Arsenija

Jeste potreba nekim ljudima u nekom vremenu i u izvesnoj meri.
Postoji genije,postoji i idiot,tako i seksualni apetiti mogu da variraju...neki ljudi to mogu da primete na prvi podled,ali se suština samo srcem dobro vidi..
Da ne prosipam mudrosti,ko po običaju...Post tu dosta može da pomogne,pogotovu glad...ali je u mislima ključ.Ne treba hraniti misli fantazijama,maštanjima ili čime god.
Hoću da kažem nešto veoma važno. Teško je pobediti telesne želje,ponekad je i nemoguće ne želeti,jer je to normalno za čoveka.Mi nismo andjeli  ....ali kad čovek okusi nešto od nebeske radosti,dao bi sve što ima,i posednji dah,da se usliči Tvorcu i da postane celomudren....
Naravno,niko od nas ne traži da pošizimo,mada kažu da niko nikad nije poludeo od apstinencije,ali ja u to čisto sumnjam....
P.s.Moj me instinkt nikad ne vara.... a i pričali su mi ljudi... ...  neki tamo kao naučnici...,al ja s tim nemam ništa.... ...tako da je bolje da vas ne lažem više,jer ja verujem da svako ko prepričava tudje misli ili iskustva nije pouzdan.
P.s.s. Sex je potreba,seksualni nagon je nagon za produženjem vrste,jače izražen kod muškaraca nego kod žena,ali ne treba zaboraviti da postoji i materinski nagon... To je velika tema. Veća od ove vaše o sexu.Želja da se ima dete...ili nesvesna kompenzecija iste-želja da se brine o deci,zdravoj,bolesnoj,svojoj ili tudjoj....pa i želja da se brine o starim i nemoćnim ljudima...koji nesvesno podsećaju na decu....     ono na kraju ispada da se kod žena sve vrti oko materinskog nagona...  ...  

Lenjost ?
Mnj .
Posle cu . 
 

....
P.s. Tema koja moze biti propracena slikama .   
 

Ja mislim da ću uskoro da umrem.Ne znam tačno kad ali mislim da se približio taj trenutak,ili da će da se desi nešto neverovatno,neočekivano i potpuno drugačije,jer ovaj život koji sada vodim je dosadan,pomalo besmislen i bezciljan ,iako ja imam neke ciljeve koji su ostvarljivi-ne zanimaju me....
Ustvari,ja bih volela da umrem na kraju.Lakše ću ja da podnesem odlazak bližnjih,nego oni moj,jer ja verujem u Boga i molila bih se za njih svaki dan.A oni bi siroti svi umrli od tuge jer me mnogo vole....i zato kad bolje razmislim  bolje je  da ne umrem sad.A opet mislim da ću baš ja prva da umrem,jer tako osećam.
Zamišljam da ležim na belom krevetu i da sunce zalazi,pet je sati,čujem da zvone zvona i ja umirem....  I posle sam mrtva. Dodju neka deca,poljube me i kažu da sam se preselila na zvezdu,a onda noću gledaju u zvezde i kažu,eno je ...to je naša  baka...

Kakve ? Nikakve .  
Nerviraju me .
Jedna rec .  

Moja Baba je protestant. Nije sto je moja,najbolja baba na svetu. Ne pominje svoju veru nikad,ali tako glasno svedoci,da je to ponekad porazavajuce.
Ne treba nikome dosadjivati.
Poznajem neke musimane,adventiste,budiste,itd. i nikad,ponavljam,nikad niko nije insistirao na svome stavu. O tome se i ne govori. Jednostavno ,povezuju nas druge zivotne okolnosti,sve razlike se tolerisu i nikad nije bilo problema.Ako je neko vegan,njegovo pravo,ako neko posti i on ima pravo,ako ne jede svinjsko meso,opet ima pravo...i tako svako je rodjen u svojoj religiji,pa zar Bog nije odlucivao o tome. Bog je jedan.

Kod mene kuci , limun koji je za nekoliko cm veci od mene ... Zaista je procvetao ... 
Seljaci su mi rekli , koje u putu sretoh , da ove godine nece biti bagremovog meda ... Pcele nece stici da uberu med ... I ja gledah u ta zelena prostranstva , nasladjivah se njihovom lepotom ... 
Pricestih se , Bogu hvala i ceo dan treperim ... Pitam se ... Ne zelim sujeverna biti ... Sta to znaci kad vam sveto pricesce padne malo i na bradu , pa vas djakoncic portiklom obrise ...  Dostojna nisam , nikad necu to ni biti ... Pa se pitam ... Da li to moze nesto drugo biti ... 

