Претражи Живе Речи Утехе

Аустралија ће забранити деци млађој од 16 година коришћење друштвених мрежа, након што је њен парламент усвојио најстроже законе на свету. Забрана, која неће ступити на снагу најмање 12 месеци, могла би довести до казни за технолошке компаније у износу до 50 милиона аустралијских долара (32,5 милиона америчких долара) ако не буду поштовале прописе. Премијер Ентони Албанезе наводи да је законодавство потребно како би се млади заштитили од „штетних утицаја“ друштвених мрежа, што су подржале и многе групе родитеља. Међутим, критичари истичу да су питања о томе како ће забрана функционисати и како ће утицати на приватност и социјалне везе остала без одговора. Ово није први глобални покушај да се ограничи коришћење друштвених мрежа међу децом, али минимална старосна граница од 16 година највиша је коју је поставила нека земља. За разлику од других иницијатива, закон не предвиђа изузетке за постојеће кориснике или оне са сагласношћу родитеља. Након што је Сенат усвојио закон са 34 гласа за и 19 против у четвртак касно увече, закон је враћен у Доњи дом, где је усвојен у петак рано ујутру. „Желимо да наша деца имају детињство, а родитељи да знају да их подржавамо,“ изјавио је Албанезе новинарима након гласања. Шта ће све бити недоступно млађима од 16 Закон не прецизира које ће платформе бити забрањене. О томе ће одлучити аустралијски министар комуникација на основу савета eSafety комесара, интернет регулатора задуженог за спровођење правила. Међутим, министарка Мишел Роуланд је изјавила да ће забрана обухватити платформе као што су Snapchat, ТикТок, Facebook, Инстаграм и X (бивши Twitter). Платформе за играње и дописивање, као и сајтови доступни без налога, попут YouTube-a, неће бити укључени. Влада планира да користи неку врсту технологије за верификацију узраста за спровођење забране, а опције ће бити тестиране у наредним месецима. Од друштвених мрежа ће се захтевати да саме имплементирају ове процесе. Међутим, истраживачи упозоравају да не постоји гаранција да ће предложена технологија, која би могла укључивати биометријске податке или идентификацију, бити ефикасна. Критичари траже и гаранције да ће приватност корисника бити заштићена. Постоји забринутост да би забране могле бити заобиђене алатима попут ВПН-а, који маскирају локацију корисника. Деца која прекрше правила неће бити кажњена. Истраживања показују да већина аустралијских родитеља подржава ове реформе, док неки стручњаци сматрају да забрана није довољно прецизно решење за ризике повезане с друштвеним мрежама. Током кратког консултационог периода пре усвајања закона, компаније попут Google-a и Снап-а критиковали су закон због недостатка детаља, док је Мета оценила да ће закон бити неефикасан. ТикТок је указао да је дефиниција друштвених мрежа преширока, док је X (бивши Twitter) довео у питање законитост закона, пише BBC. Млади заговорници су критиковали власти што нису укључили њихово мишљење у дебату. Одбор за младе eSafety нагласио је да су свесни ризика, али да желе да буду укључени у проналажење решења. Премијер Албанесе признао је сложеност проблема, али је бранио закон као исправан корак, упоредивши га са законом који забрањује алкохол за млађе од 18 година. Шта су друге земље урадиле по овом питању? Тренутно, Аустралија је прва земља која планира да уведе забрану коришћења друштвених мрежа за децу млађу од 16 година без изузетака, укључујући оне са родитељским одобрењем или већ постојећим налозима. Ово је најстрожа регулатива те врсте до сада. Планиране мере укључују обавезну проверу узраста, потенцијално путем биометрије или државних идентификационих докумената, што још није примењено у другим земљама. Друге земље су такође покушале да регулишу употребу друштвених мрежа за децу, али са различитим приступима. На пример, Француска је предложила ограничења за децу млађу од 15 година уз могућност родитељског пристанка. У Сједињеним Америчким Државама закон већ дуго захтева родитељски пристанак за прикупљање података од деце млађе од 13 година, што је довело до забране коришћења друштвених мрежа за ту старосну групу на већини платформи. Малолетници узраста од 13 до 16 година смеју користити друштвене мреже у Немачкој само уз родитељску сагласност. Тренутно нема планова за строже регулације, иако заговорници заштите деце сматрају да постојеће