Српске