slovoA

Чудно, заиста. Буди се Африка, буди се читав свијет, само моје племе још сном мртвијем спава. У неком, ваљда, заборављеном вагону, али чврсто на европском путу! И каква је то шизофренија онда? И раскорак између тих који су чврсто на европском путу и на власти, и самога народа, који је у тој својој уснулости дао легитимитет таквој власти, што га води гдје он неће?
Није уопште лако бити Србин данас, као народ живимо један шизофрен живот.

@slovoA Слажем се с тобом, има "само" један проблем - за 24 сата сатанисти могу покренути рат на КиМ и у БиХ!
Ја не верујем у питање незасите аждаје, јер она гута све и никад се не насити. Не верујем ни у сервилност демонима, је рони узимају све и на крају оће душу и да им се поклониш....намеће се питање шта и како?
Ипак мислим да ова политика не води никуда....кад чујем "оворена фабрика" најежим се. Чија је фабрика? Кад чујем "извоз Србије", најежим се - то није српско...НИШТА није српско. Узимај кредите, лижи дупе трећеразредним фукарама са запада и "развијај" Србију. Који црни развој...конектовање на један болесни, пљачкашки, оболели ситем који је у последњој фази пропадања. Све са "европским вредностима" које се граниче са сатанизмом.
Морам да признам, ништа лично, да  ми није јасно како неко као Вучић може да игра улогу коју игра? Како год...ко се додворавао злу није добро прошао, питање је само које је зло мање: додворавати се или супроставити се. Мада...рањена аждаја...мислим да јој није добро турати штап у ране.
 

Прочитао сам читаву расправу, осим посљедњих пар страница, кад је почела да губи сваки смисао. Ако га је уопште имала. Још од личних размирица на почетку, све до безначајних ситница, на крају, кад су се у тим ситницама и размирицама сучељавали подједнако сви, позвани да нешто кажу о Христу и свједоче. И шта су свједочили? Да је Христос подједнако немоћан као и они сами? Као и сваки човјек, по себи.
Два су питања овде отворена, једно скривено, о нашем животу у Христу, а друго ко на длану. Али да ли смо то друго питање видјели? Да ли знамо и имамо бар неку представу о томе, шта треба да радимо као народ?
Друга Србија, то је оно прво питање, на које се не треба ни освртати. Демони, и демони, нема ту шта више да кажем. Али шта је са "првом" Србијом?
"Свака идеологија је копрена, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања која је православље." - ПО РИЈЕЧИМА Хаџи Владимира Петровића, из истог контекста ове приче. И само је једна ријеч ту спорна. Које православље? Христос је та свјетлост богопознања! И читав проблем "прве" Србије је у неразумијевању тога, што умјесто Христоса, за критеријум својих вриједости узимају православље. А тиме, та ВЈЕРА у Бога постаје само још једна идеологија, једна "копрена" православља, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања ХРИСТА!

Брате, ти немаш појма шта говориш.Узми да здраво мастурбираш или нађи неку курву да би се повратио у себе. 

Нисам се освртао на ову расправу, јер се то све отело контроли, а видео сам и да неки блеје. Ис није кењао. Лудило мозга, и то се приписује да је догма Отаца! Истина, нисмо прочитали да је Бранко Ћопић кењао, али претпостављамо да јесте. Став да Ис није кењао је афтартодокетски. Јеретички. Ис је имао исто тело као и наше и уредно је вршио нужду. У Отаца имамо да се умарао и знојио (излучевине), а то што нису помињали малу и велику нужду је само из пијетета. Нигде се не помиње ни да је Мојсије пишао, а не нађе се лудак до данашњег дана који би тврдио супротно. 
Текст се бави говором Патријарха, начином изражавања и ничим више. Неки несрећник рече да му је тема "безначајна", али онда нека иде на значајне.   

@mirko1929
Григорије сигурно није тако мислио како наводиш. Тако је причао онај демон у бунцању Ивана Карамазова, када каже да ничег доброг и занимљивог не би било да није ђаво довео до пада.
Моје је мишљење да је узрок пада био прародитељско непослушање да се размножавају, дакле зато што су се одвојили и самостално се занимали у свом свету, уместо да воде брачну љубав и да се размножавају, да рађају децу док се не испуни домострој стварања.
Такође мислим да је погрешно посматрати садашњу Планету као првобитно постојање. Шта више, мислим да целокупно садашње постојање, цео космос од тренутка Великог праска, није оно постојање из библијског стварања, него да је овај космос постојао пре Великог праска - у стању пре пада.
Није новина, мада су многи још увек везани за класични Велики прасак као библијски почетак творевине, да заправо овај садашњи космос јесте уствари секундарни космос, односно да је првобитно био космос који је доживео Велико сажимање, а онда од Великог праска имамо садашњи космос.
То је важно за савремено разумевање проблематика везано за то. Зато што су многи везани за Велики прасак као првобитни почетак, слично онима који су били везани за Планету као средиште космоса. Верујте ми, готово је иста ситуација. Савремени космолози и физичари су јасни по том питању.
Према томе, размишљати о првобитном постојању пре пада, о животу Адама и Еве пре пада, далеко превазилази наше могућности, баш како је наведено у Библији, то јест да су врата за такво првобитно стање, за разумевање тог стања, за нас буквално затворена и не можемо ни ићи ни провирити у то стање.

@Hadzi Vladimir Petrovic
Али рекао сам да је полност велика благодат за времена, а не нестворена благодат. Брате, ти веома брзоплето полемишеш.
Како год да ти објасним ти изврћеш и оптужујеш без основа.

@Hadzi Vladimir Petrovic Да, али и благодатна медицина би користила знања из хемије, анатомије... Старац Порфирије је на питање доктора зашто често његови сапутници монаси одбијају медицину, рекао да је то због гордости. Он сам је имао разне операције. Јосиф Исихаста је чини ми се, нека ме исправи неко ако грешим, имао ситуацију да је одбио лечење па је на крају пристао и рекао нешто типа ,,остарех у пустињи, а овде сам омануо". 
Да ли васкрсење тела значи да ћемо имати дословно сваки орган на свом месту, невезано за пенис, или би тело остало тело и ако би сва материја била сачувана, али делимично другачије распоређена? Да ли је Христос након Васкрсења показао ученицима оно што ће они видети и након смрти, или је због тога што су они били са ове стране смрти васкрсло тело било приказано онако и онолико колико су они могли да приме? Тј. да ли се васкрсло тело пројавило у пуноћи онда када је апостол Тома ставио руке Христу у ребра, или онда када се вазнео на небеса, а ученици више нису видели ништа?

@Hadzi Vladimir Petrovic
Неразумно је тражити да видиш пенис Исуса Христа у Царству Божијем, из простог разлога зато што полност у Царству постаје тајна попут суштине Божије. Када би разоткрио хаљину Христову не би могао ништа да видиш од светлости.
Полност је велика благодат која је дата људима за времена. Зато је блуд једно од највећих искушења које ђаво изазива.

Не бих се овде кладио ни на шта, више размишљам на глас него што сам сигуран. Јако је подмукла тема, ваљда је зато и изабрана.
@Hadzi Vladimir Petrovic Да не тражим сад раније поруке, али да кажем нешто на тему преклапања дисциплина. Мислим да просто констатовање одвојености области само држи воду док мајстори оду, хришћани ће морати да дају одговор и на пољу физике и биологије и филозофије, не зато што им то треба за спасење, већ зато што нам треба ако хоћемо да живимо у хришћанском свету, ако хоћемо маргину и спасење као у првим вековима, онда можемо и да ћутимо.
И светац и научник који би гледали под микроскопом видели би ћелију, само је разлика у томе што би један у њој видео славу Божију, а други можда чак и само зло. Дакле, није до дисциплине по себи, нити можемо бежати у неки теолошки аутизам, већ су данас неопходни људи који знају да жонглирају са бар 3-4 лоптице. Не нужно на истом ступњу компетенције, већ како тако. Пример је наш Тесла, без обзира на потенцијалне промашаје, он је научник чија је епистемологија била мистичка, или уметничка, Јунг је обрнуто прво уметник, па научник. А опет обојица су морали и некаквим теолошким ставовима да кулминирају, јер човек који се пита мора до краја да иде, а на крају је Бог. Наравно, ово је сувише тежак задатак јер је скоро немогуће бити у току свиме, али требало би бити у току са неким клицама свега.
Умна муда као врлина храбрости нису спорна, али пенис има мало другачију симболику, а умна вагина има неврлинску симболику, тако да нам прича о томе неће помоћи у овој проблематици.

@Hadzi Vladimir Petrovic Морате да се састанете, па да разрешите је л' ум има пол 

Џендер идеологија хоће да изврши разоваплоћење човека, да му одузме природна својства пола, а исти да подведе под пуко перверзно осећање, где би разна унутрашња превирања могла да се тумаче као сукоб душевног пола и телесног пола који се онда разрешава или инвазијом душевног на телесно (психотерапија) или телесног на душевно (хирургија). 
Даље, иста идеологија пропагира флуидност пола и релативизацију тога шта је заправо пол (прича о 70 полова), тако да се поставља питање шта од чега и ка чему ,,тече" кад ионако нема чврстих форми. Флуидност им је потребна да би боривши се против традиционалних полних схватања, пол свели на друштвено условљену категорију, а друштво на заједницу засновану на структурама моћи, из чега следи да нема природе, већ како се наметне тако ће бити, а оно што се намеће је потпуна вредносна једнакост свега (нпр. исто је оженити се кучетом или женом јер се о укусима не расправља). 
Са друге стране, на нивоу биологије прихватају се статичне категорије које детерминишу пол, али оне су у сукобу, тј. могуће је да сам по мозгу жена, а по остатку тела мушкарац. 
И ту су упали у противречност, јер ако је пол флуидан, друштвено условљен, а у различитостима нема поделе на различитости у добру и перверзије, већ су све различитости добре, а истовремено је могућ сукоб ума са телом заснован на разлици по полу, шта је онда уопште пол, бескрајно наслађивање у промени по себи где се свака види као оригиналност и лепота различитости, или пројава рата између два неусклађена дела на чијем крају нас чека неко жељено полно јединство, не може оба?
Из ове противречности може се изаћи само ако се за једини критеријум природне нормалности прогласи пуко осећање пријатности, до кога треба доћи било којом техничком процедуром или склопом уверења (њу ејџ филозофија), а с обзиром да страсно уживање са собом увек вуче и страсну тескобу, циљ остаје трајно недодирнут, па се мора приступити покушају другачијег остварења жељеног.
Ако не могу да избегну тескобу, представиће своју муку за врсту херојства зарад нечег ,,узвишеног", а то узвишено је полна транзиција (пародија на праву транзицију из овог света у Царство Небеско), када тамо стигну после разних процедура (пародија на покајање и обожење), постаће надљуди и мученици (пародија светитељства), тако да ће своју муку претворити у идолску славу која ће им дати једну другу врсту првобитно жељене пријатности (пародија благодати). Међутим, и та слава изазива муку, јер не могу их сви баш увек славити на начин који би желели, а и да могу били би досадни јер понављају стално исто и баш оно што први желе, остаје им да презру и заједницу и њену славу и вољно оду у потпуну самоћу (пародија пустињаштва).
Даље, битно питање на које треба одговорити је да ли је као једноставан и невидљив ум полан или бесполан? Ум нико није видео или додирнуо чулима, али постоји и има чула, знам да се говори о умном виду, читао сам код Плотина да је темељ чулног тона духовни тон, али да ли су темељ чулног пениса и вагине умни пенис и вагина, или они просто немају умност? Читао сам неког грчког духовника како говори да је фантазија феномен од после пада и да је Христос није имао (да ли ће онда она бити спашена?), већ само ум и тело, а невоља са сексуалношћу је што је она дубоко увезана са том међуоблашћу званом фантазија, иако је добра по себи, ми не знамо шта је она по себи када јој одузмемо тај моменат фантазије. Живимо у време где се ратује на пољу међуобласти, тако да ће одговор на ове проблеме бити одговор на питање шта је здрава и чиста фантазија.
Даље, мора се испитати на који је начин наше општење са другим људима полно, онда када није сексуално. Постоји полност као активни принцип, где мушкарац жели да оплоди жену, и полност као неактивирана потенција, тамо где је мушкарац у сусрету са другим мушкарцима.
У првом случају, мушкарац учи жену покрету, дајући јој свој активни принцип, а жена њему даје своју статику, спајање их учи шта је облик. У другом случају, мушкарац у сусрету са другим мушкарцем све што енергетски даје или прима у њему се јавља као његово сопствено, јер није могуће да некоме ко већ има мушкост, она буде перципирана као нешто друго од њега, зато хомосексуалност није могућа, јер подразумева тражење нечега што већ имаш. Зато се мушкарац од жене учи једносушности са другим, а од других мушкараца једносушности са самим собом. Схватају се две врсте поистовећења, где су почетак и крај енергетског круга у нама самима (тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом), и оно где је почетак у нама, усмерен на другу, тј. жену, са крајем на трећем, а то је дете.
Џендер идеологија ово помућује, па самим тим дозвољава обе врсте поистовећења у односу према оба пола, што доводи до сливене једносушности или неједносушне различитости, како у самом појединцу, тако и у међуљудским односима, а све то одвајањем слободе од сврхе слободе која је увек редукција у односу на све могућности.

