Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'буди'.
Found 5 results
-
Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје (4,392)
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
Преподобни Јефрем Сирин Псалам 5. Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје (4,392) Као зеницу ока сачувај ме, Господе Боже, заштити и под крилима Твојим заклони ме од искушења. Буди стражар ока (мога), да не гледа лукаво; буди стражар уха, да не би запажало неправду. Буди стражар устима, да не изађе из њих клевета, осуђивање, хула, чак ни празна реч. Буди стражар срца, да се не приклања лукавству и не чини безакоње. Даруј нам, Господе, познање (шта да чинимо), и дометни знање (како да чинимо). Даруј нам, Господе наш, да Ти будемо пријатнији од благоухања и аромата. Даруј нам, Господе наш, да заволимо Тебе, а презремо свет. Даруј нам, Господе наш, да уместо пролазног иметка, стекнемо Тебе, Јединог. Даруј нам, Господе наш, да Ти принесемо три одабрана дара. Даруј нам Господе наш, да запалимо пред Тобом три благоухана када. Даруј нам, Господе наш, да Ти запалимо три јарко горуће светиљке: дух, душу и тело, сва три дара јединој Тројици. Дух посветимо Оцу, душу посветимо Сину, тело посветимо Духу Светоме, - Духу, који га изнова подиже из праха. Оче, освети за Себе дух наш! Сине, освети за Себе душу нашу! Душе Свети, освети за Себе тело наше, изнемогло од рана. Даруј нам, Господе наш, да се узрадујемо у Теби, и Ти се обрадуј нама у последњи Дан. Хвала нека је Теби од духа, душе и тела! А нама -милост Твоја. -
Пребаците све своје бриге на Њега, јер Он брине о вама. Овај наизглед једноставан савет апостола Петра садржи најзначајнију и, уједно, нашу најлакшу и најтежу активност. Циљ нашег постојања је вечно и непрестано сједињење са Богом, а кроз Њега са свим људима, због чега нам Богочовек Христос даје две највеће заповести - да љубимо Бога свим бићем својим, и ближње као сами себе. Дакле, чим волимо Бога, онда ћемо истовремено волети и друге људе. Право човекољубље почива на темељима побожности. Сходно томе, наша примарна брига треба да буде отварање срца, како би оно могло бити непрестано испуњено Божјом љубављу. Савршена љубав изгони страх, а интензивно самољубље га привлачи и негује. Када човек почне да живи независно од свог Творца, онда све што му се дешава у свакодневном животу сагледава кроз призму свог личног стања. Практично се препустио себи, односно својим сопственим снагама, па покушава да пронађе решења за разне животне ситуације и околности са којима се суочава. У таквој ситуацији обично се активира разум и постепено преузима човека, насилно преузима улогу ума, односно срца. Тада се животне ситуације и околности претварају у дилеме и проблеме за човека. Немајући поверења у Бога и захвалности за све, он те околности не прихвата са стрпљењем, већ са негодовањем, које произилази из страха који је већ обузео његово срце. Страх и невера су нераскидиво повезани. Без вере и поверења у Бога човек негодује на све оно што му ремети удобност. Ситуације које му нарушавају удобност ређају се кроз његов живот, па то код човека ствара страх због онога што следи. Таква неизвесност производи сталну психофизичку анксиозност, односно напетост. Вођен страхом, човек покушава да унапред нађе решење за следеће дилеме и проблеме, мислећи да ће их спремнији дочекати. Тако он живи у сталном вртлогу немира. Први корак који треба да урадимо да бисмо стекли љубав према Богу је јачање нашег поверења у Њега. За то је потребно, пре свега, да Му будемо захвални за оно што знамо, али и за оно што не знамо да Он чини на нашу корист. Треба да будемо чврсто уверени да је немогуће да наш Створитељ, наш Отац дозволи да нас задеси било каква тешкоћа која би била погубна за наше душе. Он тражи од нас да сав свој живот поверимо Њему. Апостол Петар нам даје горепоменуте савете, знајући да Господ наш највише жели да се Он брине о нама. Али за то треба да се бацимо у Његово наручје. А наша једина брига треба да буде да из тога не изађемо, односно да будемо трезвени, да нас ништа не одвоји од љубави Божије. А када нам дођу разна искушења, онда будимо сигурни да је веран Бог, који не дозвољава да будемо искушени преко својих снага, и заједно са искушењем нам даје излаз, да издржимо. То је толико једноставно да нам може изгледати и нестварно и немогуће, па нам је то, уједно, и најлакша и најтежа активност. С једне стране, свест о потпуној сигурности у Божију заштиту даје нам наду и храброст, а са друге стране нас узнемирава помисао да можда