Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'имаш'.
Found 3 results
-
Светогорски монах је једном рекао: " Кад имаш Божију милост, доносиш мир у неред и светлост у таму..." Размислимо о овоме ако заиста желимо да имамо дух Цркве, Христа и свих светитеља.Ово говорим зато што данас сведочимо сејању нереда, страха и уништења. Тмурна пророчанства, парадоксално и апсурдно тумачење појава које стварају забуну и разочарење, најчешће нервозу, мајку свих зала у људској души. Знате ли шта је отровније од вакцине које се толико плашимо, иако смо примили вакцине у детињству да би се спречиле неке фаталне болести?Да ли знате шта убија људе? Страх, паника, конфузија и разочарење.Има ли већег отрова од страха и стреса?Има ли ишта већу токсичност? Не, нема. Зато је наш Христос, кроз мирисна уста светитеља наших, представљен као господар мира, спокоја и смирења.Он је онај који вас, као што помиње Свети Порфирије, не плаши, не прети, не бори се са вама и не узнемирава. Исус ти не каже: "Плаши ме се - него: Воли ме, а све остало је на мени." Тако каже Исус, и тако смирује душу и тело човеково. Међутим, ми смо се поставили као спаситељи.Контролишемо све и свакога, желећи да све протумачимо сопственом логиком.Зато смо и уморни, јер нисмо научили да пустимо и препустимо. Црквени оци нам дају једноставне и практичне савете како бисмо схватили да ли онај који говори или чије речи читамо има дух Божији.Тако они кажу: " лажни дарови доводе до нервозе..." Па погледајте да ли вас је оно што сте прочитали или чули смирило.Ако вам је дало снагу, наду, храброст, светлост онда ту дише Дух Свети.Тамо где су Дух Свети и Божија милост, одатле излазе људи смирени, снажни, пуни наде и постају светлост и радост за све око себе. Старац Емилијан је говорио да кад нас људи виде треба да се радују зато што нас имају у свом животу. Зато посебно у овим тешким данима, великог теста, пазимо шта читамо, шта слушамо, шта ширимо, шта дајемо као информацију себи и другима јер није све што сија Христос. Све што фасцинира није лепо и истинито. Није хришћанин онај који се само изјашњава, већ животом сведочи. o. Хараламбос Пападопулос https://www.facebook.com/photo/?fbid=1029588059266943&set=a.446487460910342 -
Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама. Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи“ – тиме се они баве. Међутим, такав морализам је болестан, противприродно и неправославно расуђивање, пуританство, пијетизам, који само тражи конкретне резултате. Оци Цркве се нису бавили таквим стварима, али су све сагледавали веома дубоко. Када би им долазио неки човек оптерећен многим проблемима и греховима, почињали би да му говоре о нечему страном за њега тј. о човековом односу са Богом. Зато у Јеванђељу Христос није рекао да је прва и најважнија заповест Божија то да се не краде или не чини прељуба – то је нешто што се свакако подразумева – већ је истакао да је најважнији однос са Богом, то да љубиш Бога. Ако заволиш Бога и имаш живу и здраву љубав према Њему, онда све остало долази само по себи. У супротном, можеш да испуњаваш сва могућа правила, али да не оствариш никакав напредак у односу са Богом. Тако ћеш постати заиста добар човек, можда чак и изузетан, али не баш и човек који има однос са Богом. Зато се савремени хришћани или они мојих година чуде и никако не разумеју основне ствари у Цркви. Кажу: „Зар није довољно да чиним све то што се тражи од мене? Шта још желите?“ Они некако не могу да разумеју ни савремени свет, а монаштво никако не могу да појме, па ми кажу: „А зашто да постанем монах? Зар се борба у свету не рачуна, она не води на небо?