Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш

      210184184_614100693082260_4137650862237934145_n.jpg

    Не мораш сине, не мораш.

    Рекоше ми оче да морам постити седам дана на води па да се причестим?

    Не мораш сине, не мораш. Ти не једи живе џигерице своме ближњем а за вештачки, измишљени и обавезни пост од седам дана на води, не хај ми мало. Нити га је наш Господ Исус Христос икада поменуо као услов за Свето Причешће нити било који општеприхваћени канон Свете Цркве говори о томе. Зато са љубављу, страхом Божијим и вером приступи Светој Чаши, и пости кад се пости, а мрси кад се мрси. Ни мање ни више од тога. Зато сине, никада не цеди комарце јер Бог није у било каквој неумерености већ једино у смирењу и љубави.

    Рекоше ми оче да морам да се исповедим код свештеника пред свако Свето Причешће јер ако се не исповедим оно ће ме спалити и биће ми на погибао душе.

    Не мораш, сине, не мораш. Суштину своје пажње обрати пре свега на то да ли се искрено желиш мењати на боље, да ли прашташ ближњима и да ли се заиста кајеш за своје грехе. Зато сине, не обраћај пажњу на вештачке рампе, самонаметнуте ровове и бесмислене препреке до Свете Чаше. Уосталом, није ли и Света Марија Египатска без исповести и после 17 година тешких грехова пришла Светом Причешћу? Пришла је без исповести али са огњеним покајањем у срцу и жељом да се мења. И да ли је сине Бог њу за то спалио? Наравно, није, већ је кроз Свето Причешће даривао одлучношћу за подвигом, дубоким смирењем, великим даровима Духа Светога и на крају и самом светошћу.

    Кажу ми оче, мораш да прочиташ толико и толико канона и молитви да би се причестио.

    Не мораш сине, не мораш. Потребно је само да загрејеш срце са било којом смиреном молитвом и потом се причести сваки пут без икаквог двоумљења. Са пуном вером. Да је Света Марија Египатска тражила да испуни све каноне и сва правила не би се на Јордану никада причестила. А и сам Исус каже ... Ја сам Господар и суботе, тј. свих правила. Јер нису људи ради суботе (правила), већ су суботе (правила) ради човека.

    Кажу ми оче, није Свето Причешће супа па да се узима на свакој Светој Литургији. Мораш да правиш паузе.

    Не мораш сине, не мораш. Причести се на свакој Светој Литургији јер је то директна заповест Христова за све чланове Цркве а није неки промашени савет неке баба Милеве што пре подне пали свеће у храму а поподне осуђује све који нису по њеном калупу. А и речи су Христове ... Хлеб наш на(д)сушни дај нам данас (сваки дан) ... Зато сине, пусти празне приче и сујетне разговоре, већ се са вером и смирењем причести на свакој Светој Литургији.

    Кажу ми оче, мораш и ово, мораш и оно. Мораш све да испунише да би се причестио.

    Не мораш сине, не мораш. Само требаш волети Христа Бога и свакога човека. Само требаш завапити као разбојник на Крсту ... Сети ме се Господе у Царству Твоме ... јер нисам га достојан. Само као Хананејка признати ... Да Господе, али и пси једу од мрва која падају са трпезе господара њихових. А пре свега и изнад свега, сине мој, као Петар узвикнути ... Господе, ти знаш да те волим.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 1 минут, Bokisd рече

    Naravno da su validne, po kanonima, optuzeni za bilo koji greh koji svrgava sa svestenstva ima tajne sve dok se ne dokaze njegov greh pred crkvenim sudom.

    Ali, mi smo pricali o necem drugom i nacinu i pripremi za pricesce. Zasto ja ne bih sad isao iz Smedereva u neki manastir da se pricescujem jer mi tako odgovara, imam licne duhovne razloga za tako nesto.

    Мене су увек учили да никада не треба заобилазити своју парохију. Мој попа никада није опростио мом другу што се крстио у манастиру уместо код њега.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

    Бога зовемо Неизмерна Љубав. Нимало  нисмо свесни тог појма јер се копрцамо и гушимо по неким правилима.

    Сав пост с наше стране, сва припрема - јесте само наш предлог Богу, а у Њега је наше спасење.

    Можда неко ко је постио и живео по закону, ипак не задобије Царство. 

    Толико од мене на ову тему.

    На некој другој теми сам поменуо будистичке и друге неверничке испоснике. За њима остају нетрулежне мошти, а ако их спале у њиховом пепелу људи налазе бисере. Ми их свеједно не сматрамо свецима.

    s-l1600.jpg

    death-defying-monks.jpg

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, mirko1929 рече

    Мене су увек учили да никада не треба заобилазити своју парохију. Мој попа никада није опростио мом другу што се крстио у манастиру уместо код њега.

    Okej, naravno, nemam problema da se pricescujem u svojoj parohiji, ispovedim se i pricestim se, ali ako hocu da trazim nesto vise u duhovnosti sto ne mogu da nadjem u svojoj parohiji zasto ne bih isao tamo u neki manastir gde to mogu da nadjem. Pa, kako idemo na Svetu Goru da trazimo nesto sto ne mozemo naci kod kuce.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Треба схватити да се љубав и правила у Цркви не потиру. Није или-или него и-и. 

    "Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли, а ко воли мене, њега ће волети и мој Отац. А волећу га и ја и показати му се" (Јн.14, 21). 

    A Свети Симеон Нови Богослов, тумачећи ове речи каже, у 63. беседи:

    Имеяй заповеди моя и соблюдаяй их, той есть любяй Мя... и Аз возлюблю его и явлюся ему Сам (21 Кто имеет заповеди Мои и соблюдает их, тот любит Меня; а кто любит Меня, тот возлюблен будет Отцем Моим; и Я возлюблю его и явлюсь ему Сам.Ин. 14:21). Когда обещается сие явление Христа Господа, в нынешней жизни или в будущей? Явно, что в настоящей жизни. Ибо где со тщанием исполняются заповеди Божии, там бывает и явление Спасителя нашего Иисуса Христа. После сего явления Спасителя приходит и совершенная любовь. Ибо если не будет явления Христа в нас, то мы не можем ни веровать в Него, ни любить Его как должно.

    "...Ко брижљиво испуњава заповести Божије, њему се Господ јавља. А после овог јављања долази и савршена љубав. Јер ако нам се Господ не јави, ми не можемо ни веровати у Њега, нити Га волети како би требало".

     

    • Волим 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 часа, mirko1929 рече

    Па она је мене напала, а ни не зна моју причу, нити кроз шта сам све прошао и због какве глупости сам упао у неуролошски пакао на земљи. Заправо ништа друго на овој теми није ни радила, осим што је нападала мене. Реко' добро, ако хоће да пророкује, онда нека јој буде. А што се тиче дама, правило Интернета број 30 гласи: нема жена на Интернету.

    Ovako neces nikad da joj se dopadnes, dzabe ti potroseni kilovati. 0703_read

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Прочитао сам само прву страну ове расправе и било ми је сасвим довољно. Као и у свакој расправи, ако се на њој настоји, на крају ће ту бити постављене само границе безумља. Границе, што су по самој слободи индивидуализма, увијек јасне. Па тако може свако, по свом нахођењу, да буде тај који поставља те границе. Али истина је ипак једна и уопште не зависи од нас. Ни сви ми заједно не можемо поставити те границе, ако је о истини ријеч. Због самог пада, све наше истине су ограничене и стоје насупрот безграничној истини Христоса, као Главе Цркве, али Главе која ту није објекат чије границе успостављамо. Не! Ако тој Глави поставимо границе, отсјекли смо је од Тијела и Црква губи сваки смисао.

    Једини услов за причешће, не, као неки магијски ритуал и таблету за бесмртност, већ за причешће светом тајном тијела и крви Христове, јесте да Њему, нама подобном, приступимо по слободној вољи и као крштени Му предамо све своје. Све друго не чини Цркву, већ су одрази безумља, по којем се многи причешћују као индивидуе, својим тијелом. До грла закопчани у индивидуализам! Не предајући ништа Христу, чак ни гријех.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Много храбрих и тешких речи, узимајући у обзир да границе постављају, у својим промишљањима о причешћу, многи велики Учитељи Цркве, почев од Апостола Павла па надаље, све до патријарха Павла. Али су, рекло би се, сви они означени као неко ко одражава безумље. Не сећам се да сам игде прочитао да је једини услов за причешће да смо крштени и да приступамо слободном вољом. (Како ли се, иначе, приступа причешћу без слободне воље?). Али ето, после двадесет векова дочекали смо да неко каже пуну и праву истину и разобличи сво безумље другачијег става. Додуше, под псеудонимом, па смо ускраћени за сазнање о коме се ради. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 часа, obi-wan рече

    Ovako neces nikad da joj se dopadnes, dzabe ti potroseni kilovati. 0703_read

    Не разумем.

     

    пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

    Много храбрих и тешких речи, узимајући у обзир да границе постављају, у својим промишљањима о причешћу, многи велики Учитељи Цркве, почев од Апостола Павла па надаље, све до патријарха Павла. Али су, рекло би се, сви они означени као неко ко одражава безумље. Не сећам се да сам игде прочитао да је једини услов за причешће да смо крштени и да приступамо слободном вољом. (Како ли се, иначе, приступа причешћу без слободне воље?). Али ето, после двадесет векова дочекали смо да неко каже пуну и праву истину и разобличи сво безумље другачијег става. Додуше, под псеудонимом, па смо ускраћени за сазнање о коме се ради. 

    Зар није све то канонима регулисано? Канонски гледано, свако ко присуствује литургији мора да се причести, ако није под епитимијом, и ко пропусти три недеље се изопштава (а ко је изопштен не може ни да се венчава у цркви, нити да добије опело на сахрани). Све ове расправе су и настале јер се дозвољава нередовност, куд који мили моји. То није ствар слободне воље, код католика ко не поштује дан облигације (недеље и већи празници, оно што би ми рекли црвено слово) то му се урачунава ко смртни грех, секташе и да не помињем, чик неко да се не појави на скупштину. А онда кад су људи редовни, и парох познаје своје парохијане, зна кога ће под епитимију, а кога неће. Велика већина номинално православних се никада у животу није причестила. А дозвољено им је да се венчавају у цркви и имају право на опело. Да ли су томе кумовали финанскијски разлози (као што је случај са продавницама у храмовима, што је исто противканонски), или нешто друго не знам. Али јесте апсурдно.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

    узимајући у обзир да границе постављају, у својим промишљањима о причешћу, многи велики Учитељи Цркве,

    Не, нико од њих не поставља те границе, то је твоје тумачење, по истом неразумијевању по којем си их означио као безумнике, а мени то приписујеш. Али наравно да постоји епитимија, али се тада тачно зна о чему је ту ријеч и откуд забрана.

    А што се слободне воље тиче, ствар је проста. Поента је да се не приступа под принудом, или зато што тако мора. Али постави то питање и не једном ћеш добити управо тај одговор, да због нечег потпуно нејасног мора или треба тако. И гдје ту слободна воља, у том нејасном?

    Још једно просто питање. Да ли је причешће светом тајном Тијела и Крви, заправо, благодатни дар? Ако јесте, како ту може постојати још неки услов осим крштења? Онда то није благодат, ни дар! Али наравно да једно не искључује друго, то је већ речено. Међутим, ни пост, ни молитва, ни било шта друго, не може бити услов за приступање Светој Тајни. И само постојање тих услова би већ искључило могућност да благодат уопште назовемо благодаћу.

    Чак се ни крштење ту не може назвати условом, јер и оно је већ благодат.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 6.7.2021. at 15:38, mirko1929 рече

    кроз шта сам све прошао и због какве глупости сам упао у неуролошски пакао на земљи. 

    Zbog pomisli. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Vanjah рече

    Zbog pomisli. 

    Ево га наш разлучитељ духова. Да ли свесна колико је бесмислено то што пишеш? Разлучивање духова је већи дар него васкрсавање мртвих, те је оптужити некога да не разлучује духове беспредметно.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 18 часа, slovoA рече

    Не, нико од њих не поставља те границе, то је твоје тумачење, по истом неразумијевању по којем си их означио као безумнике, а мени то приписујеш. Али наравно да постоји епитимија, али се тада тачно зна о чему је ту ријеч и откуд забрана.

    А што се слободне воље тиче, ствар је проста. Поента је да се не приступа под принудом, или зато што тако мора. Али постави то питање и не једном ћеш добити управо тај одговор, да због нечег потпуно нејасног мора или треба тако. И гдје ту слободна воља, у том нејасном?

    Још једно просто питање. Да ли је причешће светом тајном Тијела и Крви, заправо, благодатни дар? Ако јесте, како ту може постојати још неки услов осим крштења? Онда то није благодат, ни дар! Али наравно да једно не искључује друго, то је већ речено. Међутим, ни пост, ни молитва, ни било шта друго, не може бити услов за приступање Светој Тајни. И само постојање тих услова би већ искључило могућност да благодат уопште назовемо благодаћу.

    Чак се ни крштење ту не може назвати условом, јер и оно је већ благодат.

    И ја то не видим као границу, већ као опомену-савет, да не можеш служити 2 господара. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, mirko1929 рече

    Ево га наш разлучитељ духова. Да ли свесна колико је бесмислено то што пишеш? Разлучивање духова је већи дар него васкрсавање мртвих, те је оптужити некога да не разлучује духове беспредметно.

    Ti sve okrećeš naopačke. Osnovno razlikovanje pomisli zakomplikuješ do te mere da ga preformulišeš u nekakav nedostupan dar, valjda da bi se oslobodio odgovornosti od truda na radu sa pomislima.

    Ne znam samo šta će ti to kada dobre pomisli donose radost.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Пре сат времена, Vanjah рече

    Ti sve okrećeš naopačke. Osnovno razlikovanje pomisli zakomplikuješ do te mere da ga preformulišeš u nekakav nedostupan dar, valjda da bi se oslobodio odgovornosti od truda na radu sa pomislima.

    Ne znam samo šta će ti to kada dobre pomisli donose radost.

    О духовна величино! Па ти не само што имаш дар разлучивања духова, већ поседујеш и дар читања срдаца људских! Скупите се људи, скупите се! Оваквог угодника Божијег још не сретосмо у овоме веку!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...