after_silence

Evo tek je dosao oce medovacu, to nigde nema... Marjanovicu sine mitre 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

0205_whistling crvenilo crvenilo 0110_hahaha A ko kaze da ga i sad ima 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Poslacemo ti Nikolu sa sve Cecom, Sekom, Indirom i ostalima 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Lazarice potpuno se slazem!!!Naravno da ima, ma kao i u svemu i za sve, najglasniji su oni tj one koje imaju najvise problema al sa samim sobom. Ima nazalost mnogo muskaraca koji su zlostavljani, to znam i znam nekoliko prica da ti se digne kosa na glavi, al po principu kad je zena zla, onda je prava guja... Super ti je ovaj tekst psihologa ispod!! Samo sto mislim da bas o nasilju i treba pricati, ne o laznim mucenicama i mucenicima i igrama na tu temu. Pa ako pricamo jezikom psihologije i recimo transakcione analize, korist od igranja igre je uvek obostrana, ma koliko suludo izgledalo i uloga zrtve je itekako unosna inace je ne bismo igrali. Kod recimo supruga alkoholicara, narkomana ili kod roditelja istih itekako se razvije ta uloga "zrtve" i potencijalna korist od iste. Zato je tako tesko i resavati probleme koji su nastali jer ljudi ne zele da se odreknu uloga koje su preuzeli na sebe, njima jednostavno "prija" da budu zrtve i uziveli su se u ulogu zrtve nasilnika ili pijanca ili narkomana pa su otpori lecenju veliki. Same zrtve razviju neverovatne sisteme manipulacije... sve to stoji, ali mislim da i o drugoj strani medalje treba pricati. Ja nemam problema sa tim sada, da jedan deo svoje price podelim sa drugim ljudima, uostalom to sto sam ja prezivela mogu samo da iskoristim u radu sa drugima, ali itekako postoje stvari o kojima cutim i dalje. Mislim da nekome ko je preziveo nasilje, a cuti itekako je potrebno da cuje da nije sam i usamljen i da se njegova rec cuje i njegova patnja razume. Jer ako pocnemo da pricamo o nasilju a onda predjemo na ovakve primere, onda ce logican zakljucak biti "ma sta ja da pricam, kada ce me ionako proglasiti budalom"... A izvuci se iz posledica nasilja je dugotrajan visegodisnji proces, godine i godine psihoterapije i rada na sebi, jer neke stvari zaista zadiru previse duboko. Tu samo Bog i pomaze! klapklap

Ma razumela sam ja tebe Znam tacno na sta si mislila i sta si radila, radila sam to isto dok nisam shvatila zasto to radim. Onda sam presavila tabak i olaksala zivot i sebi i svojim bliznjima 0104_cheesy Da se bude sopstveni prijatelj se takodje uci :cheesy2:

Svako od nas prica iz svog ugla i svako prica svoj deo price i svoje vidjenje price! A na trenutak mi se cini da ne pricamo o istom! Ja nisam imala losih iskustava u pomaganju drugim ljudima tj zenama koje su prolazile kroz nasilje i zivele u paklu i njih ne mogu da krivim ni za sta sta im se desavalo. Ima tu vise stvari o kojima moramo voditi racuna i sa kojima moramo biti nacisto i treba biti itekako edukovan i itekako potkovan da bi se sa zenama radilo. Mi prvo imamo svoja ocekivanja, mi vidimo stvari iz drugog ugla i ocekujemo da cemo zenu da ubedimo u to da je nas ugao posmatranja pravi i istinit i da ona treba da nama veruje i osloni se na nas i da je tako mi izvucemo iz pakla. Po meni to je potpuno pogresan princip koji po iskustvu mnogih vidim da daje itekako lose rezultate i da, tu mi ispadamo bele vrane i na nas se sruci lavina. Ne mozemo mi donositi odluke u tudje ime i za tudj racun, nemamo mi to pravo da drugima naturamo na nos nasu istinu ma koliko "bili u pravu", jer to nije nas posao. Slazem se da ljudi sa strane vide objektivnije ali kriviti zrtvu sto se oseca kao zrtva je suludo i za mene drsko i bezobrazno. Samo pokazuje da osecamo nemoc i da iz nemoci hocemo djonom da pobegnemo ili da nateramo druge da pobegnu. Nikad nisam imala losih iskustava sa zenama i decom zrtvama nasilja, napustenom decom, potpuno istraumatizovanim zenama koje su godinama i decenijama zivele u paklu. Pa ocekivati od njih da se ponasaju racionalno je suludo sa nase strane i potpuno nerealno i drsko. To "kako smo mi mogle" pa moraju i one, ne pije vodu. Nikad nisam pokusavala da nekome otvorim oci, da mu pomognem mimo njegove volje i zelje i da izigravam mironosnicu. To nije moj stil, prvo ja ne mislim da nekom mogu pomoci, ja ne mogu poneti niciji krst umesto njega, ja mogu samo da pruzim podrsku onoliko koliko u tom trenutku mogu i to je sve. Zena koja jeste prosla pravi pakao, da se razumemo pricam o zenama koje su godinama dozivljavale psihicko, fizicko i seksualno nasilje, drzane u ropstvu maltene, je svojevrsnog psihofizickog profila i zanemariti tu vaznu cinjenicu i uprkos tome istrajati u pruzanju "pomoci" onako kako je mi vidimo je cist nas ego nista vise. Zena u takvoj poziciji je ranjiva i ima uzasnu potrebu da kontrolise sve. Citav njen zivot je bio van njene kontrole i ona samo zeli da uzme svoj zivot u svoje ruke, ali nema pojma kako. Oduzimati joj slobodu ( tako ona to vidi) naravno da time postajemo neko ko je jos jedan u nizu tlacitelja, u njenoj glavi. Sa tim sam odavno rascistila, ako hoces nekom da pomognes, pomozi mu na nacin na koji NJEMU odgovara, a ne insistiraj na nacinu za koji ti mislis da treba. Itekako ne treba povladjivati nekom, ali zene i deca u toj situaciji ne razumeju jednu prostu cinjenicu da ako kritikujemo njihovo ponasanje ne kritikujemo njih kao licnost i to ne znaci da ih ne volimo. Taj deo one tek treba da nauce i to se kod njih ne podrazumeva. Zato one tako burno i reaguju. Kritika? Naravno! Ali na odredjeni nacin i odredjeno vreme, sa jasnom porukom "mislim da ne radis nesto dobro ali to ne znaci da ti nisi dobra" jer je to ono kako one sebe dozivljavaju. Ljudi moji, ispiranje mozga kroz koje neko prodlazi godinama ostavlja brojne posledice mi to izgleda mi zanemarujemo. Nisam za povladjivanje i nisam za samosazaljenje, ali zena mora sama stati na svoje noge i sama se boriti. I uvek sam za to da se odustane. ako vidimo da nismo sposobni nekom pomoci na pravi nacin, bolje odustati, ali za to nam nisu one krive nego mi, jer mi jednostavno to ne umemo i tacka. Mi cesto nismo ni svesni zasto zelimo da pomognemo nekome. Ne verujem, i tu recenicu volim da ponavljam, ne verujem da se jedna crkva moze sagraditi a da se porusi druga. Ako mi pomazemo da bismo svoje bubice sredili, da bismo se osecali dobro u svojoj kozi, da bismo bili srecni na bilo koji nacin i mocni ili da zadovoljimo druge, to mi se ne cini kao pravi nacin pomoci. Pokusajmo da se stavimo u tudju kozu pa onda da vidimo, da se stalno zapitamo "a kako se ona sada oseca" i videvsi njene opcije i to sta je u ovom trenutku sposobna i spremna da uradi da je uputimo u pravom smeru. Pa tako polako, dok malo ne ojaca. Nismo masine, suludo je ocekivati od nekog da preuzme odgovornost, ona mora prvo da nauci sve ispocetka, da bukvalno gradi licnost iz pocetka i to na pravom cvrstom temelju. A odgovornost je stub svake kuce, pa cekajte ona ni do temelja nije stigla, prvo treba da se srusi stara kuca, pa temelj, pa tek onda odgovornost kao noseci zidovi svake kuce!A kada stigne do nosecih zidova i odgovornosti, onda se potpuno slazem sa vama!Samo sto do tog trenutka ponekad treba malo vremena. Neko ko nema licnost, ko je izgubio samopostovanje, samopouzdanje, ko kao dete vise ne zna gde se nalazi i tezi tome da zavisi od nekoga, ne moze preko noci da nauci sta znaci odgovornost. Pre toga joj treba pokazati sta znaci ljubav, postovanje, sloboda... Ali ne ona ljubav, idealna, romanticna, nego prava ljubav, ona koja i kara, ljubav nezavisnih slobodnih licnosti.

Svetlana, u danasnje vreme na druge lako navlacimo podvig koji sami nismo spremni da preuzmemo. Izgleda mi da poste na vodi i trudnice i dijabeticari i srcani bolesnici, svasta cu jos cuti nazalost. Najbolje obozavam takve savete, ako mislis da tvoje "duhovno dete" (a ponasas se kao da ti je duhovni neprijatelj) treba da posti iako je u blagoslovenom stanju, izvoli pa posti mesto nje ili ako vec postis, nemoj da jedes nista 40dana, pa malo podmetni ledja za drugoga, a ne samo pricaj prazne price... Ako neko zeli da se drugi izbavi iz greha, umesto sto mu prica prazne price, bolje da se malo podmetne za njega i provede noci i noci u molitvi i trudu, a ne da deli "pametne" savete... Po tudjim ledjima sve je lako...

Medo, to se podrazumeva 319.gif bila sam ja u svakakvim stanjima i poznato mi je koliko je dovoljan pogled da te ubije... Ne zelim da se igram sa ljudskim zivotima, zato sam onako i reagovala kako sam reagovala na tvoje pisanje i na necije pricanje i pisanje. Upravo kao sto si rekao, ljudi koji su u bedaku, ne mogu jasno da vide skoro pa nista i njima reci da je njihova muka mala i da moraju da prestanu da se vuku po blatu je strasno. Kao sto je strasno ignorisati ih, umanjivati njihov problem i ubedjivati ih kako je to sto oni osecaju i misle iracionalno! Nema razlike izmedju toga i ove recenice koju si kvotovao, to sam pokusavala da kazem citavo vreme. Nazalost kazem pre vise od decenije bila sam i ja na mestu osobe koju poznajes i vrlo ozbiljno pokusala da sprovedem u delo najcrnje misli, tako da mi je to pakleno stanje poznato. Bilo ne povratilo se! Bogu hvala nisam uspela...

Ma brate, sve ima svoje. Meni je dugo trebalo da shvatim sta radim i da naucim da kazem NE. Kazu da je osecaj manje vrednosti samo slika u ogledalu gordosti i to jesu u pravu. Potpuno izmucene i naucene da ne vredimo i da prosto nas moraju da gaze, mi drugima pruzamo ono sto zelimo da nama daju, ali pri tom "samo" zeleci malo "postovanja, ljubavi" i da taj neko ume da "ceni" to sto se mi za njega "zrtvujemo". A to je gordost samo takva... Vremenom naucis da itekako budes "sebican" jer sam se bar ja osecala lose svaki put kad vidim nekog u nevolji i osecala sam se "duzna" da budem tu za njega. U stvari, voli bliznjeg svog ima i nastavak, kao samog sebe, a to se uci. Da, vremenom, godinama i trudom, ne mozes rusiti jednu crkvu da bi gradio drugu, davljenik se ne spasava tako sto ces se i sam udaviti. Ne razumem te sta je tu neoprostivo, jednostavno je tako. Mi mozemo da cinimo dobro da bismo sebi izgledali dobri, da bismo drugima izgledali dobri, a samo jedan minorni deo nas uspe godinama da nauci sta znaci da cini dobro Boga radi. To su tako delikatne stvari, zato samo Bog i zna sta je u nasim srcima i moze da razume da li mi nesto cinimo Boga radi ili svog kompleksa radi. Cesto se cini da smo eto tako plemeniti i fini, ali kad malo zagrebes, izadje tu ihaaaj gnoja. Sto je sjajno! Kada vidis sebe u svoj grozoti ma koliko strasno bilo, to donosi olaksanje, jer je tu Hristos koji nas je prihvatio i prihvata i takve, grozomorne i gnojave i onda dodje smirenje, jer prosto mi nismo dobri, ne postoji dobar covek na planeti, nismo savrseni niti cemo ikad biti, nego smo gnojavi i grozomorni gresnici koje Bog voli i ako pozeli dace nam snage da tvorimo volju Njegovu i dace nam dobro da damo onima kojima je potrebno. Ali sve sto je dobro od njega je, da se mi pitamo, tek bi ova zemlja bila pakao... Samo sto je coveku lakse da zivi u iluziji kako je on dobar a ljudi zli, pa su ga povredili. Svi do jednog smo zli, pokvareni i podmukli i sto pre se sa tim suocimo lakse ce biti... Ko pa kaze da treba da budemo savrseni, samo je jedan Savrsen...

