Jump to content
  • Поуке.орг инфо

    Протојереј Слободан Лукић: Пастирска брига Цркве и содомски гријех

       

       

    Најављена парада содомитâ коју њени организатори називају “Еуро-прајд“, а која би требалo да се одржи у Београду крајем септембра, изазива мноштво различитих коментара, међу којима су и приједлози о томе на који начин Црква треба да се постави према том догађају.

    Дрска пропаганда содомитске идеологије нешто је пред чим никако не треба затварати очи и стога не треба да изненађују очекивања народа да Црква у вези с том појавом каже своју пастирску ријеч. Међутим, у мноштву различитих сугестија и ставова могуће је препознати и недобронамјерне гласове који се често претворе у непотребно оптуживање Цркве за пасивност и дефетизам. Штетност таквих ставова могуће је препознати само уколико се на исправан начин појми суштина црквене мисије и њене пастирске бриге за паству, пред коју данашњи свијет износи разна искушења у форми девијантних антивриједности.

    Као прво, Цркву чине сви њени крштени чланови који у црквеном тијелу носе различите дарове и службе. Сваки члан Цркве, клирик или лаик, сходно својој служби, епископској, свештеничкој, вјероучитељској или некој другој, има слободу да сходно свом дару свједочи вјерном народу хришћанске вриједности и исказује црквени етос, истину и самосвијест. Када је ријеч о дрској и све насилнијој пропаганди хомосексуализма, потребно је да црквени пастири својом ријечју опомену, прекоре и упозоре на штетност такве пропаганде. Aли често се деси да појединци, због неутемељeног расуђивања или лоше намјере, свој пријекор упуте не изругивачима светиње живота, брака и породице већ самој Цркви! Другим ријечима, непотребно је и по биће Цркве штетно прекоријевати црквену јерархију због тога што се не оглашава увијек на начин на који неко сматра да је потребно. С друге стране, корисно је са смирењем очекивати и вјеровати да ће Црква у потребном тренутку рећи своју ријеч и да њена пастирска брига неће изостати.

    Хомосексуалност је крајње девијантан израз човјековог стања послије пада прародитељâ људског рода у гријех. То је плод егоцентризма и самопотврђивања насупрот Творцу и од њега назначеном начину постојања. Она је плод човјекове побуне против Бога и против сопствене природе у коју је стварањем уткана боголикост. Све док своју слабост и гријех сматрају исправним начином понашања или дозвољеним изразом “слободе“, хомосексуалци не могу бити чланови Цркве и примати свете Тајне. Свето Писмо и учење Цркве недвосмислено осуђују хомосексуалне полне везе, будући да у њима виде порочно изопачење од Бога створене човјекове природе. „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица” (3. Мојс. 20, 13). Библија свједочи о тешкој казни коју је, према светоотачком тумачењу, управо због гријеха мужелоштва, Бог послао на житеље Содома (в. 1. Мојс. 19, 1-29). Апостол Павле, карактеришући неморално стање тадашњег друштва, убраја хомосексуалне односе међу најсрамније страсти и развратности које скрнаве људско тијело и душу. У Посланици Римљанима Апостол пише: „И жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду” (Римљ. 1, 26-27). Развраћене житеље Коринта апостол Павле строго опомиње: „Не варајте се…, мужеложници… неће наслиједити Царство Божије” (1. Кор. 6, 9-10). Светоотачко Предање такође јасно и недвосмислено осуђује свако испољавање хомосексуализма.

    Данас се хомосексуализам, у секуларном глобалистичком друштву, тумачи као избор, као једна од „полних оријентација”, која треба да буде ослобођена од било какве карактеризације као морално извитопереног и погрешног понашања и коју треба снажно и на разне начине афирмисати. Супротстављајући се тенденцији да се хомосексуализам схвати не као полна изопаченост већ као једна од „сексуалних оријентација” са припадајућим јој правима, Црква стоји на становишту да је хомосексуализам гријеховна повреда људске природе која се превазилази духовним подвигом у циљу исцјељења човјека, кроз свете Тајне, пост, молитву, покајање, читање свештених списа, као и општењем са вјерујућим људима. Зато смо као Црква дужни да непрестано указујемо на опасност од содомитске пропаганде, а такође смо позвани да свједочимо истину да Црква и онима који страдају од тога гријеха може помоћи, јер свака страст се лијечи здравом духовношћу, покајањем и молитвом.

