Jump to content
  • александар живаљев

    Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

    Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.

     

    Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

    4666-300x127.jpg

    Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.

    Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.

    Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

    Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.

    Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.

    Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.

    Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.

    Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…

    Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.

    Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

    Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.

    Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.

     

     

     

    [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA

    [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Као прво ниси фер што ме критикујеш због наводне квантне физике која има везе са Зизјуласом. Зашто често тако измишљаш неке ствари? Јел волиш да примаш мисли како ти падну на памет?

    Постоје ствари у нашем постојању које није једноставно разумети. Управо те ствари Зизјулас није разумео. Не разумеш их ни ти засигурно. Не тражи да ти падну на памет одмах како би их знао.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 48 минута, Milan Nikolic рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Као прво ниси фер што ме критикујеш због наводне квантне физике која има везе са Зизјуласом. Зашто често тако измишљаш неке ствари? Јел волиш да примаш мисли како ти падну на памет?

    Постоје ствари у нашем постојању које није једноставно разумети. Управо те ствари Зизјулас није разумео. Не разумеш их ни ти засигурно. Не тражи да ти падну на памет одмах како би их знао.

    Ок Миланче, не замјери, све је ок што се мене тиче, ако нађеш за сходно ти одговори на онај други дио поруке, да претресемо то, (остала су два погрешна става) ако не претреси са неким другим, или живи тако, није то ништа страшно.:)

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече
    пре 4 часа, Ćiriličar рече

    Када је која природа била израженија то није наше да знамо нити можемо знати

    Генерално ниједна, мада у разним ситуацијама видимо и наизмјенично дјеловање, у праву си да је био сасвим дјете и прошао све, али никад није губио било који од својих божанских атрибутa, или свјест о своме божанству.

    Наравно, никад нисам ни говорио другачије. Све другачије је идење против Халкидона где је решен тај проблем. Е сад, нисам ја рекао да је он "губио свест" о томе да је и Бог/Син Божији...свест је увек постојала, друга је ствар како се та свест пројављивала. Све то се решава са 2 речи халкидонске - "нераздељиве" али и "несливене". Како је Он носио ту свест да је Син Божији: као беба од 2 дана која тражи мајчину сису; како као беба од годину која проходава; како као 3-годишњак; како као 10/12/13-годишњак када учи старце у Храму о Исајином прородштву; како идући ка Јордану пред крштење и како после Богојављења - то су нама непојмљиве ствари. Сигурно у свим овим моментима да су његове 2 природе имале различите пројаве када једна "доминира" (условно) више над другом. То јест када се једна природа више пројављује - а увек су и у све векове "нераздељиве (и несливене)".

    Исус није "глумио" да је дете - Исус је БИО (и) Дете! У пуном смислу те речи! Ту и јесте Тајна - да Онај кроз кога је све створено одједном бива - Дете, нејако и немоћно!

    "Решење" те Тајне је исто као да хлеб буде хлеб а истовремено буде Тело ГИХриста! Да вино буде вино а истовремено Крв ГИХриста!

    Тајне Св. Причешћа је огледао једне много веће Тајне Оваплоћења!

    Исус је БИО и Дете - а деца немају свет о оцу/Оцу исту када су стари 2 сата, 3 месеца или 30 година!

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Лука, 2. глава

    42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.

    43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

    44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.

    45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.

    46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

    47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.

    48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.

    49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?

    ------

    пре 22 минута, Ćiriličar рече

    Како је Он носио ту свест да је Син Божији: као беба од 2 дана која тражи мајчину сису; како као беба од годину која проходава; како као 3-годишњак; како као 10/12/13-годишњак када учи старце у Храму о Исајином прородштву; како идући ка Јордану пред крштење и како после Богојављења - то су нама непојмљиве ствари. Сигурно у свим овим моментима да су његове 2 природе имале различите пројаве када једна "доминира" (условно) више над другом. То јест када се једна природа више пројављује - а увек су и у све векове "нераздељиве (и несливене)".

    Дакле када је имао 12 година, како ЛУка сведочи, Он је јасно знао ко је. Тада се може говорити о "Милановој верзији" смирења.  И баш тај догађај и потврђује то што говорим, да је сходно Његовом узрастању од детета ка дечаку мењала се и Његова свест о Његовим природама и мисији. Тада је већ знао да Њему "треба бити у онме што је Оца" Његовог.

    Не видим шта је ту спорно.

    -----------

    Јован 2. глава

    1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

    2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

    3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.

    4. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.

    5. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините.

    -----------

    А овде је одрстао и тачно зна шта, када и како му је чинити. Ова 2 догађаја јасно показују да се ситација мења током одрастања - што је инормално.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    То питање се своди на то да ли је човечански ум Исуса Христа, већ од самога зачећа у утроби Марије, био свестан свих информација које поседује превечни Бог. Моје је мишљење да јесте био свестан, из простог разлога што логос твари којим се оваплоћује Логос Божији, повезује Ипостас Логоса са природом и вољом човечанском.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 29 минута, Milan Nikolic рече

    из простог разлога што логос твари којим се оваплоћује Логос Божији, повезује Ипостас Логоса са природом и вољом човечанском.

    А ја мислио да је Логоса са човјечанском природом повезала Марија Дјева, кад оно није:pop:, него како каже прост народ "Бог прво сам себи браду створио" него је и сам себи човјечански природу створио "оваплотивши се преко логоса твари".

    Да си рекао да богомладенац држи у постојању све стврорено (са Оцем и Духом) па и своју створену природу то је нешто друго. Али држати и оваплотити се никако није исто. 

    На даље изгледа блудиш да се благодатно, логосно, енергетски ипостас Логоса повезује са природом, што није случај него је само код оваплоћеног Логоса јединство суштина у Ипостаси, док је код нас створених по енергији благодатно, овде си Логоса свео на наш ниво.

    То да Бог као Бог мисли у информацијама, да уопште мисли и слично су беспотребни антропоморфизми.

    Хвала

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    То је као да си рекао да је однос ипостаси и суштине у Тројици опосредован благодаћу, или твој и мој однос са људском природом опосредован благодаћу, нема тога.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Не можемо рећи да Бог не мисли. Његове мисли се поистовећују некада са вољом, некад са идејама или плановима, некад са логосима. То је доста евидентно из учења светог Максима Исповедника.

    Опет ниси фер што ми учитаваш да Марија није повезала Логоса са нашом природом. Ја овде сада говорим о уноме што се дешавало у утроби Дјеве, ако је могуће да теологија о томе говори.

    Мислим да можемо о томе говорити управо помоћу Исповедникове науке о логосима. То је заиста тешко питање, које, на пример, Зизјулас није хтео ни да разматра сматрајући га преопасним.

    Али управо о томе морамо да разговарамо јер то питање даје решења за све актуелне изазове за Цркву, па и за савремено збивање са патријаршијом у Турској и њеним неделима.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    То је као да си рекао да је однос ипостаси и суштине у Тројици опосредован благодаћу, или твој и мој однос са људском природом опосредован благодаћу, нема тога.

     

    Не знам зашто отежаваш већ деликатну тему. Свакако да је однос суштине и ипостаси у Тројици увек прожет енергијама Божијим. Јако тешко се изражаваш а често нема никаквог смисла. Одговарање на непрестана таква питања убија животне обавезе и дужности, зато те молим да будеш пажљивији.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, Milan Nikolic рече

    Не знам зашто отежаваш већ деликатну тему. Свакако да је однос суштине и ипостаси у Тројици увек прожет енергијама Божијим. Јако тешко се изражаваш а често нема никаквог смисла. Одговарање на непрестана таква питања убија животне обавезе и дужности, зато те молим да будеш пажљивији.

    Двије поруке углавном о мојој маленкости, вез правог одговора на критике, али узми па прво размисли без завиривања у књиге, чиме је опосредован твој онднос са твојом природом?

    Увјек прожет не значи опсредован, али се полако помјераш.

    Да се не понављам, Логос се неоваплоћује логосима, него Духом и Маријом. Природа људска по оваплоћењу није ничим опсредована Христу, нсрулито не благодаћу, обје енергије су Његове, енергије природа.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Да ли је Воља Божија питање и унутартројичних односа или је Воља исто што и Благодат и има везе једино са односом Бога према творевини?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 28 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    чиме је опосредован твој однос са твојом природом?

    Не разумем најбоље твоје питање, али знам да наша природа јесте непосредно са нама, то јест ми смо оно што је наша природа. Није нормално питати какав имамо однос са својом природом.

     

    пре 33 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Да се не понављам, Логос се неоваплоћује логосима, него Духом и Маријом. Природа људска по оваплоћењу није ничим опосредована Христу, наручито не благодаћу, обје енергије су Његове, енергије природа.

    Дакле, овде говоримо о детаљима христологије, а јасно је да од Светога Духа и Марија долази Христос. Оваплоћење може бити разматрано, ако и смемо тако рећи, на нивоу логоса твари. 

