Претражи Живе Речи Утехе

Ево 15 година заједно са браћом свештеницима учествујем активно у готово свим важним догађајима, сусретима, посјетама, саборима…. Никада ово није била тема, чак ни у шали. Зашто? – не постоји ни један црквени разлог, ни потреба, ни жеља за овако нечим. – када би Црква тек тако мијењала своја устројства, називе и учења, повлађујући партијским интересима (било које партије, а камо ли оне на чијем челу су атеисти и антитеисти) она би одавно изгубила смисао. На територији Црне Горе постоји и постојаће само једна канонска Црква – Српска Православна Црква, препозната, поштована и призната од свих других помјесних православних Цркава, са којима чини Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Вјековима остајући вјерна Светом Сави, наша Митрополија је једина светосавска епархија која има 8 вјекова непрекинуту везу са Пећким Патријарсима. Зато титула црногорских митрополита краси и дио егзарх (чувар) трона Пећкога. Трудом и подвигом нашег Митрополита Амфилохија мисија СПЦ у ЦГ је позната у цијелом православљу, зато су наше светиње посјећивали и носили одавде највеличансвеније утиске сви православни поглавари,често нам говорећи како се на нашим саборима и у нашим светињама осјећају као у рају! Црква у ЦГ је доживјела прави Васкрс, обновљени храмови, манастири, саграђени нови, народ се вратио Богу….. То значи да овдашња Црква има пуноћу благодати и силе Божије. Разбијати то, зарад неких националистичких разлога је лудост. Црква нити ствара нити укуда нације. У Цркви се не постаје ни Србин, ни Црногорац, ни Рис ни Грк. У Цркви се постаје Хришћанин!!! Српска Православна Црква, као што то није ни једна помјесне православна црква, никада није била црква само једне нације, само једне државе, а још мање само једне партије. Она у својим њедрима прима све, без разлике на нацију, партију, године и сталеж. Није ли то резултат свих истраживања гдје грађани имају убедљиво највише повјерења у СПЦ, и то у времену најжешће пропаганде и напада? Овакви памфлети се појављују искључиво као вид политичког притиска како би се у бићу цркве створили сумње, смутње и раздори. Како би се под тим притиском Црква, њени свештеници и епископи стално некоме правдали, доказивали и како би се од тих активности константно правили бомбастични наслови и вијести, а све то да се Црква представи за оно што она није. Но, Црква је овдје била и биће – стуб и тврђава истине!! (свиђело се то некоме или не). Потрудимо се сви заједно да тако и остане. Зато, градимо, а не рушимо, волимо, а не мрзимо, узрастајмо и спасавајмо се а не срљајмо у пропаст зарад ситних интереса. Вјерујмо Цркви, једни другима и Бог ће помоћи. Све ово можемо само у Христу који нам снагу даје!!! Извор: Ин4с

Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској цркви и када у одвојеном дијелу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен, казао је координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић у интервјуу „Побједи“. Истиче да разговарати о томе не би био проблем да су стварно у питању двије цркве, али да “то што нека вјерска организација, која стиче правни субјективитет код државе, себе назива црквом не значи да је Православна црква. “Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској цркви и када у одвојеном дијелу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен”, казао је отац Велибор. На питање како гледа на понуду предсједника Црне Горе Мила Ђукановића за својеврсну платформу за рјешавање црквеног питања, што би било формирање православне цркве Црне Горе, Џомић каже да се не слаже са констатацијом да је у питању платформа,. “Платформа је по свему различита од једне јавно саопштене идеје или става. Сасвим логично, није у питању ни својеврсна платформа. По мом мишљењу и доживљају, предсједник Ђукановић је изнио лични и партијски став, а то је далеко од платформе. Тај став ни у програму ДПС-а, ако се добро сјећам, није образлаган, нити је саопштено како се то има извести. Дакле, тај став није нов и више пута је до сада пласиран у јавност”, додаје он, Одговорно тврди да никада није разговарано на ту тему у Цркви, нити је такав дијалог отваран од представника државне власти. “Свако има право на свој став о неком питању, па и предсједник Ђукановић. Сигурно је да његова јавна функција таквом ставу даје додатну тежину и зато изазива пажњу шире јавности. Прије свега, морам да истакнем да чињенице, свима познате, јасно говоре да канонској Православној цркви у Црној Гори припада апсолутна већина православних вјерника и то је неупитно. Број грађана који припадају организацији која себе, без икаквог канонског покрића и упоришта, назива ЦПЦ је неупоредив у том погледу. Треба имати у виду да Црна Гора није једина држава у којој постоје канонска Православна црква и друге организације које саме себе сматрају за цркву. Идеја уједињавања или обједињавања, како је названа, и то са најважније политичке и државне адресе, нигдје у православном свијету није реализована. Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској Цркви и када у одвојеном дијелу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен”, објаснио је он. Додаје да Црква није биро за признавање нација нигдје, па ни у Црној Гори. “Данас се нација везује за право појединца да се у националном смислу изјасни по својој слободној вољи и да тај исказ мијења без обзира да ли се то нама свиђа или не. Ми поштујемо свачију слободу, па и слободу и право човјека да вјерује или не вјерује у Бога. Прије би се рекло друго: да један дио државне организације упорно не жели да призна реалност да у Црној Гори постоји Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ. А да апсурд буде већи, 95 одсто свештених лица и 99 одсто вјерника наше Цркве су црногорски држављани. Међу њима има и оних који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Никоме од њих, а ријеч је о свештеницима и вјерницима, није тијесно у Цркви. Видим да то ових дана смета мом пријатељу адвокату Николи Мартиновићу кога, барем да ја знам, а мислим да знам, нико никада у Цркви није питао зашто долази на службе као Црногорац. Право питање је, дакле, да ли држава признаје своје грађане и саму себе”, наглашава координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске. На питање под којим околностима би било могуће уједињење двије цркве, каже да је чуо раније од једног заговорника те идеје да то питање треба уредити на исти начин на који је ријешено питање ЦАНУ и ДАНУ. “То је дилетантски став који нема ниједну додирну тачку са канонским правом и предањем Цркве. Разговарати о овоме не би био проблем да су стварно у питању двије цркве, како Ви то називате. То што нека вјерска организација, која стиче правни субјективитет код државе, себе назива црквом не значи да је Православна црква. Ко данас може, у име неког “обједињавања”, да призна епископски чин г. Дедеићу који никада није био епископ него свештеник као и ја, а уз то је у црквено-судском поступку лишен свештеничког чина и искључен је из цркве одлуком патријарха г. Вартоломеја? Остали у тој организацији немају канонско рукуположење за свештенике. Дакле, такво политичко уједињавање није могуће у Црној Гори не због тога што се то не свиђа неком патријарху, митрополиту или свештенику него најприје зато што нема канонског основа за то”, појаснио је он. Подсјетио је да ће Црква Влади, као и 2015. године, доставити аргументоване примједбе због којих траже да се акт као непоправљив повуче из процедуре и у атмосфери дијалога започне рад у складу са препорукама и упутствима из обимног и веома комплексног мишљења Венецијанске комисије. “Венецијанска комисија је у свом мишљењу била експлицитна у ставу да се мора покренути инклузивни дијалог са црквама и вјерским заједницама у раду на будућем закону. Прошло је већ два и по мјесеца, а дијалог није ни инициран. Не би ме чудило да и сјутра будемо оптужени да смо против дијалога. Погледајте само расправе ових дана око учешћа представника политичких странака у радној групи за изборно законодавство. Нама уопште није било ни понуђено, а ни омогућено учешће у радној групи за израду Предлога закона”, закључио је протојереј-ставрофор Велибор Џомић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан боравио је од 3. до 6. августа 2019. године у канонској посети Јужној Аустралији. Повод посете била је прослава храмовне славе мисионарске парохије и чудесног подземног храма Светог пророка Илије у Кубер Пидију. Прослава је започета свечаним дочеком Епископа и вечерњим богослужењем које је служио протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, администратор мисионарске парохије, уз саслуживање ђакона Мишела Миочиновића. -Ова наша светиња је јединствена, њој се диве сви који је посећују, а лепота православне архитектуре оставља утисак на посетиоце да желе више да се удубе у тајну љубави оних који су је градили. Наши стари су ископали и уредили ову светињу да бисмо се у њој сабирали и узносили молитве, а управо присуство вас, који сте дошли из љубави са разних крајева Аустралије као верна деца Светог Саве, сведочи да наше цркве нису музеји којима се диве туристи, већ живе богомоље у којима се верни спасавају. Нека Господ благослови вас који сте прегаоци ове вечери и нашу заједницу овде у Кубер Пидију, као и жртву свих оних који су служили овој светињи и љубављу је одржавали, беседио је владика Силуан мопногбројном врнм народу. Сутрада, 4. августа 2019. године, светом архијерејском