Sve je to lepo, ni meni nije jasno kakoanse to Bog obraca kao čovek, pa još kaže kako ga je Bog Otac ostavio. No sve to nije ni bitno, jer ovo prosto nije tema posvećena tome.

"Исусову браћу" није родила Марија (=Богородица). Марија се родила од старих родитеља Јоакима и Ане. Пред њихову смрт одвели су девојчицу у Храм (=Соломонов харм, обновљен након повратска из вавилонског ропства). У Харму је првосвештеник био Захарије (=сродник мале Марије). Када је Марија поодрасла, Захарије је знао да је она свој живот посветила Богу, али пошто тада није било монаштва, срамота је било неожењен/неудан, нашли су јој "мужа" Јосифа. Који је био знатно старији од ње и био је удовац. Имао је децу из првог брака - ту децу Евангелист назива "исусова браћа"! Дакле ту децу није родила Марија.
Узгред, једно од те деце је Апостол Јаков, први епископ Јерусалима. Дакле "Исусов брат" (=брат Господњи) Јаков је једно од деце праведног Јосифа, онога који се старао о Марији. Који је живео са Маријом у браку без полних односа.
 
 

Nisam ni ja u životu mnoge stvari razumeo, mnoge ni danas ne razumem ali ih prihvatam.
Trudim se da ne tresem kavez kako ne bi povredio nekog svojim neznanjem ili nametao svoje nerazumevanje.
 

Љепо се уклапају та " суштинска бесполност" са избором полова, то је као код Ланета Гутовића: У Србији има жена које дају и које не дају само што оне које не дају он није срео.
Дакле има та бесполна природа, само је нико никад није видио, то је та твоја "теолошка" природа у ствару метафизички појам природе који Христос није узео на себе, него је узео ову стварно постојећу људску природу које има по Србији и свуда и за коју се лако може видјети да ли је полна или бесполна.
Ако баш више вјерујеш књигама онда види писмо, Бог створи мушко и женско и видје да је добро, ту још нема гријеха или смрти, секса...
Па само рођење Исуса Христа је полна радња, мислиш да ће икад престати да се прославља унанђеоским хоровима, да ће се у Царству заноравити тај чин да ће се тајна Брака превазићи, она ће само и већ је добила друго име Црква. Неће бити секса, али ће бити брака- заједнице.
Неће се измјенити Оче наш, јер по овоме полном очинству, ослобљавамо беспочетног Оца брата нашега Исуса Христа.

Ја не знам ни шта значи џендер. Претпостављам да значи разноликост и изабирање полова. Међутим, када говоримо о бесполности у теолошком смислу, то не значи да су полови неодређени, да су наш избор и томе слично. Бесполност је суштинска бесполност. Бог ће суштински укинути полност.

Није баш све Богу могуће, јер је везао себи руке створивши апсолутно слободна бића, а из других разлога, није могао да једноставно створи бога, морао је да покрене неизвјестан историјски процес у том циљу, итд. Атанасије је рекао да је Христос спасење и Бога...
Није њему требала мајка него природа, коју је иначе створио, али је ваљда хтјео да је прими од другог, као што је и ми примисмо,цјелу појединачну природу, не укупну- општу.
Јер ни Христос није пројавио слободу тако да је сам себи створио природу, него је добио као датост.
 
Сви ми смо му подарили природу људску природу и ти и ја, када се назива Сином човјечијим не изузима мене и тебе из тога, односно морало би ти постати јасно како нешто може бити у времену посље, а у историји прије. 
Односно да ти и ја временски смо 2000 година по Христу, а ипак смо дали природу Сину Човјечијем.

Ja za tim nemam problem, ja nikad nisam devstvenost Marije smatrao nesto bioloski, a i devstvenost u antici ne znaci nuzno nije imala seksa. 
 
Ja sam istoricar meni je relativno jasno da je bioloski otac Isusa Josif.
 