Ma, Izida 0110_hahaha 0203_cool Ako je makar jednoj osobi bilo bolje zbog onoga sto sam pisala, Bogu hvala! Kao sto kazes, koliko njih samo cita iz prikrajka, bojeci se sopstvene sene, plaseci se da progovori. Nisam ja za taj blagoteleci pogled zrtve, neko moze i da cuti i nista ne govori, a opet u sebi da izigrava zrtvu i da se oseca kao zrtva. To je najgore, spolja se ne vidi, a unutra bura. Zato je biti otvoren itekako lakse, jer to sto je u nama itekako zraci vani ma koliko se pravdali da cutimo o tome. Bolje da pricamo jer smo u suprotnom zatvoreni u sebi i ne moze nam ko ni pomoci. Cim se neke stvari izgovore i nama samima izgledaju puno drugacije, kako da se menjamo ako cutimo? To unutrasnje osecanje treba pobediti bas kao sto Meda kaze "e necu vise tako da zivim". Ili sto bi jedan moj dragi nekadasnji prijatelj govorio "ili zivi kao covek ili se ubij, nemoj zivotariti kao pas". Samo sto je osecati se zrtvom i izgravati zrtvu jako "unosno", to prija. A koliko smo samo puta povredili druge i ne hajuci, to je tek prica za sebe. To se manifestuje na sto jedan nacin, prema drugima si dobar fin, pruzas drugima sve, onda kada se oni lose ponesu prema tebi, kao da su ti citavu porodicu pobili, "kako je smeo on meni tako a vidi sta sam ja za njega ucinila" ili koja god varijanta. To samo govori o tome da imamo neresenih pitanja unutar sebe i da drugima ne pruzamo dobro zbog njih, nego zbog nas samih, pruzamo im ono sto bismo voleli da nama neko drugi pruzi. I to je izigravanje zrtve, a kada nas neko "povredi", odmah bude sacuvaj se ko moze, prosto neprimerena reakcija tuge, besa, ocaja ili neceg treceg. Strasno je priznati sebi da manipulises, oh itekako svi mi manipulisemo. Samo su neki od nas na manipulaciju navikli i tako se srodili s njom da je ne razlikuju od svog ja. Zato hladan tus uvek prija. Ma dragi ljudi, nisam ja ono pisala Medi, pogresno ste shvatili, ono je pisano zbog druge osobe sa ovog foruma i posveceno nekim drugim osobama sa i van foruma, Meda je tu dosao samo kao lep uvod 0104_cheesy Ali onaj kome je bilo namenjeno je procitao i skontao, a ja nisam umela da ispravim poruku bangin Meda nit luk jeo nit luk mirisao 0104_cheesy

Medo, nema gruvanja krvi 0102_laugh 0104_cheesy Ovo o cemu ti pricas je sjajno i da, tako treba da budu postavljene stvari slazem se. Sada je prilicno kasno, a ja vise na oci ne vidim, tako da ne mogu o ovome ni dugo ni jasno. Tu si potpuno u pravu, svako od nas je bio krvnik, na onaj ili ovaj nacin, nema boljih i gorih, mozda samo onih koji su prividno bolji ali su zbog toga gordi do bola. Mozda su samo posledice drugacije pa se ne razumemo. Ja recimo nisam imala problema da oprostim onima koji su me povredili kao sto i sada nemam problema sa onima koji me i dalje povredjuju, da li sto smo zene, mi imamo problema sa oprastanjem samima sebi nismo tu agresiju okrenule ka vani, nego ka unutra, ka sebi, pa mrzimo, nipodastavamo sebe i mucimo sebe i povredjujemo na mnogim planovima. Kad sam vec resila da se ispovedam, ja sam godinama imala problema sa samopovredjivanjem, dok nisam sopstvenu krv videla stala ne bih i trebalo mi je vremena i borbe da iz tog zacaranog kruga izadjem i shvatim sta samoj sebi radim. Onda je usledila borba i kada je Gospod poslao pomoc, tek onda sam uspela sa tim i da se izborim. Sama sam sebi bila najveci neprijatelj, niko mi tu nije kriv. Ali tada je to bilo ok, tada sam bila dete u gadnim problemima, sada vise nisam dete i tu logiku kojom ti ides i ja zelim poci i to kako kazes peckanje itekako prija. Ja i dalje imam napade tog ja biti zrtva stanja, jer se ja jos uvek nisam suocila u potpunosti sa nekim delovima sebe i toga sam jako dobro svesna. Zato kada mi to stanje naidje kukam i vristim ne bi li otkrila nacin i put i nekoga ko ce mi ukazati kako da to i ucinim i prekinem taj lanac vec jednom. Svako od nas je specifican i ne mozes pored sve volje i zelje da generalizujes, pa ne znam sta da je. Svako od nas reaguje drugacije i ponasa se drugacije na spoljasnje okolnosti. Ti ne znas ni moju pricu ni pricu zena ovde. Slazem se sa tobom, itekako zrtve umeju da manipulisu, bilo time sta su prezivele, bilo time sto su recimo bolesne pa se koriste bolescu kao vecitim izgovorom za sve, ma, sistemi manipulacije do bola razvijeni. Ali to je toliko duboka i opsirna tema, da je opet i ta manipulacija samo jedan doduse nezdrav, ali opet nacin olaksavanja i projavljivanja sopstvenog stanja. Tvoja prica je tvoja, ali dozvolices mi univerzalni recept ne moze postojati. Klip sada ne smem da otvorim, ali mi se poslednja recenica svidja "ja ovako necu da zivim". To jeste sustina svega, ali do toga ima da protekne mnogo vode pod dunavom odnosno od te odluke da tako necemo do promene ponekad prodje i dosta godina. Odakle meni pravo da ocekujem od drugog da mora da odluci da tako nece da zivi odmah i sada? Odakle meni pravo da posmatram drugog na taj nacin da kazem "e kad sam ja to mogao svako moze" ili "samo odluci da ce ti biti tako i bice ti"??? Ja nemam na to pravo kad je drugi u pitanju i zato onaj tekst kao odgovor tebi, a u stvari ne tebi, bio je posvecen nekom drugome, prepoznao se taj neko... Samo mi to smeta kod ljudi, daj ako mozes pomozi, ako ne mozes umukni i nemoj mi soliti pamet. Lako je tudjim .... gloginje.... 0104_cheesy Ali i to su trenuci, smirim se ja brzo. Dakle da, kao sto si ti odlucio za sebe i prelomio u jednom trenutku tako mora i svako od nas. A opet, nismo svi prosli isto i mozda se zato tesko razumemo ponekad, sit gladnom ne veruje. Jesam ja za hladan tus, ne mozes ti mene pecnuti koliko ja mogu sebi gurnuti glavu u steker. Za mnoge stvari itekako sam smogla snage i rekla sebi "e vise neces ovako pa da padaju komete" i nije mi bilo potrebno dugo da se promenim, ali postoje neke stvari za koje i dalje ne mogu tako da kazem pucnem prstima i preko noci sve bude drugacije nego se borba nastavlja. Uostalom, kad neko zivi na jedan nacin 25godina, ne moze se izmeniti preko noci. Dok dodjemo od toga "e neces ga majci" do promene, mnogo suocavanja i rezova je potrebno. Ti kao neko ko je napravio rez bi trebalo da razumes koliko je to ponekad pipav posao i koliko zahteva ponekad vremena i zadaje bola. Ako ne razumes, onda si dzabe pravio rezove,jer upravo ti rezovi sluze da postanes bolji i da razumes vise sebe i ljude oko sebe. I za kraj posto sam mrtva umorna, ne moze se nicija prica porediti. Svako od nas ovde je drugaciji i lek koji leci jednog moze za drugog biti koban sada, a lekovit sutra ili kakva vec kombinacija ti padne na pamet. Ovde ima nas nazalost koje su godinama trpele i fizicko i psihicko i seksualno zlostavljanje od najranijeg detinjstva, a to izvini na srceparajucim izrazima itekako ostavlja ogromne i brojne posledice i posle svega toga ocekivati da neko samo "prelomi" i kaze sebi neces ga vise je za mene bezobrazno i drsko. Procitaj jedan od mojih prvih postova ovde, poduzi ako te zanima jedan brat je sjajno pisao o tome, njegov tekst sam kopirala. Iako se slazem da je samosazaljenje grozan vid manipulacije, postoji i mnogo toga sto nije samosazaljenje ali lici. Itekako se vidovi nasilja razlikuju to ti kaze neko kome su doktori prepisali dijagnozu ne cak ni ptsd-a kao post traumatskog sindroma, nego complex ptsd-a, kao neceg jos goreg od toga bas zbog svega kroz sta sam prosla. To govori o tome gde sam bila i gde sam sada i bez ikakve melodrame mogu samoj sebi da skinem kapu i da se zahvalim jedino Gospodu sto mi je dao tu snagu. Volela bih ja kao i ti da stanem sebi na crtu i kazem e neces ga vise, ali to je u mom slucaju proces i to mukotrpni svakodnevni. To bi neko ko je preziveo trebalo da razume... Kako bi bilo lepo i lako samo reci e neces ga vise, ma divota. Ali to nije zivot, bar ne moj i to nije moj put. Ti sjajno pricas o sindromu zrtve, onom jao jadna ja fazonu, ali to se da lako provaliti i po drugim stvarima ti itekako mozes videti da li je neko iskren u tome sto prica ili samo izigrava zrtvu i trazi sazaljenje. Ako mi kazes kako to mislis da kazem sebi "ja necu ovako da zivim" i kako mislis da mi to uspe, svaka ti cast.Samo sto je problem sto recepta nema. Ne moze niko od nas pomoci drugome, do Boga, bas kao sto si rekao. Aj laku noc, preterah...

0102_laugh 0705_read pravilaa samo napred Medooo klapklap ljut ljut Ja volim one njegove balvane, pa me secite ljut.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' /> 8084.gif srodila sam se sa njima ljut 0104_cheesy

ma, ja sam se samo nastavila na pricu, iz nekog svog ugla... Moja okolina je poslednjih dana jako cudna i previse osudjivanja ima i previse kako ih ja zovem prepodobnih fora. Svako zna najbolje za onog drugog, pa sam postala preosetljiva na isto bangin Drugarica mi je zamalo izgubila dete zbog nekih prepodobnih komentara u smislu, nema veze sto si trudna, ima da postis na vodi to je tipik, zaboravljamo na zivog coveka do sebe... Ako hoces da neko posti na vodi, prestane da pusi, prestane bilo sta lose da radi, ajde malo podmetni ti kicmu za drugog, prazno moralisanje iz udobne fotelje ne volim. Svako od nas prica o tome sta drugi treba da radi, a nikako da krenemo obrnuto "evo ja cu za tebe da se molim\radim sta god"... U dobre namere ne sumljam :smiley: Nas gresnike itekako valja prodrmati istinom, lako se damo uljuljkati i smisljati opravdanja bangin.gif' class='bbc_emoticon' alt='bangin' /> Opet ovo je internet, drugacije je kad se gledamo oci u oci, mene zovu prilicno surovom i kad sam ja u pitanju i kada su drugi, sigurno nisam od onih koji druge tapsu po ramenu "samo ti gresi sine"... 0110_hahaha crvenilo bangin i naravno bangin za Filipa, nisam na tebe direktno mislila niti mi je bila namera da provociram...

