Jump to content
  • Александар Милојков

    Одговор Епископа западноамеричког Г. Максима поводом текста Епископа бачког Господина Иринеја „Опасни портпароли“

    О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

     

     

     

     

     

    „Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
    а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

    Као епископ и пастир верника Западноамеричке епархије, објавили смо током прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице Саопштење које је имало за циљ да разјасни недоумице наших клирика и верника по питању свеправославног саслуживања у дијаспори, а конкретно у Сједињеним Америчким Државама. На нашу адресу, наиме, јавили су се наши свештеници и верници са питањем да ли смеју да саслужују са свештенством и народом из других православних јурисдикција, с обзиром на то да су били збуњени приспелим противречним информацијама око тог питања. Разни весници (а не један) са збуњујућим порукама били су повод објављеном Саопштењу.

    Објавивши Саопштење, одмах смо добили недвосмислену подршку са разних страна будући да смо објаснили да се канонско-јерархијско и благодатно-евхаристијско општење не прекида када је Српска Православна Црква у питању. Од свештенства из поверене нам епархије, као и из других епархија и од сабраће епископа, укључујући и руске, добили смо само речи подршке и захвалности због настојања да се спречи „скретање у неканонско отцепљење од општења“ и саслуживања Оваплоћеном Логосу „Који приноси и Који се приноси“ у Светој Литургији васцелог света. Иако је ово саопштење наишло на свесрдно одобравање и похвале, у нашој свести је остало уверење да нисмо учинили ништа више од оног што нам је сами Господ заповедио као каквом-таквом епископу и пастиру.

    Maksim222.jpg.f4f8299e3a5251e50efaab9572e122c2.jpg

    Једини који се нашао да се осврне на наше Саопштење, додуше запањујуће негативно, био је један српски епископ, владика бачки Иринеј са текстом „Опасни портпароли“ (http://www.spc.rs/sr/opasni_portparoli). У нади да је његово реаговање било резултат врло жалосног неспоразума, а не свесног извртања чињеница, пожелели смо да дотичном сабрату у епископству појаснимо своје ставове. Прво и најважније: наше Саопштење је написано да би у тренутку збуњености око једног питања помогло нашим верницима у западној Aмерици. Стога изазива чуђење што на њега реагује неко коме, као што ће се јасно видети у наставку, овдашња ситуација није ни блиска ни разумљива. У том смислу, истичем да наше Саопштење садржи у суштини само један став и он се тиче поглавито канонског стања у америчкој дијаспори а заснован је на следећим чињеницама:

    1. И поред текућег великог и болног проблема у односима између двеју Патријаршија, Васељенске и Московске, поводом тзв. украјинске кризе, ми православни Срби општимо и са једном и са другом, непромењено, као и до сада, као што то, уосталом, чине и све Православне Цркве по свету. У Саопштењу се та сушта чињеница констатује.
    2. Ниједна од постојећих православних канонских јурисдикција у Америци (укупно их има осам) нити њихове канонске епархије нису у расколу са Српском Православном Црквом. То је радосна вест за све доброжелатељне Србе, били они део јерархије или лаоса Божијег.
    3. Сабрање канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава постоји и успешно дела на овдашњем простору већ девет година на основу одлуке Предсаборске свеправославне конференције од 6-12. јуна 2009. године. У међувремену је сва православна Сабрања по свету потврдио Свети и Велики Сабор одржан на Криту 2016. године. Ако обратимо пажњу, видећемо да су у свим званичним документима, као и на званичној веб страни Епископског сабрања (http://www.assemblyofbishops.org/about/canonical-jurisdictions), тачно набројане канонске јурисдикције које према свеправославном консензусу делају на тлу Сједињених Америчких Држава, о чему се свако добронамеран и недобронамеран може обавестити. Све те јурисдикције (укључујући и српску) набројали смо у Саопштењу да не би било конфузије ко је ту канонски а ко није (не заборавимо да српска јурисдикција у Америци обухвата више парохија са обраћеницима ради којих је нашу српску јурисдикцију требало поменути). Српска Црква никада није саопштила да са неком од побројаних јурисдикција не треба општити. Према томе, пошто ниједна ранија или недавна синодска (или саборска) одлука Српске Православне Цркве ништа не мења по питању канонског свеправославног општења у Сједињеним Америчким Државама, ми смо наше вернике подсетили на ту чињеницу. Додајмо као важно и то да је, знајући шта је став нашег Сабора, и Епископски савет Српске Цркве у Америци ове године по питању свеправославних саслуживања закључио да српски јерарси наставе са сарадњом и саслуживањем са свима у Америци као и до сада. Дакле, ништа самовољно ни произвољно нисмо тврдили, па је далеко од истине тврдња Преосвећеног теолога да смо наступали као „слободни стрелац“.
    4. Узевши речено у обзир, нетачна је тврдња епископа бачког да се нашим Саопштењем препоручује саслуживање са било којом црквеном заједницом непризнатом од стране Српске Православне Цркве (видети и наш коментар ниже). Напротив, Саопштење, чији је циљ да охрабри вернике да не мењају столетњу праксу, нигде, ни имплицитно ни експлицитно, не заговара општење са „аутокефалном Православном Црквом Украјине“ (непризнатом од Српске Цркве), као ни са њеном јерархијом. Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма.
    5. Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића).
    6. Сасвим је нетачно да је епископ Максим, како инсинуира аутор текста „Опасни портпароли“, позвао све на „свеправославно саслуживање“ на Недељу Православља. Напротив, као што стоји у Саопштењу, тај епископ је само охрабрио своје свештенство и вернике да у својим местима наставе са досадашњом праксом. Он, осим тога, није мислио да „убеђује“ оне који међусобно не саслужују да то чине – опет епископ бачки врши учитавање у поменуто Саопштење! – него је своје вернике једноставно подстакао да опште са онима са којима су и до сада општили. Уистину, био је то позив и подстицај који је донео радост добронамернима (сходно „праву свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа“, да цитирам аутора текста „Опасни портпароли“). Како је пак бачки владика успео да у амерички контекст трансплантира проблем несаслуживања представника Јерусалима и Антиохије (у Америци) нама заиста није јасно. А проблем је буквално непостојећи будући да парохије из некадашњег Јерусалимског викаријата у Америци већ скоро десет година постоје као делови већ постојећих разних јурисдикција и, самим тим саслужују са представницима Антиохије (једна од таквих бивших јерусалимских парохија је драговољно дошла под омофор епископа западноамеричког). Колико сазнајемо, православни Срби по целој дијаспори су и ове године, премда у датим околностима, саборовали са Јелинима, Русима, Румунима, Бугарима и осталима. Чујемо да су недавно руски и цариградски свештеник у Бечу заједно служили! Да опет поновимо: Срби у Америци настављају да се молитвено сабирају са онима које су обухваћени нашим Саопштењем.
    7. Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). У свом обраћању, епископ бачки нам је (питамо се, у којој улози?) отворено поставио и низ других директних питања на која нам не би тешко било да одговоримо када би она имала иоле везе са нама. Али, срећом, немају! Заиста нам је несхватљиво да се један стари јерарх и бивши професор универзитета у своме писму није успео фокусирати на једину тему-питање иначе врло кратког Саопштења: да ли православни Срби у Америци могу или не могу да учествују у заједничком богослужењу са свим осталим православнима (испоставља се да могу!), него је одлучио да изнесе низ оптужби, клевета и инсинуација, држећи нам при том лекције (по мало из канонског права, дипломатије, еклисиологије, а помало из етике, схватања аутокефалности итд.).
    8. Да је наше Саопштење било јасно и плодотворно како за нашу паству тако и за друге, говори и податак да је у Недељу Православља широм наше Епархије (а како видесмо и у многим парохијама Епархија Српске Цркве у дијаспори) било црквено општење са свим канонским јурисдикцијама. У неким градовима до свеправославног (или, како је неком милије: „међуправославног“) саслуживања не би ни дошло да није било нашег Саопштења. Осим тога, за неке наше парохије и мисије би погубна била препорука „да се клонимо општења“, попут мисије у Бојзију (држава Ајдахо), у којој наш народ опслужује осведочени пријатељ наше Цркве и народа и гостољубиви домаћин Јелин архимандрит Нектарије Серфес. Јесмо ли заиста доспели дотле да нам се узима за зло то што се боримо за елементарнуцрквеност? Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

