Настанак и историјски развој учења о Филиокве

[Milan Nikolic]

Православни филиокве објашњава да Свети Дух исходи из Оца док Отац рађа Сина, тако да кроз Сина исходи Свети Дух из Оца.

[Bokisd]

пре 27 минута, Milan Nikolic рече

Нису римокатолици измислили филиокве ког православље исповеда. Кажеш уводи се потпуни хаос увођењем филиоквеа, али би ипак у вечној равни пристао да Син даје Духа заједно са Оцем. Али коме Га даје, када нема ничега другога осим Свете Тројице.

Већ је бернард навео цитате источних отаца о улози Сина у исхођењу Светога Духа. То је улога посредништва, а узрочност је од Оца. Православни кажу да Свети Дух исходи од Оца кроз Сина.

Немој бре Миланче да се бавиш казуистиком и довитљивошћу ко РК. Син даје Духа јер се Оваплотио и Вакрсао и Вазнео на небеса и како каже сам Исус ако не одем Оцу неће (Дух) доћи вама, ако одем послаћу Духа вама, или ако оћеш и другачије, иако се Оваплотио да ли је Исус и даље као Бог био на небу са Оцем и Духом или да ли даље постоји Бог и вечност иако постоји и време или да ли постоји предвечни промисао Вожији о свему и пре стварања, или да ли се Бог мења зато што је створио свет и време. итд....

И уопште те не разумем шта оћеш и шта тачно пишеш, јел разумеш да ја исто пишем да је улога Сина у посредништву и да је узрочност од Оца, као и да кроз Сина значи управо то посредништво.

Бернард поставља нешто што уопште нема везе са вечним исхођењем Духа и од Сина, ако ме изнервира maximalno можда ћу да одговорим.

[Milan Nikolic]

Али тиче се управо вечне равни, пре икаквог стварања. На тој вечној равни, без уплива икономије, постоји филиокве кога треба правилно протумачити.

Зато пре погрешне примене филиоквеа није било проблем ни за источне оце исповедити исхођење Светога Духа из Оца и из Сина. Није ни сада проблем ако то протумачимо на правилан начин.

Правилан начин је да Свети Дух исходи из Оца и из Сина, без временске разлике док Отац рађа Сина, тако да Свети Дух исходи кроз Сина док се Син рађа из Оца.

Зато је такође правилно да се Син рађа од Оца унутар исхођења Светога Духа, јер док Отац рађа Сина, Свети Дух исходи кроз Сина из Оца.

То је православни филиокве, то јест правилно тумачење и исповедање филиоквеа. А она тумачења да је Свети Дух свеза Сина и Оца, љубавна свеза, је правилан опис заједнице Свете Тројице, али није кључно за филиокве, јер та свеза љубави је једнака међу свим лицима Свете Тројице.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

On 11.2.2023. at 12:47, Bokisd рече

Кажи ми из које је ово књиге, уф, не знам, не могу овако на прву, треба ми више информација.

Površno pratiš temu, ne bih da ponovljam i onako me uglavnom zasipaju glupostima bez konstruktivne rasprave tako da ću da razmislim da li uopšte da pišem.

пре 23 часа, Inženjer Djatlov рече

Uzeo sam da čitam Ludovikosa i on kaže ovako: ,,Maximus’ answer to the question concerning human essence is different, as I tried to show elsewhere46. For him man is neither his soul, nor his body, or even just an addition of these two elements, but he is ‘his wholeness’, i.e. ‘something beyond them, and around them, giving them coherence, but itself not bound with them’. It is precisely this ‘wholeness’, as a gift and as an invitation, which is created by the Logos through the Spirit." Ljudska priroda je dakle celovitost duše i tela koja je izvan i oko njih, čini ih koherentnim, ali nije vezana za njih, tj. ograničena njima. U kontekstu ove podele na dušu i telo, i celovitosti to dvoje koja prevazilazi i jedno i drugo, čime se mi pričešćujemo? Da li je ovo telo (sa malim t) isto što i Telo Hristovo, i da li je Krv sinonim za dušu ili je to povezivanje netačno, ili je Telo Hristovo zapravo naziv za ovu celovitost ili prirodu koja prevazilazi sam zbir duše i tela? Isto da li se pričešćujemo samom stvorenom prirodom ili samo energijama te stvorene prirode? Hvala