    Логос Божији и логос твари у Оваплоћењу представљају ипостасно сједињење Бога са нашом природом. Мораш узети у обзир да је сваки од логоса Божијих, то јест сваки од логоса твари и логоса бића, непоновљив и јединствен. Тај логос твари који је у улози Оваплоћења Логоса, који чини Његову створену природу, човечанску природу, је носилац Ипостаси Христове. Христос је у две природе, кажу свети оци, дакле Ипостас Логоса испуњава нашу природу самим Својим логосом твари. Зато је и сједињење потпуно. Природа човекова коју је узео на Себе Логос, носи Ипостас Логоса Божијег. Ту нема опосредовања како кажеш, јер реч је о логосу Божијем који је садржај Ипостаси Логоса превечно. Он је тај у нашој природи, Који је и Бог и Творац природе управо Својим логосом, јединствен са нашом природом Логос Божији. Други сми ми, јер смо ми други логоси твари од којих је свака наша појединачна природа, када свако од нас носи слободу и одговорност у односу са Богом. Али Христос је тај коме треба да се молимо и коме треба препустити да нас води, наш Пут и Спасење. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ćiriličar рече

    Лука, 2. глава

    42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.

    43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

    44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.

    45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.

    46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

    47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.

    48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.

    49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?

    ------

    Дакле када је имао 12 година, како ЛУка сведочи, Он је јасно знао ко је. Тада се може говорити о "Милановој верзији" смирења.  И баш тај догађај и потврђује то што говорим, да је сходно Његовом узрастању од детета ка дечаку мењала се и Његова свест о Његовим природама и мисији. Тада је већ знао да Њему "треба бити у онме што је Оца" Његовог.

    Не видим шта је ту спорно.

    -----------

    Јован 2. глава

    1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

    2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

    3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.

    4. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.

    5. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините.

    -----------

    А овде је одрстао и тачно зна шта, када и како му је чинити. Ова 2 догађаја јасно показују да се ситација мења током одрастања - што је инормално.

     

    Већ смо негде имали ову тему чини ми се на оној легенд теми Преегзистенција Исуса Христа негде одприлике на почетку теме, колико се сећам ствари стоје да је Исус узрастањем од бебе преко дечака и младића до одрасле особе тако исто и временски и телесно узрастао у познању своје мисије и самог Себе као Месије и Сина Божијег и Бога, мислим оно наравно да је Исус могао од самог рођења на разне начине да пројави своју Божанску природу и биће али није у томе била главна поента није Исус био у причи Буде и његовог детињства другачији је Божији домострој спасења који је установљен од стране нашег Бога и св.Тројице. То Исусово одрастање без да није знао и познавао самог Себе као Бога и Месије колико се сећам то се у богословљу објашњава термином и појмом испражњења Божијег или кенозе када Бог своју Божанску природу и моћ и премудрост у својој личности Исуса Христа држи сакривену од света и људи док не дође време и доба када Он треба да започне своју Божанску мисију и проповед и покаже своју Божанску природу и моћ свету и људима.

    И ово горе си добро приметио Ћирилко да постоје ове две ситуације јер у првој Исус као 12 г. дечак зна да треба да буде у ономе што је Оца његовог док као одрастао човек зна и о Себи да треба да дође Његов час, могао је да зна и са 12.г. да ће бити Његов час али ето ипак је Исус као Бог прихватио и нашу човечанску природу и наше узрастање и телесно и умно и душевно и Сам је такође растао у знању и познању себе као Богочовека и циља свог живота и мисије.

    Јер после 49. стиха у Лука о дечаку Исусу стоји :

    52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

    Треба видети и шта светитељи пишу о овоме, колико се сећам многи пишу да је растао у знању и познању по својој човечанској природи и да није као беба и дете имао знање о својој Божанској природи и бићу. Ако се у ствари испостави да је другачије онда то морамо прихватити по вери.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic Комлокован ми је говор јер полазим са твојих промашених позиција, али уствари најлакше ти је да схватиш овако, однос личности и (људске) природе код нас и код Господа је исти, не разликујемо се у томе.

    Дакле ако је однос твоје природе са твојом личношћу опосредован благодаћу, логосима, ти нам онда то покажи, или приврди неки извор за своје тврдње, откуд ти то, д

    а ли је твоје сагледање, мнење, или темељиш на Оцима.

    Унутар Тројични односи су по суштини исхођење, рађање, монархија, а воља је једна као и енергија, и једно и друго стога има више везе са природом него са Ипостасима.

    Према нама се разликују, нпр, воља је Божија да се сви спасу, али испуњење је енергија, они који су облагодаћени.

    Некад се та разлика не мора правит некад мора, као што си видио горе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 19 минута, Milan Nikolic рече

    Није нормално питати какав имамо однос са својом природом

    Није док се не појави неко ко устврди да је Логосова људска природа оваплоћена логосима, онда је долично.

    А устври јесте увјек, у Западној метафизици  је спасење - причршће прелазак са појединачне на општи природу ипостасирану у Христу.

    Колико је тек онда ненормало, гонорити односу природа у Христу, или у нествореној Тројици, ти си за све то стручњак, али ти је ненормално и претешко оно што је лако и непостедно показиво, сви видимо свој однос са својом природом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...