    Да завршимо овај осврт. Истина је да епископи у отаџбини понекад нису свесни изазова са којима се сусреће наша паства у расејању. То им се не може замерити. Али остаје тужан и горак осећај када се једном искључиво пастирски надахнутом реаговању, какво је било наше, припишу неке сасвим друге намере и учитају непримерене конотације („неке нетачности и погрешне поруке“). Док је мотив нашег Саопштења искључиво пастирски, питамо се који су мотиви обраћања које обилује ad hominem заједљивим провокацијама!? У нашем Саопштењу се не може ни наслутити (осим ако се машти пусти на вољу) држање било чије стране, сем једино брига за Цркву Христову која је у историји пројава Тројичног Божанства. Ту исту бригу не негирамо Преосвећеном епископу бачком, али му овим текстом показујемо да он, а не ми, „свесно замагљује и изврће ствари“. Овај преосвећени сабрат је у свом осврту на наше Саопштење искривљено представио наше еклисиолошке (а и неке теолошке) ставове. Разумемо га делимично: свакоме се може десити да у брзини или у стању премора изнесе погрешно тумачење чињеница (у овом случају низ неистинитих тврдњи!). Међутим, исти епископ Српске Цркве је српској јавности допустио себи нешто много горе: једног свог брата у епископству је без иједног ваљаног аргумента представио као особу која манипулише истином прећуткујући чињенице и инсинуирајући при том да је тај епископ нечији „портпарол“. Преко такве клевете у овом нашем одговору нисмо могли прећи. Све остало му, као и много пута до сада, опраштамо. За коју му је сврху требао тај жалосни (ис)пад, знано је, вероватно, само њему.

    Напослетку, служба епископа у Цркви има изнад свега евхаристијско-жртвени карактер. Благодарни Господу на дару епископства који одговорно делимо са нашом браћом у Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве, верујемо да испуњавамо обавезу чувања јединства Цркве Божије, жудећи за Царством Божијим у коме нема деоба него где ће сви бити „једно“ (уп. Јн. 17, 21). Остаје нам да се молимо да Господ у нашим међуљудским односима још сада, у историји, очисти све оно што са Његовим Царством нема ништа заједничко. А свима нека дарује „дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих“.

    Епископ западноамерички Максим

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 51 минута, Александар Милојков рече
    пре 1 сат, farisejski.bukvojed рече

    Neko se pravi blesav.

    Sinod preporucuje da nema sasluzivanja sa onima koji su se sasluzivanjem prisajedinili raskolnicima.

    Па јеси ли ти читао уопште појашњење владике Бачког о овоме? Ако јеси, онда се стварно правиш блесав

    Да. Неко се заиста прави блесав. Али то, мени се чини, у овом случају, није Буквојед. 

    Он говори о Саопштењу Синода. А ти га реферираш на саопштење Владике бачког. 

    Саопштење је јасно. Као и "појашњење" бачког Епископа. Оно је оставило простора за расуђивање Епископима. Али! Еп. Максим не говори да ће он применити икономију, него он сасвим јасно шаље поруку да је само његово тумачење богословски исправно и да он  преноси суштину Препоруке САС СПЦ. Насупрот "портпаролима".