Литургијом је началствовао епископ Силуан уз саслуживање архимандрита Петра, протојереј-ставрофора Милорада Јовчића и ђакона Мишела Миочиновића и Милоша Ракетића. Прислуживали су чтеци Илија Пераћ, Новица Зечевић и Никола Стамболија. -Радујемо се данас прослављамо име великог угодника Божјег коме је посвећена ова светиња, пророка и другога претечу како говори тропар његов, пророка који је пример огњене вере и љубави према Богу. Ово чудесно пустињско место код нас изазива посебну пажњу, јер нам указује с једне стране на једну природну појаву, а то је да када земља није натопљена росом и водом она постаје сува и пуста, а са друге стране, на једну духовну димензију која се односи на срце човеково, да и оно ако није натопљено росом благодатне кише, благодати Божје, онда човек унутар себе може да постане пустиња, тј. срце његово да постане суво и бесплодно и да не рађа плодове добре о којима говори Свето Писмо. Управо у Цркви, светим тајнама и хришћанским животом треба да искорењујемо идоле и да лажне жртвенике рушимо као велики угодник Божји, Свети пророк Илија, и призивамо Бога да се усели у нас, како бисмо рађали добре плодове, по којима ће нас Бог препознати. Треба да се потрудимо да препознамо у себи и око себе лажне богове и да се вратимо истинитоме Богу, кроз живот у цркви, надахумто је беседио владика Силуан. После свете Литургије, у црквеној сали је преломљен славски колач домаћина славе г. Давора Трифуновића и његове супруге Јадранке, док је част домаћина славе за следећу годину преузео г. Драгиша Ђорђевић. Уследила је литија до гробља где је служен помен ктиторима и приложницима цркве Светог пророка Илије. У поподневним часовима, Епископ је одржао састанак са већином житеља српске заједнице у Кубер Пидију и упознао се са проблемима и изазовима са којима се сусрећу у том по свему специфичном месту за живот. -Наша Светосавска Црква увек брине за своју децу, ма где они живели. Нека Господ благослови да се идуће године саберемо у још већем броју и дамо подршку нашој заједници у Кубер Пидију, поручио је владика Силуан, који је 7. августа посетио и цркву Светог Саве у Вудвил Парку у Аделајду. Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је вечерњем богослужењу у суботу, 9/22. јуна 2019. године, у Светониколајевском храму у Турији. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Вечерњим богослужењем је началствовао протопрезвитер Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски, а саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бачке. Протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, прочитао је одлуку Епископа бачког којом је, благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, протопрезвитер Драгомир Трифуновић одликован правом ношења напрсног крста, за ревност у свештенопастирској служби, као и за савесно служење Цркви. Прота Драгомир је разрешен дужности привременог пароха прве парохије у Турији на основу испуњених услова за пензионисање.. То није признање и одликовање као што бива у свету, где је оно врло често ствар људске сујете и где људи се горде неким одликовањем пред другима који га немају, него је црквено одликовање увек признање ономе који га добија, али и подстицај њему да се и даље труди једнако неуморно, ако не и више него пре. То је уједно признање и читавој заједници са којом је тај свештеник проводио деценије. Док човек било какве професије, звања или позива, може да каже да са пензијом престаје свака његова радна обавеза, за свештеника уствари не постоји пензија – не само у времену него ни у вечности. Он и даље учествује у богослужењу Цркве, помаже колико је у снази, а има могућности и да мало више времена посвети себи, молитви, породици, навео је владика Иринеј. Извор: Епархија бачка

Окружни административни суд у Кијеву отворио је поступак у вези са незаконитошћу државне регистрације верског центра нове расколничке Цркве у уторак 18. јуна 2019, извјештава Правно одељење канонске Украјинске Православне Цркве. Кијевска митрополија Украјинске Православне Цркве поднела је тужбу против украјинског Министарства културе и државног регистра након што је регистровало расколничку Цркву са истим именом коју канонска Црква легално држи од 1990-их година. Конкретно, верски центар „Православне Цркве Украјине“ званично је регистрован 30. јануара 2019. у јединственом државном регистру правних лица, индивидуалних предузетника и јавних формација Украјине под називом „Кијевска митрополија Украјинске православне Цркве (Православна црква Украјине),“ док је канонска Црква регистрована као “Кијевска митрополија Украјинске Православне Цркве ” већ од 1991. године. Правно одељење Украјинске Цркве сматра да не постоји законска основа за регистровање новостворене расколничке Цркве са овим именом. „Нема основа да се такозвана новоформирана ПЦУ назове Кијевска митрополија Украјинске Православне цркве, не само зато што је постојало верско седиште са таквим именом од 1991. године, већ и зато што примарни уставни документ, "томос", који треба да поштују и испуњавају, дефинише два имена за то - "Православна Црква Украјине" и "Света православна Црква Украјине ", објаснио је начелник Правног одељења протојереј Александар Бахов у фебруару. Раније у јануару, представник канонске Цркве протојереј Николај Данилевич је слично коментарисао: „Не морате бити адвокат да бисте схватили да је то безакоње. Правна имена се не могу дуплирати. Како су државни органи могли да региструју другу Кијевску митрополиј Украјинске православне Цркве ако таква већ постоји? Отимачи!“ Ако суд удовољи тужбеном захтеву, поништиће регистрацију ПЦУ под таквим именом. Тренутно, регистар наводи као оснивача и правно лице ПЦУ “Помесни сабор уједињења Православне Цркве Украјине, одржан у Кијеву 15. децембра 2018. године”, а за предстојатеља Цркве Епифанија Думенка, “митрополита Кијева и све Украјине”, што су титула и положај који с правом држи Његово Блаженство митрополит Онуфрије из канонске Цркве. Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Сусрет са руским свештенством. Пријем код новоизабраног митрополита Мирона. Посета Светосавском храму у Велингтону. Састанак са члановима Управног одбора Црквене општине. Архијерејску посету Земљи под сазвежћем Јужног крста, Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Силуан, у пратњи протођакона Миодрага Томића, после Крајстчрча на Јужном и Окланда на Северном острву наставио је у престоном граду Велингтону. Владикин боравак у престоници Новог Зеланда обележиле су бројне активности. У понедељак Владика Силуан састао се са представницима Руске Православне Цркве. У сали при храму Светог Саве, најудаљенијег олтара Српске Православне Цркве посвећеном првом Архиепископу српском, владика Силуан је примио протојереја Владимира Бојкова, архијерејског намесника Руске Православне Цркве за Нови Зеланд, као и протојереја Вишеслава, другог пароха окландског, и оца Алексеја, пароха велингтонског, упознавајући се са животом православних Руса на Новом Зеланду. Сутрадан, када Грчка Црква молитвено прославља Светог Јована Златоустог, Владика је посетио Светоархангелски манастир у Левину поклонивши се моштима тог угодника Божјег и многим светињама које се ту чувају. Владика се током посете упозназнао са мисионарским радом Грчке Митрополије на острвима Тонга, Фиџи и Самоа са којим га је упознао настојатељ те свете обитељи јеромонах Мелетије Пантић. Већ у поподневним часовима уследио је пријем код новоизабраног митрополита Мирона коме је епископ Силуан линчо честитао недавно увођење у трон Митрополије новозеландске. Архијереји су у врло пријатној и братској атмосфери разменили искуства осврћући се на значај мисије Цркве у очувању вере и националног индентитета далеко од матице. Истог дана после вечерње службе у Светосавском храму у Велингтону, многобројни парохијани дошли су да пожеле добродошлицу своме Епископу. Владика Силуан се обратио топлим речима захвалности на дочеку, охрабрујући народ: -Држите се своје Свете Цркве која нас је као народ увек водила кроз бурно море живота ка тихом пристаништу спасења и која је увек ризничила све оно што је најлепше и племенитије у нашем роду. Дружење са архијерејем је настављено у црквеној сали уз трпезу љубави коју су припремиле вредне сестре тог светог храма, где су сви имали прилику да разговарају са Епископом о дешаваљима у заједници, осврћући се првенствено на недавно уређење храма. Подстакнута залагањем оца Предрага, као истинског примера пастира и прегаоца на Њиви Господњој, а исто тако, и неуморним радом чланова Управног одбора, охрабрена похвалом и подршком свога Архијереја читава заједница Светосавске парохије у Велингтону са нестрпљењем очекује наставак радова на улепшавању и санацији храма како би он, као што и заслужује остао дика и понос српске заједнице. После вечери испуњене братском љубављу, Епископу је читав храм отпевао многољетије пожелевши многе успешне и у здрављу предстојеће године на челу Митрополије аутралијско-новозеландске. Сутрадан је одржан састанак са члановима Управног одбора, који су Његовом Преосвештенству Епископу г. Силуану детаљно предочили шта је до сада урађено у Црквеној општини, који се радови тренутно извршавају као и динамику извођења предстојећих пројеката на храму и помоћним објектима. Епископ је поздравио иницијативу, жељу и преданост, а поготово љубав и старање за Дом Господњи чланова Црквене општине и дао благослов за даљи наставак радова. Извор: Српска Православна Црква