“ Одговор је, наравно, да и тако можете да одете у рај. Али не постаје се монах само зато да би ишао у рај. Отићићу у рај? Да ли је могуће? Или ћу ипак можда остати напољу? Био је на Светој Гори један старац, отац Арсеније пореклом са Кавказа. Веома простодушан и једноставан човек који је слабо знао грчки, али је турским боље владао. Када му је било 75 година, жалио се како га старац Јосиф још увек није прибројао свом братству, а обећао је да ће то учинити, али ипак још увек чека. Тада сам га питао: – Старче, бојиш се да ћеш умрети? – Не, не бојим се. – А шта ако одеш у пакао? – Нисам глуп да одем у пакао! Другим речима, то је зависило од њега. Наш однос са Богом је питање љубави. То није питање дуга – да идем у цркву, да на одређени начин размишљам, да уредно извршавам наређења и да будем добар човек. Однос са Богом није однос који се оставрује некаквим задужењима, већ је то однос љубави и поштовања. Као што човек обузет љубављу не дела по разуму, већ узима гитару и хита под прозор оне коју воли, као што је то био обичај у прошлости, и целу ноћ пева не би ли се ублажила његова љубавна туга, а она само баци једну саксију – то смо могли да видимо на филмовима. Не знам како се то данас ради, ваљда шаљу електронску пошту. Све се то променило, све се свело на конзерву. Чак и односи међу људима. Однос са Богом је веза љубави у којој та љубав нема граница. Она не подлеже никакавим схемама, нити програмима и не може да ишчезне. Она је огањ, пламен, који се разгорева у самој суштини човековог бића, и он не налази начин да изрази ту своју љубав. То не зависи ни од чега спољашњег. Онај, пак, ко све гледа и мери по спољашњем поретку ствари, вероватно се тако понаша и у својој породици, што наравно угрожава породичне односе, јер такав човек каже: „Зар нисам добар супруг? Како нисам? А ко ти даје новац са којим сваки дан одлазиш у продавницу?! Зар не стижем сваки дан кући на време? Не гледам друге жене! Никада те нисам ни грдио, а камо ли ударио! Зар не идемо свако лето на крстарење? Зар не излазимо сваког викенда?“ Другим речима, испуњавам читав списак некаквих правила и то значи да сам добар човек. Али оног тренутка када изађе на видело да је једна страна занемарена, или да има другу везу, њихов дом се руши, породица пропада, а онда се ти људи питају: „Али зашто?“ Не схватају да се такве везе не могу одржати некаквим рецептима које ћете добити од лекара или у апотеци. Нити било каквим испуњавањем правила – ако чиним то и то, онда је све у реду. Можете да испуните све наложено, али да све то буде узалуд. Исто као што је фарисеј испунио сав закон, али није нашао милост у Бога, а цариник, који се није владао по закону, беше оправдан и Богу мио. Дакле, питање је како човек ходи пред Богом, с каквим умом стоји пред Богом и да ли постоји живи однос, који превазилази закон и све оно што је само споља. Неки би могли да кажу: «Ако желиш да живиш по Богу, треба да чиниш то и то.» И непрестано слушамо нешто од чега ми се диже коса на глави, а посебно је упућено младима. Говоре им: «Да би био црквен човек, Божији човек, добар човек, треба сваке недеље да идеш у цркву, да се не понашаш недолично, да не чиниш то и то, да се причестиш 3-4 пута годшње, и да се исто толико пута годишње и исповедиш.» И, ето, тиме се све завршава. Међутим то није у реду. То је потпуно погрешно. Ми треба да откријемо везу нашег бића са Богом, живу везу, онако као што волите другог човека, без схема и унапред смишљених форми и рецепата. Као што је ваш однос са другим човеком жив, такав треба да буде и однос са Богом. Једино тако ћете моћи да схватите пуноћу о којој се говори у Јеванђељу. Зато сам мало пре и говорио да не треба да будемо површни, већ треба много дубље да проничемо у суштину ствари, како бисмо разумели шта се то збива и откуд та празнина у нама. Зар нам је још нешто потребно? Када схватимо разлог, ако имамо бар мало смирења, и ако заиста имамо тако много љубави према Богу, онда неће бити потребно да своју бол лечимо тако што ћемо испити флашу вина. Када човек научи да правилно сагледава ствари, онда полако почне и да решава проблем који га задеси. митрополит Атанасије Лимасолски https://www.facebook.com/photo/?fbid=1015863543972728&set=a.446487460910342 -