    Да је реч о неком дудуку ја бих му то отписао на глупост и неспособност да размишља на други начин осим у црно-белим категоријама. У којима се може замислити да само може бити или потпуно саслуживање или потпуни прекид. Али будући да знам да је реч о особи изизетно интелигентној и надареној то је немогуће. Нешто слично и ти радиш. А кажеш да се Буквојед прави блесав!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 часа, Александар Милојков рече

    Да је тријадологија парадигма у еклисиологији, Први би био незамислив без општења, без саборности. Одлука Првог био би саборни савет, а не наметање "првог по себи". Еклисиологија и треба да буде пројава тројичног начина постојања. Невоља настаје када се од тога одступа.

    То је апсолвирано и не доводи се у питање. Међутим, нико није очекивао да Фанар може да оде даље од тога, у смислу да зађе у неке ипак непримењиве категорије из тријадологије на еклисиологију.

    Наиме, као што Отац јесте посебан и једини као Узрок, тако и Фанар жели да буде извор другима. Дакле, иако стоји да сви могу бити једнаки, ипак у додељивању аутокефалије, као произвођењу другог идентитета, то Фанар жели да припада само једноме, њему самоме.

    Ја сам о тој опасности, али само као теорији, писао пре неколико година, а сада сам увидео да су наши епископи, Бачки и Амфилохије, још раније, 2015.г, критиковали Зизјуласову идеју да првенство буде примењено из Тријадологије, ваљда зато што су знали за план да се опасност о којој сам писао оствари.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ведран* рече

    Указивао сам ти ја, указивао ти је Ава, указивао ти је Владан, указивали су и други, али ти то ниси приметио. Зашто? 

    Ја сам ти конкретизовао то врло једноставно. А сад ти је и буквојед врло сликовито предсавио један од проблема.

    Кад оно, међутим, ти питаш шта је спорно! 

    1. Споран је помен портпарола, не због пецкања, него због питања коме се и зашто Еп. Максим обраћа.

    2. Спорно је његово посебно подстицање саслуживања са украјинцима који су саслуживали са расколницима. А нарочито помињање овога на веома обскуран и прикривен начин. "Да се Власи не досете".

    3. Спорно је твоје (његово?) још обскурније и прикривеније прихватање Томоса о "аутокефалности" кроз прихватање расколника који без покајања бивају легитимизовани у ЦП посебно у Америци. 

    4. Спорна је одлука еп. Максима да поступи супротно препоруци САС СПЦ. И спорно је то да он своје пастирско (?) поступање насупрот препоруци не назива правим именом, тј. некаквим снисхођењем, са конкретним пастирским разлозима, него га кроз напад на портпароле прокламује као богословски једино исправно поступање, насупрот "видовњаку", "портпаролу" који му 'збуњује паству'. 

    У суштини сама чињеница постојања овог Саопштења је спорна. А ако још томе додамо узводно пливање Еп. Максима по овом питању и друге његове чудне и зачуђујуће изјаве, онда све добија далеко више на тежини. 

    Никад нисам против мишљења, али кад пливаш узводно мораш бити добар пливач, и бити добро припремљен снагом (аргументима).

    Као што рекох ради се о страховитом straw man fallacy, што си сада лепо, таксативно и доказао.

    Једино са чим могу да се сложим јесте то да је било беспотребно "помињање портпарола". Могло је без тога, заиста. Саопштење је . 1. могло да буде искључиво тумачење Препоруке САС. Мислим да то онда не би изазвало непотребне тензије.

