Jump to content
  • александар живаљев

    Професор Здравко Пено: Против дарвинизма аргументима Светог Максима Исповедника (Апел на апел - наставак)

      Др Здравко Пено, редовни професор на Богословском факултету "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву, управо је објавио (http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/stav/930-2017-07-27-06-38-00)

      наставак своје аргументације против Дарвинове теорије еволуције и њеног "усаглашавања" са црквеним учењем. Поштујући заинтересованост читалаца Поука за ову тему, доносимо прилог професора Пена у целини, при чему сматрамо да нисмо позвани да судимо ни њему, ни карактеру првобитног Апела наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који професор Пено критички процењује.

     

    Непосредно након што се у појединим штампаним медијима и на интернету појавио критички осврт на Апел наставника и сарадника ПБФ против потписника Иницијативе групе грађана у вези с „ревизијом изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“, појавила се потреба за разјашњењем одређених дилема и давањем одговора на додатна питања верника наше Цркве у вези с теоријом еволуције и хришћанским ставом који у вези с њом треба заузети. Како у краткој форми првобитног текста, под насловом Апел на апел, коју је одредило јавно обраћање широј јавности, није био могућ детаљнији осврт на  кључне разлоге против ставова теолога дарвиниста, овом приликом ћу, у циљу оповргавања истих, указати на одређена места из богословља светог Максима Исповедника. Овај велики отац и учитељ Цркве је, наиме, дао одговоре на кључне проблеме на плану космологије и антропологије и на тај начин дао добре полазне основе за разрешење многих савремених питања. 

    Група професора и сарадника ПБФ у петој тачки Апела заступа став да „хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Свети Максим, пак, каже да је о Богу, иако је уз­ви­ше­ни­ји од свих ство­ре­ња, мо­гу­ће го­во­ри­ти на осно­ву на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа:„Не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“.[1] Надаље, Светитељ нас подсећа да: „Бо­га по­зна­је­мо не по Ње­го­вој су­шти­ни, не­го по Ње­го­вим ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма и про­ми­слу о би­ћи­ма. Кроз њих, као у огле­да­лу, раз­у­ме­мо Ње­го­ву бес­крај­ну до­бро­ту, пре­му­дрост и си­лу“.[2] Сходно учењу светог Максима „сва би­ћа по­сто­је на три на­чи­на: по су­шти­ни, ра­зно­ли­ко­сти и жи­во­ту“.[3] О на­чи­ну на ко­ји је Све­та Тро­ји­ца из­о­бра­же­на у тво­ре­ви­ни свети Мак­сим го­во­ри још од­ре­ђе­ни­је: „Као што на осно­ву по­сто­ја­ња би­ћа ве­ру­је­мо да по­сто­ји и сам над­су­шта­стве­ни Бог, та­ко на осно­ву раз­ли­ке су­шти­на ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма, са­зна­је­мо да по­сто­ји Прему­дрост ко­ја је уро­ђе­на Ње­го­вој су­шти­ни, ко­ја одр­жа­ва би­ћа. И опет, на осно­ву су­штин­ског кре­та­ња би­ћа по вр­ста­ма, схва­та­мо да по­сто­ји Жи­вот ко­ји је уро­ђен Ње­го­вој су­шти­ни и ко­ји до­пу­њу­је би­ћа, сти­чу­ћи и по­јам о Све­тој Тро­ји­ци – о Оцу и Си­ну и Све­том Ду­ху – кроз це­ло­му­дре­но по­сма­тра­ње тво­ре­ви­не. Јер, веч­на Бо­жи­ја Си­ла је­сте Ло­гос, као јед­но­су­штан Ње­му, а веч­но Бо­же­ство је­сте савечни (Оцу) Све­ти Дух“.[4] Недвосмислен је Светитељ у исказу да је постојање света на основу раз­ли­ке су­шти­на (природа) ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма темељ вере у Сина – Премудрост и да су­штин­ско (природно) кре­та­ње би­ћа по вр­ста­ма представља основ вере у Светог Духа.

    На основу овако исказаног учења о односу између Божијег начина постојања и постојања света јасно је да неприхватање разлике међу врстама представља исказивање неверовања у Сина, Који одржава бића у постојању, а да неприхватање природног кретања по врстама представља одбацивање вере у Светог Духа, Који допуњује бића у њиховом постојању. Немогуће је исповедати веру у Свету Тројицу, а не исповедати веру у Сина и Светог Духа који заједно са Оцем стварају свет, јер Отац ствара кроз Сина у Духу Светом, тако да у сваком акту стварања учествује свецело Света Тројица.

