Претражи Живе Речи Утехе

Рак је код деце ретка појава, али свако пето оболело дете од тога умире. За децу постоји мало лекова. Истраживачи у Хајделбергу узгајају мини-туморе које им шаљу лекари из читавог света. На њима тестирају лекове. У 2022. години широм света је код више од 275.000 деце и адолесцената дијагностификован рак, а више од 105.000 деце умрло је од те болести. У Европи сваке године од рака оболи 35.000 деце, а у Немачкој, према подацима Регистра за обољења рака код деце (ДКР), 2.400 малишана. Поређења ради, код одраслих особа се у Немачкој сваке године региструје око 500.000 нових случајева рака. Најчешћи облик рака код деце је леукемија (рак крви), док адолесценти најчешће обољевају од лимфома (рак лимфних чворова). Према подацима Франкфуртске фондације за децу оболелу од рака, 80 одсто оболелих се излечи. Међутим, шансе за излечење код многих врста рака нису се побољшале у последњих 30 година – свако пето дете оболело од рака, умире. Ако излечено дете касније доживи рецидив, прогнозе су лоше. У просеку, време преживљавања у таквим случајевима износи осам месеци. Осим тога, за рецидиве не постоји стандардизован третман. Премало лекова за децу и адолесценте оболеле од рака Један од највећих проблема у лечењу рака код деце јесте недостатак специјализованих лекова. За децу постоји само мали део онога што је доступно одраслим пацијентима. Многи нови лекови који долазе на тржиште, одобрени су искључиво за одрасле. Истраживачи у Хоповом центру за дечије туморе из Хајделберга због тога се ослањају на индивидуализовани приступ лечењу уз помоћ „мини-тумора“. Од 2019. године лекари – не само из Немачке, већ и из иностранства – тамо могу да пошаљу узорке ткива деце оболеле од рака, када се ради о високоризичним пацијентима или деци која су већ имала рецидив. Стотине мини-тумора за борбу против рака код деце На основу тих узорака, истраживачи узгајају стотине мини-тумора, објашњава Ина Еме, шефица Одељења за тестирање лекова. Ти мали тумори, познати и као органоиди, омогућавају тестирање 80 различитих лекова у разним дозама и комбинацијама. Тестирани лекови су углавном онколошки лекови за одрасле, укључујући оне који су већ одобрени, али и оне који су још у фази клиничких испитивања. Према речима др Еме, до сада је у Хајделбергу примљено више од 500 узорака ткива, од којих су две трећине биле погодне за тестирање. Код око 80 одсто тих узорака пронађен је одговарајући лек, односно медикамент, који је у лабораторијским условима довео до повлачења тумора. Отприлике три недеље након узимања узорка, истраживачи могу да знају да ли одређени лек делује или не. Лечење и истраживање у исто време Осим тестирања лекова, истраживачи из Хајделберга секвенцирају целокупни геном тумора, како би боље разумели биолошке процесе који стоје иза дечјег рака и тешких болести крви. Хопов центар за дечије туморе заједничка је институција Немачког центра за истраживање рака (ДКФЗ), Универзитетске болнице Хајделбегр (УКХД) и Универзитета Хајделберг (Уни ХД). Институт сарађује с бројним немачким, али и међународним истраживачким центрима. Хопов центар такође води први паневропски програм секвенцирања генома за децу оболелу од рака. До сада је у тај програм укључено више од 1.700 пацијената, а више од сто центара из 12 европских земаља и Израела послало је до сада узорке тумора оболеле деце-пацијената у Хајделберг. Иако и други истраживачки центри користе узгој мини-тумора за тестирање лекова, специфичност пројекта из Хајделберга је у његовој систематској методологији. Због великог броја тумора које прикупља, центар располаже обимном базом података, што омогућава прецизније и поузданије резултате, објашњава Ута Дирксен, дечија онколошкиња из Универзитетске болнице у Есену. https://www.dw.com/sr/svetski-dan-borbe-protiv-raka-istraživanja-iz-hajdelberga/a-71501226

Светски дан борбе против рака обележава се сваке године широм света 4. фебруара и тим поводом Њ.К.В. Принцеза Катарина Карађорђевић још једном шаље поруку подршке свима који се боре против ове болести и подсећа на суштински значај превентивних прегледа и поштовања савета стручњака, јер се ова тешка болест може избећи или излечити ако се на време открије, каже се у Саопштењу из Белог двора и наставља: Светски дан борбе против рака је глобална уједињена иницијатива коју води Унија за међународну контролу рака (UICC). Подизањем свести широм света, побољшањем образовања и обједињавањем личних, колективних и активности влада, ради се на остварењу главног мотива да сви треба да раде заједно како би се створио свет у ком ће милиони смртних случајева од рака бити избегнути, јер могу да се спрече, а лечење и нега једнаки за све. Тема овогодишњег обележавања Дана је „Попуните празнину у бризи“, са циљем да промовише напредак који у својим бројним облицима омогућава већем броју људи да траже и добију негу која им је потребна и коју заслужују. Како истичу здравствени стручњаци, активности у превенцији настанка карцинома су разноврсне и представљају кључни приступ у процесу њихове контроле. Процене сугеришу да се чак 40% малигнитета може избећи путем промене животних навика: престанком пушења, ограничавањем конзумације алкохола, избегавањем прекомерног излагања сунцу, одржавањем оптималне телесне тежине здравом храном и вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу да доведу до развоја рака. Ако се болест ипак појави, њен исход се може побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајућу палијативну негу. Онколози истичу да рано откривање карцинома доприноси добром исходу болести, то јест превођење овог обољења у хроничну болест. Позивају на обављање редовних прегледа, а ако се уоче неки нови симптоми, на разговор са лекаром. „Колико год била тешка борба против рака, из ње се може изаћи као победник. Само они који су се сусрели са раком знају колико је тешко издржати ову битку – колико је одрицања, суза, храбрости потребно... али знају и да уз подршку својих најмилијих и уз адекватну медицинску помоћ могу да преброде то. Ова борба озбиљно утиче, и психички и физички, на људе који се боре са раком, али су свесни да морају да наставе своју борбу – зато хајде да им помогнемо, подржимо их, дамо им до знања да кроз све то не пролазе сами, уверимо их да имају коме да се обрате и да уз нашу помоћ и подршку могу да изгурају сваки дан који следи. На данашњи дан желим да изразим искрено дивљење и захвалност свим медицинским радницима у Србији на њиховом изузетном раду и доприносу у превенцији и лечењу ове опаке болести. Надам се да ћемо и убудуће сви заједно наставити да радимо на побољшању здравља и услова лечења наших грађана. Такође апелујем на све да се придржавају савета лекара, превентивно прегледају и одустану од лоших животних навика које угрожавају њихово здравље. Само тако можемо да сачувамо своје здравље, а самим тим и живот. Живот је највећи дар и морамо га чувати, како за себе тако и за оне који нас воле“, рекла је Њ.К.В. Принцеза Катарина. Њ.К.В. Принцеза Катарина и њена Фондација у Србији, у сарадњи са канцеларијама Хуманитарне организације Лајфлајн у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство, годинама помажу српским болницама обезбеђивањем медицинске опреме, као и подизањем свести о важности превенције, лечења и подршке оболелима од рака. Поред тога што Фондација Принцезе Катарине помаже клиничким центрима широм Србије, она организује и годишњу Конференцију српске медицинске дијаспоре, која велику пажњу посвећује темама из онкологије, промовишући идеју да су континуирана едукација и сарадња са водећим центрима за рак у иностранству од кључне важности за наше лекаре. Са истим циљем унапређења знања, Фондација је организовала и пет онколошких симпозијума. Први центар за палијативно збрињавање у Србији отворила је Њ.К.В. Принцеза Катарина 2013. године у Клиничком центру Ниш, захваљујући великодушној донацији др Илејн Лејкок. Такође, једна од најзначајнијих донација је мобилни мамограф, који је поклоњен Клиничком центру Ниш 2009. године, захваљујући великодушности Фондације Ставрос Ниархос. Од доласка у Србију, захваљујући овој мобилној јединици вредној 700.000 долара, прегледано је више од 160.000 жена. Извор: Фондација принцезе Катарине

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић архијерејски намјесник никшићки је, на почетку емисије “Питајте свештеника“, тумачио Свето Јеванђеље на тридесету другу недјељу по Духовима, недјељу пред Богојављење, и говорио о предстојећим дивним празницима: Крстовдану, Богојављењу и Јовањдану. Звучни запис емисије Одговарајући на питања слушалаца о покајању отац Слободан каже да је покајање свједочанство наше борбе да будемо бољи. “Покајањем своје срце празнимо од свега лошег, отопљавајући га као символ чистог и правог живота. Човјек има могућност, по ријечима аве Јустина, да буде мали бог по благодати“- каже отац Слободан. Отац Слободан је говорио и о односима у браку рекавши, између осталог, да је Света тајна брака тајна љубави у којој двоје постају једно. “Смисао брака је безрезервна љубав гдје не постоји моје и твоје већ је све заједничко. Брак је тајна јер носи са собом димензију вјечности. Круне које стављамо на вјенчању су круне за Цратво небеско, што нам говори да се брачне везе се не кидају ни у вјечности“- рекао је отац Слободан. Извор: Радио Светигора

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије оцијенио је данас да је ово што се сада догађа у Црној Гори, нарочито са хапшењем владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештеника, наставак борбе против православља – Православне цркве. Владика је на данашњој конференцији за новинаре у Никшићу казао је Црква једини организам који је остао јединствен у вријеме Совјетског Савеза, у вријеме њеног гоњења и код нас и у другим крајевима: “Остала је јединствена једна света саборна и апостолска Црква, којој припада и Митрополија црногорско-приморска у оквирима СПЦ, односно Пећке патријаршије. И ово што се догађа овдје је у суштини борба против Православне цркве и покушај да се од људи који не знају шта је Црква, који нијесу ни крштени, створи црква партије која је органски продужетак оне партије која је овдје завела братоубилачки рат 1941. године и наставила то братоубилаштво на чијим темељима је још онда покушала да уништи Цркву.” Истакао је да се та прича у духу братоубилаштва наставља тако што се покушава уништење организма који је сачувао унутарње јединство овог народа кроз вјекове, љубав, братску слогу, без обзира како се ко декларисао, што Црква наставља да чини и данас. “И сад понављам, ако је неко крив за ово што се догађа, онда сам ја једини кривац. Што се тиче конкретног проблема у манастиру Острогу похвалили су нас да смо се придржавали свих прописа а ништа се није другачије у Острогу догодило у односу на оно што се догодило у Никшићу. То свједочим пред Богом и вама.” Даље је објаснио да је са владиком Јоаникијем разговарао у Острогу у вези литије у Никшићу и да је Преосвећени предложио да се не одржи литија, већ да се само одслужи молебан. “Ја сам са тим његовим ставом и дошао у Никшић на молебан. Међутим, ја сам кривац. Владика Јоаникије са свештеницима је инсистирао да буде тако како смо се договорили, а ја сам рекао – не можемо да презремо овај народ, нико њега није сазвао овдје, нема разлога да ми не изађемо с народом. Ја сам главни кривац, није Јоаникије нити свештеници. Ако треба некоме да суде, нека суде мени”, казао је Високопреосвећени владика Амфилохије. Истакао је да је у Црној Гори васкрсао народ који је живио у страху, али се ослободио страха и то је једини разлог ових литија које су изнад и националног и партијског и политичког… “Црква ће да настави свој рад без обзира ослободили они Јоаникија или не. Али од државе зависи да ли ће се ослободити од наслеђа братоубилачког које се претворило у партијско и идеолошко, да би једним срцем и једном душом славили Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога.” Поручио је да Цркву нико није успио да уништи двије хиљаде година. “Прво је разапет Христос на голготи и то није било Његово уништење већ је тек онда Својом Крвљу и Тијелом постао присутан у свим историјским догађајима. Послије Њега сви апостоли су мученички пострадали а онда редом”, казао је, између осталог, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. На конференцији за медије у Никшићу организованој поводом хапшења Преосвећеног Епископа Јоаникија и никшићких свештеника, говорили су протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, адвокати Сава Костић, Вера Мијановић и Драган Шоћ и протојереј Миодраг Тодоровић. Прота Велибор Џомић је оцијенио да су мјере донијете у циљу сузбијања ширења коронавируса претворене у политичке мјере и усмјерене само ка Митрополији црногорско-приморској и епархијама СПЦ у Црној Гори. “Све ово што се догађа са владиком Јоаникијем и никшићким свештенством значи једну стравичну злоупотребу права и гажење сваког темеља правне сигурности, поништавање права на слободу вјероисповијести и чупање једног догађаја изван општег друштвеног контекста ради медијске сатанизације, политичке дисквалификације Цркве и на крају једног фантомског процесуирања владике Јоаникија и свештеника.“ Прота је нагласио да је Његовом преосвештенству Епископу Јоаникију и свештенству које је ухапшено са њим, прекршено прво право на претпоставку невиности јер су унапријед са највиших адреса проглашени кривим што је народ препознао и зато је одговорио на неправду. Адвакот Сава Костић, један од бранилаца, прво је указао на начин на који је позив уручен епископу и свештенству што је представљало непотребну демонстрацију силе, као и да се ради о акту који није правно ваљан јер је у њему писало да се морају јавити одмах, што, како је казао, не познаје ниједан закон. “Грађанин је слободан, и када одради све оно што је потребно, нема потребе да се приводи, као што је било у овом случају. Службеник полиције је инсистирао да то мора да уради, да има наредбу, не наводећи ко му је дао ту наредбу, већ да је то добио од својих претпостављених”, казао је Костић, позивајући га да каже ко му је дао такву наредбу. Следећа незаконитост се десила у Центру безбједности Никшић јер су лица која су дошла да дају изјаву у својству грађана са својим браниоцима смјештени у просторију која није задовољавала услове у складу са актуелним привременим мјерама. Као највећу повреду од стране полицијских службеника и одговорних лица у Центру безбједности Никшић, адвокат види да су 12. маја, када се на улицама спонтано окупио велики број грађана, требали да професинално реагују пошто су имали оперативна сазнања да ће до окупљања доћи пошто се зна шта тај датум значи за Никшићане. Као примјер је навео да су за вријеме Васкрса полицајци редовно били присутни на истој локацији и предузимали одређене радње, те се поставља питање зашто нису тако поступали и тог 12. маја. Такође је поставио питање зашто надлежно тужилаштво није процесуирало и одговорна лица из ЦБ Никшић због тога што нису предузели законом обавезне радње. Адвокатица Вера Мијановић, члан Правног савјета МЦП и Епархије будимљанско-никшићке казала је да је давање изјава и саслушање владике Јоаникије и свештеника у полицији и тужилаштву могло да траје много краће, отприлике око два сата. “То је побудило сумњу да се овдје чека нека инструкција, и код мене изазвало сумњу да тужиоци неће моћи самостално да одлучују у овим предметима”, рекла је Мијановић и додала да су данас тражили да се изузму тужиоци и старјешина ОДТ-а Никшићу због сумње да су поступали селективно и пристрасно. Драган Шоћ, члан Правног савјета МЦП, рекао је да ће задржавање владике Јоаникија и свештеника из Никшића, кад извјесно вријеме прође, бити само још један у низу доказа суноврата црногорског правног система и правосуђа и доказа о тачности тврдњи које нам изриче свијет да нема владавине права. “Мени је као правнику веома жао што су поједини људи који су дио правног система, пристали да буду пуке слуге политичких наредби и да своју професију и лични дигнитет понизе и баце. Тај крст ће они морати сами да понесу, именом и презименом, и ниједно име не смије да буде неисказано, ко год је прекршио заклетву коју је дао да ће закон спроводити савјесно, професионални и непристрасно”, поручио је адвокат Шоћ. По његовим ријечима владика Јоаникије и свештеници у наредних неколико сати морају бити или пуштени или ће судија за истрагу да им одреди притвор. “Ако одреди притвор, судија је прекршио и закон и одлуке Врховног и Уставног суда, и одлуке Суда у Стразбуру.” Протојереј Миодраг Тодоровић на конференцији је упознао новинаре са детаљима који су претходили литији и, с обзиром да је као парохијски свештеник био у прилици да посјети владику и свештенике, пренио утиске какви су услови у којима се налазе. “Бетон одогзо, бетон одоздо, бетон са стране, и један кратки креветић. То је у подруму. Да ли је то шкодљиво за здравље нека оцијене они који се о здрављу брину. Добро би било да дођу па да виде је ли шкодљивије то за здравље или Световасилјивска литија”, казао отац Миодраг и питао јесу ли свештеници и владике требали да убијају Бога у народ тај дан. Он је казао да ту литију формално организује Црквена општина Никшић и НВО Голијски сабор културе. “Ако треба тражити организаторе онда смо то ми који смо у тим одборима и тијелима. У том тијелу није владика Јоаникије и неки свештеници који су сад у казаматима”, рекао је Тодоровић. Епископу Јоаникију и свештеницима никшићког Саборног храма: о. Данилу Зиројевићу, о. Жељку Ројевићу, о. Остоји Кнежевићу, о. Мирку Вукотићу, о. Василију Брборићу, о. Драгану Крушићу, о. Николи Маројевићу и о. Слободану Јокићу одређено је задржавање до 72 часа након саслушања у Основном државном тужилаштву у Никшићу. Њихово задржавање истиче око поноћи и у томе року ће бити донијета одлука, саопштено је раније из ОДТ-а у Никшићу. Браниоци утамничених очекују, сходно одредбама Законика о кривичном поступку Црне Горе, да након истека 72 сата, по сили закона, Епископ Јоаникије и свештеници буду пуштени на слободу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Методе борбе против Цркве у Украјини смишљене су још у време Брестске уније. Неке ствари су се промениле, али не у значајнијој мери. Грубо мешање власти У оно време су то били Жигмунд III и његове присташе – ватрени и идејни непријатељи православља. Данас је то, што је гнусније, „демократска“ власт Украјине, у којој су Црква и држава одвојене по закону и где се религиозни патос председника у принципу коси са уставом. А могу вам рећи да је врло тешко одупирати се притиску државе. Овај Левијатан има хиљаде шапа, репова и пипака. Има само (незаситу) утробу и нема нимало савести. Дељење „духовног хлеба“ То су катедре и друге дужности које се дају људима који су изразили лојалност власти „да би се прехранили“. Таква је била пракса у Речи Посполитој. Давани су манастири са пчелињацима, речним пристаништима, ливадама за косидбу итд. слугама круне, чак и ако су то били калвинисти или атеисти. Тако су се добијале верне слуге државе и поуздани непријатељи Цркве. Данас ће трговати катедрама како би намамили одступнике. Притом критеријуми претендената немају духовну димензију. Чак је боље што су грешнији. Лојални грешник је уз поклоњену духовну власт много бољи од непокорног праведника. Католици из XVII века су знали шта раде. Заједнички центар утицаја и управљања Онда је то био Рим у који „воде сви путеви“. Рим и краљеви одани апостолском престолу. Тамо су тада научили да припитомљавају одступнике (узгред речено, Вартоломеј се и школовао тамо – на Западу). Кроз образовање и владин лоби су научили да формирају нову елиту. Данас овај посао заједно с Римом обавља Вашингтон: прима заклетву верности, даје знања заједно с обећањем будућег запослења, прикупља регистраторе с компромитујућим материјалом, дели новац, снабдева пребеглице документима итд. У извесној фази Риму и Вашингтону се прикључио Истамбул који представља низ патријараха који носе титулу несталог града. Одузимање државне регистрације Притисак пољске власти на јерархе је после уније довео до тога да су скоро сви епископи отишли у унију. Једни због страха, а други јурећи привилегије. До 1620. године остали су само клир и монаштво, остао је народ. Међутим, Црква не може да опстане без епископа. Дошао је јерусалимски патријарх Теофан, обновио је закониту хијерархију и рукоположио је нове епископе. Одмах је проглашен за агента... Чијег? Истамбулског! И само је захваљујући заштити козака остао жив и напустио је границе Речи Посполите. Има још једна ствар. Занемаривање обичног верујућег народа Мисао је једноставна: „Шта ови чобани коза и сејачи хељде схватају кад је реч о догмама и епископима? Ми смо племићи-епископи – Црква која поучава – радимо оно што сматрамо за потребно. Они су – Црква која учи – временом и по нужности ће се смирити. И ствар је готова.“ Тако су многи мислили и мисле. Занемаривање простог народа је главна азбука, на пример, сваке бирократије с њеним замршеним законима на којима ће обичан човек сломити ногу. То је уједно и норма јересијарха. „Потписаћемо, - кажу они, - јер имамо власт и много тога знамо, а ови простаци нека трпе и нека се смиравају. Такав је њихов удео у црквеним стварима“; „Трудимо се за извесно опште добро које само ми разумемо, и наше достојанство, забринуто за ово или оно, питање решава овако. Осталима је заповеђено да оно што се дешава прихвате као неизбежно.“ Тако поступају сви јерерсијарси. На наше очи је тако поступио Вартоломеј. Јересијарси присвајају право да седећи златном кавезу наступају и решавају послове у име милиона обичног народа, премда један део народа очима не може да их види, а други их никад није ни видео. У Украјини је ова шема пропала. Још у XVII веку. Даће Бог да пропадне још једном. Против власти која је чинила неподопштине и поткупљивих епископа тада су се ујединили забринути мирјани, удружени у братства. Треба да се упознамо с историјом братстава у Луцку, Лавову и Виљнусу како бисмо стекли јасну слику догматске свести и истинске црквености тадашњих обичних становника ових градова. Они су се дописивали са својим тадашњим поглаварем – цариградским патријархом (због чега су их власти жигосале називајући их „агентима турског султана“), организовали су духовне школе, бавили су се издаваштвом, прикупљали су средства за то и уопште су се понашали толико свесно и активно да им се тешко може наћи аналог у историји. Мирјани су се показали као мудри и верни. Без интернета, па чак и без свеопште писмености. Постоји велика нада да ће се наследност сачувати и данас. И поред тога што је један од наших минуса – свеопшти пад црквеног живота. Зато је наш плус – могућност широке информисаности преко најновијих средстава. А у души смо исти. Посебну улогу имају манастири Док су на страни унијата наступали учени богослови, језуитски проповедници и сл., на страну православља које није блистало схоластичким образовањем, стали су монаси. Тако се „вера поноситих и угледних – католицизам“ супротстављао „вери простих и праведних – монаха источне вере“. Најбољи бранитељи вере отаца, а уједно и најлепши примери побожности потекли су из манастира. Јов Почајевски, Јован Вишенски, Атанасије Брестски. Имена – ова и друга – сада ће попримити посебно звучање и значење. Од локално поштованих и омиљених у регионима поново ће постати значајни и познати у целој црквеној пуноћи. Пошто су се у свом XVII веку суочили с истом лажју и с истом трулежју с којима ће морати да се суоче данашњи православни хришћани у истим земљама. Истичући своја „права“ на низ древних обитељи Фанар зна шта ради. Покушава да лиши Украјину оне духовне снаге на којој су обично ломили зубе сви освајачи из старих времена без изузетка. Много тога нам предстоји да доживимо и видимо. Много тога треба поново да схватимо пошто несхваћена историја није искуство, већ само гомила чињеница. А схваћена историја је вечна лекција. Треба да извучемо на површину читаво брдо историјских материјала о рату за Цркву у Украјини из времена Брестске уније. Верујте, све то се (с извесним додацима) понавља данас, и историја нас туче због ненаучених лекција. Извор: Православие.ру