Мој покојни отац је имао једну изреку „боље и то причати него макар шта“. Чим сам чуо нове нападе претплаћеног црквеномрсца Ненада Чанка, сетио сам се ових речи. Човек који има неодољиву потребу да све проблеме о којима у својој пропалој политичкој каријери говори, бар половину свали на црквена плећа, ни поводом пандемије коронавируса није могао да не нападне Цркву. Ненаде Чанку…. Пре него што ти поставим пар питања хоћу да те питам једно главно из којег произлази све остало: КАКВЕ ТИ ВЕЗЕ ИМАШ СА ЦРКВОМ? То што си крштен већ као одрастао и као такав се водиш на папиру да си део Цркве, не даје ти за право ово што радиш. Бити део Цркве значи живети кроз Христа Литургијски. Даћу ти само један пример. Ја, рецимо, имам дозволу за управљање моторним чамцем. Био сам у Панчеву у капетанији једном када смо полагали и никад више у животу нисам сео да возим чамац. Замисли да ја сад на основу те дозволе упаднем у неку капетанију и почнем да заводим ред само зато што имам дозволу. Е, управо ти то радиш у Цркви. Гледао сам мало пре твоје укључење у једну ТВ.емисију где си се налупетао, Боже ме сачувај. Опет ти је главна тема била Црква. Ево, ја као један мали поп из Срема, да ти кажем пар ствари. Сви свештеници и владике који су се заразили овим вирусом заразили су се јер су ишли да помажу народу који је ухапшен и затворен у својим домовима. Нико се није заразио служећи литургију. Да ли можеш једноставно да схватиш да је немогуће да се неко зарази причешћем? Сви медији су објавили да је владика Стефан Шарић заражен вирусом. И онда креће стампедо… Ето попови вас лажу. И они су заражени итд. Исти тај владика Стефан је сваки дан по дванаест сати од почетка ове пандемије ишао са волонтерима по Београду и делио хуманитарну помоћ. Завеже мантију око себе и тегли брашно, уље, шећер… онима којима је тада било најпотребније. То нико од медија није објавио. Ако ни због чега, због тог великог човека морам да ти одговорим. Пошто се ти бусаш у прса како си Војвођанин, ево да ти дам једну званичну статистику од јуче ситуације са пандемијом у Војводини. „ У Војводини је регистровано укупно 478 заражених коронавирусом, од тога највећи број у Новом Саду, 97. Број оболелих у Војводини који су позитивни на коронавирус у односу на укупну популацију покрајине износи 0,025%. Број заражених коронавирусом у Београду у односу на Војводину износи 3,5 пута више, на приближно исти број становника. Тачније, Београд има за 250 000 становника мање од Војводине. Број оболелих медицинских радника у Клиничком Центру Војводине, који је највише на удару током ове епидемије, износи равно 0. По мишљењу Покрајинског секретара за здравство Зорана Гојковића, узрок овако позитивног тренда у Војводини је “култура Војвођана”, мањи проценат гастарбајтера, и болнице павиљонског типа. У Војводини најмање заражених, а највише верника на литургији! Могуће је да је Гојковић у праву, ипак остаје питање како је поред толиког броја верника/причасника у православним храмовима, тако мали број позитивних пацијената на коронавирус. Истовремено у Београду број заражених је 3,5 пута већи у односу на Војводину, иако је популација у Београду мања за 250 000 становника. При том значајан број свештеника у Београду је одустао од служења васкршње литургије, али и претходних литургија током часног поста, баш из бојазни да се народ не зарази коронавирусом. Треба имати у виду да су управо епископ Никанор банатски и епископ Иринеј бачки позвали вернике да дођу и да се причесте упркос упозорењима државе и медија да то може бити веома опасно у време епидемије. Богослужења у Војводини у све три епархије (сремска, бачка, банатска) нису прекидана током протеклих месеци, док су рецимо у појединим епархијама СПЦ епископи наложили свештеницима да не служе на поједине велике празнике и да служе без народа. Поједини домаћи медији шире пропаганду како је главни узрок заразе у Србији СПЦ, односно верници који узимају причешће “истом кашичицом”. Ако узмемо у обзир да је протеклих месец и по дана био велики васкршњи пост, када верници масовније долазе у храмове и чешће се причешћују, онда би Војводина требала бити епицентар заразе, а број мртвих и заражених многоструко већи него у другим деловима Србије. Ипак, то не само да није случај, него статистика показује сасвим обратне резултате. Ако је “струка” у праву остаје сасвим нејасно и необјашњиво како је број заражених најмањи у верски најинтензивнијој средини, тј. Војводини.“ `Ало мајсторе…у једној објави на Твитеру скоро си изјавио: „Ко позива у условима пандемије на непоштовање закона и наредби о забрани окупљања, чини акт биолошког тероризма и подрива стабилност моје земље“. Вероватно си мислио на све оне редове испред Максија, Темпа, Лидла, Универекспорта итд.? Где људи унезверени сваки петак чекају у непрегледним редовима гурајући се једни уз друге чекају да купе намирнице како би преживели затварање. Не знају шта да купе, јер не знају колико ће бити затворени. Можда си мислио и на прикупљање гласова за твоју странку за изборе? Или си опет мислио на Цркву? Даље си у тексту који је објављен рекао : „… Опрости им Оче, не знају шта чине’, за вас не важи. Ви одлично знате шта радите. И за чији рачун”. Хвала Богу што ми знамо зашто и шта радимо. Управо за рачун Васкрслог Христа. Сваки рад би био узалудан да није ове непобитне чињенице да је Христос Васкрсао. Свако делује онако како верује. Има ту и неког родитељског завештања. Рецимо, по том родитељском васпитању, ја не могу другачије против чињенице да ми је и отац био свештеник. Тако да разумем и тебе. Корени су чудо. Упоредио си Цркву са нарко картелом и дилерима дроге. Знам да си упућен како то са наркотицима функционише, сматрам да је то део опште културе, али друже, шта ти знаш о Цркви? Кад човек пресабере све твоје јавне наступе може да се извуче једноставан закључак. Твоја три највећа проблема су Шешељ, Коштуница др Војислав и Црква. Е сад… са овима си у договору па се мало нападате, мало се мирите, мало се пљујете… мало се волите. Али зашто опет Црква? Све могу да разумем. Да неко не верује, да га не занима ништа везано за хришћанску традицију, да има свој став и мишљење о стварима у Цркви итд., али не могу да разумем зашто у сваком наступу имаш неодољиву потребу да пљујеш и нападаш Цркву. Мене кад нешто не занима, ја уопште и не размишљам о томе, а камо ли да коментаришем. Значи да је нешто друго по среди. Ово писмо није намера да ја теби „отворим очи“, пошто је свима јасно који су пориви свих твојих напада на Цркву. Човеку који светог Саву пореди са хрчком нема шта да се објашњава. Намера је историја. И завет пред Христом. Свима који јавно и бесрамно нападају Цркву, ја ћу одговорити. Ја, један мали поп из Срема. Мени је тебе уствари жао. Јер не могу да схватим како човек живи са толиком мржњом у себи. Код нас у Војводини кад неком треба нешто да одложи, неко ђубре или нешто што треба да се баци кажу „дај ми тај чанак“. Углавном је то нека посуда која је огуљена, разбијена и није за употребу. Али Црква увек прима оне који су спремни да се врате у Истину.Тако да мислим да и ти такав, ако одбациш мржњу из срца ипак можеш да се спасеш. Видиш како Христос воли! То нам између осталог доказује прича о Блудном сину. Није суштина те приче само у покајању Блудног сина, већ у једној реченици „… виде Отац сина како иде из далека“. Значи да је Отац гледао када ће се син вратити и покајати. Црква је пуна Љубави, па и за тебе. Све то потврђује чињеница коју си поменуо у погрешном контексту „опрости им Оче, јер не знају шта раде“. Само три дана после ове реченице, мучења, ругања и убијања Христос је Васкрсао. Сви твоји напади су смешни и падају пред овом чињеницом. Можда би теби и твојим пајташима и пошло за руком да унизите Цркву. Али вас баца на колена догађај од прошле недеље. Већ две хиљаде година једна победоносна песма све вас чини смешнима. Ја ћу ти је сад отпевати : ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ ПОБЕДИ И СВИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА. Свештеник Благоје Бане Катић Свештеник Благоје Катић: Хеј Ненаде, хеј Чанку...КАКВЕ ТИ ВЕЗЕ ИМАШ СА ЦРКВОМ? - Čudo WWW.CUDO.RS Мој покојни отац је имао једну изреку „боље и то причати него макар шта“. Чим сам чуо нове нападе претплаћеног црквеномрсца Ненада Чанка, сетио сам се ових речи...
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.