    Немогуће је исповедити веру у Бога Логоса без вере у логосе бића. Сходно учењу св. Максима, логоси бића су истоветни са Божијом вољом, а огле­да­ју се „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“.[5] То значи да свака врста има постојаност у Божијој вољи, тј. логосу бића који јој претходи. Стварајући свет, Бог, дакле, није оставио могућност преласка из врсте у врсту. Бог је, по хришћанском схватању, дао ипо­стас це­ло­куп­ној при­ро­ди ко­ју ви­ди­мо и није је оста­вио да се кре­ће сти­хиј­ски, не­го је „у сва­ку од вр­ста ко­ји је обра­зу­ју по­се­јао ду­хов­не ло­го­се му­дро­сти и на­чи­не бла­го­род­ног по­на­ша­ња, та­ко да би (сва створења), не са­мо не­му­шта, мо­гла да про­по­ве­да­ју ве­ле­гла­сно свог Твор­ца, об­ја­вље­ног ло­го­си­ма ства­ра­ња, не­го да би и чо­век, ру­ко­во­ђен за­ко­ни­ма при­ро­де и на­чи­ни­ма (њи­хо­ве) об­ја­ве, мо­гао ла­ко да на­ђе пут прав­де ко­ји во­ди ка Ње­му“.[6]

    Свети Мак­си­м подвлачи да се постојаност бића потврђује и у природним законима, који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“.[7] Ло­го­се би­ћа, дакле, не тре­ба по­сма­тра­ти ми­мо за­ко­на при­ро­де, јер и јед­ни и дру­ги пред­ста­вља­ју основ­не претпоставке по­сто­ја­ња тва­ри. У биљном и животињском свету не постоји никаква „природна потреба“ за преласком из врсте у врсту, за „мешањем“ врста, јер се сва бића понашају по инстинкту или урођеном природном закону.

    Проблеми настају када људи почињу да преусмеравају природну енергију других бића или своју енергију. Поред опасности конструкције митолошких сирена и кентаура и различитих генетски модификованих организама (ГМО), посебна и заправо највећа опасност јесте погрешно усмеравање људске енергије. Најкобније пошасти нашег времена, хомосексуализам и чедоморство, управо су последица неприродног усмеравања људске енергије (хомосексуализам) и прекида те енергије која је уствари прекид живота новог бића (абортус). Због тога треба имати на уму учење светог Максима о томе да наспри­род­ни за­ко­ни по­у­ча­ва­ју ко­јој вр­сти при­па­да сва­ко од би­ћа, с ци­љем да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“.[8]

    Тво­ре­ви­на ло­го­си­ма према којима се управља об­ја­вљу­је сво­га Твор­ца, а при­род­ним за­ко­ни­ма, ко­ји про­жи­ма­ју сва­ко би­ће, усмерава чо­ве­ка у вр­ли­ни. Ис­пу­ње­њем за­ко­на при­ро­де, ко­ји се от­кри­ва­ју у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте, чо­век се вас­пи­та­ва за вр­ли­не. Сва­ка при­ро­да мо­же има­ти са­мо јед­ну при­род­ну енер­ги­ју, те се не мо­же до­зво­ли­ти по­де­ље­ност у де­ло­ва­њу при­ро­де.[9] Деј­ство у су­прот­ном прав­цу од при­род­ног пред­ста­вља грех, јер је по­сре­ди за­о­крет од бо­го­у­ста­но­вље­ног на­чи­на упо­тре­бе енер­ги­је. По­гре­шно усмер­ење при­род­не енер­ги­је или ње­на зло­у­по­тре­ба је­су раз­ло­зи за­што вр­ли­не, иако при­па­да­ју при­ро­ди сло­ве­сних би­ћа, ни­су јед­на­ко при­сут­не и делатне код свих љу­ди.

    Свети Мак­сим го­во­ри и о „нео­ства­ре­њу оно­га што при­па­да при­ро­ди“.[10] Зато, следујући његовом учењу о мудрости и доброти, које се дарују онима који ће задобити вечно добробитије, треба рећи да поред тога што „не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“, исто тако, нећемо назвати добрима оне који искривљују природне законе и који не испуњавају врлине. Имајући ово у виду, шта рећи онима који немарно приступају тајнама вере? За све који су ступили на пут учитељства у Цркви, опомињуће звуче речи светог Максима: „Мно­го нас је ко­ји го­во­ри­мо, а ма­ло ко­ји де­ла­мо. Али, ни­ко не тре­ба да кри­во­тво­ри реч Бо­жи­ју због сво­је не­мар­но­сти, не­го сва­ко да ис­по­ве­да сво­ју не­моћ и да не кри­је исти­ну Бо­жи­ју, ка­ко не би са пре­сту­па­њем за­по­ве­сти би­ли оп­ту­же­ни и за по­гре­шно ту­ма­че­ње ре­чи Бо­жи­је“.[11]

    У Литургији, у молитви Приношења, свештеник се моли за своје грехе и незнања народа, јер он нема право и не може да буде у незнању или да остане „необавештен“ о узвишености своје службе, док могућност незнања, али до одређеног степена и времена, припада само верницима. Исто тако, у обраћању јавности нико не сме да иступа у име Цркве, а да не познаје њено учење, нити да у име Цркве износи своје личне ставове. Недопустиво је, дакле, износити партикуларно мишљење у име Цркве поводом тако осетљивог питања као што је теорија еволуције, без елементарне „обавештености“ о Дарвиновом учењу о врстама и пореклу човека. Потписници Апела су били у обавези да прочитају бар његово кључно дело Порекло човека, и да не пренебегну ћутке следећи његов исказ: „Барем сам, надам се, ипак учинио добру услугу, јер сам помогао да се обори догма о посебном стварању“,[12] тј. о засебном стварању врста. Уколико су, пак, све ово знали и упркос томе одлучили да стану на страну еволуциониста, њихова одговорност је заиста велика. Вољни грех и јавна саблазан подразумевају добровољно покајање и јавно исповедање вере.

    Недопустива је, напослетку, и инфериорност потписника Апела пред научним круговима, тако да се питање стварања света и човека препушта, без остатка, биолозима. Наука иде својим током и православно богословље се никада није мешало у њен развитак, као што је то много пута у историји био случај на Западу. То, међутим, не значи да ће православни теолози, без критичког односа, прихватати ставове оних научника који у објашњењу појава у свету примењују начела онтолошког натурализма, а не просто методолошког натурализма. Следећи логику онтолошког натурализма, неки генетичари се не заустављају на познању бића и њихове структуре, него, спроводећи интервенције у геному, вршећи трансмисију гена из једне врсте у другу, чине корак даље у настојању да промене структуру бића.

    Никако није довољно рећи „Бог је створио човека“, а биолозима препустити  одговор на питање како га је створио. У библијској перикопи о стварању се јасно каже да је човек створен од праха земаљског и да му је Бог дао Дух те је човјек постао душа жива (Пост. 2, 7). Да ли ћемо биологе питати како ће Бог поново човека васкрснути из земље у коју је сахрањен? Или ћемо их питати како постоје свете мошти (моћи или енергије) великих светитеља (као нпр. св. Василија Острошког)? Или ћемо од њих тражити појашњење појаве невештаственог огња на Велику Суботу (који се даје само на молитву православног јерусалимског патријарха) или некварљивости богојављенске воде?

    Биологија заиста јесте наука којој, по свим релевантним предвиђањима, припада блистава будућност, али она има своје домете као и свака област људског духа. Биолозима не можемо дати удео у ономе што им објективно не припада, а то је тумачење питања порекла и крајњег назначења човека, зато што они, по правилу, или не виде даље од смрти или теже природној бесмртности. Вера у Христа као Победитеља смрти је неодвојива од вере у Њега истог који је постао Син Човечији. То је вера у Христа као Новог Адама, по чијем лику је саздан први Адам. Свака друга антропологија, супротстављена истини Божијег Откривења, а посебно мајмунообразна антропологија, не само што је неприхватљива, него је и осуде вредна. То је грех неверовања, то је, према учењу светог Максима Исповедника, хула на Духа Светога.[13]

    Нетачна антропологија узрокује и искривљену христологију. Ако су нам мерило речи светог Теофила Антиохијског: „По­ка­жи ми твог чо­ве­ка, па ћу ти ја по­ка­за­ти свог Бо­га“,[14] онда је јасно да на основу човека који има „дарвиновско“ порекло није могуће показати било каквог Бога. Тим више, немогуће је показати Христа, јер Он се у Оваплоћењу присајединио сјемену Аврамову(Јевр. 2, 16), коме је предак био Адам, први човек и носилац Христове генеалогије по телу, као уосталом и наше. Христос се, дакле, није присајединио ни анђелима, тј. није узео њихову природу, да би примио људску природу и обожио је. Предвечни Логос је испунио логос свог бића у телу тако што се оваплотио и што је пострадао. У Оваплоћењу Логос је испунио логос промисла, а у Страдању је испунио логос суда људске природе. Логос промисла и логос суда су, према светом Мак­симу, „кри­ла, ко­ји­ма Ло­гос на тај­но­вит на­чин до­ле­ће – до­ла­зи би­ћи­ма у њи­хо­вом по­сто­ја­њу“.[15]

    Када је реч о ве­зи из­ме­ђу ло­го­са про­ми­сла и ло­го­са су­да са Ло­го­сом, треба нагласити да се про­ми­сао про­ја­вљу­је у не­тру­ле­жном на­чи­ну ипо­ста­сног сје­ди­ње­ња Ло­го­са са сло­ве­сним те­лом, а суд се са­сто­ји у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња ра­ди нас ова­пло­ће­ног Бо­га. Логос се, другим речима, сједињује са словесним, а не са бесловесним телом. На овај на­чин про­ту­ма­че­ни про­ми­сао и суд има­ју чи­сто он­то­ло­шки ка­рак­тер, јер је њи­хов циљ очу­ва­ње при­род­ног (κατάφύσιν) на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа и задобијање благодатног обожења. За­јед­но са до­га­ђа­јем ства­ра­ња све­та ни из че­га, они пред­ста­вља­ју из­раз ства­ра­лач­ке љу­ба­ви Ло­го­са пре­ма ство­ре­њи­ма.Уза­јам­на по­ве­за­ност ло­го­са би­ћа са ло­го­си­ма про­ми­сла и су­да ука­зу­је на ди­на­мич­но по­сто­ја­ње би­ћа и на крајњи циљ– Будући век ка ко­ме су усме­ре­на. Отуда, одбацивање посебности човека доводи под сумњу смисао Христовог Оваплоћења и Страдања, а тиме и Васкрсења.

    Учењу о логосима промисла и суда свети Мак­сим Ис­по­вед­ник је дао ев­ха­ри­стиј­ско ту­ма­че­ње. Пре­му­дра Ико­но­ми­ја Бо­жи­ја, тј. Бо­жи­ји про­ми­сао, про­ја­вљу­је се у личном сје­ди­ње­њу чо­ве­ка и предвечног Ло­го­са у БогочовекуХри­сту, а Бо­жи­ји суд се по­ка­зу­је у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао се испуњавау при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом. Све­та Ев­ха­ри­сти­ја, сходно учењу светог Мак­си­ма, је­сте сре­ди­ште ис­пу­ње­ња Бо­жи­јег про­ми­сла и су­да, бу­ду­ћи да је она до­га­ђај у ко­ме се од­ви­ја во­згла­вље­ње це­ло­куп­не Бо­жи­је Ико­но­ми­је, у чијем су средишту Ова­пло­ће­ње и Стра­да­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста. На свакој Литургији се испуњава Божији промисао о Оваплоћењу Христа у животима верних и испуњавају се Христове речи: Сада је суд овоме свијету (Јн. 12, 31), јер по мери састрадавања са Христом, верник који се причешћује Њиме, не ступа на Суд на крају историје, него је већ прешао из смрти у живот (Јн. 5, 24). Питање порекла човека и његове иконичности тиче се, да закључимо, нашег спасења, живота или смрти, а не испразне академске полемике.

    Недопустива је неодговорност потписника Апела пред Црквом, као и заклањање иза институција образовног система државе. Искрен однос према проблему дарвинизма подразумева или потпуно прихватање вере Цркве у стварање света по врстама и стварање човека по икони и подобију Божијем, или, пак, остајање на позицијама дарвинизма, што подразумева отворену борбу за сопствене ставове. Свако скривање иза свог или нечијег прста, не само да је знак лицемерја, које Господ Христос посебно осуђује, него, уколико се ништа не промени, представља опасност по будуће нараштаје студената и свих чланова црквене заједнице, који би могли и надаље бити изложени дарвинистичко-атеистичкој пропаганди.

    Господ Христос упозорава на потребу непрестаног стражења у вери, тако да немарним у вери говори у Откривењу: Знам дјела твоја, да ниси ни хладан, ни врућ. О, да си хладан или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих (Откр. 3, 15–16). Свима нама су потребна дела достојна истинске вере и покајања, али је тешко после јавног иступања у име Цркве, отклонити настале последице. Зато је Господ посебно нагласио: Гледајте да не презрете једног од ове моје најмање браће (Мт. 18, 10).

     

     

    У Београду, 07. 06. 2017. године                                   Проф. др Здравко Пено

                                                                                        редовни професор Богословког факултета

                                                                                       Универзитета у Источном Сарајеву

                                                                                            

     

     

     

    [1]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Μυσταγωγία, 23, PG91, 697 C.

    [2]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,  1, 96, PG90, 981 C.

    [3]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Ἐρωταποκρίσεις,105, ЕПЕ, 14А΄, Θεσσαλονίκη1992,198.

    [4]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,13, PG 90, 296 B.

    [5]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [6]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51,PG 90,476 С.

    [7]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [8]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG90, 488 A.

    [9]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,γχειρίδιαθεολογικάκαὶπολεμικά,16, PG91, 201C.

    [10]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ, ΔιάλογοςμετὰΠύρρου,PG 91, 309 B.

    [11]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,4, 85, PG 90, 1069Α.

    [12]Чарлс Дарвин, Човеково порекло и сполно одабирање, Матица Српска, Нови Сад 1977, 63.

    [13]„Све оно у чему неко греши према људима има многе мотиве (разлоге) опраштања – јер неко, грешећи према (једном) човеку, а другом човеку добро чинећи, природи којој је сагрешио њој се и оправдава, а хула на Духа – која је неверовање, које нема други повод за праштање него да неко постане верник – с разлогом, ономе који у неверју оконча живот, не допушта да му се опрости грех неверовања и безбожности, ни овде ни у будућем (веку)“. ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Πέυσειςκαὶἀποκρίσεις,189, ЕПЕ 1992, 14 Α΄, 260.

    [14]  ΘεοφίλουἈντιοχείας, ΠρὸςΑὐτόλυκον,1, 2,PG6, 1025 B.

    [15]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,54, PG90, 517 D.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Ja se uporno već mesecima pitam i insistiram da saznam zašto on čita literaturu koju nije za njega i ne poštuje doktora teologije i to usko speciajlizovanog upravo za to.

    Da li oče on vas to zeza a usput i sve nas?

    Sta ti VSB pises ? :((

    Da li shvatas, da sam ja odgovorio ( u ovom postu vezano za Niskog ), na malu raspravu koja se vodila izmedju forumasa, na temu 'musko i zensko' kako stoji u pismu ? Kakve to veze ima sa avom ili tobom ? 

    Onako, bas si , pomalo i bezobrazan. Necu da ti odgovaram na slican nacin ( a, imam argumente za to ), ali, i profesor Peno je doktor teologije i sa njegovim stavovima se slazem. Razumes, kako stoje stvari ?

    Ma, imam utisak , da djabe pisem. :blush:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, Milan Nikolic рече

    Чик му реци да нема конкретних Адама и Еве. :)

    Мајендор пише: Грчко патристичко поимање човека никада није негирало јединство човечанства или га замењивало радикалним индивидуализмом. Учење апостола Павла о два Адама (»Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети« - I Кор. 15:22) као и Платоново учење о идеалном човеку, наводи ГРИГОРИЈА НИСКОГ НА ТО ДА ТВРДИ ДА СЕ СТИХ ИЗ ПОСТАЊА 1:27: »БОГ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЕКА ПО СВОЈОЈ СЛИЦИ«, ОДНОСИ НА СТВАРАЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА КАО ЦЕЛИНЕ. Свакако да се због тога и Адамов грех мора да односи на све људе, исто као што је и Христово искупљење, искупљење целокупног човечанства...

    Наставља: Текст Светог Писма који је у полемици између Августина и Пелагија играо одлучујућу улогу, пронађен је у посланици Римља- нима 5:12, где Павле, говорећи о Адаму пише: »Зато као што кроз једног човека дође на свет грех и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.« Превод овог стиха представља основни проблем. Последње четири грчке речи преведене су на латински са »in quo omnes peccaverunt« »у коме« - т. ј. у Адаму - »су сви сагрешили« и на Западу су се служили овим преводом да би оправдали учење о кривици наслеђеној од Адама и пренетој на његове наследнике. Међутим овакво значење не може се извући из грчког оригинала - текста који су читали Византијци. Облик eph ho - сажимање од epi са релативном заменицом ho може да буде преведено са »јер«, »пошто«, значење које је прихваћено од већине савремених научника свих вероисповедања.22 Такав превод даје Павловој мисли значење да је смрт, која је за Адама »плата за грех« (Рим. 6:23), истовремено казна која се примењује на оне који су, исто као Адам, згрешли. То Адамовом греху даје космичко значење, али не каже да су његови потомци »криви« исто као и он, уколико не сагреше исто као што је он сагрешио

    Завршава: Очигледно је да тумачење долази од буквалног граматичког смисла текста посланице Римљанима 5:12. Eph ho, ако значи »зато што«, заменица је средњег рода. Али може бити и мушког рода ако се односи на именицу која јој непосредно предходи - thanatos (смрт). Тачна реченица може имати значење које изгле- да невероватно читаоцу васпитаном на Aвгустину, а то је право значење прихваћено од већине грчких Отаца: »Пошто је грех дошао у свет преко једног човека, а смрт преко греха, смрт се тако раширила на све људе и због смрти сви су сагрешили...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Bokisd рече

    Sta ti VSB pises ? :((

    Da li shvatas, da sam ja odgovorio ( u ovom postu vezano za Niskog ), na malu raspravu koja se vodila izmedju forumasa, na temu 'musko i zensko' kako stoji u pismu ? Kakve to veze ima sa avom ili tobom ? 

    Onako, bas si , pomalo i bezobrazan. Necu da ti odgovaram na slican nacin ( a, imam argumente za to ), ali, i profesor Peno je doktor teologije i sa njegovim stavovima se slazem. Razumes, kako stoje stvari ?

    Ma, imam utisak , da djabe pisem. :blush:

    Kome si odgovorio G.Penu ili G.Djuroviću?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 32 минута, Zoran Đurović рече

    ...право значење прихваћено од већине грчких Отаца: »Пошто је грех дошао у свет преко једног човека, а смрт преко греха, смрт се тако раширила на све људе и због смрти сви су сагрешили...

    Битно је да се конкретни Адам не доводи у питање. Данас је то жеља неких, да првостворени Адам буде еволуција многих антропоморфних мајмуна и хоминида као племена првостворених људи.

    С друге стране, таквом еволуцијом смо заиста створени сви ми који данас обитујемо на Земљи. Зато је зачкољица како помирити таква становишта, да првостворени Адам и Ева нису тако еволуирали али други људи јесу.

    О поретку греха и смрти, може се рећи да ми наслеђујемо (првородни) грех кроз смрт јер је смрт сада сама наша природа. Опет, битно је да имамо ,,једног човека'', Адама који је узроковао такво стање.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Шта има са светом вером на пример да се Земља окреће око Сунца? Неко ће и даље веровати да се Сунце окреће око Земље и неће имати проблем. Чак је по теорији релативности ротација релативна. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Поента Пеновог текста је да се огради од београдског "Апела", који није довољно прецизирао да нема прелазака између врста (!). Све остало може, и еволуција у оквиру врсте (расе, сорте и сл.) и слободна воља човечанства, али врсте су и пре почетка стварања заувек дефинисане Божијим „Логосима стварања“ по Св. Максиму Исповеднику. 
    Веровали или не, Здравко Пено је вероватно најпозванији од српских теолога да говори на ову тему, јер годинама пише о томе. У том смислу, посебно је важна његова књига „Христос – нова Твар : аспекти православне космологије и антропологије“. 
    Приложени текст у уводнику ове теме, признајем, и није најјаснији, можда је и писан имајући у виду да ће га читати његов конкурент, епископ Игњатије. Упадљиво је да се до данас нико од владика није богословски осврнуо на „Апел“, па чак ни Максим у своју одбрану, што изазива сумњу да или о овој теми немају појма, или не смеју да се супротставе, по мени исхитреној, одлуци патријарха Иринија. Истина, и не смеју, јер је патријарх казнио клирике из "Апела" у својој Епархији, али могли би бар да покажу шта знају о догматици, макар и замршеније него ово Пено. :)
    Прилажем далеко јаснији цитат из једног pdf-а који сам раније скинуо с нета, а сад не могу да нађем линк, зато ево га у прилогу. 
    Здравко Пено, „Православна космологија и природне науке“, Београд, 2010, стр. 41.:

    Цитат

    Иако је био теолог, Дарвин није познавао источно Предање и учење великих отаца Православља који су имали врло занимљиве ставове, који би свакако били подстицајни и за њега. Тако, нпр. св. Григорије Ниски говори да је свет створен као јединствена целина, тако што је у једном тренутку примио постојање у виду „семене силе“, а у наставку се, кроз ту семену силу, коју је у уградио у њега Бог, постепено развијао, по Божијем промислу, тако да су настала конкретна бића, врсте и јединке. У истом духу говори и св. Јован Дамаскин који каже да је стварање прошло кроз два стадијума: први је изградња материје из небића, а други је стварање појединачних бића из те материје.

    Овакво гледиште отаца Цркве о постепеном развоју створеног света је наизглед у сагласју са еволуционистичким схватањем. Међутим, развој који је описан у Књизи постања и тумачење које даје св. Григорије Ниски није једно исто што и опис настанка света код еволуциониста. Развој створеног света у складу са Божијим планом је једно, а научна теорија о развоју сложених организама од једног или неколико примитивних организама и о претварању једне врсте у другу, јесте нешто сасвим друго.


     

    Peno-Pravoslavna kosmologija.pdf

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Протомајстор рече

    Поента Пеновог текста је да се огради од београдског "Апела", који није довољно прецизирао да нема прелазака између врста (!).

    U tom slucaju, zanima me zasto se sa tolike visine ogradjuje. Posto oba texta zvuce "ja pravoslavan, vi Dzejn koja sablaznjava narod".

    пре 4 минута, Протомајстор рече

    Упадљиво је да се до данас нико од владика није богословски осврнуо на „Апел“, па чак ни Максим у своју одбрану, што изазива сумњу да или о овој теми немају појма, или не смеју да се супротставе, по мени исхитреној, одлуци патријарха Иринија.

    Da sam na njihovom mestu, ni ja ne bih imala reci. Ne iz navedenih razloga, nazalost..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 23 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Nemamo mi ništa protiv da g.Peno piše na ovu temu.

    Ovde je više njih izrazilo nerazumevanje gde se g.Peno pozvao na sv.Maksima Ispovednika u argumentaciji za ili protiv a u skladu sa apelom na kojeg reaguje.

    Ти си, чини ми се, написао пар постова о томе да према Св. Максиму испада да немамо слободну вољу, јер је све испрограмирано. Уколико сам добро разумео твоје схватање Пеновог разумевања Св. Максимовог схватања Божијег стварања. :ani_biggrin:

    Моје схватање Св. Максима и Пена је да програмирање врста не утиче сасвим на развој врсте, већ ту има простора и за слободан маневар. За мене довољно.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Протомајстор рече

    Ти си, чини ми се, написао пар постова о томе да према Св. Маскиму испада да немамо слободну вољу, јер је све испрограмирано. Уколико сам добро разумео твоје схватање Пеновог разумевања Св. Маскимовог схватања Божијег стварања. :ani_biggrin:

    Моје схватање Св. Маскима и Пена је да програмирање врста не утиче сасвим на развој врсте, већ има ту има простора и за слободан маневар. За мене довољно.

    Ne, nego ste dobro razumeli moje razumevanje kako vi razumevate sv.Maksima Ispovednika i vaistinu ste dobro saželi.

    Ja sam uputio svoju argumentaciju g.Penu pa ako vas zanima možete se informisati.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 минута, Џуманџи рече

    U tom slucaju, zanima me zasto se sa tolike visine ogradjuje. Posto oba texta zvuce "ja pravoslavan, vi Dzejn koja sablaznjava narod".

    Па рекох да сматрам да је највећи ауторитет у нашој Цркви за наведену тему. Могуће да има ту и личног ривалитета са профанима са београдског ПБФ-а. Он ради на фочанском ПБФ-у, нисам сигуран колико му је то био први избор.

    пре 18 минута, Џуманџи рече

    Da sam na njihovom mestu, ni ja ne bih imala reci. Ne iz navedenih razloga, nazalost..

    Из ког разлога?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Ne, nego ste dobro razumeli moje razumevanje kako vi razumevate sv.Maksima Ispovednika i vaistinu ste dobro saželi.

    Ja sam uputio svoju argumentaciju g.Penu pa ako vas zanima možete se informisati.

    Да, да, тако где сте се потписали именом. Него, откад смо то ми на Ви?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...