Претражи Живе Речи Утехе

У Новом Саду је у недељу, 21. октобра у Српском народном позоришту представљен музички диск „Славни граде“, хора и оркестра ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена. Публика је у интерпрентацији призренских богословаимала прилику да чује најлепше песме са Косова и Метохије Програм је отворен обраћањем Његовог Преосвештенство Епископ рашко-призренског и косовско- метохијског господина Теодосија. О народним лирским песмама са Косова и Метохије говорила је проф. др Валентина Питулић. Своје стихове о Косову и Метохији и призренској богословији, говорили су глумица Љиљана Лашић и Ратко Поповић, песник из Грачанице. Ове догађај је, заједно са Косовскометохијским одбором Матице српске, организовала Фондација „Симонида“ Извор: Радио Тавор View full Странице

Празник Ваведења Пресвете Богородице увијек прослављамо свечано и торжествено у нашој Митрополији. Као своју славу прославља је пећинска Црква у којој се налазе мошти Светог Василија Острошког, слави је и манастир Добрска Ћелија, а Литургијски и остале Цркве и Манастири широм наше Митрополије. Оно што нас је растужило и бацило сјенку на овај велики празник је информација да се у Црној Гори, у 21. вијеку врши насиље над њеном чудотворном иконом Филермском која је већ деценијама утамничена у Народном Музеју Црне Горе на Цетињу и да се налази у катастрофалном стању. У материјалу који је музејски техничар Александар Беркуљан доставио „Побједи“ види се да је Икона у веома лошем стању. Да су Икону Богородице Филермске разваљивали шрафцигером а платно иконе сјекли скалпером. „Током експертизе прије неколико година видио сам да је Икона у ужасном стању. Тада сам направио серију снимака поларизованим свијетлом, што значи да сам користио одређене филтере и снимио макро и микро детаље. Они указују да је површина Иконе екстремно деградирана, да се ради о инкаустици, о слици која је рађена воштаном бојом, тј. тинтом отопљеном у воску“, наводи Беркуљан. Временом је, каже, та боја претрпјела тешка оштећена, а под увећањем види се да личи на крљушт и постоји опасност да отпадне. Не ради се о слици која је рађена техником уље на платну или темпером, како се раније мислило. „На грунду не постоји подлога, тај слој боје директно је нанесен на грубо јутино платно, које би могло да се анализира и да се утврди тачно вријеме када је настало“, казао је Беркуљан. Он је указао и на оштећење оквира Иконе, које је настало деведесетих година када је на Цетиње дошла Ђованела Ферарис Берте. За потребе њеног истраживања Икона је први пут растављена, а оквир је оштећен када су надлежни, нестручним руковањем, покушали да отворе Икону шрафцигером. Оштећење до данас није санирано. Према мишљењу Беркуљана, Црна Гора нема довољно техничких ни стручних капацитета да заустави пропадање Иконе и даје на неки начин обнови. „Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином. У приложеним сликама виде се мјеста тих оштећења“, рекао је Беркуљан. Још раније је, како је јавности познато, неостао драгуљ са њене свете Иконе. Чудотворну икону Пресвете Богородице, која је покровитељ краљевског Цетиња, насликао је половином првог вијека својом руком Свети апостол Лука. Било је то у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова. Ова светиња била је извесно вријеме на Родосу, у православном древном светилишту Филермос и отуда име. Зна се да је донијета у Јерусалим, а 430. године царица Источног ромејског царства Евдокија је преноси у Консантинопољ и похрањује је знаменитој Влахернској цркви. После пада Константинопоља од удара крсташа, многе светиње су опљачкане, међу њима и икона Богородице Филермосе. Завршила је у рукама римокатоличког монашко-витешког реда Јовановаца, који су је убрзо пренијели у Свету земљу. Јовановци је преносе на острво Кипар, потом 1310. године на острво Родос, где су саградили војна утврђења, болнице и своју резиденцију. Малтешки витезови су дошли и у посјед друге двије светиње, које се данас, такође, налазе на Цетињу – честице Часнога крста на којем је био разапет Исус Христос и десне руке Светога Јована Крститеља, која је у ријеци Јордан крстила Господа. Малтешки витезови су после пропасти Малте од напада моћног Наполеона, напустили земљу. Они су 3. августа 1799. године три велике светиње хришћанске поклонили руском императору Павлу II Романову. Светиње су благосиљале руску земљу сто двадесет година. Биле су спасене од насиља бољшевика након Октобарске револуције.Настојатељ манастира у Гатчину где су се налазиле, пренио их је у Естонију да би их царица Марија Фјодоровна, пренијела, потом, у Копенхаген. После њене смрти су ту неко време боравиле, а онда су пренијете у руски саборни храм у Берлину. Године 1932. светиње су поклоњене од стране митрополита кијевског Антонија Храповицког, југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избјеглица. И положене у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу. У манастир Острог стигле су првих априлских дана 1941. Донио их је млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Тајну је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, а овај је „задужио“ тадашњег игумана Острога Леонтија Митровића да их чува. Тако је било. У својој келији, светиње је врли игуман сачувао и у јесен 1952. игуман Митровић је објаснио како су стигле и сачуване у Острогу. Реликвије су завршиле у сефу тајне полиције, да би после четврт века, 20. јануара 1978. Честица часнога крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је отишла у музеј. Празник Ваведења, који прослављамо је прилика да се још једном помолимо Мајци Божјој, да јој приклонимо кољена и затражимо опроштај. Очигледно да ово скрнављење њене чудотворне Иконе, не може никоме донијети добро, зато се надамо да ће нас Господ удостојити скорог уношења иконе Филермске у Храм Божији, мјесто молитве, гдје јој је и мјесто. Убијеђени смо да би Мајка Божја богато својим даровима обдарила и град Цетиње и Црну Гору и све оне који настоје да се врати у Дом Господњи, да се вјерни поново око ње саберу и да јој приносе своје молитве, своју вјеру и своје срце. Пресвета Богородице спаси нас и опрости нам! Јован Маркуш протојереј Никола Пејовић Митрополије Црногорско-приморска 05 / 12 / 2017 View full Странице

У радости и свечарском расположењу прослава славе Новог Сада настављена је у вечерњим сатима свечаном академијом под сводовима Српског народног позоришта, а у организацији православне Црквене општине новосадске. ФОТОГАЛЕРИЈА Повезана вест: Свечано прослављен Свети Георгије - духовни покровитељ житеља Новог Сада (ВИДЕО+АУДИО) Овогодишња академија била је посвећена обележавању стопедесетогодишњице од упокојења епископа бачког Платона Атанацковића, једном од најзначајнијих епископâ Епархије бачке. На академији је наступио хор Црквене општине сомборске Свети цар Константин и царица Јелена из Сомбора, под уметничким вођењем Милана Радишића. Присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић, као и господин Петар Ђурђев, директор Архива Града, који је говорио о животу цењеног владике. Одабрану беседу епископа Платона читао је ђакон Иван Васиљевић. Звучни прилози са свечане академије Обраћање Епископа новосадског и бачког др Иринеја: Обраћање господина Здравка Јелушића: Обраћање господина Петра Ђурђева: Извор: Епархија бачка View full Странице

Србија је данас праведнија држава, боља него што је јуче била. Праведнија, јер је одала признање јунаку који то заслужује, рекао је министар Зоран Ђорђевић Аутор: М. Г.петак, 29.09.2017. у 16:47 (Фото М. Галовић) Споменик народном хероју мајору ЈНА Милану Тепићу (1957-1991), страдалом током ратних дејстава у време распада СФРЈ, откривен је у Београду, на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу. Тепић је, не желећи да складиште оружја Беденик код Бјеловара преда хрватским снагама, 29. септембра 1991. године активирао експлозив уништивши тај војни објекат, свесно жртвујући свој живот. (Фото М. Галовић) У присуству многобројних грађана и припадника Војске Србије одржано је опело а затим су венце положили министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, чланови породице народног хероја, представници Војске Србије и ветеранских удружења. „Жалимо јер је Србија изгубила храброг и часног официра, узорног и поштеног грађанина и одважног војника. Његово дело веће је од свих нас и нема начина да то било ко од нас премери. Немерљиво је”, поручио је Ђорђевић обраћајући се присутнима. Он је нагласио да је мајор Тепић храбро бранио издвојени објекат касарне ЈНА у Бјеловару, а када је схватио да више не постоји могућност да га одбрани, одлучио је да не дозволи непријатељу да дође до оружја и муниције којим би даље убијали његове саборце и цивиле. (Фото Министарство одбране) „Овај споменик који смо открили данас не указује част само Милану Тепићу, његовој породици, већ читавом српском народу. Захваљујући овом споменику, Србија је данас праведнија држава, боља него што је јуче била. Праведнија, јер је одала признање јунаку који то заслужује. И боља, јер је заштитила истину о човеку који је одлучио да оде у легенду”, рекао је Ђорђевић. Тог драматичног дана, када је Тепић дигао у ваздух складиште, претходно је у борби погинуо војник на одслужењу војног рока Стојадин Мирковић, док су старијег водника Ранка Стевановића припадници хрватских снага убили по заузимању складишта. Неколико заробљених војника ЈНА је касније ослобођено. Према подацима који су раније помињани приликом годишњице жртвовања Милана Тепића на званичним церемонијама Војске Србије, на хрватској страни је у тим збивањима било 11 погинулих, мада се спекулише да су њихови губици били и већи. http://www.politika.rs/scc/clanak/389804/Otkriven-spomenik-narodnom-heroju-Milanu-Tepicu