znate kako ima i ona, neka vase da bude da, a ne ne... mislim da je to jako opasno savetovati nekom, pogotovo tek tako. Da li vi poznajete te ljude kojima savetujete "biraj izmedju krsta i cigara"?Da li ste spremni za njih i da poginete? Sto niko ne kaze, ajde ja cu na sebe da uzmem podvig da se molim za tebe brate da ostavis cigare, i molicu se i ne znam sta sve necu raditi pa da ti Gospod pomogne da ostavis. Ovako je najlakse po tudjoj grbaci, jer je svako od nas za sebe odgovoran, a zaklinjati se Bogu na nesto, uh, nezgodna je to rabota. I sta ne daj Boze taj neko ipak padne i zapali opet? Koje ce to posle mucenje za njega da bude psihicko pre svega?! Mnogo smo jaki u naturanju krsta drugima, ma nevezano za duvan, nego za sve strasti. Najlakse je drugome nametnuti krst koji mi mislimo da on treba da ponese da bi u nasim ocima bio pravednik, a koliko smo mi spremni sebe da se odreknemo zarad tog istog drugog. Ja nisam spremna da sada udarim u post na vodi, molitve po ceo dan svaki dan i da uzmolim od Gospoda da neki pusac prestane pusiti, bludnik da bludnici, ocajnik da nadje Hrista.... Odakle mi pravo da drugima ogranicavam njihovu slobodu? Ima jedna sjajna knjiga, zove se Hristos u ruskim tamnicama. Da ne smaram, radi se o pokrstenim ljudima, koje su nasilno pokrstili Rusi i otisli. Covek ocajan, u kuci su mu i ikone i stari kipovi, ne zna vise ni ko je i sta je. Najlakse je bilo pokrstiti ali dajte ljudima smisao, pa ce se sami krstiti... Ovako nigde nisu, tek onda na ivici provalije. Tako je i sa duvanom i sa bilo kojom strascu. Ne govorim ovo da je duvan dobar, ooo daleko od toga, ali svaki covek, za sebe mora da donese odluku i tu bez Bozije pomoci nema pomaka. Ako nam Bog ne pomogne, da li mislite da mozemo da ostavimo bilo koju strast?! Da li je narkomanima dovoljna samo cvrsta odluka, da li je bludnicima takodje dovoljna samo odluka?? Da, bez nase odluke i saglasnosti ne biva, nece Bog na silu, ali bez Njega, nasa snaga je manja od minus beskonacno...

i meni Biljo, i meni 0110_hahaha zato sam nikad izbacila iz recnika i shvatila da svaki covek moze biti sve, a ako pusti Boga i saradjuje s njim, onda tek stvari budu "teze" u smislu da tek onda ima iskusenja, a da je milost ta koja nas drzi... Ne ustanemo iz kreveta a vec smo zgresili... Samo nas On i drzi, niko drugi

0110_hahaha pazi, ako mozes s nekim da citas Oce nas i da to zaista bude molitva, onda je on taj crvenilo Izidice, ja sam samo 'tela rec da je svaki covek prica za sebe i svaka situacija situacija za sebe i da iako smo mozda do sda odolevali to nije bilo po nasoj moci, nemoci, htenju, moralu nego po Bozijoj milosti jer nas nije uveo u iskusenje... Da je do nas, to je gordost sama po sebi "ja mogu da se sacuvam toga", i to zivot jako lepo resi, lepo ti Bog posalje bas to sto mislis da mozes, pa kad tresnes, razbijes svaku kost. Sto narod mudro kaze "nikad ne reci nikad"...

Blago vama kada ste tako sigurni da necete uciniti preljubu confused Ja ne mogu biti tog stanovista, pogotovo kad se osvrnem oko sebe i vidim ljude za koje "nikad ne bih pomislila" da mogu sto sta da urade, da stavim ruku u vatru za njih. Nije preljuba u tom smislu akt sa predumisljajem, a mi zaboravljamo na iskusenja i delovanja onog rogatog. Da, znamo mi i kako se s njim boriti i ko je jaci, sve mi to znamo, ali ne dao nam Bog da dodjemo u iskusenje, da nas Bog kusa i na takav nacin. (ogradjujem se od teoloskog znacenja ko tu kusa koga i zasto, ovo je samo "literarno" tako sroceno) Strasno je koliko je coveku malo potrebno da padne, ja mogu da vam se javno ispovedim sada i kazem da nikada nisam imala potrebe da preljubotvorim jelte da se ne frljam s izrazi 0104_cheesy al znam po drugim stvarima i to po milion njih, svaki put kada sam ja odlucila da nesto hocu ili necu, i borila se "Svojim" silama od toga vajde nije bilo. Svako od nas je sve tj moze da bude sve i preljubnik i ubica i silovatelj i sta god ocete i koje god gadosti zamislite. Samo kako je receno u onoj poslovici, zavisi koju zivotinju u sebi hranis, ta ce jacati, a druga slabiti. Ne mislim da ja tj moje visocanstvo ja nece u zivotu pasti u iskusenje da prevari ili sta god bilo, jer znam da da je do mojih sila, ma pala bi u roku od milisekunde, kao sto sam za masu stvari padala kad god sam se uzdala u sebe. Zato ne volim da uopste i razmisljam o tome unapred. "ne uvedi me u iskusenje", ne moram ja ni da znam bas sve niti da dodjem do te ivice posle koje nema povratka i samo mogu da molim Boga da mi ne da to iskusenje niti da me stavlja na takvu probu, a ako me vec stavi da mi da snage da se oduprem. JEr ako je do mojih ljudskih snaga, pa bile one i visoko moralne, pisi propalo. "jer sve sto je dobro od tebe je oca svetlosti", kako vec tacno ide moja najomiljenija zaamvona molitva... Ne vidim da je neko dobro u meni tj da je od mene i po mojim snagama i da se ja pitam odavno bih se valjala u jos gorem blatu, Bog me je sacuvao iskusenja i hvala mu na tome. Ali se od iskusenja valja i cuvati, ko se igra s vatrom, teze malo moze da kaze "desilo mi se" da se opecem. Onda se brale zna, nema tu kafenisanja do u cik zore sa muskim "prijateljima", zezancije i cuda, pa valjda mi je muz najbolji prijatelj i brat, sta ima da provodim sate i sate nasamo sa nekim tamo drugim. Naravno u uobicajenim okolnostima itd itd. Ako mi kusamo onog rogatog sve pod maskom "nece se to meni desiti jak sam ja karakter", ima da nas prevede zedne preko vode i necemo znati gde smo a vec cemo napraviti sve ono u sta smo bili sigurni da nikad necemo. To mene "plasi", jer znam svoju "sigurnost", uvek je pucala pred iskusenjima, dok nisam shvatila ko tu koga cuva i ko kome daje snagu... Pa ni nasilnici nisu u "drustvu" nasilni, sve onako spolja neki fini i kulturni ljudi, a unutra... Sve je varljivo, ne moramo izgledati kao frankenstajni niti se ponasati tako da bismo mogli i da budemo takvi. Samo je jedan Covek bez greha i Savrsen, nama sve je "poznato", lakse nam je u greh upasti nego vazduh udisati... Toliko je to sitna i tanka linija, ma ne okrenes se vec bude "kasno"...

SMIRENJE I KOMPLEKS NIZE VREDNOSTI Sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko razgovarala Nadežda Antonova Smiren čovek smatra sebe gorim od drugih. To isto smatra i čovek sa kompleksom niže vrednosti. Kompleks niže vrednosti po mišljenju psihologa predstavlja odraz neadekvatne strukture ličnosti, koja strada zbog osećaja preimućstva ljudi koji je okružuju. Kompleks niže vrednosti nastaje kao posledica grešaka i neuspeha i utiče na čovekovo ponašanje. Prvi naučnik koji je istraživao i opisao kompleks niže vrednosti, bio je nemački psihoanalitičar Alfred Adler. Sociolozi primećuju da veliki procenat Rusa strada zbog kompleksa niže vrednosti. Ne kultiviše li smirenje kompleks niže vrednosti? O tome razgovaramo sa protojerejem Aleksandrom Iljašenko, nastojateljem crkve Svemilostivog Spasitelja bivšeg Skorbjašćenskog manastira, direktorom portala "Pravoslavlje i svet". - U čemu je razlika izmedju smirenja i kompleksa niže vrednosti? - Postoje reči molitve: "Verujem, Gospode i ispovedam da si Ti zaista Hristos Sin Boga Živoga, Koji je došao u svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja". Tu molitvu je sastavio Jovan Zlatoust, pozajmivši reči Apostola Pavla. Tako su ih i Apostol Pavle i Jovan Zlatoust govorili potpuno iskreno. U jednom od drevnih Paterika se govori o tome kako je neko odlučio da iskuša starca: - Ti si glup, - rekao mu je. - Glup sam, - odgovori starac. - Ti si grubijan. - Grubijan sam, - složio se starac. - Ti si jeretik. - Ne, ja nisam jeretik. Potom su starca pitali zbog čega se sa svim složio a samo ne sa tim da je jeretik. Starac je odgovorio: da je i on čovek podložan svim gresima, a jeretik je onaj koji se protivi Bogu. A on se ne protivi. - A zar se grehom ne protivimo Bogu? - To su različite stvari. Jeretik je onaj koji ustaje protiv učenja Crkve svesno. A mi grešimo nesvesno ili zbog slabosti. A jeretik već ima neku slobodu – "ja nisam takav kao drugi ljudi zato što bolje znam kako treba verovati u Boga. Sveti Oci to nisu dobro znali, ja bolje znam". To je potpuna neobrazovanost povezana sa gordošću. A smirenje, naprotiv, je paradoksalna i neobična osobina i predstavlja Božiji dar. Svaka vrlina je Božiji dar, ali ova je – poseban. Ukoliko čovek želi da ga poseduje, onda treba za njega i da se moli: "Gospode, nauči me smirenju. Gospode, izbavi me od gordosti". A kompleks niže vrednosti – je spoljašnji. Liči na smirenje, ali se suštinski razlikuje od njega. - A šta ćemo sa tim da i smireni i čovek sa kompleksom niže vrednosti smatraju sebe gorim od drugih? - Da, Veliki Svetitelji su sebe smatrali gorim od svih, prvim grešnicima. Ali mi nismo smireni, a Veliki Svetitelji su – smireni. Njima šta god kažeš – sve su primali potpuno mirno, kao i ovaj Sveti Starac. On je potpuno mirno rekao da on nije jeretik i pritom nikoga nije uvredio niti je sam bio uvredjen. On teži da bude smireno čedo Crkve: on se trudi da živi kako Crkva uči. To je principijelni momenat: smiren čovek je – čedo Crkve, a iskompleksirani po pravilu samo formalno smiren. Zato što greh odvaja čoveka od Crkve. Fizički smo prisutni u Crkvi, a duhovno se odvajamo od nje svojim grehom. Kada se čovek kaje onda se ta duhovna barijera savladjuje. Sveštenici izogavaraju molitvu: "Primiri i sjedini Tvojoj Svetoj Crkvi". Ako si ti u svetu sa Crkvom (Crkva je Telo Hristovo, a Hristos je Glava Crkve), znači ti si primiren sa Bogom. Bez Crkve se ne može živeti jer van nje nema spasenja. Smiren čovek to shvata veoma jasno. Njegovi napori van Crkve mogu da budu veoma dobri, pa čak i korisni, ali su potpuno ograničeni i beznadežni. Ako smo u svetu sa Crkvom, znači kod nas je u duhovnom smislu sve kako treba. Za definisanje kompleksa niže vrednosti postoji dobar izraz – "unižavanje je iznad gordosti". Takav čovek sam sebe ukoreva, govori za sebe da je najlošiji, a pokušaj da mu kažeš da je gori od svih, - kakve suze nastaju: "Kako ste smeli da me uvredite! Ne znate da mi je i tako teško …Mislio sam da ćete mi pomoći, a umesto pomoći vi kažete da sam jako loš". Suština je u tome da ako si zaista tako loš, onda reci: "Loš sam!". A ako to ne možeš onda ne govori da si smiren. Jer dešava se tako da čovek sam sebe unižava a u stvari imamo potpunu suprotnost smirenju. - To jest gordost? - Da, postoje dve vrste gordosti: jedna je kada se neko uznosi nad ljudima, a druga kada se lažno smiruje pred njima. Pri čemu u poslednjem slučaju gordost može biti čak i dublja nego u otvorenoj projavi. Obe vrste se svode na čisto farisejstvo – ja nisam takav kao ostali. Jedan misli da je bolji od svih, drugi da je gori a pritom obojica ostaju gordi. A carinik je smireno rekao za sebe da je grešnik. Iskompleksiranost je greh. Takav čovek ne veruje da on govori. Svetome reci da je grešan i on će se obradovati: "Blago meni, smirio si me Gospode". Gospod mu je preko drugih ljudi ukazao na njegov nedostatak: sada je moguće videti svoje grehe. I eto probaj iskreno da kažeš kao Sveti ali tako da se duh ne pomuti, već baš nasuprot tome smiri. Puškin je napisao predivne stihove "Sećanje": U tišini noćnoj Sećanje preda mnom Svoj dugi razvija svitak I sa gnušanjem čitam život svoj. I drhtim i proklinjem. I gorko žalim i gorke suze lijem. Ali tužne stihove ne brišem. - Zaključuje se da Puškinov lirski junak s gnušanjem čita svoj život, ali se ne kaje? - Da, on se samo žali i lije gorke suze. Šta je to pokajanje? Savladjivanje grehova koje je čovek počinio u toku života. Koliko je samo Marija Egipćanka učinila grehova, ali ih je omila suzama pokajanja. I kada je o tome pričala Starcu Zosimi, plakala je iako je već bila čista od greha. Gospod joj je oprostio grehe, ali ona sama sebi – nije. I Apostol Petar je svaki put plakao kada bi čuo kukurikanje petla. Gospod mu je oprostio, a on se sećao svoga odricanja Gospoda i gorko se kajao pred Bogom ceo život. Jer pokajanje je – sreća. Tako se smireni čovek kaje, a iskompleksirani – ne. To su potpuno različite reakcije, principijelno različita nastrojenja ljudske duše. Jedno je racionalno koje daje mogućnost da se sve razloži na deliće, koji se dešavaju tokom života: negde je čovek pogrešio, ali nije izvukao odgovarajući zaključak, a najvažnije je da se nije kajao, već pokušavao da ih savlada svojim ograničenim snagama. I naravno da se ništa nije desilo. A smirenje je nešto drugo – tajanstveno, predivno i Bogu ugodno. preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_2505.html prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

Medo, ovo moje pisanje nemoj molim te da shvatis licno, nije upuceno tebi, tvoje pitanje je samo povuklo za sobom mnoga druga i nisam mogla da ne napisem i ovako javno sta mislim. crvenilo Strasno je kada procitam i kada cujem do koje mere i granice doseze ljudsko nerazumevanje. Sa jedne strane, mogu da razumem, neko ko nije doziveo na svojoj kozi, ne moze razumeti bol bica koje stoji pred njim. A kada se zbog necega osecamo nemocnim, kada su nam ruke vezane i ne mozemo nista uraditi, mi da bismo pobegli od tog groznog osecaja, okrenemo vodu na svoju vodenicu, krenemo da bukvalno bezimo od sebe i od te osobe i da umanjujemo sve sto se desilo. Postoje dve osobe nad cijim sudbinama sam pozelela da zaplacem, i treca, zbog koje bih volela da to naucim, da se sazalim na tu malu devojcicu punu bola. Sto se ostalih tice, prilicno sam hladna i malo sto sta me moze dotaci do te mere da mi se srce slomi. Te dve osobe su ispovednice, mucenice Hrista radi, divne duse koje su u svom zivotu dozivele toliko bola.Pakao? Za njih je pakao raj! A znas sta to prati? Potpuno nerazumevanje i uzasna otudjenost od drugih. Ta bol je drugima potpuno neshvatljiva, niko ne moze da razume nesto sto je iznad logike, nesto sto je toliko strasno da je normalnom coveku neshvatljivo i on po svojoj slabosti vrlo cesto napravi jos veci pakao onome koga ne moze razumeti. Zato su verovatno te zene i toliko posebne, jer one ne samo da su se suocile sa uzasom, nego se taj uzas nastavio i traje i dan danas. Svaki pogresan pogled, svaka pogresna reakcija, njih povredi opet i ponovo i sve se vrati, u stvari nikad i ne nestane. Koliko samo moze da nas porazi ljudsko nerazumevanje i ljudska pakost, to se ne moze opisati recima. Koliko smo mi zapravo bezosecajni i samozivi, vidimo na takvim primerima. Nama jednostavno postane svejedno. Sakrivamo se iza takozvane ljubavi, usta su nam puna iste zapravo, a daleko smo od coveka svetlosnim godinama. Obe devojke koje poznajem, zene u stvari, su toliko osetljive i krhke sa jedne strane, a opet toliko jake, nesluceno jake. Tvoja poruka je izazvala lavinu, jer nisi svestan kakvo pitanje postavljas, kao da se salis sa nama, kao da umanjujes bol koji te zene nose u sebi. Ovo je tema o strahotama ljudskog bezumlja i ovde je svoju dusu otvorila jedna zena andjeoskog srca. Zenu koju imam cast da poznajem i kojoj se neizmerno divim. Da, to je ucinila nespretno i zavijeno, ali veruj mi svaki zarez i svaka tacka, za nju su bila neslucena borba i za svaki znak i svako slovo njoj je bila potrebna nadljudska snaga da je iskaze i napise. A koliko su nju povredili ljudi "dobri", svojim komentarima, svojim zlonamernim i bezosecajnim stavovima, koliko je malo dovoljno da tako divnu osobu bacis na kolena i da je potpuno unistis svojim nerazumevanjem. Jos ako ti se poveri, a ti joj okrenes ledja kada si joj najpotrebniji, jos ako joj se podsmevas i iskoriscavas njenu dobrotu, u meni pocne da kljuca bes na samu takvu pomisao. Bolje da se obesi takav covek, a nazalost, on nije svestan sta cini i kakav bol nanosi. Ljudi su gori od zivotinje, beslovesniji od skota. Razumem ja vase nerazumevanje, ali razumite i vi mene. Ne dam na ljude koje volim, ne dam! A nju volim, onoliko bedno koliko mogu, jer sam nesposobna za to, zbog svoje slabosti. Dusa mi se cepa kada znam da ce procitati ovo i posto znam koliko su je pojedinci svojim nerazumevanjem i stavom povredili, sve pod maskom neke vere i pod maskom "misionarenja". Razumem da ne razumete i znam da su samo retki u stanju da ucine suprotno, ali kada vec ne mozete razumeti nemojte se sprdati sa necijim bolom. Nemojte podcenjivati nesto sto niste sposobni da razumete i jos dodatno to nekom nabijati na nos. To je najstrasniji greh koji mogu zamisliti, o gordi ljudi tvdog srca. Nemojte se saliti na neciji bol, jer ne dao Bog da vam se jednog dana priblizi dovoljno blizu da ga osetite na svojoj kozi ili kozi vasih bliznjih. Ne dao Bog nikom da oseti te uzase! Mi koje smo prezivele, vrlo dobro znamo koju smo cenu morale da platimo i koju placamo i placacemo dok smo zive. Nemojte nam pricati o jacini, o tome da je jaram Boziji blag, o tome kako moramo same da se borimo i imamo vere, ne tupite nam o necemu o cemu nemate pojma, jos nam se podsmevajuci u lice i govoreci nam da smo lude. Mi znamo kako zivimo i kako opstajemo. Mi osim Boga nemamo nikog, na nacin na koji vi nikada nece shvatiti, jer je mnogima od vas, Bog samo neko tamo daleko, neko koga znate iz knjiga i literature. Mozda jesmo lude, mozda vucemo sa sobom mnoge repove i ponasamo se i osecamo i dozivljavamo svet potpuno drugacije od vas, ali mi smo zive. Mi smo prezivele godine patnji, godine i godine najstrasnijeg mucenja, godine bezumlja i gledanja sustom zlu pravo u oci i mi smo prezivele!Bogu dragom hvala! Vase moralisanje ne trebamo, vase sazaljenje jos manje. Mi smo zive, izranjavane, izubijane, prestrasene, ali smo ovde, disemo i dalje Bozijom miloscu i boricemo se do zadnjeg daha. Mi smo bile na dnu, bez licnosti, bez trunke samopouzdanja, ocajne, na ivici samoubistva ponekad i vi nam niste pruzili ruku nade, vi ste nas samo gurnuli svojim bezosecanjem dublje u zivo blato. Ali nas Bog nas je spasio i iako vi to mozda necete nikad shvatiti, mi smo toga vrlo dobro svesne. Neka smo najgore na planeti, neka smo sta god zelite, ali mi smo zive i Bogu dragocene! Jednog dana bicemo jace, bicemo snaznije i izvucicemo se iz svega ovoga, jer opet, uz nas je Bog i On je sve sto imamo i On je taj koji nas sprecava da poludimo. Znam da citas ovo i znam da te dusa boli andjele najlepsi moj!!! Oprosti mi ali sam morala sve ovo da napisem, nisam mogla da cutim vise, nisam mogla da trpim... Kao sto si sama rekla, pakao je za nas nagrada, u paklu smo toliko dugo vec! Znam, znam da je za vas ovo sve neshvatljivo i Bogu samo budite zahvalni sto ne mozete da razumete nas bol, sto vas je sacuvao tog iskusenja i tog bola! Mi cemo se izvuci, pomaze nama nas Gospod kada se najmanje nadamo i ma koliko mi prihvatili misljenje drugih i poverovale im da smo mozda i lude i krive i gresne i slabe, jednog dana cemo se osloboditi te iluzije i sa uzdignutom glavom bicemo uz naseg Tatu. Jer ako iko vapi za Njim i ako iko zeli Njega, to su oni koji placu... Oprosti im Oce, jer ne znaju sta cine...

Potpuno ste u pravu oce!!!! Ma predivan, predivan je Gospod u svetima svojim!!! Evo jos nesto malo od njega! Iz himne XX bozanstvene ljubavi Какав би спис могао обухватити Твоја добра, Боже, и силне милости, које си учинио за мене?! Јер, када би ми дали и милијарде руку и језика не бих знао да да их све искажем или опишем, јер су безгранични, прави бездан, непостижан величанством Твоје Славе. Разбољевам се разумом и изједам срцем, што немам, о мој Боже, моћи да говорим о Теби! Када год помислим шта сам све починио, јадан, и чиме си ми Ти помогао, и из каквих ме беда тргао, и из каквих зала, Спасе, човекољубиво избавио, не памтећи ми почињена злодела, него као да сам учинио огромна добра, и од рођења остао чист, примајући ме, почаствујући, украшујући царском ризом, целог ме обузима трепет и избезумљујем се у дивоти од радости, без гласа, и сав занемоћавам, јер као Створитељ света, као Бог, дао си се мени, гнусавом и међу свима омраженом човеку, омраженом међу људима и међу демонима, јер чак и демоне превазиђох у вршењу неприличних, злих дела до (саме) крајности! Са мном кукавним и нечистим сјединио си се по безмерном милосрђу. О Човекољупче, Који си силан по Својој чистоти, огроман по светости, неупоредив по моћи, недостижан по слави, што снисходећи сиђе са неизмерне висине, и спусти се до најдоњих врата ада – мојих грехова, и до таме убожјаштва и, од силних безакоња и превеликог немара, разрушеног ми пребивалишта сасвим оскрнавље-ног. Ти, Који си мене, на дну полеглога, дигао и утврдио на камену заповести Божијих, окупао, очистио од глиба мојих порока, и оденуо у ризу бељу од снега, и упрљано ми станиште поспремио и ушавши настанио се у њему, о Тројице, о мој Боже, учинивши ме престолом свог Божанства, дворцем Твоје неприступне славе и величанства, сасудом мане, свећњаком божанске неугасиве Светлости, ковчежићем прекрасног бисера, пољем у коме је сакривено благо света, врелом воде живе, од које се не жедни, која оне што пију чини бесмртнима, новим Рајем са дрветом живота усред њега, земљом која обухвата у потпуности Несместивог, Тебе, Кога некад потражих из целог свог срца и о ком сам жудео да слушам без предаха, и желео да сећање на Тебе увек чувам у својој души, и да још чешће о теби и говорим и другог да слушам! Molitva prepodobnog Simeona Novog Bogoslova da nase reci potvrdimo delima Подај ми и да говорим и да чиним оно што говорим, Створитељу, Саздатељу и Боже мој! Јер, ако (само) говорим, а не чиним то, онда сам звоно које узалуд гломогласно звечи, када оно само не чује звон (сопствених) удараца! Зато ме не одбаци, не остави ме, и не допусти ми да блудим, о мој Спасе, оваквом зловољнику, убожјаку и странцу, дужном Ти десет хиљада таланата, него ми учини и сада као што си ми некад учинио! Тада си ме одвојио од наследства и свог имања, оца, мајке, браће, земљака, странаца сродника, другова и свих осталих. Мене, који сам грешник и ништавији од свих њих, Спасе мој, и примио си ме у Своје бескрвно наручје, иако сам испао незахвалан за добра! Помилуј ме и сада тако, о Сажаљиви; тако, о мој Боже, па и више од тога. Буди ми милостив, и чувај ме од свих (напасти). Смири смутње срца и оспособи га да дуготрпељиво подноси свако искушење и жалост живота и све што на себе навлачим (својим) злим мислима, (преко) којих ме куша завидна ђаволска нарав; и оно што слаби од моје браће, навлаче на мене речју или делом... Једна моја нога стално корача напред, а друга се, пак, окреће натраг; вуку ме и повлаче тамо и овамо, и ја падам на земљу тако растрзан, јер не могу ићи за сваком од њих. Зло је лежати, али је овако ићи горе од лежања, и чини се да надилази све друге несреће! Подај умиљења, о Господе, и туге (подари), и удостој ме да Ти у тами живота, у овом свету, месту жаловања, будем слуга и да Ти добро служим и да чувам Твоје свете заповести!

Lazarice, kratko, jasno i pravo u metu! poklon Samo kada bismo se mi borili sa samima sobom, gde bi nam bio kraj! Nije problem sto neko pada, svi mi padamo svakog trena, ali ako se predamo i time se koristimo kao izgovorom i ne borimo sa sobom, dzaba sve. Spremnost da se ide do kraja, ni vise ni manje... dada

Beseda koju je vladika Nikolaj odrzao "jedne obicne nedelje": Hristos fariseija: Porodi aspidini! Kako mozete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta vasa govore od suviska srca. Ne prlja coveka sto ulazi u usta, nego sto izlazi iz usta ono prlja coveka. Ti ispitujes srca i utrobe, Boze pravedni. (Matej, 12,34; Matej, 16,17; Psalm. 7,9) U svim svojim delima i u svim svojim mislima treba da si takav, kao da ces danas umreti. (De imitatione Christi, lib. I car. XXIII, 1.) Kad izlazim danas pred vas, draga braco, meni pada na um misao, da je ovo mesto, gde mi sad zivimo, bilo nekada dno morsko. Na ovome mestu, gde mi danas podizemo hramove i pozorista i domove, lezali su nekada debeli slojevi peska i blata i trave i mulja, pokriveni teskom tamom, i naseljeni jednom vegetacijom, koja uspeva samo u takvoj tamnoj hladovini, pod velikim pritiskom vodenim. Stotinama godina carovalo je na ovome mestu gluva i mracna noc. Gluvonemi vegetirani stanovnici te dugotrajne noci ziveli su ne znajuci za Sunce nad sobom i trunuli su, pokoljenja za pokoljenjem, pretvarajuci se u mulj i blato. Nikakva glasa, nijednog zraka, nijedne misli, stotinama - ko zna; mozda hiljadama - godina! Visoko nad ovim mestom, tamo, gde sad tice lete po vazduhu, lezala je voda i po toj vodi plivale su ribe, u vecnome lovu na plen svoj. Da su onda plovile ladje morem, kao danas, ljudi bi sa strahom odvracali svoje poglede i misli od ovog mesta, na kome mi danas provodimo zivot, a koje je onda znacilo grob svemu onome, sto nije odredjeno bilo, da u tome grobu nalazi sebi uslove za zivot. Niko ne bi ni slutio, da ce taj mracni grob jednoga dana postati kolekva ljudskog zivota. Niko ne bi smeo dotle osloboditi svoju fantaziju, da isusi jedno more i na dnu njegovom nastani ljudi i osigura drzave i gradove, i utvrdi drumove i za njih prikuje zelezne sine i rasturi vazdusne ladje tamo, gde su plovile ribe. Jer ko bi se i od nas smeo danas zanositi takvim neverovatnim mislima, putujuci morem i posmatrajuci tamno vodeno strasilo pod sobom? Ko bi se od nas putujuci Jadranskim morem usudio reci, da je verovatno, da ce se na dnu toga mora nekad osnovati ljudske drzave i zidati gradovi? Medjutim, desila se u stvari ta neverovatna i fantasticna sanjarija? Panonsko more se ocedilo i Sunce je pogledalo na grobno dno njegovo. Trulo dno prevuklo se tvrdom korom, po kojoj su zazelenela polja i zablistale reke i zasumele gore i zabrujale pesme vetrova i tica. Dosla je najpre svetlost, pa prorasce zemaljsko, pa tice nebeske, pa zivotinje pitome i divlje, pa najzad - mi. Kao pri prvom stvaranju sveta! Jutro i vece smenjivali su se po redu, u svecanom cutanju. Zemlja je sa strahopostovanjem i udivljenjem posmatrala, sta veliki tvoraci duh vasione sve proizvodi iz njene utrobe. A veliki tvoracki duh predvideo je i nas u redu stvaranja. On je jedini pronicao mislju svojom do ovog mesta i onda, kad je ono bilo mracno dno morsko, i on je jedini znao, da je to dno nase buduce staniste. Mi smo postojali u misli njegovoj i onda, kad do ovog mesta suncana svetlost jos nije mogla dopreti, na mestu, gde se u mraku valjao podmorski mulj. On je predvideo ovaj nas grad (Beograd), ovako izdasno obasjan Suncem i pokriven vazdusnim plavetnilom nebeskim. Njegova misao zna svu nasu predistoriju i pratila je svu nasu istoriju; njegova misao i sad bdi nad nama i gotova je da nas neumorno prati i u buducnosti nasoj. Neka je za to slava i hvala velikom tvorackom duhu, iz stoleca u stolece i iz pokoljenja u pokoljenje! Eto, takva mi misao dolazi na um, draga braco, kad izlazim danas pred vas. Ovu misao ja ne moram kriti od vas, naprotiv, raduje me to, sto vam je mogu saopstiti. Ja bih rado i napisao i naslikao i opevao i muzikom izrazio, kad bih to mogao. Ne bih se ustezao od toga. Ja bih vam je slobodno pokazao i u svima detaljima u kakvom carobnom ogledalu, koje bi imalo tu osobinu, da verno prikaze nase misli. Ne bih se stideo te svoje misli. O, kad bih i ja i vi, prijatelji moji, bili uvek zauzeti samo takvim mislima, koje bi bez ustezanja i stida smeli pokazati u ogledalu! Mi ne bi bili daleko od savrsenstva. No, ako posmotrimo iole kriticki nase posvednevne misli, mi cemo se na zalost uveriti, da je savrsenstvo samo jedna obecana zemlja, koja jos nije ni na pomolu. Pokusajmo samo jedno vece, probe radi, da u vecernjem sumraku i tisini reproduciramo sve nase dnevne misli i izvrsimo smotru nad njima. Posmotrimo ih u jednom zamisljenom ogledalu pred sobom. Pustimo ih, neka se nizu pred nama kao slike u kinematografu. Kakva raznovrsnost! Kakav mozaik od velicine i mizerije, od lepog i odvratnog, od vrline i greha! I sve to za jedan dan. Srce bi se nase radovalo, kad bi videli neku svoju uzvisenu misao u ogledalu. Mi bi se s ponosom i samopouzdanjem govorili tad sami sebi: "Gle, to je moja misao, to sam ja!" No, lice bi nase oblivao rumen stida ili bledilo straha, kad bi opazili svoje niske i nedostojne misli u ogledalu. Sa odvratnoscu i prezrenjem mi bi tad krili svoje poglede od svojih sopstvenih misli i u sebi saptali: "Gle, ja sam podlac i cudoviste, a ne covek!" Ja sam, recimo, pomislio izjutra, kad sam od sna ustao i Sunce na nebesnom svodu video: zaista, veliki je Tvorac Sunca i svega sto je pod Suncem i nad Suncem! No, ta svetla misao pomracena je u prvom iducem trenutku mislima kradje, ili prevare, ili ubistva, ili izdajstva otadzbine. Ja sam prolazio pored juvelirne trgovine i video mnoge skupocene stvari u izlogu. "Sad bih mogao svratiti unutra, pomislio sam u sebi, potraziti nekolike zlatne i dijamantne prstenove, nekolike satove i lance, i mindjuse i ogrlice, i kad mi predusretljivi trgovac sve to donese, i okrene se od mene da jos nesto dohvati, ja bih mogao sakriti neke stvari u svoj dzep i onda pitati trgovca za cenu ovoga ili onoga, i najzad reci: cene su vam za mene vrlo visoke! Zahvaliti mu se na ljubaznoj usluzi i izaci". Ta misao nije za mene strasna, dok je nosim u glavi, no kad bih je predstavio plasticno u jednom ogledalu pred sobom, kad bih je video ocima, ja bih sakrio oci rukama, da ne gledam sebe u ulozi lopova. A koliki bi tek moj stid bio i moje ponizenje, kad bi pred isto ogledalo pored mene stao i onaj juvelir i zajedno samnom video moju lopovsku misao? U stidu i ponizenju svome ja bih pao pred njega na zemlju i molio ga, da mi oprosti takvu necistu misao, a u sebi zakleo bih se po sto puta, da ubuduce necu dozvoliti takvim mislima pristup u dusu svoju. O kad bi samo takvo jedno ogledalo postojalo! Ono bi me vise nego ista ucinilo dobrim covekom. Ja govorim u ime onih izmedju vas, koji ne bi smeli svoje neciste misli niti kome kazati, niti jos manje, u ogledalu pokazati. Ja se stidim ovde pricajuci njihov greh. Ja ih pozivam da uzmu ucesca u mome stidu. Neka se zastide, jer stid pere dusu ljudsku od necisti misli. Rumenilo stida jedina je sveta boja kod gresnika. To je protestna boja savesti. Dokle god jedan gresnik moze pokazati ovu boju na licu svome, dotle on nije sasvim izgubljen, dotle ima u njemu nepogazene svetinje. Ili, ja sam pogledao u podne po rascvetalom cvecu ili zrelom vocu i citavom roju malih pcela, koje su unaokolo zujale, pogledao sam i pomislio, kako sva stvorenja u ovome svetu postoje koliko radi sebe toliko isto radi drugih. Sunce ne sija, da bi samo sebi sijalo, no da bi probudilo nebrojene zivote u prirodi, osvetlilo svima ocima jedan okean neizmerne lepote i proizvela tako mnogo radosti u srcima, tako mnogo osmeha na licima. Cvece ne cveta da bi samo ono osecalo slast svog bica, no da bi i drugim stvorenjima sladilo zivot. Voce ne zri, da bi samo seme dalo za drugo voce, no da bi i pcelama dalo soka za med. To je misao, koju bih ja svakome smelo i radosno pokazao, no samo pod nagodbom da se ne pokaze ni sen od iduce misli, koja je sledovala ovoj. Ta iduca misao nije za svetlost, nije za kazivanje i nije za ogledanje. To je misao o laznom prijateljstvu. Ja imam prijatelja, s kojim se cesto sastajem i razgovaram. No, ja osecam njegovu nadmoc nad sobom. Njegov je razum veci od moga i njegov karakter postojaniji od moga i njegov drustveni polozaj ugledniji od moga. "Sto bas tako da bude?" - mislim ja. "To bi bas moglo drugacije biti. Kad ne bi bilo tog mog prijatelja pod cijom senkom koracam ja u ovome zivotu, ja bih vazio onoliko koliko on vazi, - moj razum cenio bi se onda koliko njegov sad, moj karakter koliko njegov, njegov polozaj bio bi moj". To je prva polovina moje misli. Druga polovina moje misli sadrzi nacine, pomocu kojih bi moj prijatelj prestao biti plot na putu mojih zelja. To je cela moja misao. S tom mislju ja odlazim u kucu svoga prijatelja, stiskam mu ruku, sastajem se sa njim i rastajem s osmehom na licu; s tom mislju gladim ja po oglavi njegovu decu, cija bezazlenost ne cini utiska na moju dusu. Ja setam sa svojim prijateljem, setam i smisljam clanak novinarski, koji bih anonimno, a kojim bi hteo da predstavim svetu razum moga prijatelja ogranicenim, njegov karakter laznim, njegov polozaj od njega nezasluzenim ili zloupotrebljivim. Ja setam sa svojim prijateljem i jezim moj kazuje mu sve drugo samo ne moje misli. Ili, ja stojim u vecernjem sumraku sa svojim prijateljem na obali jedne valovite reke. "Kako je lepa priroda u svojoj divljini!" - veli moj prijatelj. "Zaista, prijatelju moj", odgovaram ja. No, misao moja daleko je od mog jezika. Moja misao vidi u divljoj reci ne lepotu prirode, no smrt mog prijatelja. "Da ga gurnem u reku i da mu ne dam pribliziti se obali, dok se ne udavi. Tad ja necu ziveti vise u zaklonu od njega. Tad cu biti bolji od njeg". S takvom mislju posmatram ja divlju reku pred nama, i sa takvom mislju stezem ruku prijatelju svome i umiljato se smesim pri svakom susretu nasih pogleda. Ta misao moja strasna je i dok stoji u pameti mojoj, u mracnom rezervoaru mojih misli. Kudikamo bila bi ona strasnija, kad bih ja je video u ogledalu. Kad bi ja s tom mislju najedanput se obreo pred jednim carobnim ogledalom, u kome se vide misli, ja bih se gnusao sebe kao ubice. pa jos kad bi pred istim ogledalom obreli se zajedno samnom i moj prijatelj i njegova deca! Moj prijatelj, kome ja tako cesto stezem ruku, video bi kako ga ja u misli svojoj guram od obale u valovitu reku, da bi se udavio; deca njegova, koju ja tako cesto gladim po kosi, videla bi, kako im ja ubijam oca. I prijatelj moj prebledeo bi i pozeleneo od tog iznenadnog i strahovitog saznanja, a deca njegova vriskala bi i trcala ka ogledalu, u odbranu svog oca. A ja? Ja bih se osetio ne samo nedostojan svoga prijatelja, no nedostojan zivota. Meni bi ostajalo samo dvoje: ili ubiti se, ili svoje misli iz osnova ocistiti i uzvisiti. O kad bi samo jedno takvo ogledalo postojalo! Nista ne bi moglo uliti u mene veci strah pred grehom nego ono. Ja bih pogledao u ogledalo i video bih svoju podlost. Ogledalo bi me primoralo, ili da se ubijem, ili da se popravim. Ja se ne bih ubio, ali ja bih se izvesno popravio. Da li ima ko medju vama, braco, ko se razgovara i smeje sa svojim prijateljem, no u isto vreme krije iza jezika i osmeha podlu, spletkarosku ili ubilacku misao? Neka takav primi ovu ispovest, koju ja cinim, kao svoju i neka uzme udela u mome stidu od jedne takve, priljave i varvarske misli. Ili, ja sam pogledao u vece po tamnom nebu, nasejanom sjajnim zvezdama i dusu moju ispunila je misao o velicanstvenom poretku, koji vlada prirodom. Oni, koji malo poznaju taj poredak, pricaju o sudaru zvezda i strahuju od kometa, koje ponekad posete nas horizont. Oni, koje nikad nije porazila matematicka tacnost u rasporedu i kretanju nebeskih tela, veruju da ima i nepravilnosti u kretanju daljnih ili retkih zvezda. Za njih komete znace jedan upad ili prepad, a put kometa jedan nerazumljiv zaplet. Medjutim, onaj ko ozbiljno proucava nebo, sve vecma se divi poretku njegovom, sto ga vecma proucava. I misao nasa, koja nas vodi po beskrajnom nebu onda, kad nas oci i svi pribori ociju izdaju, ne samo nigde ne dopusta neporedak, no jos vise dokazuje i obistinjuje poredak, koji i oci nase donekle vide. I nasa je zemlja jedna zvezda medju zvezdama. I danju, kad se zvezde ne vide i nocu i kad se sve zvezde koliko ih ima daleko iznad nas, a zemlja ispod njih u usamljenoj dubini prostora, ona se uvek nnalazi usred sjajnih jata, - uvek jedna zvezda medju zvezdama. Nisu zvezde samo iznad nas, kao sto nam se cini, no i ispod nas. Nasa zvezda okruzena je zvezdama sa svih strana. Mi smo stanovnici jedne ovakve zvezde, kakve uvece posmatramo s divljenjem na tamnom nebu nad sobom. I mi, zajedno sa zvezdom nasom, upleteni smo tesno u onaj rebus prirode, u kome se nalazi i celo nebo, unaokolo ljudi resavaju od kad postoje na zemlji i koji je potpuno resen samo za Onoga, ko ga je i postavio. No, evo odmah druge misli, zbog koje bih razbio ogledalo, kad bi mi se ona u ogledalu pokazala. To je misao o laznom patriotizmu i izdajstvu otadzbine. Moja je otadzbina u teskom polozaju i ja znam da sam duzan, kao sin njen, zaloziti se sav za njeno spasenje. I ja sazivam patriotske zborove, na kojima odusevljavam gradjane za ovu zemlju, kojoj preti opasnost. Ja ih dovodim do suza u neznosti prema postojbini njihovih otaca, i do besa u negodovanju protiv bezobzirnog neprijatelja. Osim toga, ja posecujem kancelarije patriotskih drustava, pisem novinarske clanke, rasturam pamflete protiv neprijatelja, uzimam svuda ucesca u patriotskim manifestacijama. No, moja misao nije ono, sto i moj jezik. Moja misao cini jednu prikrivenu, potajnu partiju za sebe u mojoj dusi. Ja govorim da treba spasavati otadzbinu, a mislim, da je treba prodati. Ja odusevljavam gradjane za odbranu otadzbine, a krojim plan, kako u odlucnom trenutku da posaljem svoju rodbinu na sigurno mesto iz grada, koji ce razbiti neprijateljske baterije i kako svoje novce blagovremeno da izvucem iz banke, koje ce opljackati neprijateljska vojska, i svoje obezbedim pod krovom kakvog stranog poslanstva i najzad buducnost svoju ukrasim vlascu i bogatstvom, ponudom svojih usluga neprijatelju. Ha, odvratne misli! Zeleo bih, da se onoga casa, kad se ja razmecem patriotizmom pred svojim sugradjanima, najedanput pokaze pred svima carobno ogledalo, u kome bi svi prisutni videli ovu moju odvratnu, veleizdajnicku misao. Jezik bi moj umuknuo od iznenadjenja, lice bi mi izgubilo boju od stida, noge bi otkazale da drze na sebi jedno nedostojno stvorenje. Ja bih pobegao od ljudi, prezren kao jedna stetna stvar. No, bolje da me ljudi jednom odbace i prezru, no da me savest moja celog veka odbacuje i prezire i bolje, nego da budem na kraju krajeva odbacen i prezren od Boga. I tako potrebno je samo jedno vece obnoviti i pregledati svoje dnevne misli, pa da se covek uveri, kakve sve cudovisne biljke mogu isklijati i nici i razrasti se, bez njegove kontrole, u njegovoj najintimnijoj i najdrazoj gradini. Mi prolazimo pored jedne cvecne gradine i srdimo se, kad vidimo u toj gradini mnogi nabujali korov, pored koga se cvece bojazljivo pomalja, kao rob pored svoga spahije, medjutim, dopustamo bez brige i srdzbe da u najmilijoj nam gradini, u dusi nasoj, nabuja takav korov, od koga bi se uzasnuli i mi sami i nasi bliznji, kad bi tu nasu zapustenu gradinu videli u ogledalu. Vi bi se zazidali, kad bi vam se otkrilo u ogledalu, kakav se sve korov od misli nalazi u ponekoj elegantnoj, ocesljanoj i namirisanoj ljudskoj glavi. Jedna cvecna gradina moze biti ogradjena primamljivim raznobojnim ruzama. No, iza takve lepe ograde, u samoj gradini, mesto cveca moze biti izdjiklalo barsko siblje i otrovne gljive. Takva je i jedna zena koketa, koju sretate na ulici, - s nasaranom i okicenom i namirisanom glavom, no sa mislima nedostojnim tako skupocene spoljasnjosti. Nekoliko sati provede ta koketa posvednevno pred ogledalom, posmatrajuci svoju glavu, a nijednog trenutka ne pokloni ona posmatranju onoga, sto joj je u glavi, - svojih misli. Ona rasporedjuje boje na svome licu po svome ukusu i uziva sama u tim bojama, kojima zeli da maskira prirodu, da obmane ljude, dok misli njene ostaju najruznije, najnemarnije obojene. Ona uredjuje svoju kosu pazljivije nego vestalke svoju sto su uredjivale kad su pred bogove izlazile, kiti usi i vrat sjajnim kamenjem, no misli joj ostaju neuredjene i divlje kao barsko siblje i ruzne kao gljive u ritu, ispod kojih se kriju zuti poljski skakavci. Kad tako namaskira svoju glavu, da jedva sama sebe moze poznati, ona pokriva celu tu laz jednim fantasticnim oblakom u vidu sesira. Taj oblak ne skriva Sunce, ne varajte se, no haos! U tome oblaku ispario je ceo mesecni prihod muza, medjutim, misli zene nisu postale skupocenije, no ostale su isto tako siromasne i zalosne, kao sto su i pre bile. No zamislite jednog dana, kada takva koketa gleda sebe u ogledalu, ugleda onaj kraj svoje glacave, uoblicene, ovaplocene glave! Kakvo zaprepascenje! U kakvo razocarenje! Glava spolja i glava iznutra - kao leptir i gusenica! Kad bi videla u ogledalu svoje sicuscne i nistavne i neocesljane i neuredjene misli, koketa bi spustila pogled, smanjila bi svoju gordost i postala smirenija i stidljivija. Zamislite sad takvo jedno carobno ogledalo duz cele knez Mihajlove ulice, pred vece, kad se nas otmeni Beograd seta. Sta mislite, koliko bi naslo dama, koje ne bi oborile svoj pogled od stida pred jednim takvim ogledalom, u kome se ne bi videli njihovi sesiri no u kome bi se videle samo misli njihove? Jedina bedna uteha za one mnogobrojne zene, koje bi svoj pogled morale oboriti pred ogledalom misli, mogla bi se naci u tome, sto bi i mnogi ljudi, daleko jaci od njih i slavom i pamecu, morali takodje oboriti svoje oci, kad bi videli svoje misli izlozene u ogledalu pred mnogobrojnom publikom nase najzivlje ulice. Poneki oficiri radije bi skinuli sa sebe svoj mundir, no sto bi videli svoje misli u ogledalu. Jer poneki oficiri imaju misli manje privlacne od svoje uniforme i manje viteske od svog poziva. Poziva narodni poslanici ne bi niposto zeleli, da se pred njima, u skupstini, pojavi ogledalo, u kome bi se naslikale misli njihove u vreme najozbiljnijih resavanja skupstinskih. Jer pred najkrupnijim najozbiljnijim pitanjima drzavnim u glavama ponekih narodnih predstavnika vrzmaju se najsitnije i najneozbiljnije misli. Malo je u nasem drustvu mladih ljudi, koji bi cijeli jedan dan mogli preziveti bez niskih i prljavih misli. Malo je staraca, cije su posvednevne misli - misli mudrosti. Malo je zena, cije su sve misli - misli vernosti prema muzu svome i brige prema deci svojoj. Malo je dobrotvora, cije misli ne bi bile ispunjene sujetom. Malo je knjizevnika i umetnika, cije misli nisu zatrovane manijom velicine. "Misli su naivna stvar", reci ce neko. "Misli jos nisu delo, a po delima se ljudi cene". Nije tako, braco, izvesno nije. Misli su inicijativa dela. Nase misli daju impuls i pravac nasim delima. Opaka misao je pocetak zla u svetu. Prljava misao uprlja razum, uprlja srce, uprlja jezik i uprlja ruke. Kain je pomislio, da bi bio srecniji bez svoga pravednog brata Avelja. Ta pomisao uprljala mu je najpre razum, pa srce, pa jezik, pa ruke. Car Saul je hvalio Davida, kad je ovaj udarao u harfu pred njim, no jedna misao, da je David od njega bolji i popularniji,- zamaglila je Saulu sav razum, ostrvila mu srce zudnjom za krvlju, i sav zivot njegov ucinila bogomrskim. David vide jednog dana zenu svoga vojvode. Pogledu je sledovala gresna misao, gresnoj misli - gresna pozuda, a gresnoj pozudi - krv pravednika. Juda je mislio o izdajstvu pre nego sto je izvrsio izdaju. Njegovo izdajstvo datira od njegove pomisli na izdajstvo. Bez odvratne pomisli ne bi bilo ni Judinog odvratnog dela. Juda je izvrsio samoubistvo onda, kad je video svoju izdajnicku zamisao ostvarenu na delu. Da je mogao videti tu svoju zamisao u ogledalu jos pre njenog ostvarenja, on bi se uplasio od nje i trgao onako isto kao sto se uplasio i trgao od nje videci je na delu. I David bi se uplasio i trgao od prljave veze sa tudjom zenom i od svog zlocina da je blagovremeno mogao videti u ogledalu, kakva izgleda njegova pozudna pomisao prema tudjoj zeni i kakav opet zamisljeni zlocin prema zakonitom muzu te zene. Pred jednim takvim carobnim ogledalom misli, trgli bi se od svog zlocina isto tako i Saul i Kain. Dok god je jedna zla misao nejasna i tamna, dotle nam ona ne izgleda tako strasna. Ona nam postane strasna onda, kad nam postane jasna. A na zalost, mnoga zla misao postane nam jasna ne pre, nego tek onda kad je vidimo privedenu u delo. Zlo delo na taj nacin postaje ogledalo zle misli. Na delu mi vidimo potpuno kakvocu i zamasaj jedne misli, koja se dugo probijala kroz tamu nase nesvesti i polu tamu nase svesti. Kam da smo u stanju mnoge svoje misli cenzurisati i ugusiti pre nego sto se one razviju i uzmu maha nad nama, goneci nas vlasnicki ka delu! Cenzura je za misli potrebna kao plevljenje za gradinu. Moci cenzurisati svoje misli, to znaci moci sam sebe vaspitati. Moci cenzurisati svoje misli, to znaci moci uci sam u svoju dusu bar jedanput svakog dana i razgledati sta ej u njoj sve novo poniklo i sta se od starog izmenilo. Cenzurisanje svojih misli ne naci unistenje slobode misljenja, niukom slucaju, no, na protiv, oslobodjenje uzvisenih i svetlih misli od misli sicusnih i prljavih. Sloboda misli znaci oslobodjenje misli od misli. Ne moci drzati u pameti sicusne i prljave misli, oznacava slobodu misli. Sloboda misli to je smelost u plevljenju svoje duse od sitnih i nedostojih misli, koje kao korov gusto nicu izmedju rektih redova velikih misli. Sloboda misli oznacava otuda slobodu samo za uzvisene misli, a tiraniju za misli prljave. Ah, braco, budimo tirani svojih prljavih misli, pre nego sto one postanu tirani nasi. Tiraniju misli ja vam propovedam, radi slobode misli. Ako ne budete prvo tirani sami sebe, vi nikad necete postati slobodni ljudi. Ako ne budete tirani sebe, vi cete morati biti tirani drugih. Covek, koji gaji u sebi sitne misli, taj gaji sebi najstrasnijeg tiranina, koji ce ga pre ili posle uciniti necovekom. Covek, u cijoj dusi imaju pristupa i najgore i najludje misli, slican je domacinu, koji sagradi kucu iz mermera, no stavi je bez vrata, tako da u njegovu lepu kucu mogu slobodno ulaziti i izlaziti svidje i guske. Domacin se najpre iznenadi kad vidi u svome elegantnom domu tako neprilicne goste, kao sto su svinje i guske, no ih ne goni, i malo po malo privikne se na njih i ljudi pocinju za njega bivati vece iznenadjenje u njegovom domu no svinje i guske. Medjutim, covek sam po sebi, kudikamo je savrsenija gradjevina od ma kakve mermerne gradjevine. Covek je savrsenija gradjevina od grckog Partenona i vizantijske Aja Sofije. Mozete zamisliti onda, koliko se ta savrsena i tako delikatna gradjevina uprlja i zaparlozi od prljavih i sitnih misli, koje lice svidje i guske! Hriscanstvo uci, da je covecje telo hram jedne svetinje. Duhom Bozijim, Duhom Svetim, duhom istinitim i svetlim treba da je ispunjen taj hram. Kad vidimo jedan hram, izlgedan i dopadljiv spolja, mi se odmah zainteresujemo i onim sto se skriva u njemu unutra. Po spoljasnjoj lepoti slutimo mi i lepotu svetinje. No, kakvo razocarenje, ako u tom hranu naidjemo mesto svetinje na hrpu buba i paucine i na ubitacan kuzan vazduh! Isto tako, kad vidimo jednog coveka, zdrava i lepa izgleda, mi sudimo da u tako jednom zdravom i lepom hramu mora i svetinja biti uzvisena. No, kakvo razocarenje, ako zagledamo unutra y taj zdrav i lep hram i naidjemo na hrpu necistih misli, i na paucinu od intriga i na kuzan zadah od cele duse! Cim se upoznamo s jednim novim covekom, mi se odmah interesujemo za njegove misli. Vise nego njegove oci i njegovo lice, interesuje nas ono, sto se krije iza ociju i lica. Kakve svetinje nosi on u dusi? kakvog je boga on hram, ili kakvih idola? Telesni hramovi mnogih velikih mislilaca, bili su neizgledni i nistavni, no veliki su bili bogovi, koji su stanovali u tim hramovima, veliki bogovi i velike svetinje. U mnogim pak lepim telima stanuju ruzne misli, kao sto u mnogim bistrim potocima stanuju zabe. Lepi ljudi sa ruznim mislima ne predstavljaju sobom nista veliko izuzev jedne velike lazi. Zalud je jedno bure od najskupljeg drveta, kad se u njemu drzi ukislo vino. Zalud su velicanstveni hramovi, kad su u njima poredjani fetisi. Hristos je otkrivao te sitne fetise u dusama mnogih i laznih i sujetnih ljudi svoga vremena. Hristos je trazio unutrasnje obnovljenje coveka, obnovljenje misli i srca i volje. Obnovljenje misli trebalo ej biti polaznom tackom za svekoliko dusevno obnovljenje. Blazeni su krotki, - govorio je Hristos. No kako ce covek biti krotak, ako su misli njegove neprestano misli gordosti i sujete? Treba prvo umilostiviti svoje misli i ruke ce onda lako biti milostive. Blazeni su milostivi, govorio je Hristos. No kako ce covek biti milostiv, ako su mu misli - misli otmice i izdajstva i ubistva? Treba prvo umilostiviti svoje misli i ruke ce onda lako biti milostive. Blazeni su cisti srcem, - govorio je Hristos. No, kako ce covek biti cist srcem, ako su mu misli prljave? Treba prvo misli svoje ocistiti i srce ce onda biti cisto. Blazeni su mirotvorci, - govorio je Hristos. No, kako ce tvoriti mir onaj, cije su misli zlobne i ratoborne? Treba prvo svoje misli staviti u sluzbu miru, pa ce onda lako i jezik i ruke raditi za mir u svetu. Kakve misli, takva dela. Sujetne misli, - sujetna dela, prljave misli, - prljava dela, nemilostive misli, - zlobna dela. Velikim delima uvek su prethodile velike misli. Uzvisene misli stvarale su uzvisenu umetnost. Uzvisena umetnost klasicnog vremena ogledalo je uzvisenih misli klasicnog vremena. Rodoljubiva dela nasih predaka, koja mi znamo, ogledalo su rodoljubivih misli nasih predaka. I nase ce se misli ogledati u nasim delima. No, pre toga nase se misli ogledaju u jednom velikom ogledalu, u kome se ogledaju svi i najtananiji pokreti duse nase, u kome se ogleda i cela priroda. To ogledalo prirode i nasih misli jeste Bog. I najnejasnija i najsitnija misao nasa cini otisak na osetljivo i sjajno bozansko ogledalo. Sav duh nas ogleda se u duhu Bozjem, sve misli nase oseca duh Boziji. Nama bi bilo strahovito krivo, kad bi sve nase misli cim se pojave u nasoj svesti bile odmah kopirane i u svest drugog coveka, ma to bio nas najblizi prijatelj. Zasto bi nam to bilo krivo? Zato sto znamo da imamo tako sitnih i prljavih i ludih misli, koje ne bi smeli poveriti nikome, cak ni svome najblizem prijatelju. Nama bi bilo jos krivlje, kad bi nase misli u svakom trenutku bile poznate celom svetu. Medjutim, mi i ne slutimo da onda, kad se unasem duhu vije vihor od bezboznih i mracnih misli, jedno tajanstveno ogledalo stoji kraj nas i slika misli nase. Otmen svet, koji uvece seta Knez Mihajlovom ulicom i ne sluti, da se pored njega prostire jedno, zeljeno ili nezeljeno, nevidljivo ogledalo, u kome se ogledaju sve misli njegove. Svestenici sa nesvetim misli, oficiri sa mislima malodusnim, patriote sa mislima izdajnickim, poslanica sa mislima liferantskim, drzavnici sa mislima trgovackim neka znaju, da su sve misli njihove dobro poznate Onome, koga treba najvise da se boje i stide. Znajmo i mi svi to, braco, i starajmo se da budemo strogi nadzornici misli svojih. Kad neko od nas izlazi u audijenciju pred kralja, on se stara da izadje sa sto svetlijim i uzvisenijim mislima; on nekoliko dana pre audijencije reseta misli svoje, na najredje reseto, dok ne ispadne iz sveti sve ono, sto je sitno i nedostojno i ne probere se ono, sto se najkrupnije i najbolje u dusi ima i sto je dostojno da se iznese pred vladaoca. No, setimo se da mi svakog dana i svakog casa u svome zivotu stojimo u audijenciji pred najmocnijim, najmudrijim, najsjajnijim, najbogatijim vladaocem, pred vladaocem nad vladaocima. Setimo se toga i obazrimo se kriticki na misli svoje. Neka bi misao na tog velikog vladaoca nad vladaocima bila vazda rukovodna misao naseg duha. Neka bi se sve druge misli oko ove grupisale. Ta jedna misao procistice se i uzdici sve ostale misli nase. Setimo se, da jedna velika i nevidljiva tajna, velika kao sva vasiona i nevidljiva kao sva vasina, koraca sa nama uporedo kroz ceo zivot. U toj tajni ogledaju se i sve tajne duse nase. Jedan galeb leti nad okeanom i svaki pokret njegovih krila pokazuje se na ogledalu vodenom. Kudikamo jasnije se pokazuje svaki pokret naseg duha na ogledaju duha Bozijeg, u kome se ogleda ceo svet. Pazimo na svaki pokret svoje duse, jer svki pokret duse nase ostaje za navek otisnut u duhu vasionskom, u duhu Bozijem. U duhu Bozijem otisnuti su kao u ogledalu i oni vegeterani stanovnici ovog mesta, koji su ziveli pre nas u nezapamcena vremena, kad je ov omesto bilo dno morsko, koje je Bog isusio, da bi za nas stvorio staniste. Savrseni duh Boziji u isto je vreme savrseno ogledalo misli nasih. Neka bi strah od ovog ogledala proterao iz duse nase sve niske i prljave misli. Zelite li, da vasa vera u Boga bude postojana i korisna, vase misli moraju biti ciste i svete, kao sto je Bog cist i svet. Inace cete biti vecito maloverni. Zelite li, da budete prijatelji covecanstva, vase misli moraju biti siroke kao covecanstvo. Inace cete biti licemerni. Zelite li da budete rodoljubi, vase misli moraju biti posvecene vise zemlji i narodu u kome ste, no vama samima. Inace cete i vi biti u redu onih mnogobrojnih vikaca - patriota, od koji ova zemlja pati. Zelite li da imate prijatelja, vase misli moraju se podudarati sa vasim jezikom i vasim delima. Inace ce vase prijateljstvo biti kao otrovni cvek maka, koga se svak kloni, jer mami bojom, a truje sokom. Zelite li da budete ljudi, vi morate disciplinovati i urediti i uzvisiti misli svoje, vi morate posvednevno posmatrati misli svoje u jednom zamisljenom ogledalu. Neka bi ogledalo Bozjeg Duha, u kome se sve ogleda, bilo stalno prisutno u duhu vasem, neka bi ono stalno islo pred mislima vasim i tako stalno cistilo misli vase. Amin.

Христос је близу! Свети Симеон Нови Богослов Сваког дана слушам како хришћани говоре: „Да смо ми живели у апостолско доба и да смо видели Господа Исуса, и ми бисмо били светитељи као и они". Тако замишљају у свом незнању. Јер Онај Који је говорио у време апостола, и сада говори свему свету. Не само у речима, него и у Својим делима Он је исти као и у апостолско време, јер нас уверава говорећи: Отац је увек у Сину, и Син је увек у Оцу, и као што Отац увек делује, тако и Син увек делује. Можда ће неко рећи да је велика разлика гледати Господа телесно и само слушати Његове речи - као што ми сад слушамо од других и читамо у Еванђељу. И ја велим да је разлика и додајем да је данашњи начин познавања Христа несравњено подеснији од првобитног. Јер тада се Господ показао људима у облику човека простог, смиреног и пониженог - што је и саме Јевреје веома збуњивало - док се данас Он нама проповеда као истинити Бог. Тада је прилазио људима као човек, седао за трпезу са грешницима и цариницима, док данас Он седи с десне стране Бога Оца и храни цео свет и без Њега ништа не бива. У апостолско време су Га чак и простаци унижавали и говорили: „Није ли ово дрводеља, син Маријин?!" (Мк. 6, 3), док му се сад клањају кнезови и цареви као Сину Божјем и Богу. А Он прославља оне који му се клањају духом и истином. У апостолско време су Га поштовали као једног од људи, као смртног и било је велико чудо кад Га је неко могао у том облику признавати као Творца неба и земље, и свега што постоји. Због тога, када је св. ап. Петар исповедио: „Ти си Христос, Син Бога живога", Христос га је похвалио говорећи: „Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису теби то јавили, него Отац мој који је на небесима" (Мт. 16, 16-17). Данас ту нема ничег особитог, јер се Христос данас проловеда оденут славом. Јер кад би данас нама било немогуће пазити и испуњавати што говори Бог и сви светитељи - који су прво испунили, па потом написали и нама оставили своје поуке - онда због чега су се они трудили и писали?! Због чега се то данас чита по црквама?! Ко то пориче закључава небо, које нам је Христос отворио Својим силаском на земљу, и спречава уздизање к небу, које нам је такође показао Христос. Бог стоји код врата небеских, и гледа на земљу, и Њега виде верне душе и чују како их позива преко Еванћеља: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити" (Мт. 11, 28). А богоборци и нововерци узвикују: немогуће, немогуће у овом веку! Такве је Сам Господ одлучно изобличио говорећи: „Тешко вама, књижници и фарисеји, лицемери, слепе вође слепаца, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели" (Мт. 23, 13 и 24). Чиме се отварају врата Царства небеског? - Плачем и покајањем. Тада не може у светлости опстати, јер је особина светлости да разгони таму. Грех је гори од таме - Бог је светлији од сваке светлости. А ко је од нас без греха! „Ако речемо да не сагрешисмо, правимо Христа лажом, и реч Његова није у нама" (I Јов. 1, 10). И зашто да је човеку немогуће кајати се?! Па чиме су другим светитељи блистали у свету, него дубином и ватреношћу покајања? А да то није тако - они не би присиљавали своју душу на признање грехова и оплакивање увреда које смртни човек наноси вечитом Богу. Ко вели да је немогуће кајати се, одриче се очишћења. Нисмо чули да се неко може очистити без суза за грехе почињене после крштења. Не говоре нам узалуд свети Оци да су гледали масу примера како незнабошци плачу баш за време пријема тајне светог крштења. Благодат, небесна сила Светог Духа, силази на њихове душе и прогони греховну таму, као што ветар очисти небо од облака. Ко тврди да није грешан, зато што није починио кривична дела, тај исти тврди да не може да се каје, и да је Христос далеко. У апостолско време Христу су прилазиле две врсте људи: питоми народ који Га је врло радо слушао и веровао Му, и тешки болесници и велики грешници, који су Му прилазили са сузама као чудотворцу и Богу. И једне и друге Христос је волео да прима и да им све чини, а ове последње ставио је за пример целом роду људском како се прилази Сину Божјем. Па Њему су светитељи тако и прилазили! И Он их је поставио и посветио за учитеље Цркве и пример народу. Сузе и покајање били су мост којим се долази до Христа у време када је Он лично проповедао и лично исцељивао. Сузе и покајање су мост ка Њему и сада када Он седи у слави Бога Оца. Он, Господ Христос, разделио је светитељима животне крстове - да се уморе носећи их, те да би се од умора у Царству небеском одморили. Јер ко не види муке Сина Божјег, и не види своје грехе, како може ући у Царство Божје?! Син је ушао после страдања, зар смртни човек да уђе без страдања, без плача, без покајања, без познавања самога себе! Није Христос далеко. Христос је сасвим близу. Ближи је од родитеља и пријатеља, ближи од дисања и од сваке помисли. Родитељи могу умрети, дисање може отежати, мисли могу лутати и никакве утехе не донети. Христос се спустио до сваког човека - до просјака, до разбојника. Христос се спустио до смрти, до Ада и све је позвао у Своје Царство. И једнако зове: „Ходите к мени!" Зар је далеко Онај Који тако говори!? преузето из "Православног мисионара" број 2, 1977. година

