Најтеже му је било да се одвоји од своје браће и сестре.Ово су његове речи:
„ Да ли ти недостаје мајка?“, питао сам га.
„Овде ме теши Панагија (Свесвета Богородица) и моја носталгија за њом нестаје“, одговорио је док смо ходали око скита Претече.
„Шта је са школом?“
„Тренутно учим грчки седам сати дневно. Затим ћу пратити наставу средње школе.“
„Зар то није претерано?“
„Ионако морам да научим грчки.“
„Ко ти је сачинио одећу?“
„Отац Атанасије“
Под тим је мислио на о. Атанасија Продромитиса, што значи да су оци Скита Претече овде његови родитељи и брину о њему.
„Чија је била идеја да дођеш у школу на Свету Гору? Твојих родитеља?“
„Не. То је моја идеја.“
„Одлучио си сам?“
„Да. Отац Герасим ми је испричао о Атониади и ја сам одлучио да дођем на Свету Гору.“
„Немој се љутити на мене што ти постављам толико много питања, али ја једноставно желим да пишем о теби. Не толико о теби, колико о твом избору. Ти знаш да те ми сви волимо. Одмах ћу ти рећи зашто. Свако открије Бога у неком тренутку и враћа се Њему. Што се брже то деси, то мање грехова имамо.Стога, када видимо како си ти то изабрао са 12 година, наша срца су испуњена радошћу што је неко тако брзо схватио како ствари стоје у животу. Види, ја ћу то написати а ти ћеш касније то прочитати и упамтити.“
„Добро. Хоћете ли ићи у Дадфни сутра? Можете ли ме повести до Кареје?“
„Да. Да ли идеш у Сараи ( Скит св. Андреја ) у школу?“
„Да.“
Али следећег дана он није пошао са нама. Ми смо морали да кренемо у седам ујутро а Божанствена Литургија се још није завршила.
Једно дете је благослов од Бога, али верујуће дете је чудо...Тако сам размишљао осврнувши се на своје изгубљене године.
Са енглеског за Поуке.орг превела Јасна Глумац
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах