Претражи Живе Речи Утехе

На основу саопштења Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 23. маја 2022. године, који је донео одлуку да је препознајући у примеру врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва оних који су показали неугасиву ревност за веру, те је стога Српска Православна Црква уношењем у диптихе светих препоручила новопројављена и новопрослављена свјетила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави, Епархија бихаћко-петровачка са поносом своме верном народу саопштава да су у лик светих новомученика прибројани свети свештеномученик Милош (Билбија) грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа, свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен, свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Са надом у вјечни живот и васкрсење Епархија бихаћко-петровачка обавјештава своје вјернике и цјелокупну јавност да је дана 7. децембра 2020. године, на спомен свете великомученице Екатерине у Манастиру Глоговцу пострадао дугогодишњи монах и сабрат Манастира Глоговца Стефан (Ачић). Монах Стефан, у свијету Миодраг Ачић рођен је у Инђији 1. августа 1958. године од оца Драге и мајке Милке. Основну и Средњу Школу за кувара завршио је у Инђији. Послије окончаног школовања ступа у радни однос у својој струци у Хотелу „Војводина“ у Новом Саду. Посао кувара обављао је и по приморју, на бродовима, чак и у далеком Ираку. Свој коначни животни пут и циљ Миодраг налази у Манастирској тишини Манастира Илиња гдје бива замонашен на светог првомученика и архиђакона Стефана 2007. године. Тим поводом Миодраг умире за овај свијет а рађа се Стефан, и добија име по светом архиђакону и првомученику Стефану чије ће име носити часно и достојно, те ће га оправдати кончином свога живота. У свезу Епархије бихаћко-петровачке монах Стефан ступа 2012. године и бива причислен братству Манастира Глоговца. Иза тихог, повученог, смиреног монаха, одјевеног у оветшалу расу крила се широкогруда душа препуна љубави према сваком човјеку. У понедјељак 7. децембра 2020. године на спомен свете великомученице Екатерине засијао је још један мученик, монах Стефан, пострадавши у здањима светогеоргијевске Обитељи Глоговчке. О опелу и сахрани оца Стефана јавност ће бити накнадно обавјештена. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са свештенством и монаштвом Епархије бихаћко-петровачке упућује искрено саучешће сестри почившег Монаха Стефана Мири и свим његовим сродницима. Вјечан ти спомен драги у Христу Оче Стефане. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Навршило се тридесет година откако је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 19. маја 1990. године, на свом редовном засједању у Београду донио одлуку о оснивању Епархије бихаћко-петровачке, са сједиштем у Босанском Петровцу. У новоосновану Епархију уткани су дијелови Бањалучке, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Духовно је обједињен простор од Ливна до Санског Моста, од Велике Кладуше до Шипова. Када је дошло је вријеме за буђење из духовног сна, у којем је наш народ спавао готово пола вијека, успаван лажном причом да се може живјети и без Бога и без Цркве Христове, ратни вихор надвио се и над наше крајеве, па је Епархија, умјесто да своје прве године посвети сопственом духовном узрастању, провела видајући ратне ране свога народа. Нисмо успјели обновити ни порушено у времену Другог свјетског рата, а већ су нам рушили нове храмове, али и оне који су преживјели усташе, Нијемце и Италијане… Тако смо гледали ливањски храм у пламену, истовремено страхујући за духовно насљеђе на подручју Бихаћа, Цазина, Кладуше, Босанске Крупе… Народ је опет био прогнан са својих огњишта, а историја нам се, по ко зна који пут, опет поновила. Остала нам је само вјера да ћемо опстати тамо гдје нас је одувијек било, тамо гдје су нам гробља и светиње, гдје су нам душе предака уткале своје постојање. И када смо помислили да је крај рата на видику, у касно љето и јесен 1995. године немилосрдно смо прогнани, док смо, спашавајући живу главу, гледали како нам пале стотину храмова и хиљаде домова, како нам скрнаве гробља и огњишта. И опет смо се, чим се указала прилика, вратили на своје, да обновимо порушено, да опет удахнемо живот нашим пустим селима, празним и опустошеним светињама, да упалимо свијећу на гробовима милих и драгих сродника и пријатеља. Не могу да не поменем своје претходнике у архијерејству – Николаја, Хризостома и Атанасија, који су учинили много, свако према времену у којем је управљао и свако на свој начин, да ова Епархија стане на своје ноге, да заживи као и све друге епархије, како би плодови њеног постојања оправдали смисао њеног оснивања. Исто тако, бројни свештеници уткали су себе у живот Епархије, баш као и вјерујући народ без чије подршке не бисмо могли учинити ништа. Прошле године, наша Епархија примила је под своје окриље јајачко-мркоњићко намјесништво, које је до тада било у саставу Епархије бањалучке, чиме смо постали значајно богатији, обогаћени вјером и љубављу ондашњег становништва и светошћу њихових и наших светих храмова. Из добро познатих разлога, који су промијенили нашу свакодневицу, прославу тридесетогодишњице наше Епархије, планирану у Ливну, одложили смо за наредну годину, када ћемо, сви заједно, у присуству наших црквених и државних власти и вјерујућег народа, молитвено заблагодарити Богу на постојању Епархије бихаћко-петровачке и рмањске, без које би овај народ изгубио свој духовни ослонац. Тада ћемо, ако Бог да, одржати научни скуп о духовном и културном насљеђу, али и представити свобухватну монографију у којој ћемо, врло исцрпно, приказати нашу Епархију у свјетлу богате прошлости и садашњости. Тридесет година је кратак период у животу једног народа, али у тридесет година Епархије бихаћко-петровачке и рмањске стало је толико тога да смо дужни памтити, причати и препричавати, ради истине и наших потомака, ради вјере у Христа, Распетог и Васкрслог! Епископ бихаћко-петровачки Сергије Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У понедјељак 10. фебруара 2020. године, Одбор за организацију прославе Јубилеја 8 вијекова Српске Православне Цркве, 30 година Епархије бихаћко-петровачке и освећења спомен капеле новомученика Ливањских, одржао је своју прву сједницу у парохијском дому храма Успенија Пресвете Богородице у Ливну под предсједавањем Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија. На сједници су предложене тачке дневног реда које се тичу саме организације прославе овог значајног Јубилеја за нашу Епархију али и Православну Цркву на ширем нивоу. Након сједнице чланови Одбора посјетили су терен дешавања и одржавања Јубилеја у који спада Храм Успења Пресвете Богородице, параклис новомученика Ливањских са двориштем. Извор: Инфо-служба СПЦ

У недјељу 13. по Духовима, на празник Сабора српских Светитеља, дана 15. септембра 2019. године, сабор свештенства и монаштва, као и вјерног народа Епархије бихаћко-петровачке, на челу са својим Епископом г. Сергијем, сабрао се у Мркоњић Граду, како би свечано прославили своју крсну славу, Сабор Срба Светитеља. Звучни запис беседе Свету архијерејску Литургију у храму светог Саве у Мркоњић Граду предводио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије. Епископу су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), јеромонах Марко из хиландарског братства на Светој Гори, протопрезвитер-ставрофор Маринко Радмило, Жељко Латиновић (Епархија бачка), Карађорђе Дерајић, Саша Црљић, протопрезвитер Бошко Рољић, Миладин Самарџић, протонамјесник Митар Керлец, презвитер Дејан Мандић (Митрополија загребачко-љубљанска), Немања Росић, ђакон Немања Рељић и Дејан Грчић. На малом Входу Владика је чином протопрезвитера одликовао старјешину храма Светог Саве у Мркоњић Граду Драгана Видовића. Након прочитаног јеванђелског зачала Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије обратио се вјерном народу Мркоњић Града и цијеле Епархије бихаћко-петровачке честитајући свима крсну славу, која није само слава свештенства већ цјелокупног народа Божијег. На тему параболе о "злим виноградарима" Владика је протумачио вјерном народу истичући њену христолошку димензију, с обзиром да Христос долази у овај свијет, својима дође и они Га не примише. Послије заамвоне молитве извршен је чин освећења славског колача и кољива. Свечана славска трпеза љубави припремљена је у порти храма. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, у просторијама Епархије одржана је прва седница Епархијског пленума (Епархијског савета и Епархијског управног одбора) Епархије бихаћко-петровачке. Непосредно пре почетка седнице, у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу извршен је чин молебна и призива Светог Духа. Новоизабрани чланови Епархијског савета и Епархијског управног одбора положили су свечану заклетву. Свечану седницу отворио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије поздравним речима заблагодаривши на позитивном одзиву свих присутних. Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је 4. децембра 2018. године, на Ваведење Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у манастиру Трескавцу. Саслуживали су архимандрити Серафим (Кужић), Василије (Рожић), и Варнава (Дамјановић), јеромонах Данило (Иваниш), презвитер Чедо Ђурић и ђакон Немања Рељић. Са благословом епископа Сергија убудуће се, на Ваведење Пресвете Богородице, у неком од манастира одржавати сабор монаштва Епархије бихаћко-петровачке. Извор: Српска Православна Црква

Наведени дио објаве у поменитој вијести, који не одговара чињеничном стању, а за шта имамо доказе, јако Нас је изненадио с обзиром на ранију одличну сарадњу Епархије бихаћко-петровачке и њених вјерских службеника са РТВ УСК! Не знамо шта је посриједи неистинитој објави?! Да ли је објављена у интересу и са циљем познатим само аутору или, највероватније, његовим менторима?! Да ли је аутор поменуте вијести, односно информације о наводном непозивању „представника државне, федералне и кантоналне власти“, провјерио само на адресама наведених „власти“, иако је ту информацију могао провјерити и на адреси Епархије бихаћко-петровачке, или је самопроизвољно изведен закључак да пошто нико од „представника државне, и федералне и кантоналне власти“ није био, није ни био позван од стране Епархије бихаћко-петровачке на свечаност освећења храма Свете Тројице у Бихаћу?! Овим Вас обавјештавамо да је Епархија бихаћко-петровачка у јулу мјесецу 2018. године упутила позивнице премијеру Владе УСК, министру образовања, науке културе и спорта УСК, министру за људска права и избјеглице БиХ, члану Предсједништва БиХ из Републике Српске. Премијер Унско-санског кантона је „успутно“, приликом непредвиђеног сусрета на улици са парохом бихаћким, обавијестио истог да није сигуран да ли ће моћи доћи на освећење храма због обавеза. Такође и службеници Епархије бихаћко-петровачке су се интересовали о доласку премијера господина Хусеина Рошића на освећење и том приликом је потврђено да је добио позивницу, на коју у међувремену није ни одговорио. Господин Младен Иванић се лично јавио и обавијестио Нас да неће моћи доћи на освећење храма. Телефонским позивом смо се и интересовали за долазак министрице Семихе Боровац, с обзиром да је односно министарство 2010. године помогло изградњу Епархијско-парохијског центра у Бихаћу, и том приликом из кабинета министрице нам је речено да није у могућности присуствовати чину освећења храма. Влада Унско-санског кантона као и град Бихаћ су новчаним средствима, из гранта за вјерске заједнице, помагали како Епархију бихаћко-петровачку тако и саму Црквену Општину Бихаћ у Бихаћу и не постоји разлог да представнике органа управљања не позовемо на свечаност освећења храма чија је изградња потпомогнута од институција на чијем су челу. Градоначелник Бихаћа Господин Др Шухрет Фазлић, коме је упућена писана позивница на свечаност освећења храма истог датума када и осталим званицама, је међу првима потврдио свој долазак, што је и тражено од званица у писаној позивници. Овим Ми тражимо од ЈП РТВ УСК, односно одговорних лица, јавно извињење на интернет страници РТВ УСК за изношење неистина које могу да доприносу код гледалаца и читалаца Унско-санског кантона стварању лоше слике о Епархији бихаћко-петровачкој, а самим тим и нарушавању добрих односа између народа који заједно живе и дјелају на овом простору Крајине! +Епископ бихаћко-петровачки Сергије Извор: Епархија бихаћко-петровачка