Ali dobro tu necu se ljudi sloziti.

Природа бесполна, личност бесполна, државне фунције и занимања и језик полни све са разликовањем рода и пола.
Шта бранимо има ли неки теолошки основ тога, знамо ли шта бранимо и на коме основу, а видимо да нам неко нешто хоће у темељу пројемјенити и да није у складу са нашим учењем и животом.
Што се мене тиче  моје граћанство је бесполно, не остварујем права полно, полан сам само са женом  по благослову и промислу Цркве, у којој баштиним осјећања. Држава је сљепа за то,  мислим да ћемо и ако у Царство доспјемо бити мушко и женско, она по своме родослову од Адама а је по своме.
@Inženjer Djatlov  Твоје је питање о природи је у домену науке, дакле ријеч је природи како је види наука, која је заснована на метафизици. 
Дакле метафизичко уопштавање природе, природа односно човјек како га види метафизика, ту се метафизика толико подразумјева да Хајдегер никада није рекао "човјек", иако се бавио само свакодневним човјеком, не неким екстремним стањима каквих има код светих. Тамо гдје би ми рекли "човјек" он каже ту битак или егзистенција, јер је постало немогуће рећи "човјек" да се неподразумјева метафизика, покушаво је да  човјека- егзистенцију - ту битак, опстанак ( синоними) извуче из метафизичког одредишта анимал рационале.
Није се Логос оваплотио као рационална животиња, прихватити такво одређење човјека односно његове природе, па посље бити против еволуционизма је бесмислено.
Дакле научно одређење природе је метафизичко и  није нам од помоћи, односно Црквено одређење је другачије, оци када кажу природа не мисле оно што каже - мисли метафизика.
У срцу овог  проблема различито појимање човјека и његове природе, на један начин ту природу човјека види политика а на други начин Црква, и са другачијим циљевима, једна да овлада природом а друга да спасе што се спасити може.
Једни мисле на општу природу а други на појединачну конкретну природу, што није ни издалека исто, јер укупна природа је (научно политилки) појам, а појединачна је у стању да каки, стварна је, живи, егзистира, ту бивствује, опстаје, појединачни се људи спадавају, а не општи човјек- свјет и човјечанство које непостоји, не ту вивствује не егзистира.
 

Види, стално јуримо кривицу других, те Амери Британци, ЦИА, МИ6...
Тако нам исто био Тито крив.
А нико да каже - па како дотичног не примише Словенци, Хрвати и остали? МИ смо били ПОГОДНО ТЛО.
И сад нам крив ђаво.
Ево, погледај како се носимо са случајем Рибникар. 

Дакле, у моменту највеће трагедије кад би требало да се тргнемо - спиритуалисти уместо духовника или бар нормалних психијатара, керамичар намешта брату простор у Кнез-Михаиловој, усваја се закон о несметаној крађи државне имовине од стране приватника, председник организује контрамитинг подршке сам себи од наших пара, И ТО док паралелно ОРГАНИЗУЈЕ НОВУ СТРАНКУ. За то време људи из његове странке (Бранкица) нападају Патријарха истим интензитетом као и другостбијанци.
Ако неки ви овде видите конзистентност политике очувања наше државе - свака част.
@Milan Nikolic
Само без вађења на друге - шта би они други урадили да су на власти. По делима њиховим познаћете их. Ово што се ради не да није очување државе него је удар на саме темеље духовности, законитости и људскости.
 

за први дио поруке, монаштво у Цркви треба схватати у смислу да није обавезан брак ( полно општење), односно да  човјек не мора вјенчан у Цркви него може бити вјенчан за Цркву. 
У јудаизму имаш удовице или дјевојке посвећене, Јована у пустињи, а код муслимана женски сунет, ампутацију клиториса...
Каже Мухамед из Тузле, развод у исламу није проблем, реко Мухамеде можда није али ти се распадаш.
У Хришћанству ко год је био јавно или отворено против брака (полних односа) најурен је из Цркве и сигурно је имао неку искривњену теологију.
И ова екипа које је узела лову из  ЛГВТ буџета држала теолошке симпозијеме у том духу је потиснута и позвана на покајање.
Треба да разликујеш полно општење у Рају и у Царству Небеском гдје га наће бити јер сви ће бити једно, а полно општење је тек чежња за тим јединством, времено и повремено спајање тијела у љубавну заједницу.
У Царству је једно Тијело а не чежња него пуноћа вјечног општења.
Брак је прва праЦрква, а онда иду стари, нови завјет, крај свијета, Васкрсење и Суд, далкле нећемо се вратити у Рај да би полно општили, али у полном општењу се чува сјећање на Рај.
Значи џендер идеологија напада на Тијело Христово, ружи људску природу Логоса, које смо сви носиоци, сад како тачно то се неда лако освјетлити и заиста је дубоко искушење, онтолошки дубоко, не нападе се на духовно учење него на природу, на материјално, зато си на добром трагу, тако је говорио и Заратустра о повратку земљи.О рестаурацији праве природе,  предукус васкрсења, против изопачења, дегенерације, покварености, у том смисли чувати невиност и границе закона, а не чувати јунф да се пич.а боље прода )