Pricestila sam se ... A sad malo da ogovaram ...        ...
Svestenik je tolikom brzinom prineo kasicicu da sam ja pomislila da ce da mi izvadi oko...

Ja postim,ali se ne pricescujem cesto,tj. :.mislise.  ....
Pricestila sam se 3 puta u zivotu.
Prvi put u 1. srednje. To je bilo nesto zaista,zaista cisto,sveze, ne radosno,nego blago .... Drugi put na 2.godini faxsa,nisam se ispovedila,i taj osecaj je bio jak,tj. kiseo ...posle sam sanjala nesto zaista neobicno ... Ispricacu,kad niko drugi nece da me cuje> Ne verujem u snove,ali je ovo interesantno. Pozivaju se 2 dobrovoljca da sednu na vrh skole. Odjednom sam na vrhu skole,a nisam se ni prijavila ,htedoh reci,nije fer,spustajte me smesta ,no ne bese nikog  na velikoj visini.Sve je manje prostora,sve je manje vremena,pascu,ako se neko ne seti da sam gore,pocinjem da vristim i zovem vatrogasce,ledjima o ledja do mene je neka devojka, i stalno ponavlja>Ne brini,sve ce biti u redu> Ja dreknem i kazem >Kako da ne brinem,ja cu da padnem dole!!!!  Ona mi kaze da ne gledam dole.... Ja se i dalje derem kao nikad u zivotu i zovem Upoooomoc. Onda me ona uzima i ubacuje u jednu prostoriju na spratu gde je pod od dasaka i lako moze da se propadne,a zatim mi kaze ,ne ulazi tamo,samo se drzi na ovo malo betona . Ja gledam u tu prostoriju,a u njemu  dva coveka koja se smeju i razvlace mreze.Ja im kazem da lice ,da li su braca, a oni se smeju....  I odlaze ,ako da beze . Devojka je okruzena nekim knjigama,papirima,Ja joj kazem> Daj mi sada to,ona mi daje neki beli hleb. Ja pocinjem da jedem,ali ne mogu da ga progutm,ne moze da se pojede,najzad gutam u nakom neobicnom agregatnom stanju,nije ni tecno,ni gusto,ni gas.... I najzad osecam da se ta materija uplice u neke dlake. Grozno,fujjjj!!! Ja joj ponovo drsko kazem> Pomozi mi sad da ovo izvucem... Ona uzima i vuce. Ja osecam kako iz svake moje celije izlazi neka crna nit,pa cak i iz disanja i ja konacno vidnim crno dlakavo stvorenje koje ona baca . Ja osecam da je to grozno . Yatim je pitam,Da li si videla ovo . Ona kaze /Jesam. Mirno,kao da se nije mnogo potresla . Ja shvatam .I pitam je ko si ti,ko si ti. A onda je ona rekla ime moje prijateljice,tj.poznanice  koja se zamonasila u Zici .
Probudila sam se ,potpuno mokra i znala sam da moram da se pricestim opet i opet...
I tako je vreme prolazilo i prolazi...
Treci put pre   :.mislise.   i imala sam blagu groznicu,nesto nalik na drhtanje,ali u isto vreme i utesno. I tog dana je Dadilja te devojke dosla kod moje Babe na kafu...  Obradova sam se toj starici kao nikad do tada.
Petrovdanski post sam postila do ponedeljka,a onda sam prekinula post sa idejom>Zasto da postim kad necu da se pricestim tj.ja mogu tako da postim kad mi se posti, ali to nije post.  
I posle sam se osecala jadno.

A nesto konkretno...ovako,ja sam mala i stajem u Hristov dzep na kosulji...i tako razgledam raj. Ili ja sam u neki medaljon na Hristovim grudima,niko me ne uznemirava i ne prepoznaje,samo Hristos zna da sam to ja.Ili npr. Bogorodica ima neku plantazu i mi,neki dobri ljudi,proizvodimo med,dugu,boje,cvece,razne mirise,sapune,pravimo ukrase ...itd.

Ne treba udovoljavati narcisima,jer automatski prestaju da nas postuju,a kad prestanu da mare za pristojnost,zaboravice i na osecanja....Ne treba nagradjivati takvo ponasanje,niti se nekome prepustiti na milost i nemilost...treba to uvek imati u vidu,jer ako ne stojis na sopstvenim nogama,ne mozes ni da budes dostojanstven.Narcisi su sebicni, mi nismo zli,ali nismo ni glupi.Zato ne treba svima automatski udovoljavati,treba postovati sebe,jer ako ne postujes sebe,drugi te nece ozbiljno shvatiti,i pre ili kasnije ces biti iskoriscen kao krpa...A mi,posto smo dovoljno bistri,necemo dozvoliti da se to desi.Najpre tako sto necemo uvek popustati.Drugi ce o nama imati onaj stav koji mi budemo imamo o sebi.Znaci...ako ja kazem -Arsenija,carice,to znaci-prekidam kontakt sa svima koji se ne ponasaju u skladu sa pravilnikom 89. :-D

Da budem preciznija - odlazak u šumu po Badnjaka rodjaka , njegova kremacija i večera u porodičnom okruženju . To je bas lepo ... Vaskrs je pomalo dramatican .

Danas.

Ali to nije hriscanski ....   

“Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjega sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.”
Herman Hese  

Ako smo se jednom iskreno zakleli, ne moramo se stalno zaklinjati. Što se više i češće zaklinjemo, sve smo sumnjiviji. Duško Radović
 

Dok sam išla u srednju imala sam povremeno blage oblike straha  u toku dana,a posebno kad treba da spavam i kad sam sama u mraku,dolazilo mi je da vrištim,pa sam uspela da izbegavam situacije koje frustriraju i da ovo pojavu svedem na minimum.
Nisam mogla da zaspim,ni da se pomerim u krevetu,nije mi se  spavalo a  nisam smela ni  da ustanem i upalim svetlo...užas.
Imala sam jednu brojanicu i sa njom sam spavala....Ujutru ja sakrijem da je niko ne vidi...Sad je na žalost ona pukla,ali je još čuvam,pošto nemam drugu...
Ponekad sam uspevala da se setim molitve Care nebeski i Bogorodice djevo koju me je nekada davno u osnovnoj naučio jedini veroučitelj koga sam ikada poznavala...
Ali i to je nekako bilo slabo,jedina slamka.
Jednog dana prolazeći pored crkve vidim otvorena vrata i ja odlučim da udjem,kad tamo neki čovek sedi na stolici i moli se...Pogleda me,ja se malo zbunih i rekoh mu  dobar dan.Dragi čovek me uhvati za ruku i nasmeja mi se kao da hoće da mi kaže srećno,bog neka te čuva i slično...ja mu uzvratih osmehom i nastavih dalje.U jednom trenutku sam osetila da u ruci imam nešto,pogledala sam,to je bila predivna ikonica Bogorodice trojeručice,zlatne boje,i pozadi molitva Dostojno jest....Kada sam se okrenula da se zahvalim,videla sam da se vrata zatvraju,čovek je već otišao....
Tada sam prvi put izustila ovu molitvu...mnogo mi je pomogla.
Sad sam ok,sa velikom ljubavlju se sećam ovog divnog hriščanina,toliko sam ga zavolela u svojim mislima da se za njega često i pomolim.

O ... 
Bludnom sinu
P.s. Ne morate da kliknete .  

Strsno.  :shocking:
Na tako maloj teritoriji ,toliko mnogo zgrada , visokih zgrada  ... Zamislite da se nalazite na trotoaru,a oko vas staklene zgrade visoke u nedogled ...AAAA...  A pored vas neki veliki automobili ,reke ljudi ...  Zagusljivo , nema dovoljno vazduha i  vode za sve ...Vama je muka .
Meni se to uopste ne dopada . 

Ne.
Ali imam ogromnu želju da prisustvujem nečijem monašenju.
Ako neko želi da se zamonaši,molim vas pozovite me i ja ću sigurno doći.

O monašenju ne znam mnogo.
Ja nemam želju da se zamonašim,ali bih volela da provedem nekoliko dana u nekom manastiru,iz radoznalosti.
Volela bih da radim nešto,da pomažem,ali ne da budem monah,to je mnogo ozbiljna stvar.

Pa kad mi mirjani pričamo o podvizima postu i molitvi  koje i nismo  iskusili u tolikoj meri kao monasi ,zašto onda monasi ne bi mogli da govore o braku u kome nisu ,a o kome dosta znaju?

Ispovest je stajanje pred samim Bogom ,znaš da je On tu negde i da te sluša,a onda priznaš da si ga  povredio,da ga voliš i da ti je teško  i moliš za oproštaj.