    2. Он не подстиче никога ни на шта, већ обавештава своје свештенство и верни народ да се не прекида општење са онима са којима се традиционално општило. Ово ни владика Бачки није оспорио и назвао је овај гест "легитимном икономијом". Такође, Саопштење/препорука САС није и не може бити заповест да се општење прекине са било којом помесном ПЦ. Како је и сам владика Бачки рекао, то и није у власти Синода већ искључиво Сабора. Опет, по речима Бачког епископа, препорука значи да се архијерејима оставља на расуђивање да ли ће применити акривију или икономију према онима са којима "служимо и са којима ћемо ако Бог да и даље служити". Владика Максим је применио "легитимну икономију" и то није и не може да буде спорно - све док Сабор не наложи да се општење прекине.

    3. Овде морам да кажем да си баш "видовит". Моје прихватање "Томоса"!? Алал ти ћуфте брате на straw man-у. Додај и да сам ватрени поборник причешћа код деда Мираша. Више пута сам у јавности коментарисао проблем у Украини и потез ЦП и више пута сам изнео свој став - да се то питање мора решити саборно, а не преко колена. Такође, више пута сам указивао на канонски контрадикторне поступке ЦП по овом питању.

    Даље, владика Максим нигде у свом саопштењу није помињао прихватање "Томоса", нити је покретао ту тему. Напротив, рекао је јасно и експлицитно да са тзв. "аутокефалном ПЦУ" НЕЋЕ И НЕ МОЖЕ саслуживати, јасно истичући да је тако нешто могуће само одлуком Сабора (исто као што је и прекид општења са неким могућ након одлуке Сабора).

    4. Спорно којој одлуци САС-а? Не постоји никаква "одлука", јер САС није надлежан за тако нешто. Постоји препорука, која по тумачењу владике Бачког, подразумева расуђивање архијереја између акривије и икономије. Владика Максим је расудио икономијски, дакле послушао је препоруку САС, односно није урадио ништа супротно њој.

    Ово су чињенице и аргументи. А оно што ти потураш су инсинуације и срамотни straw man аргументи.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Milan Nikolic рече

    Наиме, као што Отац јесте посебан и једини као Узрок, тако и Фанар жели да буде извор другима. Дакле, иако стоји да сви могу бити једнаки, ипак у додељивању аутокефалије, као произвођењу другог идентитета, то Фанар жели да припада само једноме, њему самоме.

    Када би Отац био индивидуа, онда би тријадологија имала овакве импликације какве наводиш. Али Отац није индивидуа.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 38 минута, Александар Милојков рече

    Када би Отац био индивидуа, онда би тријадологија имала овакве импликације какве наводиш. Али Отац није индивидуа.

    Очекивао сам другачији одговор. Као да ниси разумео питање које је сасвим јасно.

    Иначе, пошто спомињеш појам индивидуе, само да те подсетим да је чак и Зизјулас, да би нагласио целовитост и конкретност особа, лица, свакога од Тројице, употребио израз ,,индивидуа" за конкретну Ипостас. Наравно да у наставку следи и да се подразумева да једна ипостас не може да постоји мимо општења и заједнице са другим ипостасима.

    Волео бих да разрадимо питање које сам ти поставио, у вези примата на основу Ипостаси Оца, који Фанар жели да примени на себе. Просто не могу разумети да ниси заинтересован за тако велико питање, а бавиш се врхунском теологијом.

    Конкретно је Иларион Алфејев споменуо то питање и изнео критику, тако да је ствар већ позната и питање је јасно. Да не понављам сад.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Александар Милојков рече

    3. Овде морам да кажем да си баш "видовит". Моје прихватање "Томоса"!? Алал ти ћуфте брате на straw man-у. Додај и да сам ватрени поборник причешћа код деда Мираша. Више пута сам у јавности коментарисао проблем у Украини и потез ЦП и више пута сам изнео свој став - да се то питање мора решити саборно, а не преко колена. Такође, више пута сам указивао на канонски контрадикторне поступке ЦП по овом питању.

    Колега Милојков,

    Нећу ти одговарати детаљно на тај начин што бих се, опет, трудио да покажем где је проблем у твоме расуђивању, јер ако до сада ниси видео скоро ни једну ствар, не верујем да ће сада бити боље. Ја нисам глуп човек да пишем глупости напамет, без конкретног ослонца у чињеницама. А ти као учен човек треба да знаш да чињенице имају више нивоа и да ако ти се не напише на папиру вода је мокра, ти ипак, будући паметан, знаш да је вода мокра. Као и то да знаш да се написане речи читају у свом датом контексту. Ти, међутим, тражиш да је на папиру написано овако: "Милојков: ја прихватам Томос" да би ти то сматрао легитимном чињеницом. И с обзиром да то нигде не пише, ти мени кажеш ја правим сламнатог човека онда бесомучно по њему ударам и вичем види овог сламнатог какав је. Као да сам какав лудак. То јест, ја тебе оптужујем за нешто што нема нигде написано. Другим речима, ја луд, а ти паметан и проницљив. Ја правим сламнате и дивљам, а ти читаш текстове као примадона. А суштина је то да ја нисам крив ако ти не знаш да је вода мокра, у случајевима када ти то није експлицитно написано. За разлику од тебе ја то знам. Моја евентуална грешка је што верујем у интелигенцију свих људи док се не докаже супротно. Поред тога не сматрам се посебно паметним, па да ми овакво нешто изгледа недокучиво за друге људе. Верујем да сви знају да је вода мокра. А ако има таквих који то не знају, брзо науче, после прва два три сусрета са водом. А ако не науче, онда заиста нешто није у реду "на горњем спрату". 

    Види, да ти кажем нешто. Ја сам очекивао да ти имаш већу моћ запажања и логичког закључивања. Зашто ти све ово говорим? Ако ти мени кажеш да расколничке групе по Америци које приступе Цариграду постају самим тим канонске Цркве. А сви знамо да оне приступају Цариграду искључиво на основу издатог од Фанара Томоса, не на основу бајања баба Јелице, онда ти, душо, хтео не хтео, прихваташ украјински Томос. То што ниси написао, ја Александар Милојков, прихватам Вартоломејев Томос, мене интересује колико и лањски снег, мачков реп, или максим и дивизија, како год хоћеш. Ти си суштински признао Томос, на делу признајући расколнике које тај Томос покушава да легитимише. Ништа друго их не легитимише, ни покајање, ни преумљење, ни канонско свештенство, ништа.

    Што се тиче осталог такође ниси разумео, и мене је срамота да ти објашњавам. Најискреније! Јер ти сутра треба да браниш докторат, а ја сад треба да ти излажем и детаљишем како не умеш ни да размишљаш. Не иде то.

    Ти објашњаваш да је в. Максим поступио по препоруци Синода, и по тумачењу исте те препоруке од стране в. Иринеја. А исти тај в. Максим критикује портпарола да му истим тим тумачењем, по коме Максим поступа, овај збуњује паству. Дај пресабери се. Чујеш ли се? По теби он поступа сасвим у складу нечега што критикује као повод за забуну и одбацује са гађењем! Сад ћеш у свом маниру рећи, не, то не пише! Нигде Максим није поменуо Иринеја. Као да смо сви с Марса пали, а ти са Јупитера.

    Срећа што сам јео малопре и нисам ово гладан писао. Зато нема колатералне штете, ни оглођаних костију. Ваља да останеш читав и здрав за сутра, срећно ти било. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Milan Nikolic рече

    Наиме, као што Отац јесте посебан и једини као Узрок, тако и Фанар жели да буде извор другима.

    Pa, tamo na temi Raskola smo detaljno pricali o tome, sama VP i p.Varttolomej je pricao o tome da su oni izvor i svetlost pravoslavlja ,... (kao da se pravi druga paralelna ex cathedra.... onamo Rim, ovamo Carigrad,... samo ne znam ako se nekako budemo u buducnosti ujedinili,... ko' ce kome da bude ex cathedra, Rim prema Carigradu ili obrnuto,.. :D )

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Ведран* Уживај у својој "видовитости" да ја признајем "Томос", па га због тога све време пишем под наводницима. Да сим здарв и весео. 

     

    П.С.

    Подсећаш ме на расправу са адвокатом Родољубом Лазићем и његовим тумачењем Зизијуласа. И он наступа са тим ставом: Зизијулас није рекао оно што је рекао, већ оно што ја тврдим да јесте. Само што је то код тебе још израженије. Ти свог "сламнатог човечуљка" сматраш неупитном чињеницом, попут оне да је "вода мокра". Међитим, ја када приметим "сламнатог човечуљка" прекидам са дискусијом, након што укажем да тај "човечуљак" постоји.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 22.3.2019. at 5:53, Александар Милојков рече

    Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма.

    Тако вели в. Максим, Владики Иринеју. 

    пре 58 минута, Александар Милојков рече

    @Ведран* Уживај у својој "видовитости" да ја признајем "Томос", па га због тога све време пишем под наводницима.

    А овако вели Милојков мени. 

    Част ми је бити назван видовњаком поред бачког Епископа. :D

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 часа, farisejski.bukvojed рече

    Сасвим је јасно куда се запутио гг. Максим и за њим његови дрвени адвокати.

    Ја опет не разумем њихову непромишљеност па и несхватање да су се супротставили целој СПЦ и да су одређени процеси који иду у правцу разјашњавања ситуације већ почели.То говори да су усамљени и необавештени.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Хајде још нешто да додам.

    Цела премиса Милојковог одговора мени садржи се у његовој тврдњи да сам ја направио аргумент сламнатог човека измишљајући да у Саопштењу Епископа Максима пише нешто што не пише. Тврди да сам ја узео да критикујем тог сламнатог човека, а не реално написане ствари и ставове. 

    Он често понавља, "то нигде не пише", "он то није рекао", "ја то нисам рекао". Затим одговара на неспорне ствари типа "више пута сам у јавности коментарисао", или нешто као "ми саслужујемо са канонским Црквама", "само Сабор може донети одлуку о прекиду оппштења" итд, итсл. Дакле, пакујући заједно истините тврдње које су неспорне, као ове изнад, али које немају везе са тематиком, заједно са лажним оптужбама за прављење сламнатог човека, Милојков врши апологију става и поступка Еп Максима. И при томе избегава да се осврне на кључна и суштинска питања која су и таксативно побројавана, што је он називао прављењем сламнатог човека.

    Немам намеру да се правдам и доказујем како то везе са везом нема са сламнатим човеком, него са реалном ситуацијом пред којим се налази Православна Црква.

    У свом одговору мени у коме ми приписује видовњаштво, и срамотне и страшне инсинуације и слично Милојков каже:

    пре 14 часа, Александар Милојков рече

    Додај и да сам ватрени поборник причешћа код деда Мираша.

    Ево да ти испуним жељу.

    Јеси. Верујем несвесни, али јеси.

    А сад ћу и да покажем зашто јеси.

    Мираш Дедеић саслужује са Денисенко-Думенковцима, којих има у Америци, насупрот тврдњи Епископа Максима, који као да то није ни знао (!). Ти Денисенко-Думенковци улазе у састав Цариградског Патријархата без икаквих измена и захтева (по Томосу). Зато што су Денисенко и Думенко и Малетич и сви њихови следбеници прихваћени онаквима какви јесу, без покајања, без било каквих захтева од Цариграда. Чак је Цариград изјавио да је све што су Руси учинили било погрешно, укључујући и рашчињење Денисенка и анатемисање истога, зато никакво покајање није било ни затражено од истих. Него се сматра да су они примљени у оном статусу у коме су били пре тих одлука Московске Патријаршије. Они московске одлуке сада сматрају ништавним а легитимишу све Денисенкове поступке. Један од тих поступака је многократно саслуживање са Дедеићем и међусобне посете итд. 

    Дакле, пријатељу, ако се од Денисенко-Думенковаца не тражи покајање ни исправка било чега, а они саслужују са Дедеићем, онда то значи да су они који са њима саслужују посредни Дедеићеви саслужитељи. То је посредна легитимизација Дедеића.

    Зашто ти подржаваш Дедеића, зато што си изнео тврдњу да сви који улазе у састав канонске Цркве (имајући у виду Цариградски Патријархат) јесу канонска Црква и ми са њима саслужујемо. За тебе је то црно-бела изјава, или су унутра или су ван, без расуђивања о томе ко су они, одакле су они дошли, каквим ауторитетом су прихваћени, на који начин и под којим околностима.

    Као што је твоја тврдња у вези салсуживања са расклоницима када улазе у састав канонске Цркве (Цариградске Патријаршије) посредна легитимизација тзв. Вартоломејевог Томоса о аутокефалији. Јер та господа расколници на Америчком континенту улазе у састав ЦП само и искључиво на основу Томоса. А ти си овде лепо рекао, још једном понављам, да они који уђу у састав Цариградске Патријаршије јесу канонска Црква и са њима треба саслуживати. Зато ти кажем да ти прихваташ Томос, као што прихваташ и Дедеића, посредно, можда несвесно, можда и невољно, али чињенично га прихваташ.

    Подсетио бих те на још једну чињеницу. Цела тзв. ПЦУ, Вартоломејем обједињено соборишче нечестивих, јесте у саставу ЦП. Она није аутокефална у традиционалном, да не кажем, предањском значењу те речи у Православној Цркви. У Томосу јасно стоји да се поглавар ПЦУ потчињава Цариградском Патријарху. Такође стоји да се о важним одлукама консултује са Цариградом, да од њих добија Миро, да постоји апелација код ЦП, итд. Они су потчињени и зависни од Цариграда више него нека аутономна Црква, да не говоримо о аутокефалијама.

    Ако су они део ЦП, као што произилази из Томоса, твоја тврдња да саслужујемо са онима који улазе у састав ЦП мора и на њих да се односи, као што се односи на њихов амерички део, за који си јасно рекао да са њима саслужујемо ако су у стаставу ЦП. Јер ако је принцип за саслуживање улазак у канонску Цркву, одлуком једног човека или пар људи из ЦП, а да притом они који улазе остају непокајани расколници какви су били и пре уласка, ти немаш никакву логичку и здраворазумску, еклисиолошку, богословску, основу да оправдаш зашто онда не прихватамо ПЦУ (потчињену Фанару) када прихватамо исте те расклонике у Америци (потчињене Фанару).

    Много си се уплео Александре. И тешко да ћеш из тога моћи да испливаш. Али нико ти није крив.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 48 минута, Ведран* рече

    Немам намеру да се правдам и доказујем како то везе са везом нема са сламнатим човеком, него са реалном ситуацијом пред којим се налази Православна Црква.

    Nesto sam setio, posle silnih rasprava sa Varlamom, (u kojima je dokazao istinu o realnom obozenju coveka netvarnom Tavorskom svetloscu) sv.Grigorije je rekao (parafraza) nesto sto je trebalo da otrezni one koji mnogo filosofiraju u recima,.... rec protiv reci, ali sta cemo da radimo sa samim zivotom.... 

    Svi mi treba da se pitamo sta je sa realnim zivotom u crkvi posle svega ovoga,  sta prezivljavaju verni u Ukrajini koji su ostali u crkvi, koliko je potresa, svadja, nemira,  izazvala ova odluka o priznavanju raskolnika za kanonsku crkvu, ... koliko je naruseno zajednistvo u celoj PC,.... to je sami zivot koji pominje Palama, koji nazalost demantuje VP i samog p.Vartolomeja,....  :blush: 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...