NE MUČI SEBE! Jedno vreme čitala se kod nas po crkvama čitavu godinu dana jedna molitva u kojoj su, između ostalog, bile i ove reči: "Gospode, spasi nas od nas samih!" U prvi mah to zvuči malo neobično. Zašto bi nas Bog spašavao od nas samih kad je - mislimo mi- i tako svaki čovek sebi najveći prijatelj? Ali ako samo malo bolje zagledamo u život, uviđamo da čovek u većini slučajeva može da bude sebi veliki neprijatelj i ume da nanese sebi strahovito mnogo zla. U jednom selu kraj manastira Kalenića pokazali su nam nekog bedno odevenog i po izgledu sudeći sasvim propalog čoveka i ispričali da je tome nesrećniku bilo ostalo od oca najlepše imanje u selu koje je on po očevoj smrti za vrlo kratko vreme propio i upropastio. Dolazilo je dotle da je odnosio u kafanu i na kockarski sto posteljne pokrivače i ženine haljine. Za toga se čoveka nikako ne bi moglo reći da je bio prijatelj sebi i on je svojom neurednošću i rasipnošću stvarno naneo sebi i svojima daleko više zla, nego što mu je naneo iko drugi. U jednom ženskom manastiru živela je neka vrlo darovita kaluđerica: vanredno je pevala, vezla i slikala. Ali su iz godine u godinu počele dolaziti u manastir sve nove i nove sestre i među njima se našlo dosta sposobnih. To je onu darovitu monahinju koja je nekada bila prva u svemu toliko pogađalo da ju je svaki uspeh koje mlađe sestre užasno boleo. Postala je bila u tolikoj meri zavidljiva da joj se život pretvorio u pravi pakao.A Bog joj je bio dao toliko darova da joj je život mogao biti kao raj. I za tu se sestru ne bi moglo reći da je bila prijatelj sebi. I ona je predajući se nerazboritoj zavisti, osudila samu sebe na nepotrebne, ali strahovite muke. Ali, ne nanose sebi zlo samo pijanice i ne muče sebe samo bolesno zavidljivi, nego nanose zlo sebi i zagorčavaju svoj život i obični čestiti ljudi kad one muke i rane koje im zadaju drugi sami još posleđuju i povećavaju. Na zemlji nema mesta gde bismo se mogli skloniti da nam ljudi ne nanesu zlo. Ili će nas uvrediti ili će nas oklevetati, ili će nam naneti kakvu bilo ranu na duši. Od toga se niko i nigde na zemlji ne može spasti. Ali na nama stoji da taj bol i te rane koje nam drugi zadaju sami još ne pozleđujemo i ne povećavamo. Dostojevski je ispričao život onoga mladića koga su drugovi još u detinjstvu strašno vređali zbog njegovog vanbračnog porekla. Njega su te uvrede toliko pekle da je još čitav niz godina posle toga svakome novome poznaniku već od prvih reči s nekom čudnom i bolesnom ozlojeđenošću saopštavao da je on vanbračno dete, premda ga za to više niko nije pitao. On je one uvrede koje je u detinjstvu primio neprestano pozleđivao i sebe bez stvarne potrebe mučio. Ima, opet kod Dostojevskog, ona tužna povest o čestitom starcu Nikoli Sergijeviću, čija je jedinica kći bila odbegla iz roditeljskog doma jednome mladiću koji je nije bio nimalo vredan i čija je porodica i bez toga bila nanela starcu Nikoli mnogo bola i uvreda. Starac je u uvređenom roditeljskom ponosu prokleo kćer, naredio da se njene stvari izbace iz kuće i spale i zabranio da se u njegovom prisustvu njeno ime uopšte spominje. Uvređeni ponos nije mu dozvoljavao da oprosti kćeri ni onda kada ju je onaj lakomisleni mladić napustio, a očinska ljubav gonila ga je da krišom, kad niko ne vidi, uzima medaljon sa kćerinom slikom, da ga ljubi, da s tom slikom razgovara i da joj govori milošte i nežnosti kao kad mu je kći još bila dete. Uvređeni ponos nije mu dao da javno spomene ime svoje jedinice, a noću, kad ga niko nije video, odlazio je pod njene prozore, stajao i gledao neće li možda na zavesi videti kćerkinu senku; prilazio je njenim vratima i stajao u mračnom hodniku i na stepeništu i slušao neće li čuti njen glas ili korak. I trajale su te strašne i nepotrebne muke sve dok očinska ljubav nije, najzad, pobedila uvređeni ponos i dok starac nije ponovo primio svoje dete u očinski zagrljaj. Ali zašto navoditi primere iz manastira i iz knjiga kad je i svaki od nas tokom života tako često zadavao bol sebi i pozleđivao rane koje su mu drugi nanosili? Koliko je svaki od nas propatio zbog uvređenog samoljublja, zbog ljubomore, zbog uvređenog ponosa? Ta pola života prođe nam u tome! Kad je naš Spasitelj govorio svoju čuvenu Besedu na gori, On je prvih devet pouka otpočeo rečju "blaženi". Reč "blaženi" na onom istočnjačkom jeziku na kome je prvi put izgovorena znači: onaj koji ne grize sebe. Ne grizi, dakle, sebe, ne muči sebe… Dosta je što te muče drugi, ne muči još i ti sam sebe. Ne muči sebe zavišću, jer time ne zaustavljaš uspehe onoga kome zavidiš, nego samo stvaraš od svoje duše pakao. Ne muči sebe mržnjom ni prema najvećem neprijatelju, jer time ne škodiš onome koga mrziš, nego samo razjedaš sopstvenu dušu. Ne muči sebe pamćenjem uvreda, jer se time ne svetiš onome koji te je uvredio, nego samo pozleđuješ svoje sopstvene rane. Sveti Jovan Lestvičnik je pisao: "Zlopamćenje je kao trnje zabodeno u dušu". Zašto onda pamtiti zlo, zašto nositi to trnje u duši, zašto gristi sebe kada je daleko lakše oprostiti, i zaboraviti, i voleti, nego taj jed u sebi nositi? Jevanđelje nas, braćo i sestre, uči da budemo istinski prijatelji sebi, da krotošću, praštanjem i ljubavlju ulepšavamo život i sebi i drugima. Neka bi nam zato naš Spasitelj bio u pomoći da ne nosimo u srcu ništa ni protiv koga, nego da nam u duši bude svetlo, lako i radosno kao u carstvu Oca našeg nebeskog kome neka je slava u vekove! - Amin. Episkop braničevski Hrizostom (Vojinović)

Naume brate, da li mozemo unapred govoriti o necemu, sve je to filozofija i to je jedna velika unutrasnja borba, ko uopste ima zelje volje end svesti da se "bakce" unutrasnjom borbom. Ko bi mi rekao da bi u roku od odmah oprostio, ne bih mu poverovala, ako je musko pogotovo. Oprostiti je jedno, a biti od kamena drugo. Ne mogu da zamislim da nekog ne moze da pogodi, da neko ne bude povredjen i da ne oseti i ne prodje kroz hiljadu i jedno stanje svesti. Od zelje za osvetom, do besa, do hiljadu i jedne misli tanane... Sta je za tebe oprostiti? praviti se blesav?praviti se kao da se nista nije dogodilo? To nije oprostaj... Oprostaj nije "e dobro, ja sam toliko velikodusan da cu zaboraviti sve", covek se mora suociti sa sobom, ako "oprosti" samo zato sto mu je tako lakse da se uljuljka u svoju pravednost to je gora varijanta. Ako je covek iskren prema sebi i bori se sa sobom, pitanje je koliko dugo ce se ta borba odvijati i na koji nacin. Samo da ponovim moje misljenje, sta je to sto nas boli kod prevare? Ako te boli to sto se neko "usudio" da tebe povredi, da te "izneveri", da pogazi tvoja osecanja, eto ti si "ja sam njoj toliko dao i toliko je voleo i toliko se zrtvovao a ona meni tako", takav stav sigurno nije hriscanski i protiv njega se valja boriti jer je to po meni samo sujeta i nista osim sujete... Apriori oprastanje je opet problem sam po sebi, uvek je lakse izigravati zrtvu pa i u svojoj glavi i uljuljkivati se u svoje ego tripove.