Inženjer Djatlov

@Agnostik
Свакако да ће у Цркви бити блуда, то је неизбежно и по Откровењу. Зато би још пажљивије требало да разматрамо зашто до тога долази, зашто је баш око секса највећи удар од нечастивога. Треба се борити, до краја и устајати кад год да паднемо, без предаје и одустајања.

Ti si teska budala ja nisam gej, volim provereno telesno samo zene i nisam ni trunku bi ili homo. A jedino sto bi manje voleo da vidim nego homoseks je seks za decom. 
 
Mene interesuje istina, ali da ide mi na zivce da homici (Seraphim Rose naprimer) pricaju bracnicima sta da rade i ne, a sami imaju problem za sopstvenom seksualnost. Nek rade sta hoce. Ali da ne sole ljudima pamet.

@Inženjer Djatlov
Има смисла. Чувај се и чуваће те Бог.

@Milan Nikolic Али хоћеш или нећеш је смештено између ,,хоћу једно" и ,,хоћу више". Ако одаберем једно као избор од многих, сам сам бирао и Бог нема везе са тим, ако одаберем многе ствари, преда мном је бесконачност и никад не могу да се задовољим, а ако сам послушан и кажем ,,бирам да не бирам", или бирам небирање, или надбирање, или ништа, или апсолутно, онда ми Бог помаже.
Нека буде што бити не може.

@Milan Nikolic Ако не могу да бирам апсолутно, не могу да бирам Бога, а бирати Бога није тек један избор од многих, већ одбијање да се бира између бескрајног мноштва подједнако бесмислених могућности, тј. бирање јединог једног које знамо, а то је ништа. Илити ,,прво иштите Царство Небеско, а остало ће вам се придодати", што значи да то остало неће бити бирано, већ спонтано пронађено.

Проблем са овим постом је што садржи много подразумеваних концепција које су међисобно у колизији.
То да нема разлике између природе енергија у створеном би био доказ по@Bokisd  тумачењу псалма да небеса казују славу Божију у прилог учењу КЦ да је у Богу природа енергија.
Међитим ствар је у методу, јер научним сагледавањем небеса неће  показати славу Божију, него биг бен и црну рупу, али псаламским, молитвеним испитивањем твари, твар ће прије или касније попустити славу божију, логосе.
Микро или макро то нема везе, неко се сушто уздиже неко пропада, у свом пропадању може досећи ужасне димензије или у своме успињању може се сажети то нема везе.
Да би се те разне области довеле у кореспондецију треба их ваљано повезати, што је некад немогуће, због различитих конфесионалних и филозофских концепција.

@Milan Nikolic Можете ли да изнесете у потпуности ваше учење о логосима? Зашто је тачно толико битно, зашто је тачно опасно и тако даље...

Да се рјешити та кондрадикција, мислим сада је непристојно тражити Логоса ван природе.
Сотона на све начине напада на Оваплоћење, чак ће на крају покушати да обмане да се  оваплотио, што је немогуће, али многи ће насјести, јер Сотона може да манипулише створеним логосима, и техничком свјету поготово.

Не него и прије и без оваплоћења Бог се јављао људима, благодаћу, није искључено да су многи пагански култови, настали кроз аутентична откровења, нпр Бог се јави (благодат се јави) у купини и онда се обожава купина као да је она божанство, а не успомена на то јављање.
То када се Логос јавља у твари, не као феномен, него трајно узима природу је радикално промјенило ствар.
Јасно ми је да овде циљаш на моју раније изречену концепцију да се до благодати може само путем природе кроз овсплоћеног Христа и да сам сад са страозавјетним јављањима у кондрадикцији, али нек стоји тако.

Мислим нестворено, али да им није ваљало тумачење створеног.
Нити су прихватали унижење Логоса да уђе у твар, јер твар је била грјех, што си тварнији то си грешнији.
Али мислим да су имали откровење, као многи људи старине.
Мислим да је платонова идеја аналогна отачким логосима и да се не може сврстати у западну метафизику, мада јој  Хајдегер види почетак код Платона, ближи сам мишљењима да је то доста касније, по расколу, јасно од Декарта.
Има код  Видовића гдје показује да Аристотел већ не схвата платонове идеје него их тумачи метафизички као категорије (ума).
Кантове идеје су створене, као и Хегелов апсолутни дух, све су то категорије ума.

@Hadzi Vladimir Petrovic Шта су Платон и Плотин гледали, створено или нестворено?

@Hadzi Vladimir Petrovic Жалио се једном мој парох како му по селима траже да им освештава фрезе и косачице, он каже не може. Ја рекох, а како кола могу да се освештавају, он мени то је друго, кола су у требнику 100 година. 
Исто има молитва за усеве, а за животиње нисам чуо да неко благосиља, тако да ми тај подељен однос према творевини није јасан.

@Hadzi Vladimir Petrovic Да, али и благодатна медицина би користила знања из хемије, анатомије... Старац Порфирије је на питање доктора зашто често његови сапутници монаси одбијају медицину, рекао да је то због гордости. Он сам је имао разне операције. Јосиф Исихаста је чини ми се, нека ме исправи неко ако грешим, имао ситуацију да је одбио лечење па је на крају пристао и рекао нешто типа ,,остарех у пустињи, а овде сам омануо". 
Да ли васкрсење тела значи да ћемо имати дословно сваки орган на свом месту, невезано за пенис, или би тело остало тело и ако би сва материја била сачувана, али делимично другачије распоређена? Да ли је Христос након Васкрсења показао ученицима оно што ће они видети и након смрти, или је због тога што су они били са ове стране смрти васкрсло тело било приказано онако и онолико колико су они могли да приме? Тј. да ли се васкрсло тело пројавило у пуноћи онда када је апостол Тома ставио руке Христу у ребра, или онда када се вазнео на небеса, а ученици више нису видели ништа?

Не бих се овде кладио ни на шта, више размишљам на глас него што сам сигуран. Јако је подмукла тема, ваљда је зато и изабрана.
@Hadzi Vladimir Petrovic Да не тражим сад раније поруке, али да кажем нешто на тему преклапања дисциплина. Мислим да просто констатовање одвојености области само држи воду док мајстори оду, хришћани ће морати да дају одговор и на пољу физике и биологије и филозофије, не зато што им то треба за спасење, већ зато што нам треба ако хоћемо да живимо у хришћанском свету, ако хоћемо маргину и спасење као у првим вековима, онда можемо и да ћутимо.
И светац и научник који би гледали под микроскопом видели би ћелију, само је разлика у томе што би један у њој видео славу Божију, а други можда чак и само зло. Дакле, није до дисциплине по себи, нити можемо бежати у неки теолошки аутизам, већ су данас неопходни људи који знају да жонглирају са бар 3-4 лоптице. Не нужно на истом ступњу компетенције, већ како тако. Пример је наш Тесла, без обзира на потенцијалне промашаје, он је научник чија је епистемологија била мистичка, или уметничка, Јунг је обрнуто прво уметник, па научник. А опет обојица су морали и некаквим теолошким ставовима да кулминирају, јер човек који се пита мора до краја да иде, а на крају је Бог. Наравно, ово је сувише тежак задатак јер је скоро немогуће бити у току свиме, али требало би бити у току са неким клицама свега.
Умна муда као врлина храбрости нису спорна, али пенис има мало другачију симболику, а умна вагина има неврлинску симболику, тако да нам прича о томе неће помоћи у овој проблематици.

@Hadzi Vladimir Petrovic Морате да се састанете, па да разрешите је л' ум има пол 

Џендер идеологија хоће да изврши разоваплоћење човека, да му одузме природна својства пола, а исти да подведе под пуко перверзно осећање, где би разна унутрашња превирања могла да се тумаче као сукоб душевног пола и телесног пола који се онда разрешава или инвазијом душевног на телесно (психотерапија) или телесног на душевно (хирургија). 
Даље, иста идеологија пропагира флуидност пола и релативизацију тога шта је заправо пол (прича о 70 полова), тако да се поставља питање шта од чега и ка чему ,,тече" кад ионако нема чврстих форми. Флуидност им је потребна да би боривши се против традиционалних полних схватања, пол свели на друштвено условљену категорију, а друштво на заједницу засновану на структурама моћи, из чега следи да нема природе, већ како се наметне тако ће бити, а оно што се намеће је потпуна вредносна једнакост свега (нпр. исто је оженити се кучетом или женом јер се о укусима не расправља). 
Са друге стране, на нивоу биологије прихватају се статичне категорије које детерминишу пол, али оне су у сукобу, тј. могуће је да сам по мозгу жена, а по остатку тела мушкарац. 
И ту су упали у противречност, јер ако је пол флуидан, друштвено условљен, а у различитостима нема поделе на различитости у добру и перверзије, већ су све различитости добре, а истовремено је могућ сукоб ума са телом заснован на разлици по полу, шта је онда уопште пол, бескрајно наслађивање у промени по себи где се свака види као оригиналност и лепота различитости, или пројава рата између два неусклађена дела на чијем крају нас чека неко жељено полно јединство, не може оба?
Из ове противречности може се изаћи само ако се за једини критеријум природне нормалности прогласи пуко осећање пријатности, до кога треба доћи било којом техничком процедуром или склопом уверења (њу ејџ филозофија), а с обзиром да страсно уживање са собом увек вуче и страсну тескобу, циљ остаје трајно недодирнут, па се мора приступити покушају другачијег остварења жељеног.
Ако не могу да избегну тескобу, представиће своју муку за врсту херојства зарад нечег ,,узвишеног", а то узвишено је полна транзиција (пародија на праву транзицију из овог света у Царство Небеско), када тамо стигну после разних процедура (пародија на покајање и обожење), постаће надљуди и мученици (пародија светитељства), тако да ће своју муку претворити у идолску славу која ће им дати једну другу врсту првобитно жељене пријатности (пародија благодати). Међутим, и та слава изазива муку, јер не могу их сви баш увек славити на начин који би желели, а и да могу били би досадни јер понављају стално исто и баш оно што први желе, остаје им да презру и заједницу и њену славу и вољно оду у потпуну самоћу (пародија пустињаштва).
Даље, битно питање на које треба одговорити је да ли је као једноставан и невидљив ум полан или бесполан? Ум нико није видео или додирнуо чулима, али постоји и има чула, знам да се говори о умном виду, читао сам код Плотина да је темељ чулног тона духовни тон, али да ли су темељ чулног пениса и вагине умни пенис и вагина, или они просто немају умност? Читао сам неког грчког духовника како говори да је фантазија феномен од после пада и да је Христос није имао (да ли ће онда она бити спашена?), већ само ум и тело, а невоља са сексуалношћу је што је она дубоко увезана са том међуоблашћу званом фантазија, иако је добра по себи, ми не знамо шта је она по себи када јој одузмемо тај моменат фантазије. Живимо у време где се ратује на пољу међуобласти, тако да ће одговор на ове проблеме бити одговор на питање шта је здрава и чиста фантазија.
Даље, мора се испитати на који је начин наше општење са другим људима полно, онда када није сексуално. Постоји полност као активни принцип, где мушкарац жели да оплоди жену, и полност као неактивирана потенција, тамо где је мушкарац у сусрету са другим мушкарцима.
У првом случају, мушкарац учи жену покрету, дајући јој свој активни принцип, а жена њему даје своју статику, спајање их учи шта је облик. У другом случају, мушкарац у сусрету са другим мушкарцем све што енергетски даје или прима у њему се јавља као његово сопствено, јер није могуће да некоме ко већ има мушкост, она буде перципирана као нешто друго од њега, зато хомосексуалност није могућа, јер подразумева тражење нечега што већ имаш. Зато се мушкарац од жене учи једносушности са другим, а од других мушкараца једносушности са самим собом. Схватају се две врсте поистовећења, где су почетак и крај енергетског круга у нама самима (тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом), и оно где је почетак у нама, усмерен на другу, тј. жену, са крајем на трећем, а то је дете.
Џендер идеологија ово помућује, па самим тим дозвољава обе врсте поистовећења у односу према оба пола, што доводи до сливене једносушности или неједносушне различитости, како у самом појединцу, тако и у међуљудским односима, а све то одвајањем слободе од сврхе слободе која је увек редукција у односу на све могућности.

Главни проблем у целој овој ситуацији је то што људи из Цркве не успевају да дају довољно добре одговоре на питања која свет намеће, па тако будемо у неком међустању, примећујемо да нешто не штима, али не знамо одговор, а то незнање ствара нелагоду и губитак храбрости. 

У задњих стотинак година свет се толико променио, да ми више скоро ни не успевамо да видимо колико су многи данас ,,фундаментални" елементи нашег постојања заправо само до јуче непознате ствари. Нпр. патријархалне породице где је хијерархија била неупитна, свега пар генерација пре нас биле су уобичајена појава. Данас, и људи из Цркве су полуфеминисти и пристају на идеолошка тумачења где је некад ето ,,жена била потлачена и онда дођосмо ми левичари и ослободисмо је канџи патријархата, па ћемо сад да ослобађамо и педере, и јазавце, и кишне глисте...". Та прича је прошла јер су успели да подвале како је ту ствар пре свега о способностима, без умећа стицања врлине, па ето жени је некад у патријархату било забрањено да буде лекар, а данас знамо да може да буде добар лекар.

Готово сва занимања на овом свету, на неком просечном нивоу, може да обавља сваки просечно бистар човек, тако да у одсуству једног, могу тројица на истом послу да га замене. И тако дођосмо до тога да је сваки човек замењив, јер је поистовећен са својим способностима (прича о вештачкој интелигенцији).
Човек је на правој животној позицији само када је његова незамењивост као личности поистовећена са његовим незамењивим радом. Рад Николе Тесле је незамењив, али рад хиљада коректних стручњака који немају црту аутентичног талента, увек може хиљаду других да замени. Ипак, пошто се на послу не ради само о послу него и о друштвеном статусу, месту узора, дисциплини, те послове су често узимали мушкарци. За већину људи, у овом случају жена, већи је домет је да се размноже, и у томе ће наћи то по чему су апсолутно незамењиви, јер нико други не може да буде родитељ твом детету, наравно и посао је ту колико се може. А историја нам је ипак показала, колико год то некоме увредљиво звучало, а нема разлога, да су дарове фундаменталних доприноса науци, уметности, филозофији и теологији, у већем броју имали мушкарци. Тумачим то чињеницом да је женама дато да већи део животне енергије од мушкараца, по природи ствари, морају да посвете деци. 

Даље, апостол Павле и његов говор о односима полова, постаде јако непопуларан, хришћани се извињавају због Павла. ,,Знате није он то тако мислио, то не значи то..." Па наравно да не значи, нико није ни мислио да значи малтретирање и обезвређивање, али пошто су легли на наратив о злом патријархату, имају потребу да се извињавају. 

Женама је одузета женственост, и просвећена телесност, мушкарцима предводничка, главешинска улога, па је резултат свеопшта криза брака, секса, појава жена са испупчењем у пределу удубљења, кастрираних мушкараца, правог насиља, лажних пријава насиља... У Цркви се то манифестује споном жене и духовника где она добијајући савете од више инстанце има кредит да свом мужу буде глава јер ,,рекао је духовник", исто се дешава на нивоу државе, јер центар поверења је изван породице, ,,свака породица је потенцијални извор насиља, али зато је ту држава да уређује унутрашње односе." Отуда су и једним делом проблеми са еросом код црквених људи, јер се жене егоистично, а мушкарци мазохистички поистовећују са духовницима. Због тога је Апостол Павле рекао оно да жена пита мужа.

И да поентирам са патријархом, свака му част за ову конкретну ситуацију, нека говори стално тако, пренемагање око ,,пристојности" је смешно, али бих волео да се дубље говори о узроцима ове проблематике. Нисам се сложио када је узроке насиља свео на насилне мушкарце (јер то раде феминисти), иако у тим конкретним случајевима они јесу узрок, али много дубљи узроци леже иза тога, у томе како дођосмо до те ситуације да су односи између полова толико нарушени, а чини ми се да то доста везе има са феминизмом.

Треба још једна ствар да се спомене. Различите врсте осакаћености, на којима се и гради ова прича. Рецимо, дечак се роди без гениталија, или их изгуби у саобраћајној несрећи, да ли је он мушко? Јесте мушко, али зашто? Баш зато што је оно што нема конкретно пенис, а не било шта, вагина или тротинет. А жена којој би био прикачен пенис не би била мушкарац, иако она има полни орган, а он не. Тако да и одсуство мора да се тумачи не као празнина у којој може било шта да стоји, већ као одсуство конкретне ствари, као присуство на одсутан начин.

@Hadzi Vladimir Petrovic Све то потенцијално може на добро да се искористи,  што не значи хоће, и врло вероватно неће, али мислим да нека рампа где би то било принципијелно немогуће, не постоји. 
Питање о вечном лечењу сам себи постављао раније, да би то могло да буде крајње сатанско искушење, бирање између вечности у овом свету или смрти. Али ипак мислим да је то немогућ сценарио, јер Бог је творац материјалног света, тако да само може да се ради о неком умереном проширењу животног века, можда и вишеструком, али коначном. Ипак, крајњег пакла нема на овом свету, мора да се умре, јер би бесконачност пакла (а то вечито лечење би било пакао) на овом свету подразумевала да је створени свет зао.
Човек који би покушао да вечно живи на овом свету без да умре, на крају би морао да изврши самоубиство по сили закона.

Не бих се овде кладио ни на шта, више размишљам на глас него што сам сигуран. Јако је подмукла тема, ваљда је зато и изабрана.
@Hadzi Vladimir Petrovic Да не тражим сад раније поруке, али да кажем нешто на тему преклапања дисциплина. Мислим да просто констатовање одвојености области само држи воду док мајстори оду, хришћани ће морати да дају одговор и на пољу физике и биологије и филозофије, не зато што им то треба за спасење, већ зато што нам треба ако хоћемо да живимо у хришћанском свету, ако хоћемо маргину и спасење као у првим вековима, онда можемо и да ћутимо.
И светац и научник који би гледали под микроскопом видели би ћелију, само је разлика у томе што би један у њој видео славу Божију, а други можда чак и само зло. Дакле, није до дисциплине по себи, нити можемо бежати у неки теолошки аутизам, већ су данас неопходни људи који знају да жонглирају са бар 3-4 лоптице. Не нужно на истом ступњу компетенције, већ како тако. Пример је наш Тесла, без обзира на потенцијалне промашаје, он је научник чија је епистемологија била мистичка, или уметничка, Јунг је обрнуто прво уметник, па научник. А опет обојица су морали и некаквим теолошким ставовима да кулминирају, јер човек који се пита мора до краја да иде, а на крају је Бог. Наравно, ово је сувише тежак задатак јер је скоро немогуће бити у току свиме, али требало би бити у току са неким клицама свега.
Умна муда као врлина храбрости нису спорна, али пенис има мало другачију симболику, а умна вагина има неврлинску симболику, тако да нам прича о томе неће помоћи у овој проблематици.

Џендер идеологија хоће да изврши разоваплоћење човека, да му одузме природна својства пола, а исти да подведе под пуко перверзно осећање, где би разна унутрашња превирања могла да се тумаче као сукоб душевног пола и телесног пола који се онда разрешава или инвазијом душевног на телесно (психотерапија) или телесног на душевно (хирургија). 
Даље, иста идеологија пропагира флуидност пола и релативизацију тога шта је заправо пол (прича о 70 полова), тако да се поставља питање шта од чега и ка чему ,,тече" кад ионако нема чврстих форми. Флуидност им је потребна да би боривши се против традиционалних полних схватања, пол свели на друштвено условљену категорију, а друштво на заједницу засновану на структурама моћи, из чега следи да нема природе, већ како се наметне тако ће бити, а оно што се намеће је потпуна вредносна једнакост свега (нпр. исто је оженити се кучетом или женом јер се о укусима не расправља). 
Са друге стране, на нивоу биологије прихватају се статичне категорије које детерминишу пол, али оне су у сукобу, тј. могуће је да сам по мозгу жена, а по остатку тела мушкарац. 
И ту су упали у противречност, јер ако је пол флуидан, друштвено условљен, а у различитостима нема поделе на различитости у добру и перверзије, већ су све различитости добре, а истовремено је могућ сукоб ума са телом заснован на разлици по полу, шта је онда уопште пол, бескрајно наслађивање у промени по себи где се свака види као оригиналност и лепота различитости, или пројава рата између два неусклађена дела на чијем крају нас чека неко жељено полно јединство, не може оба?
Из ове противречности може се изаћи само ако се за једини критеријум природне нормалности прогласи пуко осећање пријатности, до кога треба доћи било којом техничком процедуром или склопом уверења (њу ејџ филозофија), а с обзиром да страсно уживање са собом увек вуче и страсну тескобу, циљ остаје трајно недодирнут, па се мора приступити покушају другачијег остварења жељеног.
Ако не могу да избегну тескобу, представиће своју муку за врсту херојства зарад нечег ,,узвишеног", а то узвишено је полна транзиција (пародија на праву транзицију из овог света у Царство Небеско), када тамо стигну после разних процедура (пародија на покајање и обожење), постаће надљуди и мученици (пародија светитељства), тако да ће своју муку претворити у идолску славу која ће им дати једну другу врсту првобитно жељене пријатности (пародија благодати). Међутим, и та слава изазива муку, јер не могу их сви баш увек славити на начин који би желели, а и да могу били би досадни јер понављају стално исто и баш оно што први желе, остаје им да презру и заједницу и њену славу и вољно оду у потпуну самоћу (пародија пустињаштва).
Даље, битно питање на које треба одговорити је да ли је као једноставан и невидљив ум полан или бесполан? Ум нико није видео или додирнуо чулима, али постоји и има чула, знам да се говори о умном виду, читао сам код Плотина да је темељ чулног тона духовни тон, али да ли су темељ чулног пениса и вагине умни пенис и вагина, или они просто немају умност? Читао сам неког грчког духовника како говори да је фантазија феномен од после пада и да је Христос није имао (да ли ће онда она бити спашена?), већ само ум и тело, а невоља са сексуалношћу је што је она дубоко увезана са том међуоблашћу званом фантазија, иако је добра по себи, ми не знамо шта је она по себи када јој одузмемо тај моменат фантазије. Живимо у време где се ратује на пољу међуобласти, тако да ће одговор на ове проблеме бити одговор на питање шта је здрава и чиста фантазија.
Даље, мора се испитати на који је начин наше општење са другим људима полно, онда када није сексуално. Постоји полност као активни принцип, где мушкарац жели да оплоди жену, и полност као неактивирана потенција, тамо где је мушкарац у сусрету са другим мушкарцима.
У првом случају, мушкарац учи жену покрету, дајући јој свој активни принцип, а жена њему даје своју статику, спајање их учи шта је облик. У другом случају, мушкарац у сусрету са другим мушкарцем све што енергетски даје или прима у њему се јавља као његово сопствено, јер није могуће да некоме ко већ има мушкост, она буде перципирана као нешто друго од њега, зато хомосексуалност није могућа, јер подразумева тражење нечега што већ имаш. Зато се мушкарац од жене учи једносушности са другим, а од других мушкараца једносушности са самим собом. Схватају се две врсте поистовећења, где су почетак и крај енергетског круга у нама самима (тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом), и оно где је почетак у нама, усмерен на другу, тј. жену, са крајем на трећем, а то је дете.
Џендер идеологија ово помућује, па самим тим дозвољава обе врсте поистовећења у односу према оба пола, што доводи до сливене једносушности или неједносушне различитости, како у самом појединцу, тако и у међуљудским односима, а све то одвајањем слободе од сврхе слободе која је увек редукција у односу на све могућности.

Мени се овај @Milan Nikolic  јавља приватно и намеће свој ауторитет. 

Нека га неко опомене, не желим да сам насамо са андроидом будућега вјека, јер може да се јави предокус.

1.Ако је Христос носилац цјелокуоног Адама  у Оваплоћењу (укупне људске природе) на начин како то инерпретира Запад и његова метафизика, онда у Оваплоћењу Христос у себи икорпорира и мушко и женско!  Спасење је учествовање у општој природи која је возглављена у Христу, нема потребе за епиклезом...
Овакво улење је погоднихе за џендер теологију јер наводно свако може да пронаће свој пол у Христу.
2. Ако је Христос носилац цјелокуоне људске природе како то учи Црква, у смислу да је потпун човјек на начин на који је свако од нас потпун човјек, има људску природу, независно да ли је мужшо или женско.
Али нико од нас па ни Христос није носилац људске природе у смислу скуп свих људи - човјечанство, него  нпр100000000 дио те групе наводне цјелоукупне "природе".
Онда је Христос мушко и није ни на један начин женско, као што ни Мати Његова није ни на који начин мушко...
Оно што је чинио Адам је нужно утицало на сваку појединачну природу, рађањем и насљеђивање првородног грјеха.
Оно што чини Христос нема нужан утицај на сваку појединачну природу, него кроз добровољно учлањење у нову твар у којој нема гријеха и смрт.
Учлањењем Црква као многоипостасно Тијело Христово инкорпорира у себи и мужко и женско...
Никаква увреда није за жене што Исус Христос није женско, нити за мушкарце што они нису дали Богу природу, и што Мајка Божија није мушко. 
Напротив и једно и друго је хула и ружење природе, захтјев за полном инверзијом перверзно постављен као равноправност, као да захтјев за равноправност значи бити онај други.
То је као да сунце каже мјесецу зашто ја нисам ти, сунце има своју службу, мјесец, своју, захтјев за инверзијом је сатански, дај ја будем Бог, или зашто ја нисам анђео или птица или риба...
Зато не треба бјежати од истицања пола Христовог, нема у Хросту мужко и женско, али је Христос мушко, Бог је постао мушко, и то нису измислили или захтјевали мушкарци него је то извела Жена, која превазилази херувиме и серафиме, а од људи је највећи тек Јован, испод херувима и серафима.
Тако да равноправност не значи инверзност, Бог се унизио до смрти да бисмо ми постали браћа његова, али не обрнуто. Равноправност није инверзија служби.
Мислим да не треба да се стидимо тога што је Бог мушко и Јевреј.
Неки ће у томе видјети завјеру мушкараца и Јевреја, али то је само комплекс, цјеђење комарца...

@Hadzi Vladimir Petrovic Мислим да је то исто, ако има поистовећења. Гледати и бити гледан крећу се паралелно, а не супротно. Бог је послужио нама, ми треба да послужимо Њему, тако што ћемо да се окористимо о Његову службу, а Он ће нашу службу да искористи за добро других. Ово се може схватити и нарцистички, па је зато као Роршахове мрље.
@Milan Nikolic Још радим на томе, тек сам на почетку, али и кад завршим, генерално тешко је доћи до људи који ће то да изведу, јер се ради о симфонијском оркестру. Много потенцијално добре музике чучи по фиокама.

Питагорејци су монашки ред, причсчсли смо више пута о сакралној математици и аутентичном читању Евкидових аксиома које нам је сачувао и пренио покијни Пеђа Исус, о православној и католичкој геометрији, овде у Тузли  сам држао предавања увод у 3дмах па сам то спаковао као разлику између виртуелног и стварног и држи се добро. Муслиманима лежи.
Ово са Ћирком је нововјековни контекст, картезијанска геометрија на 3 осе, као што многи не знају да постоје другачије засноване геометрије, тако ускоре неће ни знати за другi интелигеницију осим вјештачке, јер и три осе све описују, чему неке друге геометрије. Zavladaće takav način mišljenja, Tehnostan, tehnokratski totaliarizam, a svaka je ontologija totalitarizam.
Сад што у 3д свјету је немогућа икона и Бог нема везе, могућа је цнц машина....
Nešto kao uvod u geometriju svera
Ima nekoliko predavanja.