контроле нису довољне и позивају на њихову бољу примену. У Белгији је 2018. године донет закон који захтева да деца имају најмање 13 година да би могла отворити налог на друштвеним мрежама без дозволе родитеља. Иако Холандија нема законе који одређују минималну старосну границу за коришћење друштвених мрежа, од јануара 2024. године забрањени су мобилни уређаји у учионицама како би се смањиле сметње. Постоје изузеци за дигиталне часове, медицинске потребе или инвалидитет. У Италији деца млађа од 14 година морају имати сагласност родитеља да би се регистровала на друштвене мреже. Од 14 година навише, дозвола више није потребна. https://bizlife.rs/ova-drzava-ce-uskoro-potpuno-zabraniti-upotrebu-drustvenih-mreza-mladjima-od-16-godina/?utm_campaign=linkinbio&utm_medium=referral&utm_source=later-linkinbio

Мислим да све што се дешава има своју позитивну страну. Сада скоро свака особа има прилику не само да напише и објави оно што је написала, већ и да пронађе публику која ће то прочитати. Пре двеста, сто па и педесет година ово не би долазило у обзир. Инстаграм, Твитер - можете пронаћи своју друштвену мрежу, формат постова у њој и стећи популарност једноставним преношењем својих мисли у речи и текстове. С друге стране, да, читалац је сада "свејед", али морамо признати: да бисте били читани, морате писати занимљиво. Није тајна да многи људи који пишу на друштвеним мрежама пате од проблема са правописом и интерпункцијом. Мислим да свако ко жели да буде читан мора добро да пише. У порукама пријатељима или породици грешке се обично опраштају, али у текстовима намењеним широкој публици боље их је избегавати. Да бисмо помогли онима који имају проблема са писменошћу, постоје разни аутоматски уређивачи и подешавања за паметне телефоне и рачунаре који уместо нас аутоматски стављају велико слово на почетак реченице, размак после тачке и наглашавају грешке у речима . У таквој ситуацији је тешко писати неписмено, иако то неки успевају. У доба компјутера и друштвених мрежа, писање престаје да буде оно што је у самој својој суштини: све је замењено куцањем помоћу тастатуре. Могуће је да се у школама и даље воде белешке руком, али је чињеница да то неће дуго трајати. С друге стране, последњих година влада велико интересовање за калиграфију, постоји много курсева који уче како се лепо пише, иако од школараца нико не захтева ни леп рукопис. Мислим да сада није проблем толико у писању, колико у општем нивоу културе. Говоримо и пишемо врло примитивно, користимо клишее, исте фигуре говора. Емотикони често постају исти клишеи у писаном говору. Нисам против њихове употребе и не сматрам их претњом за писање, али ако човек пише искључиво са њима, то значи да не може своје мисли преточити у речи. Ако емоџи или иконице помажу да се истакну нека наша осећања или искуства, зашто не? Емоције је веома тешко пренети у писаном облику, а емотикони нам помажу да их исправно разумемо. Такође су од велике помоћи када немате времена да детаљно одговорите. Али ако је лакше послати емотикон него писати жени: „Драга, много те волим и недостајеш ми! Ускоро долазим, пољуби децу!" - то је проблем. И што чешће замењујемо речи нечим другим, то ће нам бити теже да изразимо мисли, то ће нам говор бити лошији. Језик се мења. Читајући Достојевског, на пример, приметио сам да у његовим делима реч „вероватно“ не значи „можда“, већ „сигурно“, и морао сам поново да читам реченице са овом речју јер сам другачије схватао њихово значење. Деловало би као мала ствар, али ово је доказ да се језик трансформише, речи добијају нова значења или губе стара. Постоји мода за одређене речи или стилове говора, али она временом пролази и остаје у говору појединих људи. Мислим да ће ера емоџија проћи, а у писаном говору ће остати само најнеопходније иконе. Порука пуна емотикона обично је досадна. Не мислим да ће људи увек овако писати и да то много штети писању. Много више јој шкоди неписменост и невољност да се читају књиге. То је оно што лежи у срцу многих проблема, а не уређаји, друштвене мреже или новонастали жаргон. Из личног искуства знам да се проблеми писмености увелико смањују ако се пуно чита. А ствари су много боље са размишљањем, јер читање даје храну за размишљање. Захваљујући књигама, у вашој глави живе ваши омиљени ликови, аутори књига и њихове идеје. Најтужније је што православци овде врло мало читају, из неког разлога верујући да вернику није потребна световна литература, из ње неће моћи ништа корисно да науче. Ово је велика заблуда са којом се треба борити. Данас постоји велико интересовање младих за језик и писмени говор, на мрежама има много популарних канала посвећених језику, књижевности и реторици. Постоје курсеви који вас уче како да правилно пишете, они се плаћају, али су ипак тражени. Постоји много клубова у којима се вежба јавни наступ. Посебно је лепо када их воде млади људи који су недавно завршили школу, али имају велико знање и спремни су да га поделе са другима. У принципу, не волим када се млади грде. Млади су другачији, а ми, верници, треба мање да се фокусирамо на лоше и да судимо. Постоји и много курсева који подучавају како се пише белетристика, и такође су веома популарни. Део нашег друштва се развија, део деградира. Неки користе могућности које интернет пружа за добро, други за штету. Шта је разлог? Неспремност да се развија. Родитељи који одговорност за развој деце пребацују на наставнике. Неспремност да добро радимо свој посао. Људи не желе да науче нешто ново, а то се одражава на писање и ниво образовања. Сваке године је све више могућности за развој, али их мало ко користи. Све врсте шала и мимова су много популарнији од научних сајтова или онлајн галерија. Али, како је лепо разумети на ком делу је филм базиран или под чијим утицајем је радио овај или онај уметник! Тада се чак и улични графити неће показати као бесмислена мрља, већ нови облик уметности. Свети Ћирило и Методије су створили писмо, које је постало основа за развој словенске културе. Наше писмо, наш језик заслужују да се проучавају, користе компетентно и воле. Да бисмо то урадили, читајмо добру, квалитетну литературу и престанимо да будемо лењи - а онда нас чека много занимљивих ствари. јереј Димитриј Паламарчук приредила: Ј.Г. извор

ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ Господин Душко Марковић, предсједник Подгорица Господине предсједниче Владе Црне Горе! Примили смо Ваш допис од 28. јануара ове године за разговор, који је претходно објављен у медијима. Дозволите да поводом неких оцјена које сте изнијели у Вашем допису искажемо наше мишљење. У допису тврдите да ”доношење Закона неће изазвати нове подјеле у православном бићу Црне Горе”, а што је, благо речено, у супротности са реалношћу. У то се можете и увјерити, јер од 27. децембра 2019. године до данас огроман број грађана, и то не само православних вјерника, трпељиво, мирно, достојанствено и истрајно, из дана у дан, из седмице у седмицу, исказује своје противљење духу и нормама Закона, који је једнострано припремила и предложила Влада и усвојила Скупштина Црне Горе. Према томе, не можемо се сложити са Вашом тезом из дописа да Закон ”неће изазвати нове подјеле”, јер је из свега што се догађа у Црној Гори јасно да је Закон не само продубио старе него је и створио нове подјеле међу браћом, кумовима и комшијама. Уколико се овоме дода и јавна изјава предсједника Ваше партије да православне литије представљају ”лудачки покрет коме не треба сљедовати” онда Вам је, надамо се, јасно колико је тај Закон дубоко и болно подијелио и процијепио Црну Гору. Не можемо да се сложимо са Вашом тврдњом да је ”пропис усаглашен са савременим европским стандардима и да је као такав задобио позитивно мишљење Венецијанске комисије, чије сте препоруке уградили у законски текст”. Садржина и циљ Закона, на жалост, свједоче супротно, о чему сте се и Ви, а и шира јавност Црне Горе, могли увјерити кроз стручне и аргументоване Примједбе Правног савјета наше Цркве на Предлог закона које су Вам достављене прије његовог усвајања, али и кроз јавне иступе не само представника наше Цркве него и угледних правних стручњака из Црне Горе и региона у вези са дискриминаторним и неуставним одредбама Закона, након усвајања до данас. Ово се посебно односи на одредбе којима се негира и ликвидира вишевјековни непрекинути историјски континуитет правног субјективитета и имовинска права првенствено наше Цркве, али и других вјерских заједница. Из тог разлога, никако се не може прихватити Ваша тврдња у допису да ”закон уклања не само културно и вјерско већ и цивилизацијско ограничење у којем смо се затекли”. Прије би се могло рећи да Вам није јасно шта под тим подразумијевате, али нам је итекако јасно да је Православна Црква угрожена у својим цивилизацијским и вјерским правима, што само указује да је Законом темељно пољуљана и мултиконфесионалност у Црној Гори на коју се веома често позивате. Да ли треба да Вас, кад сте већ отворили тему културних и цивилизацијских вриједности, подсјећам на којим је културним и цивилизацијским вриједностима настала и опстала Црна Горa током своје вишевјековне историје. То данас најбоље свједочи честити народ Црне Горе на литијама. Очекивали смо позив од Вас да као одговорни људи отворимо дијалог о дубинским и суштинским проблемима које је изазвао и продубио овај Закон и начину рjешења и превазилажења тих проблема у складу са општеприхваћеним цивилизацијским и европским стандардима и правним поретком Црне Горе, а у што би било у најбољем интересу грађана Црне Горе. Дужни смо да Вас подсјетимо да је наш позив за јавни и институционални дијалог увијек био отворен, али је, на жалост, до сада од стране власти Црне Горе био игнорисан. Умјесто тога, Ви нас сада јавно позивате да ”отпочнемо дијалог у правцу припреме темељног уговора о уређењу међусобних односа” и исказујете ”спремност да још једном заједнички сагледамо најбоља рjешења за примјену чланова 62, 63 и 64 Закона”. Господине предсjедниче! Жао нам што то морамо да кажемо, али Ви очигледно не желите да видите да постојећи Закон, а не непостојећи уговор, представља узрок актуелних друштвених проблема, а о посљедицама да не говоримо. Из тог разлога, ти озбиљни проблеми се не могу ријешити и превазићи ”заједничким сагледавањем најбољих рjешења за примјену” овог безаконог Закона. Ипак, свјесни историјског и данашњег значаја трона Светог Петра Цетињскога и наше одговорности као Православног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха Најсветијег Трона Пећкога коју смо пред Богом, овим народом и историјом примили од својих свештених претходника, а посве забринути за слогу, мир и јединство повјереног нам православног народа Божјег у Црној Гори, спремни смо да се, имајући у виду одлуке Светог Архијерејског Синода СПЦ и Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори и поштујући Устав Црне Горе, састанемо са Вама са надом да сте искрено опредијељени за коначно отварање суштинског и људског разговора са циљем да се у складу са правним поретком Црне Горе уклони Закон или све дискриминаторне одредбе у њему које су Вама и читавој јавности добро познате како би се повратио мир и спокој међу православне вјернике и све правдољупце у Црној Гори. Искључиво послије рjешења овог кључног проблема данашње Црне Горе, може се и треба отворити дијалог ради рjешавања других, веома сложених питања као што је повраћај (реституција) имовине коју је комунистички режим послије Другог свјетског рата бесправно и бесудно одузео од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве, Исламске заједнице и грађана, а што је међународна и законска обавеза Црне Горе. Послије рjешења кључног проблема може се отворити и дијалог за припрему и закључивање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. И ових дана смо напоменили да и најбољи уговор између Цркве и државе уз постојање оваквог Закона не би имао никаквог смисла и значаја. Уколико сте спремни да првјенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рjешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије, милешевски г. Атанасије и захумско-херцеговачки г. Димитрије. Вјерујући да сте искрено опредијељени за рјешавање проблема које је у Црној Гори и шире изазвао спорни Закон, очекујемо да нам доставите предлог термина за састанак. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије Извор: Митрополија црногорско-приморска

Пала са моста правећи селфи! Девојка снимала видео па пала са зграде! Туриста уништио статуу из 19. века правећи селфи. Нишлија рањен у стану када је хтео да направи селфи са оружјем. Жена изгубила руку док се фотографисала са лавом. Одавно су дечја игралишта заменили телефони, а комуникацију уживо поруке. Ипак, оно што не може да не забрине, јесте "живот у лајковима". О утицају друштвених мрежа, опседнутости младих својим дигиталним идентитетом, као и о томе да ли нам је свима потребна дигитална детоксикација – у емисији „Оче, да те питам“ на таласима радија Беседе говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику.

Преузмите фајл: