Духовно - еколошка акција "Небеска ботаника" у порти ваљевске Покровске цркве

[александар живаљев]

„Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве

10. НОВЕМБРА 2020.

 

Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.

Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…

• Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност.

У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.

Ј. Ј.

 

ИЗВОР: 

„Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска

WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS

 

View full Странице