показујемо лењост, препуштајући се потпуно Богу. Међутим, потпуно предање Богу, уз непоколебљиво поверење у Бога, није лењост и неактивност. Делатност, пак, неће пољуљати поверење у Бога ако не ствара забуну у функцијама које припадају саставним деловима човека – души и телу. При обављању било које делатности треба пазити да се не наруши поредак у човеку који је Бог благословио, односно да душа управља телом. У супротном случају, то јест, када покушамо да тело ставимо у заповедништво над душом, улазимо у несређено стање и због тога пати цело наше биће. По том поретку треба да одредимо приоритете у погледу бриге о души и телу. Живећи у овом свету, имамо различите потребе у свакодневном животу. Оне су различите колико и личности људи. Чак и када су наизглед идентичне потребе и активности у питању, оне се разликују у зависности од особе која их обавља. Међутим, овде треба обратити посебну пажњу како не бисмо журили са приоритетима у нашем животу. У погледу свих наших стварних потреба у животу треба да будемо вредни и испуњени, а што се тиче приоритета треба да се покоравамо Богочовеку Христу, који нам каже: Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се дакле за сутра, јер ће се сутра бринути за себе; доста је сваком дану зла свога . На нама је да се трудимо да ојачамо своје поверење у Бога, оно превазилази осећај страха од неизвесне будућности, што је наше главно искушење које ратује против нас како нам не би дозволило да се потпуно поверимо и препустимо Богу. Тражимо свим својим бићем царство Божије и правду Његову, да бисмо се борили против отровних стрела себичности, похлепе, славе, зависти, љубоморе, злобе и телесне злоупотребе. Тако, са потпуним поверењем у Бога и са трезвеном будношћу нашег срца, немамо више ни једног разлога за страх. Напротив, кроз срце се благодат Божија обилно излива у цело наше биће, што нам доноси неизрециво спокојство и истински мир. јеромонах Атанасије Арсоски приредила: Ј.Г. извор -
Епископ тимочки Иларион: Све оно што буди народ негде бива и корисно за народ!
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију 25. фебруара 2020. године у манастиру Буково. Саслуживали су му протосинђели Симеон и Захарија и архиђакон Илија. У беседи, којом се обратио окупљенима у храму, Епископ Иларион је најпре честитао оцу Симеону имендан и свима пожелео срећан празник. Затим се осврнуо на живот Светога Симеона чије су мошти великом благодаћу Божјом а захваљујући свом богоугодном животу, постале мироточиве, и позвао све присутне да се запитају да ли смо ми достојни наследници Свете лозе Немањића и да ли заиста идемо путем на који су нам указали и који су за нас утрли Свети Симеон и Свети Сава. Владика је искористио прилику да подсети на пробуђени народ Црне Горе и закључио: „Све оно што буди народ негде бива и корисно за народ“. Након преламања и благодиљања славског колача у манастирском конаку је уприличено послужење за присутни верни народ. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке -
У холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви постојала је табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.“ Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српској Влади и народу. Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. век. Ово је било директно кршење одлука Берлинског конгреса и за тадашњу краљевину Србију представљало директну опасност и провокацију. После неуспеле дипломатске активности краљ Милан је Бугарској објавио рат. Србија је у то време већ имала уређене болнице, а већ је основан и Црвени крст. Бугарска, са друге стране, није имала ни војне санитете. Због овога, бугарске рањенике није имао ко да однесе са бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави. Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије. И тада се догодило нешто што свет никада није видео . Војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије. Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице. Сличан догађај ни пре ни после 1885. године нигде није забележен. Србија је помогла држави са којом је у том тренутку била у ратном стању. У знак сећања на ово несебично дело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија“ до пре неколико година стајала је у згради ове институције у Женеви. Табле више нема, нити се зна разлог њеног уклањања. ЗАБОРАВЉАМО ЛЕПУ СТРАНУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И НАШЕГ НАРОДА. Нису оно Срби у Лидлу, Фарми и Великом брату. Немојте блатити наш народ на основу шачице људи који се гласно чују.
