Kakve su knjige iz popularne psihologije?

[JESSY]

 

 

Kakve su knjige iz popularne psihologije? Procenjuje se da oko 15 odsto ljudi čita priručnike o tome kako stvoriti uspešnu karijeru i biti zadovoljan životom. Danas psiholozi moraju da ispune dva uslova: da čitaocima kažu pametne stvari i da to učine na zabavan način.

Oslušnite sebe, skupite hrabrost za promene, ponovo otkrijte kako je čudesno biti živ. To i nije tako teško poručuje na desetine autora bestselera popularne psihologije, dovoljno je da shvatite da je „čudotvorna sila podsvesti“ u stanju da dovede do izlečenja i povrati životnu snagu.

Već decenijama mnogobrojni pisci popularne psihologije trude se da nam manje ili više duhovito i poučno objasne zašto žene govore mnogo, a muškarci malo, zašto muškarci vole seks, a ženama treba ljubav, zašto žene primećuju uvek više detalja, a muškarci bolje vide na daljinu, ali i na mnogo ozbiljniji način kako da razrešimo sukobe u sebi i otklonimo razloge za brigu i strah, osećanje potištenosti i tuge. Poruke su uvek ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna i odstranjuju loša osećanja i neprestano nas uveravaju da svi možemo da postanemo srećni – treba samo da čitamo dela popularne psihologije.

[JESSY]

Već mesecima na samom vrhu liste najčitanijih knjiga je tipično delo ovog žanra „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“. Prema podacima Biblioteke grada Beograda koja ima 12 primeraka ove knjige autora Robina Šarme za prvih deset meseci ove godine bila je 98 puta na čitanju, a ako se ima u vidu da Biblioteka grada Beograda ima sedamdeset objekata i da jednu iznajmljenu knjigu čitaju i ostali članovi porodice , to je onda nekoliko hiljada čitalaca, ne računajući one koji su kupili knjigu ili je iznajmili u drugim bibliotekama u Srbiji.

I za novom knjigom istog autora „Ko će suze da briše kad tebe ne bude više“, vlada velika pomama, a popularne su i „Tajna“ od Ronde Bern, priče o otklanjanju bolesti, postizanju bogatstva, prevladavanju prepreka i „postizanju onoga što bi mnogi smatrali nemogućim „. Omiljen je i Džozef Marfi „Moć podsvesti za 21 vek“, pa su čitaoci počeli da se interesuju i za njegove stare naslove: o moći izlečenja i moći bogaćenja. Među najozbiljnije autore ovog žanra spadaju Skot Pek sa „Put kojim se ređe ide“ bestselerima, „Ljudi laži“ ili Dezmond Moris, „Govor tela“, a pokazalo se i da je ljudima naročito zanimljivo da čitaju primere iz kliničke psihologije, ako se zanimljivo predstave.

[JESSY]

Neophodna selekcija

Broj čitalaca u Srbiji se povećava iz godine u godinu. Tako je samo u glavnom gradu prošle godine iz biblioteka uzeto dva i po miliona knjiga, a ove godine za pola miliona više. Popularnu psihologiju čitaju svi, i roditelji i deca, mada ipak više žene kojima je ova literatura istovremeno i potraga za srećom i neka vrsta bekstva od stvarnosti, kažu bibliotekari. Srbija je sve veća čitalačka meka jer stalno raste broj izdavača i broj prevedenih i objavljenih naslova, pa je izbor širok a cene pristupačne bez obzira na krizu.

Popularna psihologija bila je tražena i na Beogradskom sajmu knjiga. Verica Jeremijević, direktorka „Feniks Librisa“ kaže da su se na njenom štandu najviše tražili popularno pisani priručnici za decu o nasilju, tučama, svađi, ogovaranju, koji pomažu da se ne dođe do takvih situacija. Od klasičnih dela popularne psihološke literature ova kuća štampala je knjige „Veština biti čovek“ i „Vaspitanje volje“ francuskog autora Žila Pajoa u tiražima od 500 do 1000 primeraka. Ipak, naša sagovornica ističe da se samo od popularne psihologije ne može opstati na tržištu.

I Sajam u Subotici pokazao je da je najpopularnija beletristika, ali da publika rado traži i dela iz popularne psihologije i dečje literature. I na internetskim forumima čitaoci jedni drugima često preporučuju dela iz ovih oblasti. Zanimljivo je da je i dalje aktuelan Emil Kue, jedan od pionira ideje o primeni autosugestije u lečenju i vaspitanju, i njegov sada već klasik „Kako gospodariti sobom“, u kojem zagovara ideju da se sve može izlečiti samo snagom volje koju poseduje ljudsko biće.

[JESSY]

Šta o popularnoj psihologiji kažu psiholozi? Da li su ova dela vredna čitanja, ili su to ipak samo knjige koje traju koliko i mehuri od sapunice.

Psiholog Vesna Kondić iz Udruženja „Ne mobinga“ zalaže se da se knjigama iz ove oblasti priđe na opušteniji način, sve te savete ne treba uzimati zdravo za gotovo, ne moraju svi da budu tačni, ali kada se pročita više knjiga onda i čitalac širi svoja saznanja i postaje dovoljno verziran da napravi neku svoju selekciju.
- Dela popularne psihologije smanjuju strah od odlaska psihologu, jer čitaocima približavaju taj svet duševnog i psihičkog. Ona su prvi korak na tom putu da se čovek oslobodi i odlazak na razgovor i terapiju ne shvati kao nešto strašno, a mogu i da zamene psihologa zato i jesu toliko popularne, dobijete savet a niste morali da pređete tu barijeru. Čoveku je ponekad potrebno mišljenje druge osobe, neka vrsta konsultacije, pa popularna psihologija dođe zgodna i zbog toga, da u mnoštvu knjiga pronađe nešto za sebe, neki problem u kome se može prepoznati. Takvi primeri mogu nam pomoći pri donošenju sopstvenih odluka, kaže Vera Kondić.

Na pitanje može li popularna psihologija biti štetna, ona odgovara:
- Čovek ceo život traga kako da sebi olakša život, i u tom traganju nailazi i na bolju i na lošiju literaturu. Ja savetujem da svako zauzme kritički odnos i da ima prema svemu neku rezervu, i sami autori grade svoj stil na osnovu svog iskustva, istraživanja i rada sa pacijentima, pa im ne treba apriori pokloniti poverenje. Zato sve to treba profiltrirati i propustiti i kroz vlastiti mozak, ali i kroz razgovor i sa drugim ljudima koji čitaju, pa i sa stručnjacima, što da ne.

[JESSY]

Umesto popularne zanimljiva

Psiholog dr Žarko Trebješanin napisao je dosta kritičkih tekstova o popularnoj psihologiji, ali kaže da je vremenom shvatio da je to uzaludan posao. Ljudi nisu prestajali da čitaju niti su se obazirali na kritike da je to šund literatura.

- Ima i u popularnoj psihologiji sasvim dobrih knjiga, ali ima i onih koje samo daju lažnu nadu, propagirajući samopomoć za sve i svašta, ili navodno uče kako da prestanete da budete zavisnik od ovoga i onoga. Kako uspeti, kako pronaći pravu osobu, nema od čitanja takvih knjiga puno vajde, to je samo podgrevanje iluzija, a sve se završava još većim razočaranjem, pa ljudu posumnjaju da psiholozi mogu bilo šta da pomognu i počnu da veruju da smo svi mi šarlatani, kaže Trebješanin.

Iz tih razloga sagovornik „Magazina“ pokrenuo je sa Zavodom za izdavanje udžbenika biblioteku pod nazivom „Psihologija za radoznale“. To su ozbiljna dela koja su tako napisana da ih mogu razumeti i laici. U ediciji su objavljene knjige „Ubijanje duše“ Bruna Betelhajma i Viktora Frankla, „Jezik saosećanja“ Maršala Rozenberga „, Budućnost jedne iluzije“ Sigmunda Frojda, „jezik Zaboravljeni“ Eriha Froma, „Ženska seksualnost“ Žanin Šasget Smiržel …

- Kad pročitate pet takvih knjiga vi posle možete sami da prepoznate koja je knjiga vredna, a koja ne, ističe dr Žarko Trebješanin.

Pisci popularne psihologije pojavljaju se i kod nas, i naši psiholozi sve češće dobijaju savete da približe ovu nauku laicima.

[JESSY]

Jedna od onih koja je u tome uspela je klinički psiholog Spomena Milačić, pisac nagrađene knjige „Kako da opasno dobro naučite lekcije“ koja je imala dva izdanja po hiljadu primeraka.
Kao bivši urednik biblioteke za popularnu psihologiju ona kaže da je ovaj žanr jako zastupljen i čini oko 10 do 15 odsto ukupne produkcije, a to znači i da se puno čita, ako se ima u vidu da se neka izdanja pojavljuju i na divlje, na Internetu , čitanost je i veca.

- U našim knjižarama ima jako puno knjiga uglavnom anglosaksonske produkcije koje su nesumnjive vrednosti pa do knjiga koje su zbrzana varijanta kako da budete uspešna domaćica, novinar ili psiholog za petnaest dana, kaže Spomena Milačić i zaključuje:
- Psiholozi obično smatraju da je dovoljno napisati knjigu „pa ko hoće nek je čita“, a meni se čini da čitaoca moraš da zabaviš da bi te slušao. Neki psiholozi koji su bili sjajni nikada nisu uspeli da postanu i zabavni, ali ako ne isprovociraš nešto u čoveku, koliko god pametno pisali nećete ništa postići. Popularna psihologija mora da ispuni dva uslova, da vam govori pametne stvari i da to čini na zabavan način.
Popularno, ali ne i populistički.

 

Izvor: Dragoljub Stevanović, Politika

[ego]

Kitsch&Schund   :bla:
 

 

 

 

[Јаков.]

Trenutno čituckam "Moć želje" od Dr. Zorice Karanović.

Dobro je. Ne kao pravoslavni oci, ali lakše i pitkije. 
Manje boli glava. 

[Grizzly Adams]

Има ту две различите ствари - популарна психологија (Скот Пек, итд.) или "self-help", "motivation" и слично (типа Брајан Трејси, Џим Рон итд.)...

 

Те су књиге 90% понављање очигледних ствари и можда до 10% корисних савета. Мени су корисне за "подсећање" јер човек када уђе у колотечину почне да заборавља и неке најобичније ствари типа - "не губи време на бригу, него размишљај како да решиш проблем" и слично.

[Tumaralo.]

Knjige kao Zakon privlacenja ili Moc sadasnjeg trenutka ili Tajna su cist okultizam i to znam iz iskustva...vrlo los uticaj ...

[DankaM]

Ja volim da ih prelistam, da vidim da li ima nešto korisnoi smisleno, eventualno i da pročitam. 

I vrlo ozbiljna dela mogu da budu napisana lakim i jednostavnim jezikom. Ali moraš da budeš pravi majstor. 

Sjajne  su mi Kako preživeti svoju porodicu - Džon Kliz i Robin Skiner,  Ljubav je priča - Robert Sternberg.

Može li ljubav da traje? od Stivena Mičela me oborila sa nogu. Volim Kliovu ediciju Imago in đeneral

Dopale su mi se i Formule ljubavi od Zorana Milivojevića... 

 

Zaobilazim one sa naslovom Moć pozitivnog mišljenja (mada sam informativno čitala), Kako naći dečka/udati/biti kučka koju muškarci vole, i one koje imaju brojke u naslovu, tipa: 7 navika, 30 dana do promene, 10 najboljih načina i dr.  Mada, ne znam, mogu i one nekome da budu korisne. 

 

Najvažnije mi je da vidim da se knjige oslanjaju na neka  istraživanja ili da bar poštuju logično mišljenje i ličnost osobe koja ih čita...

[JESSY]

Najnovija istraživanja o efektima takozvane škole pozitivnog mišljenja koja nudi instant recepte za pretvaranje gubitnika u dobitnike, dodatno potvrđuju da je u pitanju obmana za brzo sticanje novca, zbog koje mnogi ozbiljno bolesni ljudi odustaju od profesionalne pomoći.

 

Zahvaljujući komercijalnom izdavaštvu, tvrdnja da je za sreću i uspeh dovoljno da svaki dan pozitivno razmišljamo proširila se kao virus i danas je gotovo nemoguće razuveriti ljude u njenu proizvoljnost. Poruka zagovornika pozitivnog mišljenja glasi otprilike ovako: sve potiče iz glave, pa da biste bili zdravi, uspešni i srećni razmišljajte pozitivno, zauzmite konstruktivan stav i budite optimisti. Ako ste neuspešni i nesrećni, to je zato što razmišljate negativno i gajite pesimizam. Pri tom je teško utvrditi šta promoteri pozitivnog mišljenja konkretno preporučuju kao rešenja za savladavanje životnih problema, budući da se njihovi saveti uglavnom svode na ponavljanje autosugestivnih formulacija kao i usvajanje određenih uverenja o ličnim vrlinama i mogućnostima uspeha. Navedene ocene deo su zaključaka psihijatra Džoane Vud i njenog tima sa Univerziteta „Vaterlo” u Kanadi, nakon višegodišnjeg terenskog istraživanja kako pozitivna autosugestija utiče na ljude koji već imaju izraženo samopoštovanje, a kako na pojedince kojima ono nedostaje. Rezultati su pokazali da onima koji veruju u svoje sposobnosti ovakve vrste autosugestivnog treninga nisu ni potrebne. Međutim, kod pojedinaca koji imaju nizak nivo samopoštovanja i samopouzdanja, a kojima su takvi treninzi pre svega namenjeni, nalazi su bili veoma zabrinjavajući. Ispostavilo se da je primena pozitivne autosugestije kontraproduktivna. Ona dodatno provocira nesigurne da svoje nedostatke vide još izraženijim u odnosu na predstavu koja im se nameće kao ulaznica u svet uspešnih i kao formula da budu društveno prihvaćeni.

[JESSY]

Vašarska psihologija

Najslavnija autosugestivna fraza „svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem”, smišljena je još pre jednog veka, a njen autor je „otac” pozitivnog razmišljanja, francuski psiholog Emil Kue. Ova teorija je stekla svetsku popularnost zahvaljujući knjizi „Moć pozitivnog razmišljanja” Normana Vinsenta Pelea iz 1952. godine, koja je nadahnula brojne autosugestivne škole da ponude prečicu do sreće i uspeha i na tome izgrade sopstveni poslovni uspeh i zgrnu novac. Novo psihološko „otkrovenje” zasnivalo se na nizu fraza koje je svaki dan trebalo ponavljati kao mantre. Na primer, onima koji su nezadovoljni svojim fizičkim izgledom preporučuje se „svakog jutra gledajte se u ogledalo i recite sebi da ste najlepši na svetu”. „Privlačan sam i uspešan u ljubavi i seksu”, mantra je onih koji imaju problema u intimnom životu. „Ništa me neće sprečiti da ostvarim snove”, formula je koju treba izgovarati svaki dan da biste se za par meseci od poslovnog marginalca pretvorili u nezaustavljivog poslovnog lidera.

