Tanja

Zbog ovakvih tema sam i dalje na forumu, stvarno, svaka cast w.a.m. respect!
Mnogo me mucilo ovo pitanje, mnogo i dugo, sada mislim da malo bolje razumem pa cu probati da ispricam. U teoriji, a retkima u praksi, Hristos je mera rasta, ali kako dosegnuti zeljenu meru ako ne znamo sopstvenu? Kako se uopste odredjuju sopstvene granice? Pazite sta zelite-ostvarice se, zaista i onda sam shvatila! U slabosti i ovom palom postojanju - gresimo ( znam nisam nista novo i pametno rekla) i opet tako slabi i pali, retko, gotovo nikada nismo spremni da priznamo sebi kako smo i mi imali udela, radije i brze pokazemo prstom na tog, nekog drugog, mada u tisini znamo, znamo da i to sto nismo uradili, sprecili nam ne daje alibi, ne, vec suprotno, cini nas saucesnicima. Opet tako slabi brzo "zaboravljamo", potiskujemo istinu, ali ne, to je nemoguce (u cara Trojana kozije usi). Samo onda kada priznamo sebi, kada izgovorimo i iz sebe izbacimo tu samoosudu, tada se oslobadjamo, tada sebe prihvatamo: slabe, gresne, uplasene, osudjene... samo tada i tako konacno zavolimo-oprostimo sebi sebe i mozemo videti-voleti drugog, druge, citav svet. Samo tada konacno.

Jostein Gaarder - Sofijin dnevnik  i Nikolaj Afanasejev - Sluzenje mirjana(laika) u crkvi

W. A. Mozart-a

P.S. je sve objasnio 

Весели Ава је био у нешто жешћим проблемима егзистенцијалне врсте (не у смислу да се пита о егзистенцији, него о оним птицама и травама из Јеванђеља; иако то није све решено, Ави сте сви недостајали и сликарски посао ми није много помогао да се духовно наситим).
Да се нашалим са драгим о. Савом: Ово је класична калуђерска хула на брак и Бог ће их казнити тако што ће их реинкарнирати као брачнике не би ли се кроз неколико циклуса нових рођења спаслиJ)). Нема већег пургаторијума од жене, а да је жена неко добро и Бог би је имаоJ)
 
Шалим се, али је хришћанство имало и има озбиљан проблем са браком (католици данас држе сабор о томе). Енкратите који су осуђивали брак, као и манихејце, осудило је као јеретике. Енкратити су налагали целибат као неизбежни услов за спасење. Ко је био жењен, није му се могао надати. Јер, брак је зло по себи. Писамска пак поука је другачија: Брак је слика односа Христа и Цркве, Исус вели да је развод само ствар икономије јер је Бог намислио да муж и жена буду у телу једно. По васкрсењу нема женидбе - То значи само да нема ових склапања бракова нити размножавања. Јер васкрсењем се доводе у биће сви који учествују у Христу. Но, то не значи да моја Сузи неће бити моја жена. Биће и бићемо у браку. Да ли ће бити и секса? Наше Писмо то не вели. Куран да. Но, иако ми се та варијанта свиђа, не прелазим на исламJ) Опет, када Павле каже да нема разлике у нацијама и половима, то не значи да оне нестају него само да Бог не рачуна те разлике. Не цени другачије мушко од женског. Гностици су то заоштрили до максимума, па су рекли како ће се жена спасити само ако постане мушко. То је једно читање Павловог текста (можда се и не ради о интерпретацији него о њиховој изворној доктрини).
Опет, једни су се питали хоћемо ли васкрснути са сексуалним органима. Јер, аргументују, неће бити потребе за њима. Православни одговор је био да ћемо васкрснути са органима, јер бисмо васкрсли без зуби (нема шта да жваћемо), уста, руку итд., јер ништа од тога нема функције. Логика „корисности“ није прошла као аргумент.
Да је брак предвиђен од Бога ради греха је једна од најглупљих идеја која се родила у светоотачким главама. Антиохијци је немају (Златоусти и екипа). Те богохулне идеје налазимо у нашег Григорија из Нисе, а и Максима. Григорије експлицитно вели да се не би размножили људи да Адам није пао. Дакле, сви смо (хвала Богу) последица греха. Код кападокијаца се назире идеја о неиздеференцираности на полове код препадног бића (човека), тако да подела на полове је условљена грехом. Дакле, енкратити имају право, јер кроз секс се директно супростављамо Божијем плану. Наравно, кападокијци су (још кроз Гангријски сабор) одбили ове сурове закључке, али су остали у некаквој сивој зони. Само ћемо код Августина имати да пао не пао Адам размножавање кроз секс је неизбежно јер треба да доведе у биће све становнике Небеског Јерусалима. Ту се удаљује од Амброзија, јер се као млад поводио његовом идејом да се нова бића доносе бесполно (као што пчеле са росом купе своје младе), али у другој фази вели да би ти полни односи били без пожуде коју ми познајемо, а у трећој фази ће рећи да је и  сама пожуда, наслађивање дата нама кроз рацио (зато што смо разумна бића). То је врхунац у Отаца и који ја сам потписујем!
Подељеност човека на полове је последица палог стања човека које је Бог предвидео и пре Прародитељског пада је теза која нема основа у Писму. Ради се само о, више него натегнутој, интерпретацији. Јер Библија каже да када Богови стварају човека, мушко и женско створише га. Из ког писма ови веле да је човек створен бесполним? Из писма по њима. Не из Постања.
Ако ћемо по Писму, Руах, Дух Свети кога ми исповедамо као треће лице и биће божанско, је женског рода. А Богови стварају човека по својој слици, мушко и женско. Додајмо и дете и имамо трострукост. Ја у тој мноштвености видим слику Божију. Но, никако Дух није производ сексуалних односа Оца и Сина, што би у грчком било изражено са ек, а користи се диа, које Августин у латинском преводи са «и од» и тако нема никаквих сексуалних асоцијација.
Размножавање је дато кроз благослов Господњи за сва створења. И оно није условљерно падом. Тиме бисмо рекли да се Богу нешто десило, да му је упао врео кромпир у руке и да је прибегао спашавању оног што се спасти може. На овом форуму само Николић мисли да је Бог као баба Ванга. Ако је тако, све ово што сам рекао пада у воду.
        Весели Ава је био у нешто жешћим проблемима егзистенцијалне врсте (не у смислу да се пита о егзистенцији, него о оним птицама и травама из Јеванђеља; иако то није све решено, Ави сте сви недостајали и сликарски посао ми није много помогао да се духовно наситим).
Да се нашалим са драгим о. Савом: Ово је класична калуђерска хула на брак и Бог ће их казнити тако што ће их реинкарнирати као брачнике не би ли се кроз неколико циклуса нових рођења спаслиJ)). Нема већег пургаторијума од жене, а да је жена неко добро и Бог би је имаоJ)
 
Шалим се, али је хришћанство имало и има озбиљан проблем са браком (католици данас држе сабор о томе). Енкратите који су осуђивали брак, као и манихејце, осудило је као јеретике. Енкратити су налагали целибат као неизбежни услов за спасење. Ко је био жењен, није му се могао надати. Јер, брак је зло по себи. Писамска пак поука је другачија: Брак је слика односа Христа и Цркве, Исус вели да је развод само ствар икономије јер је Бог намислио да муж и жена буду у телу једно. По васкрсењу нема женидбе - То значи само да нема ових склапања бракова нити размножавања. Јер васкрсењем се доводе у биће сви који учествују у Христу. Но, то не значи да моја Сузи неће бити моја жена. Биће и бићемо у браку. Да ли ће бити и секса? Наше Писмо то не вели. Куран да. Но, иако ми се та варијанта свиђа, не прелазим на исламJ) Опет, када Павле каже да нема разлике у нацијама и половима, то не значи да оне нестају него само да Бог не рачуна те разлике. Не цени другачије мушко од женског. Гностици су то заоштрили до максимума, па су рекли како ће се жена спасити само ако постане мушко. То је једно читање Павловог текста (можда се и не ради о интерпретацији него о њиховој изворној доктрини).
Опет, једни су се питали хоћемо ли васкрснути са сексуалним органима. Јер, аргументују, неће бити потребе за њима. Православни одговор је био да ћемо васкрснути са органима, јер бисмо васкрсли без зуби (нема шта да жваћемо), уста, руку итд., јер ништа од тога нема функције. Логика „корисности“ није прошла као аргумент.
Да је брак предвиђен од Бога ради греха је једна од најглупљих идеја која се родила у светоотачким главама. Антиохијци је немају (Златоусти и екипа). Те богохулне идеје налазимо у нашег Григорија из Нисе, а и Максима. Григорије експлицитно вели да се не би размножили људи да Адам није пао. Дакле, сви смо (хвала Богу) последица греха. Код кападокијаца се назире идеја о неиздеференцираности на полове код препадног бића (човека), тако да подела на полове је условљена грехом. Дакле, енкратити имају право, јер кроз секс се директно супростављамо Божијем плану. Наравно, кападокијци су (још кроз Гангријски сабор) одбили ове сурове закључке, али су остали у некаквој сивој зони. Само ћемо код Августина имати да пао не пао Адам размножавање кроз секс је неизбежно јер треба да доведе у биће све становнике Небеског Јерусалима. Ту се удаљује од Амброзија, јер се као млад поводио његовом идејом да се нова бића доносе бесполно (као што пчеле са росом купе своје младе), али у другој фази вели да би ти полни односи били без пожуде коју ми познајемо, а у трећој фази ће рећи да је и  сама пожуда, наслађивање дата нама кроз рацио (зато што смо разумна бића). То је врхунац у Отаца и који ја сам потписујем!
Подељеност човека на полове је последица палог стања човека које је Бог предвидео и пре Прародитељског пада је теза која нема основа у Писму. Ради се само о, више него натегнутој, интерпретацији. Јер Библија каже да када Богови стварају човека, мушко и женско створише га. Из ког писма ови веле да је човек створен бесполним? Из писма по њима. Не из Постања.
Ако ћемо по Писму, Руах, Дух Свети кога ми исповедамо као треће лице и биће божанско, је женског рода. А Богови стварају човека по својој слици, мушко и женско. Додајмо и дете и имамо трострукост. Ја у тој мноштвености видим слику Божију. Но, никако Дух није производ сексуалних односа Оца и Сина, што би у грчком било изражено са ек, а користи се диа, које Августин у латинском преводи са «и од» и тако нема никаквих сексуалних асоцијација.
Размножавање је дато кроз благослов Господњи за сва створења. И оно није условљерно падом. Тиме бисмо рекли да се Богу нешто десило, да му је упао врео кромпир у руке и да је прибегао спашавању оног што се спасти може. На овом форуму само Николић мисли да је Бог као баба Ванга. Ако је тако, све ово што сам рекао пада у воду.

Волим Писмо  ! Каже Мт, 3, 2: Μετανοεῖτε, императив презента. Покајте се. Не каже, кајте се стално, будите у покајању. Не, него, покајте се да бисте могли да изађете у сусрет Царству Божијем (ἤγγικεν γὰρ ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν). Претеча каже: Промените се да бисте могли да прихватите стварност која сада долази. Промените нус, ум, начин мишљења, приступ стварима... Нагласак је на отварању, а не на покушавању да се отвориш. Нема трајања у томе. Ствар је тренутачна. Отворио си се и примио ЦБ. То треба упоредити са онима који неће да се причесте јер су "недостојни", да не би пострадали. Али, црни кукавци, како не разумете да тиме остајете у смрти? Којом магијом можеш да се спасеш а не једеш Тело Хр које ти се даје? Сада си недостојан, а кад липшеш онда ћеш бити достојан? Ако кажеш да си духовно се сјединио са Хр, зашто онда нећеш и телесно? Не, ти си Хр рекао: Не.
Исто је и овде. Покајао си се, исповедио, греси ти опроштени. Не запевај више. Наравно да због тебе самог треба период да прође, али се тамничарење претвара у болест. Да је то прави пут, преписали би га и у другим хр књигама. Али тога нема. Управо зато што је слепа и пограшна улица. Ако канони забрањују свештеним лицима да тепају грешнике, зашто би било благословено да грешник сам себе тепа? Давид се обукао у врећу, посуо пепелом, постио одређен број дана не би ли дете преживело, када дете умре, он се уми, обуче и нареди да му се да да једе. Зачудише се "тамничке свести", али он каже: готово, сада више нема шта да се уради. Прича је свршена.
Због тога су ми блиски ставови Мирослава и Волим. Ови (тамничари) перверзно остају у мукама, почињу да се наслађују са патњом. Али та самоорганизација психе је перверзна. Мазохизам је у питању. Не знамо ни за кога из Тамнице да је ушао у календар. Дајте ми име! Због тога Васијан дебело греши кад брка ове са столпницима и будалама за Хр.     

Наши свјетоназори су мого далеки од ових старих. Моја деца се сад издеру на мене. Други свет. 
Ханан је осудио Ноја. Покрио га је. Нашао је да је то лош призор. Он се морално понео, а угасио је. Није поштовао онога од кога је. Нешто слично имамо и у заповести: Поштуј оца и мајку... Моја ћера покуша да адвокатише, али јој ја рекох: Не каже тамо: ако су овакви или онакви, него једноставно: родитеље мораш да поштујеш. Могуће је, дакле, да нам овај мит говори о поретку и огрешењу о њега. Видиш, тамо нема ових моралних дилема које ми постављамо. То је заиста други свет. Као и приче о попрцкивањима. Нису видели грех. Када су писали Библију нису имали нас у обзиру. Тако сада јеховисти и суботари узимају да кажу како Ис није претворио воду у вино! Јер би још горе напио људе! Они имају проблем са Исусом, не ја. Ја га поздрављам и радо бих пио тог вина!
 
Смрт је најгори непријатељ. Све остало су лимунаде. Практично не завређују осврта. Када сам написао "Доћи ће смрт и имаће твоје очи", многи су пали у депресију и осудили тај мој приступ. Једноставно нису разумели. Неки су ми писали мислећи да не верујем у Бога. Поделио сам судбину Кохелета. 
Но, онда сам написао неколико текстова о смрти и васкрсењу, односно нашем директном уласку у рај после смрти. И то је наишло на доста негодовања, али се прикључи и о. Сава, тако да критичари спустише лопту. Јер, многи су помислили да хоћу да им узмем душу. То је тачно, јер хоћу да изгубе душу да би је нашли. Али не само душу него и тело. А то може само преко Бога. Не можеш да васкрснеш по себи. Бог те диже из мртвих. Али не може да те дигне ако не видиш смрт у очи. Ако живиш јефтину егзистенцију, коме требаш? Видиш ли колико је Хр захтеван? А, са друге стране, каже: дао си ми чашу воде, хајде са мном! Шта лакше од тога?
   
Гледам да други са мном одговорно промишљају ове ствари и живе животе. Јер, ми смо постиснули смрт. Сексуалност и порнографија су експлодирале, смрт се заборавила. И то је већи заборав уколико је друштво богатије. Овде, на Западу, само видимо неке плакате. Опело над урном или над затвореним ковчегом. Мртваца не треба да видиш. Као у СЗ где ниси требао да га такнеш да не би постао нечист. Опет, у непотискиваној сексуалности и порицању смрти видим уску везу јер се из страха од смрти јавља разуздана сексуалност. Смртник покушава да тим ослобођеним еросом порекне смрт. Али, то није одговор. Задобија се привид живота као у дионисијским обредима.
 
Опет, дионисијског не смемо да се одрекнемо, јер то је живот. Ако га живиш у Христу и свесан мрачне стране, смрти. Ранохришћанске катакомбе су инспирисане таквим фрескописом. Пуним светлости и једноставности, симболима живота. Гробље је тиме било сликано. Олтари подизани над моштима. Таква комбинација је добитна, како ја видим ствари. Ништа јефтино, јер за то светло морамо крв пролити (реално или симболички, свеједно). 

Племенити, ја нисам стручњак у тој материји, тако да не бих имао референци. Проблем је настао између католика и протестаната у време реформацијске кризе. Са Лутером се покушало захватити шире проблем присуства Христа у евхаристији и са нама. Тридентинум је некако отишао у погрешном правцу и постварио "ствар". Канони о евхаристији, када се пажљиво читају, откривају уверење да Хр има једно индивидуално тело, као и свако од нас и да ми конзумирамо то тело јер су се материје хлеба и вина претвориле у то тело, али задржале спољашњи облик. И ми, православни, верујемо да нам се под тим видом даје тело Христово. Каква је разлика? Код нас нема учења о претварању. Има у неким визијама које су настале управо под утицајем ових спорова који нису наши. Тако се вели да неки свеци виде реално тело и крв, нешто као, крвавице које Лале припремају, Бог да ме прости.
Није то. Ми једемо и истовремено не једемо тело и крв. Нисмо канибали, антропофаги, како су нас на почетку пагани оптуживали. Наше једење и пијење није буквално, као да имаш леш који треба да поједеш и сажваћеш. Не, али једење у овој форми означава најприсније сједињење са оваплоћеним Богом. Оно означава реално мешање, физичко, нашег тела и крви са његовом. Али не како би хтели канибали.
Опет, то Хр тело је колективно, опште. Заједничко је свима нама и ми смо у њему на мистички начин укључени. Зато, и то ми се чини централним моментом, који је још Павле истицао, ми улазимо у најтешњу заједницу једни са другима. Сви они који сачињавају то Чудесно Тело.
Када се Тело посматра као индивидуално, онда се оно види као амајлија, амулет, магични објекат који у себи садржи некакве божанске силе и које нас као такво освећује. У томе је "грех" трансупстијације. Добијаш Свети Грал. Зашто таквог мита нема код нас? Зато што смо нормални. Зато што знамо да је Хр ту, међу нама. Каже тридентински канон: Миса је валидна и ако сам поп је одрецитује. На Истоку тог нема. Не допушта ти ни литургијски текст. Ко ће да ти каже: амин? Исус вели где су двоје-троје скупљени у његово име. Не један.
Дакле, и православни и католици верују (а сада и добар део протестаната) да у даровима имамо тело и крв Хр. Оно на чему је источна традиција инсистирала је мноштвеност тог тела, да је оно састављено од ћелија које смо ми. Наравно, ово је само једна представа, не израз онога што и заиста јесте. Али служи да изрази мисао о телесној вези између нас и Васкрслог Хр.
Чудно је то да се код нас, како ми се чини, ствари више виде као неки процес. Нпр. сви велимо да су хлеб и вино освећени и да су тело и крв Логоса. Али кад се онда дешава тај моменат? Практично га нема. Цитирамо Хр речи: Узмите једите..., али зашто после призивамо Светог Духа да освети дарове? Латини су у једном моменту изгубили епиклезу (сјајни Тафт вели: Није питање када је ушла епиклеза у латински обред него када се изгубила; одувек је постојала), па су освећење видели у овим речима као чаробним, да се тада врши освештавање. Уствари, имамо процес. Стално улажење у Светињу. Зато, после: Узмите једите, велимо: Пошаљи Духа Светога на нас и на ове предложене дарове. На нас и на дарове. То је једно. И ми се претварамо у те дарове, односно као и они у Тело и Крв. Није довољно само на нас као ни само на дарове. Само нас Дух Свети, који оприсутњује Христа, чини тим Христом.               

Ово је одлично, нисам могао да одолим:
 
“Tražen zbog sledećih zločina: Medicinska praksa bez licence, raspodela hrane bez dozvole, proizvodnja nelicenciranog vina, uvreda menjača novca, nepristojno ponašanje u hramu, paradiranje bez dozvole, nelegalna okupljanja, lečenje u subotu, isterivanje demona, dopuštanje deci da mu sede u krilu, pomoć I podrška poznatim prostitutkama, razašiljanje revolucionara u čitav svet.
POZNATI SARADNICI: radikali, prostitutke, ološ, disidenti
 
UPOZORENJE: prilaziti sa oprezom – za sledbenike je rečeno da su naoružani”. 
 
 
 

Inace, posle provedenih nekoliko godina na ovom forumu, mogu slobodno da kazem, da je dolaskom o.Zorana po prvi put zasijala jedna mala zvezdica, koja govori da teologija svekolikog Hriscanstva, jos nije zavrsena i da svaki Hriscanin na ovome svetu, moze i mora imati odnos prema Bogu i zajednici, u kojoj je svakodnevno nesto novo, nesto bogatije i nesto jos ispunjenije od onoga sto su nam sveti otaci predali a mi primili u svoj zivot.
 
Dakle teologija je pre o.Zorana ovde bila vise papagajskog tipa i nista novo se nije desavalo, kao da smo vec u danu, gde je sve ispunjeno i ceka se krajni sud. Sto nije bilo prikladno Istini.
 
Svaki pokusaj razgovora na odredjene teme se je zavrsavao citatima vladike Atanasija ili vladike Amfilohija i kraj.

Само да појасним, нисам помињао библијску причу о блудном сину. Говорио сам о добром оцу и блудном сину. Неко ће рећи да би добар отац требао да скрушено ћути и блудном сину приставља кафу и даје задњи динар, ја кажем да би га добар отац истерао напоље да не брука и њега, ако већ брука себе. Библијски блудни син (не сећам се да ли се уопште назива "блудним"?) је сам отишао, а кад се вратио изазвао је љубомору доброг сина... али ја нисам о томе говорио. Није сваки грех исти. И овде сам "блудни" можда погрешно употребио, не мислим обавезно на сексуални блуд. Да ли је блудница која је доведена на каменовање тражила опроштај, да ли се покајала? Да ли је добила опроштај? Не, Исус јој је само сачувао живот и послао ју је са речима да не греши више. Опет и са њом, непокајаном, је био блажи него са непокајаним фарисејима. Тешко ми је о овоме да пишем, требало би да седнем и мало поразмислим о томе како што потпуније и прецизније изразим оно о чему говорим, пошто је очигледно да се не разумемо. Сада нажалост пишем само онако да изгледа може да сконта само онај коме је то већ јасно. Укратко, то нису љубав и мржња у људским оквирима, јер човек воли и мрзи људе, ма шта причао о томе да воли људе али не воли грех итсл. Хришћанска љубав и мржња... тачније пре "мрскост" него мржња... подигнути су на виши ниво. Фарисеји заиста нису знали шта чине и Исус није рекао да им Отац опрости све грехе... Не. Фарисеји и маса нису криви за убиство Сина Божјег, јер нису знали да је Исус то. Али јесу КРИВИ што су недужног човека дали да се убије, што су се наслађивали његовим мукама и што су урлали "Распни га, распни га". Од тога их никакво незнање неће опрати, јер су за то одлично знали шта чине.

Najbitnije za razumevanje Boga, jeste da ga u sebi trazis i takav uzrastas sa tajnama Njegovim.
 
Velika greska je Boga traziti kod drugih, pa i da ti se jasno cini kako je neko doziveo nepravdu od Boga zivoga, ipak ne mozes znati taj tajanstveno intimni odnos koji svaki covek ima sa svojim Tvorcem.
 
I dok vredja i dok grdi i dok bije i dok spusta gnev jagneta, Boga je najbolje razumevati u sebi.
 
Zato nadjimo Boga i oslonimo se jedni na druge, razumevajuci ono sto covek coveku ima da kaze. Teme o.Zorana su takve, da svako pre ikakvog citata kojim ce zablistati na temi, mora ipak malo da ispita ono sto oseca i zna u sebi. Takva je avina provokacija i hvala Bogu na tome.

Овај текст је у доброј мери инспирисан борбом против девијантне духовности. Против тезе: Бог је (само) сладак. Ни НЗ, а још мање СЗ га таквим представљају. Хр је имао страсти. Није био  равнодушан, флегма. Највећи контраст налазимо у синтагми Гнев Јагњетов (Откр 6, 17). Библија не говори само о Дану гнева, Божијем гневу, него и о Гневу Јагњета!  Јагње је исти онај који се гневи на људе: И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењена, рече човеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
И изишавши фарисеји одмах учинише савет против њега са иродовцима како би га погубили (Мк 3, 5-6). Фарисеји су добро укапирали да их овај не подноси. Ухватили су се за гушу са њиме... Нема ту никаквог фолирања. Опет, ако би неко алегоризовао, онда би морао да алегоризује и изјаве да Бог воли људе. Наиме, обе изјаве су исте литерарне вредности.
Реалан је био гнев Хр као и увреде. Ако верујемо Писму. Када се вели да се не треба гневити, то значи да се не треба гневити без потребе, да не будеш "паљевина". Као што Закон каже: Не убиј, а на другом месту: Побијте и оно што пиша уза зид! Праведан гнев је дозвољен, али једнако остаје гнев. Не можеш да осећаш љубав а узео си да придавиш скота који је насрнуо на твоју породицу.
Хр је био реалан човек, не фантазма, како су замишљали докети. Какио је. Није могао да једе и пије а да не врши нужде. Имао и ерекцију. Још од детета, као што је сазревао у знању. Нигде у НЗ не пише да је био болестан. Али, то не значи да је јурио жене наоколо или мушкарце. Када се вели да је постао грех за нас, то не значи да је и сам грешио. Али он није имао неко идеално, адамско тело. Не имао је ово наше. Скроз на скроз. И са свим страстима.         

Увежбала сам спавање.
Долази пролеће.
Ломи познато.
Haiku dance  0110_hahaha

... оно када останеш нем пред ужасом, у неверици са само једним питањем: Да ли је могуће?
 

 
 
... Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин

Zar Dodjite i vidite moze tuzno da se izgovori? I u toj suzi u kojoj se vidi Hristov sjaj moze bez osmeha?  0409_feel

Изгледа да је време да кажем и затворимо, надам се, тему и питања. То што је наркоман-његов избор и његова мука, то што ничега више нема, осим писања других, ми смо поскидали-ми који смо и објављивали, то што нисмо више јавно заједно, нисмо ни тамо где би требали, тачније неки јесу неки ће доћи. Нема никакве мистерије како је завршио где је сада и није то никаква "акција" ових или оних, тамо је где има прилику. Веровали смо да чинимо и радимо, веровали смо и њему-наркоману, Угрину, ја сам му веровала, заиста. Веровала сам и научила баш оно што ми је једном он сам рекао: "Не верујте људима, верујте Богу". Све вас молим да нам опростите на заблуди, паду, грешкама, опростите... веровали смо, опростите ако смо икада икога саблазнили својим писањем, понашањем, опростите што смо и овај форум угрозили и посебно оца Ивана. Праштајте.
Молила бих администрацију да ми сада угаси профил јер слаба сам да не погледам, а заиста више нема потребе
Оче Иване благословите, а ви браћо и сестре-праштајте. Заиста.
 
Тања Накић 

Изгледа да је време да кажем и затворимо, надам се, тему и питања. То што је наркоман-његов избор и његова мука, то што ничега више нема, осим писања других, ми смо поскидали-ми који смо и објављивали, то што нисмо више јавно заједно, нисмо ни тамо где би требали, тачније неки јесу неки ће доћи. Нема никакве мистерије како је завршио где је сада и није то никаква "акција" ових или оних, тамо је где има прилику. Веровали смо да чинимо и радимо, веровали смо и њему-наркоману, Угрину, ја сам му веровала, заиста. Веровала сам и научила баш оно што ми је једном он сам рекао: "Не верујте људима, верујте Богу". Све вас молим да нам опростите на заблуди, паду, грешкама, опростите... веровали смо, опростите ако смо икада икога саблазнили својим писањем, понашањем, опростите што смо и овај форум угрозили и посебно оца Ивана. Праштајте.
Молила бих администрацију да ми сада угаси профил јер слаба сам да не погледам, а заиста више нема потребе
Оче Иване благословите, а ви браћо и сестре-праштајте. Заиста.
 
Тања Накић 

Изгледа да је време да кажем и затворимо, надам се, тему и питања. То што је наркоман-његов избор и његова мука, то што ничега више нема, осим писања других, ми смо поскидали-ми који смо и објављивали, то што нисмо више јавно заједно, нисмо ни тамо где би требали, тачније неки јесу неки ће доћи. Нема никакве мистерије како је завршио где је сада и није то никаква "акција" ових или оних, тамо је где има прилику. Веровали смо да чинимо и радимо, веровали смо и њему-наркоману, Угрину, ја сам му веровала, заиста. Веровала сам и научила баш оно што ми је једном он сам рекао: "Не верујте људима, верујте Богу". Све вас молим да нам опростите на заблуди, паду, грешкама, опростите... веровали смо, опростите ако смо икада икога саблазнили својим писањем, понашањем, опростите што смо и овај форум угрозили и посебно оца Ивана. Праштајте.
Молила бих администрацију да ми сада угаси профил јер слаба сам да не погледам, а заиста више нема потребе
Оче Иване благословите, а ви браћо и сестре-праштајте. Заиста.
 
Тања Накић 

http://zemljazivih.info/pisma-iz-zajednice-zemlja-zivih/17-rodjeni-moji.html
 
'' ... Браћо и сестре ово Вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист....''

Kako je ovo vazna tema!!!
Prvo da ukine "rampu" koju, nazalost "neguje", tacnije neki neguju, izmedju nas i vas. Da se vec jednom shvati da nema nas i vas jer samo zajedno nesto cinimo, Pre svih je tu odgovornost svestenika, Episkopa. Definisala bih tu potrebu kao dostupnost, a retki su dostupni i pitanje je da li ti i treba da su dostupni. Mi, kao narod verujemo sluzbama i svestenicima i lekarima i policajcima... ali koliko oni veruju nama? Neguje se nepoverenje i lazni autoritet i tu je, mislim kljuc. Nema poverenja koji gradi autoritet. Sve se svelo na trebalo bi ili zato sto se mora. Znamo mi dobro koliko smo gresni, ali retki hoce da prize ruku.
Gledamo se sa suprotnih strana, sto Crkva nikako ne moze da bude jer samo zajedno cinimo.
Drugo, toliko je sve ubrzano, a imam utisak da bi svi da nesto uspore, mislim na klir, i ulazi se u fazu nazadovanja. Vecno mladu Crkvu neko bi da napravi star malim. Nije normalno.
Trece: nema dovoljno hrabrosti da se suoci ni sa sobom ni sa vremenom... I moglo bi tako unedogled, problem je u nepoverenju u sebe u druge u Boga u krajnjoj liniji. Sto bi otpevala EKV... samo cekam da prodje, a vremena nema za spavanje, gori i nebo i zemlja od cekanja...

Budućnost vatre
Sakriću te u moju zimu
Večito proleće zaleđena zoro
Sunce je tvoj neprijatelj
U ime pravde i u ime pustinje
Sunce se okreće istina menja mesto
Onima koji ostaju verni ostaje samo laž
Al na istinitom mestu je hladno
Na istinitom mestu niko ne diže dom
Ledena ptica vatre je jedino znanje
O kamenu koji žvaće svoj pepeo
O pepelu koji ugovara novu nadu
O nadi iz koje ona izleće napuštajući je
Čudni dijalog između vatre i ptice
Obećava pticu čarobniju vatru pametniju
Ako pronađu zajednički jezik
Ptica i vatra mogu da spasu svet
(Iz jednog razgovora sa Brankom, povodom objavljivanja zbirke "Vatra i ništa")
-Vi u svojoj prvoj knjizi ("Uzalud je budim", 1957) imate stih koji glasi: "Sve što imamo to su naše reči." Ako biste morali da budete lišeni svih reči sem jedne, koju biste reč odabrali?
-Odabrao bih jednu prejaku reč, kadru da iz sebe ponovo stvori čitav rečnik.
-Koja je to reč?
-Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je 0311_womens za nebo.

"PESMA ZA MOJ 27. RODJENDAN"
VISE MI NISU POTREBNE RECI, TREBA MI VREME;
VREME JE DA SUNCE KAZE KOLIKO JE SATI;
VREME JE DA CVET PROGOVORI, A USTA ZANEME;
KO LOSE ZIVI ZAR MOZE JASNO ZAPEVATI!
VEROVAO SAM U SAN I U NEPOGODU,
U DVE NOCI BIO ZALJUBLJEN NOCU,
DOK JUG I SEVER U ISTOME PLODU
SAZREVAJU I CVOKOCU.
SANJAJUCI JA SAM SVE PRAZNIKE PRESPAVO!
I GROM JE PRIPITOMLJEN PEVAO U STAKLU.
NE REKOH LI: VATRU VRATI NA MESTO PRAVO,
A POLJUPCU JE MESTO U PAKLU.
I HLEBOVI SE POD ZEMLJOM SKOLUJU;
JA BIH SE ZELEO NA STRANI ZLA TUCI;
PA IPAK, PO MILOSTI ISTORIJE,
POVRACAJUCI I JA CU U RAJ UCI.
ZA PRIJATELJE PROGLASIO SAM HULJE,
ZALJUBLJEN U SVE STO PEVA I SKODI.
DOK MI ZVEZDE KOLENA NE NAZULJE
MOLICU SE POBOZNOJ VODI
BRANKO MILJKOVIC