    Ово су такође моменти када се на одређени начин тестирају наша вјера и црквеност – да ли смо увијек спремни да одлуку Цркве прихватимо као Светим Духом надахнуту и као такву за нас најбољу и најдушекориснију. Често смо склони да од Цркве очекујемо да прибјегне методама које се нама чине наједакватнијим, али које се кроз искуство црквеног живота нису потврдиле као такве. Одувијек су најбоље и најјаче оружје у борби против Антихристовог духа погибли били – пост, покајање и молитва. Томе смо свједочили и недавно, када се пред репресијом државних власти у Црној Гори десила блистава пројава црквеног духа и саборно исповиједање оданости народа својој Цркви. Дакле, отпор безбожницима није био насилан и по методама кнеза овога свијета већ кроз молитву, стрпљење и послушање Цркви и њеним архијерејима.

    Понекад Црква говори и ћутањем, водећи се јеванђелском поуком да бисере не треба бацати пред свиње (Мт. 7,6). Позната је једна анегдота везана за блаженопочившег патријарха Павла: када је група НВО-активисткиња, озлојеђена његовим позивом на спрјечавање чедоморства, протестовала испред зграде Патријаршије, патријарх је у једном тренутку изишао пред њих, рекавши им да је њихова побуна заправо неспоразум, јер његов позив и није био упућен њима већ његовој пастви, којој оне не припадају. Дакле, црквена проповијед је увијек упућена њеном словесном стаду; без обзира на вукове који парадирају около поносећи се својом срамотом, превасходна је брига Цркве да сваког свог члана утврди на уском путу спасења.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 37 минута, Вилер Текс рече

    Сутра кад будеш причао са неким, нпр. муслиману, после помаже Бог одмах да му кажеш "код тебе није истина". 

    Тако су радили сви велики проповденици, ништа полако одмах дрито у главу.

    Ово су твоје конфабулације, опет у недостатку реалних чињеница на бази којих би водио дијалог и оспоравао нечије гледиште. Кад не знаш шта ћеш, онда нешто смислиш, и то смишљено/измишљено нападаш као да је реално. То се, беше, зове "сламнати човек"?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 33 минута, Родољуб Лазић рече

    Патријарх је рекао да су и хришћани и муслимани наследници Аврамови. То је специфичније значење него "деца".  А апостол Павле ( а за њим и Свети Оци) чак и то "деца" другачије сагледава:

    "Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме" (Рим.9,7-8). 

    Не видим никакав разлог да се у исти кош стављају и хришћани и муслимани као телесни потомци Аврама, када ап. Павле одбацује тај телесни аспект као небитан, и преноси смисао на потомке Исака, тј. обећања датог у Исаку.

    А и на другом месту, у посланици Галатима говори: "Схватите, дакле, да су они синови Авраамови који су од вјере" (Гал. 3, 7).

    Толико о наводној "деци" по телу и о њиховом значају за хришћанско поимање Аврама. А што се "наследика" тиче, ап. Павле говори (а можеш да прочиташ и Златоустово тумачење, ако те занима):

    "Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне" (Гал. 4, 28-30).

    Дакле, по ап. Павлу је јасно да муслимани нису ни деца ни наследници Аврамови, са хришћанске тачке гледишта.

    Сасвим је јасно да се мисли да су аврамска религија. Значи тражи се минимална основа за разговор, не каже се да су наследници у смислу вере. Е сад не би ти био забринути правоверац када би то уочио.И ту ти је одговор о томе да си учитељ и да биће ти имаш конфабулације или српски речено, умишљаш.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 56 минута, Вилер Текс рече

    Сасвим је јасно да се мисли да су аврамска религија. Значи тражи се минимална основа за разговор, не каже се да су наследници у смислу вере. Е сад не би ти био забринути правоверац када би то уочио.И ту ти је одговор о томе да си учитељ и да биће ти имаш конфабулације или српски речено, умишљаш.

    Шта је аврамовска религија? Хришћанство није религија, мислим да је и сам патријарх не једном о томе говорио.  А "аврамовске религије" јесте конструкт без икакве везе са реалношћу, смишљен да се вештачки омогући приближавање. И хришћанство, и јудаизам, и ислам виде Аврама и његов савез са Богом на другачији начин, и њихово верско учење о томе се потпуно разликује. Видимо шта апостол Павле пише. Аврамова деца су она која су од вере,  у Христу. И то је то. Нема Авраамовских религија, осим на нивоу и за потребе религијске илити екуменистичке политике.

    А нешто си побркао, то није било неко уводно излагање за конференцију о хришћанству и исламу (па да буде, како кажеш, у функцији неког разговора) него део честитке за Курбан бајрам. Значи куртоазно обраћање, које не представља никакву основу за разговор. Хоћу рећи, није било потребна таква формулација у смислу "основе за разговор".

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

    Шта је аврамовска религија? Хришћанство није религија, мислим да је и сам патријарх не једном о томе говорио.  А "аврамовске религије" јесте конструкт без икакве везе са реалношћу, смишљен да се вештачки омогући приближавање. И хришћанство, и јудаизам, и ислам виде Аврама и његов савез са Богом на другачији начин, и њихово верско учење о томе се потпуно разликује. Видимо шта апостол Павле пише. Аврамова деца су она која су од вере,  у Христу. И то је то. Нема Авраамовских религија, осим на нивоу и за потребе религијске илити екуменистичке политике.

    А нешто си побркао, то није било неко уводно излагање за конференцију о хришћанству и исламу (па да буде, како кажеш, у функцији неког разговора) него део честитке за Курбан бајрам. Значи куртоазно обраћање, које не представља никакву основу за разговор. Хоћу рећи, није било потребна таква формулација у смислу "основе за разговор".

    Аман човече. То је колоквијални израз. Тачно сам знао да ћеш тако да цепидлачиш. Јесу ли телом Аврамови потомци? Јесу. И ништа друго није речено. Плетеш причу безвезе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Вилер Текс рече

    Аман човече. То је колоквијални израз. Тачно сам знао да ћеш тако да цепидлачиш. Јесу ли телом Аврамови потомци? Јесу. И ништа друго није речено. Плетеш причу безвезе.

    Телом јесу Авраамови потомци. Али то нема ама баш никаквог значаја за хришћанско, павловско поимање - три пута сам ти цитирао, али упорно превиђаш. Једноставно, не може се са хришћанског аспекта рећи да су они Авраамова деца. Ни колоквијално ни неколоквијално. Као што се не може рећи са хришћанског аспекта да је брак уговор или да је Црква институција. Може да се каже, али не са хришћанског гледишта. Исто тако и ово - може да се каже, онако, биолошки, социолошки, откуд знам, да су муслимани потомци Авраамови. То би могао да каже неки научник, религиолог, политиколог... Али патријарх није честитао празник као социолог или политиколог.

    И још једном, није речено "деца", него "наследници".

     И на крају, ако су муслимани Авраамови наследници, онда би, зар не, морали да се налазе у Авраамовом наручју? А то значи: 

    "Боже живих и упокојених, бесмртни Царе и васкрсли Христе, Боже наш истинити, посредовањем ... светих и славних праотаца наших Авраама, Исака и Јакова... упокоји душе слугу Својих који су отишли од нас, у место правде; упокоји их у наручју Авраама, Исака и Јакова; и уброј их у свете и смилуј се на њих, као добри Бог који љуби човека “ (са отпуста Службе упокојеним).

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 26 минута, Родољуб Лазић рече

    Телом јесу Авраамови потомци. Али то нема ама баш никаквог значаја за хришћанско, павловско поимање - три пута сам ти цитирао, али упорно превиђаш. Једноставно, не може се са хришћанског аспекта рећи да су они Авраамова деца. Ни колоквијално ни неколоквијално. Као што се не може рећи са хришћанског аспекта да је брак уговор или да је Црква институција. Може да се каже, али не са хришћанског гледишта. Исто тако и ово - може да се каже, онако, биолошки, социолошки, откуд знам, да су муслимани потомци Авраамови. То би могао да каже неки научник, религиолог, политиколог... Али патријарх није честитао празник као социолог или политиколог.

    И још једном, није речено "деца", него "наследници".

     И на крају, ако су муслимани Авраамови наследници, онда би, зар не, морали да се налазе у Авраамовом наручју? А то значи: 

    "Боже живих и упокојених, бесмртни Царе и васкрсли Христе, Боже наш истинити, посредовањем ... светих и славних праотаца наших Авраама, Исака и Јакова... упокоји душе слугу Својих који су отишли од нас, у место правде; упокоји их у наручју Авраама, Исака и Јакова; и уброј их у свете и смилуј се на њих, као добри Бог који љуби човека “ (са отпуста Службе упокојеним).

    Ловиш речи и изврћеш их. Смири се мало, брате. Од обичне честитке ти правиш проблем. 

    Пс: Никако другачије нисам ни схватио него да је акценат да су телом од Аврама. А како схватити да читаш старе честитке, хваташ сваку реч итд. ?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Шта сам изврнуо? На који начин?

    Причамо, причамо и онда на крају човек каже "смири се мало". Узречица-аргумент пар екселанс . Све за шта немаш одговор, спакујеш у дисквалификаторно "смири се мало" и  решио си све своје проблеме у дијалогу.:D

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Родољуб Лазић рече

    Шта сам изврнуо? На који начин?

    Причамо, причамо и онда на крају човек каже "смири се мало". Узречица-аргумент пар екселанс . Све за шта немаш одговор, спакујеш у дисквалификаторно "смири се мало" и  решио си све своје проблеме у дијалогу.:D

     

    Тако што од обичне честитке правиш баука. Ја сам схватио да се не ради о браћи по вери него да су деца Аврамова, потекли од Аврама.

    Да смири се, јер свако мало јуриш Патријархову "грешку" и издајеш се за забринутог правоверца.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, Вилер Текс рече

    Тако што од обичне честитке правиш баука. Ја сам схватио да се не.ради о браћи по вери него да су деца Аврамова, потекли од Аврама.

    Да смири се, јер свако мало јуриш Патријархову "грешку" и издајеш се за забринутог правоверца.

    Правити од обичне честитке баука није извртање речи. 

    Не јурим. Читам његов инстаграм налог и размишљам о томе што говори. Не издајем се за забринутог правоверца, нити знам шта је правоверац. Ја сам православни хришћанин.

    А што се смиравања тиче, жао ми је, ниси ми духовник и ниси надлежан за такве савете. Можемо да разговарамо, а дисквалификације батали.

    Оно што ја мислим јесте да се патријарх  недовољно прецизно изразио. Не мислим  да их сматра браћом по вери, али када се у исту раван (макар и на језичком нивоу) ставе хришћани и муслимани као "наследници Аврамови", онда, у зависности од верске (не)сетљивости и (не)освешћености, човек може да помисли да је "све свеједно", "све су религије добре и спасоносне" и слично. А мислим да сам нешто у сличном духу видео и у коментарирама на ову објаву.  

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 минута, Родољуб Лазић рече

    Оно што ја мислим јесте да се патријарх  недовољно прецизно изразио. Не мислим  да их сматра браћом по вери, али када се у исту раван (макар и на језичком нивоу) ставе хришћани и муслимани као "наследници Аврамови", онда, у зависности од верске (не)сетљивости и (не)освешћености, човек може да помисли да је "све свеједно", "све су религије добре и спасоносне" и слично. А мислим да сам нешто у сличном духу видео и у коментарирама на ову објаву. 

    Па да кад неко види лубеницу може њоме да разбије прозор.

    Што би рекао твој сумислилац Боки, прати контекст.

    Не мора неко неком бити духовник да.би му рекао, смири се брате.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Вилер Текс рече

    Па да кад неко види лубеницу може њоме да разбије прозор.

    Што би рекао твој сумислилац Боки, прати контекст.

    Не мора неко неком бити духовник да.би му рекао, смири се брате.

    "Смири се брате" говори неко ко за себе мисли да је (довољно) смирен некоме за кога мисли да није смирен. Сама чињеница да процењујеш моје смирење и да налазиш да нисам смирен је лоша позиција. Независно од тога да ли си у праву. Генерално је потпуно безвезе говорити некоме да се смири, јер то свако од нас може рећи оном другом. Зато што нико од нас није довољно смирен. Па сагласно томе, могао бих и ја теби рећи - "смири се брате, немој смиривати друге". Али нећу. Јер сам ја смирен.:smeh1:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 19 минута, Родољуб Лазић рече

    "Смири се брате" говори неко ко за себе мисли да је (довољно) смирен некоме за кога мисли да није смирен. Сама чињеница да процењујеш моје смирење и да налазиш да нисам смирен је лоша позиција. Независно од тога да ли си у праву. Генерално је потпуно безвезе говорити некоме да се смири, јер то свако од нас може рећи оном другом. Зато што нико од нас није довољно смирен. Па сагласно томе, могао бих и ја теби рећи - "смири се брате, немој смиривати друге". Али нећу. Јер сам ја смирен.:smeh1:

    Добро је смирени:smeh1: А човека, брате мили.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Вилер Текс рече

    Добро је смирени:smeh1: А човека, брате мили.

    Драго ми је да си схватио да нема потребе да ме смираваш. Јер, ако сам смирен, онда је то то.:smeh1: 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, Родољуб Лазић рече

    Драго ми је да си схватио да нема потребе да ме смираваш. Јер, ако сам смирен, онда је то то.:smeh1: 

    Реци ми ако си возач, како успеваш да да се смириш у саобраћају? Спаси возаче, јер нам је туга преголема:smeh1:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 52 минута, Родољуб Лазић рече

    Смири се брате" говори неко ко за себе мисли да је (довољно) смирен некоме за кога мисли да није смирен. Сама чињеница да процењујеш моје смирење и да налазиш да нисам смирен је лоша позиција. Независно од тога да ли си у праву. Генерално је потпуно безвезе говорити некоме да се смири, јер то свако од нас може рећи оном другом. Зато што нико од нас није довољно смирен. Па сагласно томе, могао бих и ја теби рећи - "смири се брате, немој смиривати друге". Али нећу. Јер сам ја смирен.:smeh1:

    Да оставимо личну раван - ово је добро и општеважеће. Ово треба да говри неко ко је надређен некоме ко је подређен - игуман калуђеру и сл. Текс сору вери мач  :)

    Него, вас двоица мало да оладите (=смирите се :))  ) поводом ових "духовних савета":

    -Смири се: свако свакоме говори на прву.

    -Не осуђуј, ко си ти да судиш другима: чим човек нешто критикује, одмах се јаве дежурни "духовници" да ти ударе чвоку са овим. Фол ти си осуђивач, а они тако пуну љубави. И управо тај став је код оних који немају куражи да осуде или критикују неку појаву или дело некога. "Ми осуђујемо грех а не грешника" они тиме претварају у: "ти осуђујеш грешника, пусти грех нека цепа по своме".

    -Молитвеник у шаке и моли се: мислим, као да су ти "духовници" форумски излизали плочице керамичке од метанија. Као да је молити се пити лимунаду, па сад има мањак течности, дедер мало то порави - 2 литре на дан да попијеш.

    -Да имаш љубави не би тако говорио: оно, као да је љубав виљамовка крушка која расте под балконом....само се протегни мало више и убери. Достижи љубав је светост највишег ранга где Закон престаје и настуа закон љубави. То је надилажење природе своје. И сл.

     

    ПС:

    Вас двојица, @Родољуб Лазић @Вилер Текс дедер мало се смиравајте. Само осуђујете јер немат љубави - молитвеник у шаке. :))

    Сад ће да стигне поворла "ај лов ју"...све са дугом.

    Prideen Affisch En Happy Pride Month Eller Ett Alla Hjärtans Dagkort Citat  Kärlek Är Kärlek Vektor Illustration För Queer Hbtsamhället Regnbåge Och  Hjärta Isolerat På En Vit Bakgrund Ett Gratulationskort-vektorgrafik och  fler

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...