Danas, kada se usled posledica ekonomske krize preispituju mnogi donedavno nesporni postulati modernog društva, ispostavlja se i da ponavljanje pozitivnih fraza pred ogledalom ne rešava probleme potrage za poslom kojeg nema, niti na prečac može da vrati izgubljene kuće, celokupni kapital i životnu ušteđevinu za stare dane. U raspravama kako su uopšte promoteri pozitivnog mišljenja uspeli da se nametnu sa svojom “vašarskom” psihologijom najčešće se okrivljuju mediji, koji su agresivnom propagandom ovakvih škola i priručnika zaglupeli javnost. Međutim, priča je složenija, smatraju autori kanadskog istraživanja. Instant psihologija je svojevrsni odgovor na drugu krajnost – da se svi psihološki problemi isključivo rešavaju hemijom, koju je promovisao deo psihijatara lobirajući za farmaceutsku industriju. Rodonačelnik oba modela je stav, koji je naročito forsiran u Sjedinjenim Državama, da se ljudi dele samo na dve kategorije - dobitnike i gubitnike, pri čemu je glavno merilo uspešnosti i izvor svih drugih dobrobiti poslovna realizacija i stečeni kapital. Škola pozitivnog mišljenja je, stoga, ponudila primamljivu altrenativu ne samo za skupe lekove i psihijatrijske seanse, već i jednostavan i brz način za uklapanje u vrednosti koje su nametnute kao uslov za društveno prihvatanje, uključujući i prednost da se sve to izvede bez etiketa koje se „kače” onima koji traže psihijatrijsku pomoć.

[JESSY]

Žrtve optimističkog fundamentalizma

Tako su pojedinci sa izraženim manjkom samopoštovanja dodatno postali žrtve „pozitivista”. Njihove formule i krajnje pojednostavljen pristup kako se treba nositi sa životnim problemima omalovažavaju ljude sa ozbiljnim zdravstvenim problemima poput depresije, bipolarnog poremećaja i anksioznosti. Jer, kako objašnjava autor pomenutog istraživanja psihijatar Džoana Vud, „ko smatra da je moguće postati srećan putem pozitivnog razmišljanja ne može da gaji razumevanje za depresivne i anksiozne, već ih po pravilu prezire i doživljava isključivim krivcima za tegobe koje imaju”. Štaviše, „optimistički fundamentalisti” neće imati razumevanja ni za one koji traže lekarsku pomoć za zdravstvene smetnje i odgovaraće će ih od odlaska psihijatru i medicinske terapije, jer im „to ne treba, jer je sve u mislima”. Pod uticajem ove obmane, mnogi ozbiljno bolesni ljudi odustaju od profesionalne terapije i pokušavaju da se izleče sami, sledeći uputstva koja im nude njihovi bližnji ili upijajući sadržaje priručnika popularne psihologije, upozorava Vud. Dodatna opasnost je što se pozitivne mantre nude i kao svemoguće rešenje za sve vrste fizičkih oboljenja i kao recept za sve životne situacije: od školovanja, zapošljavanja i zasnivanja porodice, do dobitka na lutriji. Ovakav pristup može se porediti sa ekstremnim primerima nekih verskih zajednica, koje u potpunosti odbijaju medicinske usluge čak i kada je evidentno da njihov član umire, uverene da će preživeti isključivo zahvaljujući molitvi. U čemu je problem s pozitivnim mišljenjem? U tome, objašnjava Vud, što - ako iza misli ne stoji iskreno uverenje - ono nema nikakvog učinka, a u šta će pojedinac verovati nije stvar isključivo volje ni odluke. Na primer, ako neko oseća da ga okolina ismejava, prezire i odbacuje, što može biti realna situacija, puko ponavljanje pozitivnih fraza da ga okolina uvažava i prihvata vremenom kod njega produkuje sve mučnija osećanja da je sadržaj takvih tvrdnji oprečan njegovom doživljaju. Psihijatrijska praksa pokazuje da onaj ko je po prirodi sklon da veruje u dobro, makar to uverenje bilo lažno, taj i ne pati od depresije, anksioznosti, niskog samopoštovanja i manjka samopouzdanja, pa mu pozitivna sugestija nije ni potrebna. Na to kakva uverenja pojedinac gaji, osim inteligencije i sposobnosti da se objektivno sagledava realnost, utiče i razvijenost i aktivnost moždanih centara za odbranu od stresa, koje nisu podjednake kod svih ljudi. Stoga životni stavovi nisu puka posledica odluke i nije ih moguće naučiti putem priručnika, kao ni talenat za umetnost ili nauku.

 

http://www.akuzativ.com/teme/257-zloupotreba-psihologije-optimisti%C4%8Dki-fundamentalisti

[Аурор]

Тужно

А у питању је класична самообмана и празноверје...