Са друге стране, језик којим се свакодневно служимо у доброј мери одражава конструкте у нашој глави. Лав Виготски је својевремено рекао да је језик оруђе мишљења. Наше мисли, вербализоване, морају бити уобличене језиком који користимо да их искажемо.
Тако имамо ситуацију у којој имамо добру намеру (или макар социјалну норму) и некоме желимо да упутимо утешну реч, али оно што говоримо су конструкти, фразе и реченице које не преиспитујемо превише, већ их у овим ситуацијама испаљујемо као на аутопилоту. Важно нам је да имамо те припремљене реченице, пошто су ситуације у којима их изговарамо неретко стресне и непријатне. Тако нам изговорена реченица може послужити као уточиште од неудобне тишине, али остаје чињеница да том реченицом ништа није речено. Штавише, могуће је направити и извесну штету.
Зато је овај текст баш о томе – о таквим реченицама, које олако изговарамо, а које немају значење које бисмо ми волели да имају, посебно не у ситуацијама кад је некоме потребно помоћи или утешити га/је.
Поред самих реченица, бавићемо се мало и њиховом анализом, али и конструктивнијим алтернативама.
-
By JESSY
By JESSY •
Ствари које би требало да престанемо да говоримо једни другимаНеретко ми се деси да, у пролазу или у разговору са људима, чујем како једни другима казују ствари које би требало да имају утешну улогу. У таквим ситуацијама обично је лако препознати добру намеру, а кад сте психолог – и погрешне начине да се упути утешна реч.
- александар живаљев је реаговао/ла на ово
-
1
Повратне информације корисника
-
Тренутно на сајту 0 чланова, 0 Скривених, 804 Госта (Погледај целу листу)
- There are no registered users currently online
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах