Сабори - окупљања чланова форума

[Иван Недић]

Хоће ли неко напокон испричати ту причу о даљинској мужи крава, пошто сам ја за њу сазнао тек по завршетку сабора, када је споменута на овој теми?

[Gordana .]

Чекамо оца Ивана да нам је исприча, само да попадија да амин 

 

Почетак иде некако овако

Била једна баба у селу, тако врачала и свашта (немој сад ту причу, једу људи!)

добро добро...и умела да музе краве на даљину...(пусти људе да једу!)

...добро добро...и тако краве пасу а она их помузе и људи дођу а нема млека...(немој, згадиће се људима храна!) 

добро...добро...а нико у селу нема млека, само код бабе и сира и свега (па стварно!)

добро добро...испричаћу вам после...а кад је баба умрла (!!!!!!!!)

добро добро, испричаћу вам сутра на форуму....

 

 

 

Дакле, чекамо наставак!

[Драшко]

Ja се питам после свих ових фотки, и приче о Милунки Бацковић, после свих нашијех дијалога и коментара, КАКВУ слику стичу људи који нису били о томе КАКО нам је било?

[Јелина]

Е, сад без зезања, ТОЛИКО је било лепо, да нисам била накриво насађена само бих се смејала. Оцу Горану и његовој попадији немам довољно речи захвалности за гостопримство и топлину којом су нас дочекали, оцу Ивану са организацију и сав рад и труд који улаже током целе године у нас и тако нам омогућава да се упознамо дружимо свађамо и све што треба, Милану Ракићу на распаљивању роштиља и лепог расположења, Јелини на труду да све судове сама опере, попадији Драгани за торту неизмерно хвала Ивану на музичком перформансу, Милунки за профи вожњу и друштво уосталом СВИМА од срца хвала што сте тако дивни и што сте се потрудили да се састанемо и разменимо толико топлине и радости. Живели!

 

Пази када је утисак такав да уопште немам начин да искажем шта осећам. У ствари, ни немам више потребу ка речима, сувише су далеко од топлине доживљеног, једино што бих је да стално будем окружена оваквим људима.

[Милан Ракић]

Ja се питам после свих ових фотки, и приче о Милунки Бацковић, после свих нашијех дијалога и коментара, КАКВУ слику стичу људи који нису били о томе КАКО нам је било?

 

Е то `ш да видиш на неком од ревнитељских сајтова  

[Gordana .]

Па реалну, Драшко, РЕАЛНУ....

[Deki992]

Evo i ja samo da kazem koju rec.

Kada sam dolazio,znajuci da cu morati da odem ranije zbog posla,mislio sam u sebi pa dobro,3,4 sata,bice mozda i previse ionako nikoga ne poznajem....Medjutim,proslo je veoma brzo (a sve sto je lepo kratko traje),tako da mi je kasnije bilo zao sto nisam menjao smenu sa nekim,imao sam jos dosta toga da se naslusam i ispricam sa svima,druzeljubivi ljudi,neiskompleksirani (sto je najbitnije),pametni,bilo bi lepo da se cesce tako okupljamo i druzimo,u jos vecem broju.

[Andre Williams]

vidim Milan  stao pored pluga i u duhu svakog pravsolavca (sa flašom u ruci) sprema sa da počne da ore Gospodnje njive 

 

a na plugu kantar - da ga podseti da mu je svaka dlaka na glavi izbrojana hehe

Мај нејм из Илић. Иван Илић.

[Milan Nikolic]

Већ је неко рекао да треба показати како се ко зове.

[Danijela]

[Милан Ракић]

 

С` лева на десно стоје: Милунка, тј. Данијела, до ње супруга оца Горана, па Ивана Недића жена, па попадија Драгана-жена оца Ивана, па Ивана Илића супруга, па отац ђакон из Вуковара, затим отац Горан Ђукић парох Умчарски и наш домаћин, па Зорица Бубало, па вероучитељ вуковарски, затим Гордана Мајкић, па Јелина, па отац Иван, затим Милан Николић, па наша Мирођија и кума јој у црвуну `аљину, између њих Драшко, Слободан-Бокиша и Марко-Волим Сина Божијег...

 

С` лева на десно чуче: Иван Илић са дечицом, Иван Недић са наследником, ова двојица сам заправо ја, наш официр Срђан Котур и напослетку синчина од вуковарског ђакона без којег не би нити било роштиља...

 

На слици нам недостаје Деки992, који је морао да оде на посао, те оца Горана дечица...

 

Извињавам се што нисам свима навео имена... "Оправдани" разлози су у питању-читај:

[JESSY]

[Милан М.]

хехе, Милан Ракић ми на форуму делује као нежна душа, али се не бих са њим зезао уживо.

[Danijela]

Njega ne treba da se plašiš al zato je Milunka za izbegavanje

[Andre Williams]

Е да! Заборави да вам кажем... на повратку кући схватимо да смо омашили пут.

 

Неосветљена улица, нигде никог. Да би окренуо, уђем предњим делом аута пред неку капију и како сам почео да мотам уназад, упадне ми леви точак у јарак! Задњи десни у ваздуху!

 

Клинци позади спавају.  

 

Жена каже "Ајд да зауставимо неког!" и изађе напоље... ја онако глумим да кулирам :0203_cool:  а мислим где ћемо сад неког да нађемо! (маловерни!) 

 

Из оног мрака за 10-так секунди са десне стране створи се једно 2-3 аутомибила а са леве стране мини трактор!!! (мислио сам да имамо неки емотикон са трактором??? )

 

 

 

Притекло је у помоћ једно 6-7 људи. Прикачили смо пунтића сајлом за трактор, њих пар подигли предњи део аута, један се попео на задњи део да тежином спусти задњи точак... и веома брзо смо били опет на путу.