Jump to content
  • Иван Недић
    Иван Недић

    Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника

    Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције коронавируса.

     

    Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.

    Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.

    У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:

    1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.

    2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).

    3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.

    4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.

    5. Причасници да не целивају путир после причешћа.

     

    У погледу светих тајни крштења и миропомазања:

    6. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.

    7. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.

     

    У погледу свете тајне јелеосвећења:

    8. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.

    Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:

    9. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.

    10. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.

    11. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.

    12. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.

    13. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.

    14. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.

    15. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопноднијих средстава.

     

    Упутства општег карактера:

    16. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).

    17. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.

    18. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.

    19. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.

    20. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.

    21. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.

    22. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.

    За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

    Извор: 
    https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/

    За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    On 18.3.2020. at 15:18, Натан рече

    Како за кога. Мислим да не би требало да имамо некакав магијски ћирибу-ћириба однос према Причешћу.

    Освећење хлеба и вина не врши само свештеник, па да је самим тим лек за свакога, него се оно наставља приликом причешћивања сваког од нас, у нашем телу. И од нас зависи, зато, не прецењујмо се. 

      

    Златна средина!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ima li Crkva stav po pitanju toga da se tela preminulih od ovog virusa obavezno spaljuju?

    Jasno je da je veliki rizik sahrana po nasim obicajima, ako je pokojnik bio zarazen. Sta kazu kanoni, kako su se ranije sahranjivali preminuli od zaraznih bolesti?

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Вукашин рече

    Ima li Crkva stav po pitanju toga da se tela preminulih od ovog virusa obavezno spaljuju?

    Jasno je da je veliki rizik sahrana po nasim obicajima, ako je pokojnik bio zarazen. Sta kazu kanoni, kako su se ranije sahranjivali preminuli od zaraznih bolesti?

    Pre Crkve konsultujes nauku, vidis da ovo nije kuga, i da ne postoji opasnost da se zaraza prenese sa tela.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, obi-wan рече

    Pre Crkve konsultujes nauku, vidis da ovo nije kuga, i da ne postoji opasnost da se zaraza prenese sa tela.

    Veceras sam prvi put procitao da sve preminule spaljuju, pa se i sam pitam kako Crkva reaguje? Nisam cuo nikakve reakcije na tu temu.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Вукашин рече

    Veceras sam prvi put procitao da sve preminule spaljuju, pa se i sam pitam kako Crkva reaguje? Nisam cuo nikakve reakcije na tu temu.

    To ne znam, nisam ni ja nista cuo o tome. Nisam cuo ni to da spaljuju tela svih preminulih.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 19.3.2020. at 16:56, Justin Waters рече

    Ajde pogledah da ti ugodim. 

    Tekst koji si iznio je jedan vrlo lijep tekst. Sveštenik iz ljubavi i požrtvovanosti je ušao među leprozne da bi im pomagao i olakšao patnju i osjećaj odbačenosti. On je išao sa onim žarom gotovo "ma ući ću makar i umro, ali da im malo olakšam patnju" gotovo je identičan žaru onoga ko polaže svoj život za prijatelja...Požrtvovanosti koju je Hristos nazvao "vrhuncem iskazivanja ljubavi prema bližnjemu". Takvi mogu da računaju na to da ih čudo može spasiti od nečega što bi po prirodi stvari išlo kontra. 

    Ovo su stvari koje su rijetke, ali se dešavaju, ovakva lijepa čuda. Ali je istorijski mnogo više obratno., slučajeva gdje je sve svojim prirodnim putem išlo. Naravno da ne možemo da pronikenmo u to, kome se daje kome ne čudesno iskustvo, ali da je ovakav pristup "ne bojim se ničega, šta mi Bog da" opravdan samo ako je usmjern na svog bliženjeg do one mjere i situacija u kome si spreman da pogineš za njega. Hrišćanstvo je čovjekocentrična vjera u smislu djelanja. Bog je postao čovjek, Bog živi u čovjeku, sve što radiš radi sebe i radi svojih bližnjih...to ide i sinergiji. Sam moraš biti čio i jak, ne radi sebe, nego da budeš nekome drugome na korist. Ako tvoje postojanje ima usmjerenje na drugoga, onda si ti sam kao takav opravdan, ako živiš i djelaš samo za sebe, onda si promašen. 

    Ja ne vidim nikakvu paralelu između ovog čina sveštenika, i redovnog pričešćivanja, ili ne pričešćivanja, a odlaska na liturgiju u jeku epidemije. Pričešćivanje je redovna stvar svake liturgije, tj svake nedjelje...imamo tu mogućnost svagda, a nemamo takvu mogućnost da se olako i pod pritiskom okolnosti strpimo radi ljubavi prema svojim bližnjima, da se ne razbole. 

    Амин!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 19.3.2020. at 17:08, Vasa L. рече

    Недићу да ли можеш да преведеш овај текст?

     

    Протодиакон Андрей Кураев призвал воспринимать коронавирус как «епитимью, наложенную Господом»

    Александр СолдатовАлександр Солдатов
    6 часов ago

    image.gif.a0573127bd88e31ddb9634ae6fc2a5b3.gifKuraev.jpg

    Известный российский публицист и богослов, протодиакон РПЦ МП Андрей Кураев, который стал 18 марта участником круглого стола в пресс-центре Медиагруппы «Патриот» и Федерального агентства новостей, посвященного коронавирусу, рассказал о том, как ограничительные меры, связанные с эпидемией COVID-19, могут повлиять на празднование Пасхи. По мнению о. Андрея, нынешняя ситуация — повод серьезно задуматься о вере. «Из того, что мы услышали от врачей, к Пасхе все это вряд ли рассосется, скорее наоборот, эпидемия достигнет своего пика», — отметил протодиакон.

    О. Андрей Кураев рассказал о жившем в X веке преподобном Симеоне Новом Богослове, который написал гимн «Воскресение Христово видевшие, поклонимся Святому Господу Иисусу». "Главное — это внутреннее, - рассуждает о. Андрей. - Это такой чисто монашеский совет. А многолюдные собрания, где мы ощущаем общий локоть, — это некий бонус, вполне человеческий».

    По мнению Кураева, это не единственная причина, по которой происходящие вокруг эпидемии следует воспринимать как некое испытание. «У нас, православных, причастие — это такая необходимая вещь. Но при этом давайте не будем забывать, что сама Церковь столетиями делала все, чтобы отлучить людей от причастия. Она вводила все новые и новые барьеры, мешающие причащаться. Обязательный пост перед причастием, присутствие на вечерних службах, исповедь, плюс воздержание от каких-то действий, которые церковные пастыри считали грехом. Как сказал однажды Павел Флоренский: «У меня такое ощущение, что высота иконостаса росла пропорционально уровню падения духовной жизни самой церкви», — рассуждает протодиакон.

    «Мне кажется, - продолжил он, - настоящий пост — воздержаться от того, что мне очень нравится, в том числе от службы. Я очень люблю великопостную службу, особенно в Страстную седмицу, очень люблю Пасху. Но, если Господь так привел, давайте пробовать в этом увидеть какой-то духовный смысл. Что у нас не так? Почему Господь нас этой радости лишил? А может, слишком легкой стала нам казаться эта радость в последние годы, слишком дешевым стал доступ к этой радости? Может, над всем этим стоит задуматься в карантинном уединении?»

    В России, как и в других странах, в связи с пандемией, вызванной коронавирусом, введены серьезные карантинные ограничения. Пока эти ограничения прямо не коснулись церковных служб, однако многие конфессии сами ограничивают молитвенные собрания верующих и отказываются от многих мероприятий.

    Категории: Лента новостей

    Прво, постоји таговање, да би човеку изашло обавештење кад га неко спомиње.

    Друго, не могу. Свега ми је преко главе. Добио сам висок притисак ових дана, између осталог због ове теме, која се, као и све у нашој Српској Цркви, претворила у клановско препуцавање и поткусуривање, те је пропраћена и тихим најавама одсецања глава.

    Не желим у томе да учествујем. Видим да аргументи у свему овоме не играју никакву улогу. И ту је у праву Шмеман. Захвалан сам Богу нарочито за једну ствар. Већ више од годину дана преводим интегралну верзију Шмемановог дневника (која ке трипут већа од захумско-херцеговачког издања, заснованог на избору који је извршила Шм. супруга). У "нормалним" околностима, превод је требало да завршим за неколико месеци. Но, није ми се дало, и ево, још увек ми се не даје. Али, зато ми се дало да проживим и око себе видим многе ствари о којима пре чак тридесет-четрдесет сведочи отац Александар, тај пророк нашег доба у старозаветном смислу речи.

    Елем, он на више места понавља, из сопственог искуства, да аргументи у богословљу фактички ("стање на терену") не играју битну улогу. Кључ је "благо срца" - где је срце, тамо је и благо. И тачка. Аргументи су ту само пост фактум.

    Зато донекле и жалим што сам превео неколико текстова на ову тему. Како сам био толико глуп да се на време не сетим овога што Шмеман стално понавља, из сопственог горког искуства?! Ето, на тацни! А ја слеп.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ако се неко пита откуд сад пишем низ порука, ствар је врло једноставна. Читам тему од корице до корице, пошто је од постављања па до данас малтене уопште нисам пратио. А ред је да ишчитам тему коју сам започео

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 31 минута, Иван Недић рече

    Ако се неко пита откуд сад пишем низ порука, ствар је врло једноставна. Читам тему од корице до корице, пошто је од постављања па до данас малтене уопште нисам пратио. А ред је да ишчитам тему коју сам започео

    Освестио сам се на 16. страници, схвативши да ми је првобитна намера да прочитам целу тему била поприлично кретеноидна. Лаку ноћ & добро јутро

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Вукашин рече

    Каже да наше спасење посебно одређује неколико момената у животу, тј. у неколико битних момената је доведено у питање, ако донесемо погрешне одлуке. То видиш тек касније. Дакле треба бити опрезан сваког дана и не одбијати Христов позив.

    Владика Атанасиије је - у својим дигресијама, а дигресијуе су му, уствари, најважније - често напомињао да је пажња (=опрез шта и како радимо) пола спасења.

    Његове речи да би било добро да ми верјемо у Бога, колико Бог верује у нас (зна нас, створио нас је) се односе на то, да ми избегавамо одговорност, а одговорност је "део" слободе....јер, рецио, многи тинеџери, које сматрамо децом, ураде глупост и онда цео живот испаштају. Па и Адам је био "дете". На Адамовом примеру се најбоље види шта значи не-опрез, не-пажња. Кукај ти после коме оћеш је ли крива жена или Ђуро и Перо, грех, погрешка, маше свој циљ и то има последице - на био којем пољу. Од теста из таблице множења у школи до животних одлука и дела.

     

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Guest
    This is now closed for further comments

  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...