Физиологоја и анатомија пола у оваплоћеног Логоса и Господа нашега Исуса Христа, односно постајање или непостојање фалуса у Адама у Рају, односно сама аутетнична полност у односну на родно разликовање као начин политичког овладавања афгектима у циљу колонизације наше земље, народа и помјесне Цркве и путем закона о родном говору, рекције на закон, реакције на рекцију...
Како да пустим физиологију ако је главна заповјест она о јести и пити, а главно кровично дјело рећи да је фалус мушка физиономија а вагина женска, јер се фалусом осваја свијет, муслимани мислише на размножавање, а ови содомити на слободу која превазилази природу, на специфични врсту "духовности" на слободу да замишљаш, на онтолошко стање бића у коме је мужко женско. Много опасна ствар самим тиме што је једна супер сила узела као своју политику и што нас са њоме суочава, не више нисте ви православни ви сте католици, нисте Срби ви сте Хрвати... Нисте жене и мушкарци него ЛГВТ+ нисте људи него роботи...
Ако имамо хришћане код којих Адам можда јесте имао фалус, а можда му је израстао по паду, какву и коју ми полност бранимо у сусрету са родно осјетљивом идеологијом?
А можемо ли да не бранимо полност, да пустимо да се то редефинише, а да нам се не измјени свјест, и вјера, да Црква не претрпи измјене, женско епископство, и да сам Христос не претрпи измјене, да вјерујемо у Христа који није мужко и није Јевреј јер се то све наравно у Христу превазилази, али не на начин да је Христос Србин или женско, а све то јсађо зато јер неки муж малтретира жену и муслимани у Гази трпе терор од Јевреја?
И онда иде медијска машина док Јевреји муче људе они се моле Јевреју, или као Дуци: док су се Јевреји пушили из димљака Николај је писао како су повластили Европу, као да једно друго изкључује и да све у томе исцрпљује.
Док пијани муж бије жену они Пију Вино из руке мушког свештеника...
И засипају као отровом, па како је Калајић говорио кљукаји становништво женским хормонима кроз храну, а онда они осјете своју праву природу, а ићи против природе је протприродни гријех.
Зато мислим да је важно повући границу између непале и пале природе јер то је граница између зравља и болести.
Законом се данас једно сутра друго описује као болест, медицина се у корони користи као средство силе на исти начин као војска и полиција, воде се мултидимемзионални ратови.
 

Шта беше тема?! 

Што се тиче нагона они су код Христа исти како код нас само што су под Његовом вољом, па он зажеле па ожедни, зажеле па огладни, зажеле па се попишки, зажеле па се покаки, имаше фалус функционалан, али вјероватно не зажеле да има ерекцију, као што не пожеле да има жену и сл. 
Дакле природа је сасвим иста као као код нас, само што ми без ухристовљења, освешења благодати не знамо шта је то непала, аутентична природа јер смо увјек у некој врсти пристрашћа, јер наши нагони нису под нашом влашћу, па и не знамо заиста шта је глад, жеђ, полна потреба које за нас у Христу благословена.
(Гондикакис би рекао да је човјек гладно, незасито биће и да сав космос прогута мало је, док не поједе Бога, тако се и сваки други нагон у Христу испоњава, има своје прилично освећење, и Христос се усељава унсваки "ћошак" наше природе)
Зато подвиг није у неједење у смислу да се ослонодимо од природе, него да научимо да једемо са благодарношћу, онако како нас је Господ научио да једемо и онако како нас је Господ научио да полно општимо, љубавном и благодатном Браку.