-
Јован Пауновић (17), средњошколац и спортиста никада није пробао наркотике, до кобне вечери, на једном сплаву код Бранковог моста. Излазак у град и ноћни провод са друштвом био је кобан, нажалост због показивања пред друштвом. Твитуј Јован је најпре пао непомичан, да су сумњали чак и на самоубиство, јер је количина екстазија у крви била огромна, чак пет пута већа од смртоносне. – Изашли смо у град. Јован је био са нама, све је изгледало као нормално вече. А онда је неко донео екстази. Неколико људи из друштва је пробало, али Јован се нећкао. Друштво га је прозивало да не сме… Ипак су га убедили – каже један од људи близак пријатељима преминулог дечака. – То, нажалост, није било све, већ само почетак. Кренуо је други круг, испоставило се, пакла… Почели су да га наговарају да узме још једну, па још једну. Већ је био јако лоше, али нису се ту заустављали – додаје саговорник Курира. Алкохол и психоактивне супстанце учиниле су своје. Нико није био при себи. – Дали су Јовану још једну таблету. Почело је убеђивање: буди мушко, није ваљда да не смеш… Желели су ваљда да се покажу пред девојчицама. Нажалост, попустио је и узео „кобну“ дозу. Тада је почео пакао – додаје наш извор. После неколико минута срушио се на земљу. Сви су били престрављени, али нико није слутио на најгоре. Звали су обезбеђење, које га је изнело са сплава – додаје саговорник. Страх и паника су уследили. Јован је сео на кеј, а онда се срушио на леђа и остао непомичан. Цело друштво било је престрављено, толико да нико није позвао ни хитну помоћ. Сви имају по 17, 18 година. Нису знали шта да раде, а нажалост ни обезбеђење није схватило да је младић на самрти. Полиција и Хитна те ноћи су због Јована примили између пет и шест позива, вероватно од разних пролазника који су видели младића у врло лошем стању. Полиција га је око 5.30, због стампеда деце која излазе са сплава, једва лоцирала. Лежао је на трави, згрчен, имао агресивне трзаје, а био је свестан све време до болнице. Само једно вече пошто је прославио пунолетство, пре правог рођендана који није ни дочекао, са школским другом отишао је тог 17. јуна на популаран сплав, на ком се традиционално организују журке и где је лако доћи до јефтине дроге. Исте вечери Јован је умро. Због показивања пред друштвом и прозивкама. Како Небојша прича, Јован је у провод кренуо са 15.000 динара, које је добио претходне вечери на рођендану, а у преузетој гардероби у болници није било ни динара, па верују да су му дилери нудили разноврсну дрогу док му нису извукли сав новац. Полицији је, како каже, оставио податке о девојци од које су младићи купили дрогу кобне ноћи. Људи који су га пронашли на кеју звали су Хитну помоћ. Епилог је потресан – младића је у зору, у пратњи полиције, превезли су на ВМА, где је, због огромне количине екстазија (МДМА) у крви, касније тог дана – преминуо. Одличан ђак и врхунски одбојкаш, никада није пробао дрогу, до те вечери. А доктори су јој тог јутра рекли да је у његовој крви била количина екстазија пет пута већа од смртоносне! https://govorisrbija.rs/uzmi-jos-jednu-budi-musko-drugovi-ga-terali-da-proguta-jos-jednu-dileri-hteli-da-mu-izvuku-sve-pare-onda-je-pao-nepomican-jezivi-detalji-smrti-tinejdzera-u-beogradu/
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.