To je Marksovo, čovjek nije čovjek nego i njegov svijet i ima kod otaca u smislu da je čovjek prvina, reprezantativni uzorak cjelokupnog stvorene prirode. Medjutim sve što je stvarno nije stvoreno, kao npr zlo. Na dalje nalazim kod otaca da sam život nije stvoren nego nestvoren blagodatan dar, tako i vrlina, ljubav, a sve to ulazi u čovjeka, tako da Gospod kada uzima prirodu uzima samo ono stvoreno, a vidimo da ne uzima ličnost, pitanje stvorenosti ili nestvorenesti duše, ličnosti prevazilazi okvir ove teme, ali vidimo da ni život ne uzima, a mnogi misle da je život, život prirode ili život ličnosti, a ne nestvoreni vječni dar.

пре 15 часа, slovoA рече

То луд човјек прича. Ипостас Христа (не, Христова, него ипостас Сина) јесте непричасна, само је Он јединородни Син. Али откуд то, да је та ипостас Сина "непричасна са нествореном божанском природом?" Шта би то уопште значило? Читав домострој спасења је управо у томе што се возглављујемо (ИПОСТАЗИРАМО) у Христовој божанској природи (Сина), да и ми будемо дјеца Божја, а не такви идиоти, као што ти исповједаш.

Да би уопште нашао лијек за ту твоју болест, треба ње да прво постанеш свјестан, да схватиш да ниси бог по природи.

Hvala, to je opet ličnost umjesto blagodati.

Što se mene tiče dobro mi je u mojoj koži, u mome tjelu i krvi (Hristovoj), a ako hoću do prirode božije, onda idem preko nestvorenih energija nestvorene prirode i to na dvojak način, duhovno i tjelesno, kroz Tijelo i Krv(pneumatološki i hristološki) odnosno nalazim nestvorenu blagodat i u stvorenom i izvan njega. 

Dakle ako hoću do nestvorene prirode ne idem preko Hristove Ličnosti jer je nepričasna, nego preko pričasnih energija prirode Oca Sina i Svetoga Duha i to na dva načina.

(Dozvoljavam  i spasonost stvorenog kao Hristovog, kao "božanske" božije prirode kako čitam Damaskina, ali ne kroz akrobacije antienergetskog bogoslovlja kakvo baštini KC, kakvo je propvjedano u "svjetlu" Drugog Vatikanskog Koncila i neotačkog relacionog koncepta ličnosti, koje vrhuni u korporativnoj ličnosti - fašizmu i fireru, tu ideologiju kao pravoslavni teologiju učismo na BF, za to Zizijulas daje odgovor Sv.Savi sada, a svi ćete doći na red.

Odnosno ne kroz ontologiji kojom se odvaljujete u smislu da je Hristos nosilac cjelokupne ljudske prirode i da je u pričasnosti prirodi samim tim spasenje, (uličnosnjenje je spasenje)nego učim da je nosilac cjelokupne božanske prirode i malog djela ljudske prirode koji se mi pričešćujemo u liturgijskom konceptu koji izmedju ostalog opet uključije blagodat i Duha Svetog koji čini da hljeb i vino postanu tijelo.

Uipostasiranje, uličnosnenje u Hristu je surogat u nedostatku i nepriznavanju blagodati, odnosno vrsta "pričešća" ličnošću Hristovom, otud se javlja meni dragi Hristos iz Požarevca i ekipa uipostasirana u njemu, kao što imamo po Sarajevu i diljem SPC uipostasirane vjernike u "pravim" čitaj pounijaćenim Vladikama u inozemstvu, koji su uipostazirani u Elpidiforu itd, a svoje Vladike preziru, ovakva se mreža razvila diljem SPC a u Ukraini već aktivno ratuje. Tako ste se i vi bili uipostasirali na BF, ali blagodat radi svoje. Crkvu još niko nije prevario pa nećete i vi.

Problem sa vašim putem do božanske prirode preko uipostasiranja u Hristovoj ličnosti koja je jedina tačka jedinstva dvije prirode je u tome što zbog nepričasnosti te Tačke ne možete proći do nestvorene inače nepričasne prirode, nego ostaje jedini put a to je kroz nestvorene energije, jer one su život vječni, dostupne se i kroz stvoreno preko Hristove "božanske" stvorene prirode, ujedinjene sa  nestvorenim energijama Isusa Hrista (tjelesna duhovnost) i mimo stvorenog kao nestvorene energije Duha Svetog, Odnosno kroz Rodjenog i Ishodećeg blagodat Oca. Slava Oca Sina i Svetoga Duha.

Dakle ili spasenje u slavi ili uipostasiranje u kome nema spasenja jer kroz nepričasnu Hristovu ličnost ne možete proći do opet nepričasne nestvorene prirode.

Zato Damaskin misli na pričasnost stvorenom božanskom prirodom, Tjelom i Krvlju, pored podrazumjevane pričasnosti nestvorenim prirodnim energijama na dvojak način.

Dakle ili blagodatno vrlinsko osvećenje ili uličnosnjenje i vozglavljenje u nekom Papi, ne može oboje nespojivi koncepti.

НА ПБФ-у
 
На ПБФ-у, у самој грађевини,
спојено је неспојиво,
цигла и металне шине
које једна другу оштећују,
а грађевину
нестабилном чине
 
Ајд’ да је то све,
па ни по’ јада,
кад оно,
и са учењем тако би,
наше свето богословље
препречише металне греде
либерализма и дарвинизма,
а рацио све проже,
тако да Свети апостол Павле
само седам Посланица написа,
‘прости Боже!
 
И других таквих
страних учења дође,
преко западних
дебелих књига са фуснотама,
о којима Оци давно рекоше,
да су слово које убија,
јер немају у себи
Духа Цркве,
који оживљава
 
И тако, од поделе у учењу
дође и подела
у учитељству,
једни поретку
и светом Предању
остадоше верни,
а други би слободи
Универзитета,
слободи бунта
и свему што слобода
у свету значи,
па онда,
ко је јачи
 
О Оци свети,
авво Јустине
и владико Николаје,
помозите да се наше Училиште
Светосављу врати,
и старцу Порфирију
и Пајсију,
Нектарију Егинском
и Светој Гори,
да дух овога света
не завлада њиме,
већ богословље Отаца,
богословље Сабора и Канона,
да би ПБФ био
Јерусалим, а не Сорбона
 
Епископ Фотије

[kopitar]

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Površno pratiš temu, ne bih da ponovljam ionako me uglavnom zasipaju glupostima bez konstruktivne rasprave tako da ću da razmislim da li uopšte da pišem.

To je Marksovo, čovjek nije čovjek nego i njegov svijet i ima kod otaca u smislu da je čovjek prvina, reprezantativni uzorak cjelokupnog stvorene prirode. Medjutim sve što je stvarno nije stvoreno, kao npr zlo. Na dalje nalazim kod otaca da sam život nije stvoren nego nestvoren blagodatan dar, tako i vrlina, ljubav, a sve to ulazi u čovjeka, tako da Gospod kada uzima prirodu uzima samo ono stvoreno, a vidimo da ne uzima ličnost, pitanje stvorenosti ili nestvorenesti duše, ličnosti prevazilazi okvir ove teme, ali vidimo da ni život ne uzima, a mnogi misle da je život, život prirode ili život ličnosti, a ne nestvoreni vječni dar.

Hvala, to je opet ličnost umjesto blagodati.

Što se mene tiče dobro mi je u mojoj koži, u mome tjelu i krvi (Hristovoj), a ako hoću do prirode božije, onda idem preko nestvorenih energija nestvorene prirode i to na dvojak način, duhovno i tjelesno, kroz Tijelo i Krv(pneumatološki i hristološki) odnosno nalazim nestvorenu blagodat i u stvorenom i izvan njega. 

Dakle ako hoću do nestvorene prirode ne idem preko Hristove Ličnosti jer je nepričasna, nego preko pričasnih energija prirode Oca Sina i Svetoga Duha i to na dva načina.

(Dozvoljavam  i spasonost stvorenog kao Hristovog, kao "božanske" božije prirode kako čitam Damaskina, ali ne kroz akrobacije antienergetskog bogoslovlja kakvo baštini KC, kakvo je propvjedano u "svjetlu" Drugog Vatikanskog Koncila i neotačkog relacionog koncepta ličnosti, koje vrhuni u korporativnoj ličnosti - fašizmu i fireru, tu ideologiju kao pravoslavni teologiju učismo na BF, za to Zizijulas daje odgovor Sv.Savi sada, a svi ćete doći na red.

Odnosno ne kroz ontologiji kojom se odvaljujete u smislu da je Hristos nosilac cjelokupne ljudske prirode i da je u pričasnosti prirodi samim tim spasenje, (uličnosnjenje je spasenje)nego učim da je nosilac cjelokupne božanske prirode i malog djela ljudske prirode koji se mi pričešćujemo u liturgijskom konceptu koji izmedju ostalog opet uključije blagodat i Duha Svetog koji čini da hljeb i vino postanu tijelo.

Uipostasiranje, uličnosnenje u Hristu je surogat u nedostatku i nepriznavanju blagodati, odnosno vrsta "pričešća" ličnošću Hristovom, otud se javlja meni dragi Hristos iz Požarevca i ekipa uipostasirana u njemu, kap što imamo po Sarajevu i diljem SPC uipostasirane vjernike u "pravim" čitaj pounijaćenim Vladikama u inozemstvu, koji su uipostazirani u Elpidiforu itd, a svoje Vladike preziru, ovakva se mreža razvila diljem SPC a u Ukraini već aktivno ratuje. Tako ste se i vi bili uipostasirali na BF, ali blagodat radi svoje. Crkvu još niko nije prevario pa nećete i vi.

Problem sa vašim putem do božanske prirode preko uipostasiranja u Hristovoj ličnosti koja je jedina tačka jedinstva dvije prirode je u tome što zbog nepričasnosti te Tačke ne možete proći do nestvorene inače nepričasne prirode, nego ostaje jedini put a to je kroz nestvorene energije, jer one su život vječni, dostupne se i kroz stvoreno preko Hristove "božanske" stvorene prirode, ujedinjene sa  nestvorenim energijama Isusa Hrista (tjelesna duhovnost) i mimo stvorenog kao nestvorene energije Duha Svetog, Odnosno kroz Rodjenog i Ishodećeg blagodat Oca. Slava Oca Sina i Svetoga Duha.

Dakle ili spasenje u slavi ili uipostasiranje u kome nema spasenja jer kroz nepričasnu Hristovu ličnost ne možete proći do opet nepričasne nestvorene prirode.

Zato Damaskin misli na pričasnost stvorenom božanskom prirodom, Tjelom i Krvlju, pored podrazumjevane pričasnosti nestvorenim prirodnim energijama na dvojak način.

 

 

Drugim riječima ima nešto bolje i više od pričesti i ako to ne shvatimo sve propade.

Nekakav isihazam i doživljaj svjetlosti je ispred pričesti.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 20 минута, kopitar рече

Drugim riječima ima nešto bolje i više od pričesti i ako to ne shvatimo sve propade.

Nekakav isihazam i doživljaj svjetlosti je ispred pričesti.

Pa da bi ti bilo koje tijelo i krv bilo spasonosno mora blagodat, kao tvoje tjelo i krv bez života mogu samo u zemlju da se pokapaju.

Tvoj život je blagodat, a doživljaj svjetlosti je život u izobilju.

Kako inače misliš da je pričest život vječni? Za to što je Papa živodavac ili živototvorac? Pa si se ti uipostaziraš njega, a on se uličnosio u Hrista?

To uličnosnjenje je zamumuljeni vid pričešća ličnošću Hristovom, pa je po ocima to nemoguće, a kako nećete energije nema puta nego pravimo ontološke  suragate za blagodat. Ontologija ličnosti i sl.

Ili blagodat ili ontologija, ili Crkva ili metafizika.

Metafizika je u ratu protiv Crkve, na svim poljima.

Odnosno zapadna metafizka je nihilizam počev od Dekartovog: mislim dakle postojim, odnosno energija je suština.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

пре 50 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Pa da bi ti bilo koje tijelo i krv bilo spasonosno mora blagodat, kao tvoje tjelo i krv bez života mogu samo u zemlju da se pokapaju.

Ali ne brini i dalje ćeš biti mamin i tatin, bićeš uipostaziran, čemu život. 

Bitno je da si se ti uipostazirao.

Pogledaj o smrti Boga kod Ničea, nema energija, to objavljuje.

[kopitar]

пре 12 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

Ali ne brini i dalje ćeš biti mamin i tatin, bićeš uipostaziran, čemu život. 

Bitno je da si se ti uipostazirao.

Pogledaj o smrti Boga kod Ničea, nema energija, to objavljuje.

Kako onda objašnjavao tolike svece u KC?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 минута, kopitar рече

Kako onda objašnjavao tolike svece u KC?

Na isti način kao javljanje Bogorodice u Medjugorju, stekli su nestvorenu blagodat.

Samo ne znam kako da objasnim ovolike pounijačene u SPC, 

a kako ti objasnjavaš 30000+ pokatoličenih u Hrvatskoj? 

Da li te je sramota zbog toga?

[kopitar]

пре 21 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Na isti način kao javljanje Bogorodice u Medjugorju, stekli su nestvorenu blagodat.

Samo ne znam kako da objasnim ovolike pounijačene u SPC, 

a kako ti objasnjavaš 30000+ pokatoličenih u Hrvatskoj? 

Da li te je sramota zbog toga?

Nisu oni ništa stekli nego su dobili nezasluženo dar milosti.

Zašto bi ja trebao nešto objašnjavati ako je neko na silu pokatoličen to je protiv pravila Crkve i kao takvo ne postoji.

Ako to nekome može spasiti život ja bi mu dao potvrdu koju kasnije kad opasnost prođe može baciti.

Ako misliš na NDH i njihov ustroj i planove to je isto ko da pitaš jednog Nijemca da li ga je sramota zbog Hitlera pa naravno da je svakog normalnog čovjeka sramota kakvo je to pitanje.

 

[Вилер Текс]

пре 9 минута, kopitar рече

Nisu oni ništa stekli nego su dobili nezasluženo dar milosti.

Zašto bi ja trebao nešto objašnjavati ako je neko na silu pokatoličen to je protiv pravila Crkve i kao takvo ne postoji.

Ako to nekome može spasiti život ja bi mu dao potvrdu koju kasnije kad opasnost prođe može baciti.

Ako misliš na NDH i njihov ustroj i planove to je isto ko da pitaš jednog Nijemca da li ga je sramota zbog Hitlera pa naravno da je svakog normalnog čovjeka sramota kakvo je to pitanje.

 

@Hadzi Vladimir Petrovic Нашао си кога ћеш да питаш да ли га је срамота.

Кад сам га питао да ли им свештеници говоре да се РКЦ огрешила о православне Србе рече ми "данас нам је свештеник причао о цврчку и мраву".

И још дођу и брбљају о љубави и јединству.

Што се мене тиче, док се не покају колективно за почетак, сиктер.

[Bernard]

пре 4 часа, Bokisd рече

Бернард поставља нешто што уопште нема везе са вечним исхођењем Духа и од Сина, ако ме изнервира maximalno можда ћу да одговорим.

Evo srce  za tebe jedna karamela 

 

It is interesting that contemporary scholarly debate continues whether aspects of Palamas' teachings (intended to safeguard the reality of deification/divinization/theosis - that is, the genuine communion of God with the soul, represent an authentic development of the ancient Greek Fathers and Saints or whether he indeed innovated in matters of doctrine. This was charged by his 14th c. Byzantine contemporaries (e.g;. Barlaam of Calabria, Gregory Akindynos, Nicephoros Gregoras, Theodore Dexios, Isaac Argyros, Demetrios and Prochoros Cydones, etc.). The resultant controversy shook the Byzantine Greek Church with theological consequences to this day. Interestingly, both 14th century Byzantine Greek unionists seeking the restoration of Unity with Rome and intransigent anti-unionists challenged Palamas' philosophical and theological teachings as "novelties" and "heresies". Palamas was especially charged with falsifying the teaching of the Fathers on "Essence" and "Energy" which are, in fact, identical in God. In placing a real distinction between the Essence and energies of God, he was accused of endangering the Church's doctrine on God's Absolute Simplicity. In Contra Palamas, the operations and energies of God are held to be the created effects of the divine Essence.

After some centuries' eclipse of Palamism among Orthodox theologians (the Russian Church even removed Palamite elements in its 1769 revision of the Synodikon and expunged anathemas against Palamas' chief opponents), the 1900's saw a revival of Palamite hesychastic spirituality prepared for by the publication of the Philokalia, a collection of 14th c. and earlier mystical writings. The 1930's saw an emergence of a neo-Palamite school of theology among Greeks, Russians, and Romanians: e.g., George Florovsky, Vladimir Lossky, Jean Meyendorff, Cyprian Kern, Basil Krivoscheine, John Romanides, Dumitru Stanisloe, Metropolitan Hierotheos, George Barrois, George Mantzaridis, Christos Yannaras, and others, who sharply reacted to the critical examination and evaluation of the writings of Gregory Palamas made by the erudite Catholic scholar Martin Jugie, A.A. in the Dictionnaire de Theologie Catholique. Such neo-Palamites regarded Palamas' distinctive teachings as "dogma"(2) and have utilized them polemicallly either to distance themselves further from the Catholic Church or to outrightly denounce it for rejecting Palamas' teaching on the absolute unknowability of God's essence and the real distinction he posited between God's Essence and "uncreated divine energies".

Palamas thus stressed that the transcendent God remains eternally hidden in His Essence, but communicates with man through His "uncreated divine energies". Thus, man CANNOT participate in God's imparticipable Essence, but can be divinized by partaking in His "uncreated divine energies". God, in His Divine Simplicity is at the same time both personally imparticipable and personally participable to us.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 35 минута, kopitar рече

su dobili nezasluženo dar milosti.

Vidiš da vjeruješ u nezasluzeni dar milosti, samo što to u simultanom prevodu na tvoj maternji jezik znači da su živu glavu izvukli, a ne nestvorenu milost kojom Sveta Trojica zrači. 

[Bernard]

On 10.2.2023. at 21:01, Bokisd рече

Да, слажем се, то сви треба да знају који се баве овом темом, то је основна ствар, енергија, Таворска светлост, извиру долазе део су божанске суштине и природе, али нису сама суштина, има то код св.Григорија Паламе у одбрану исихазма против Варлама и сличних, ово смо већ расправљали на неким ранијим темама, мало си издвојио ово из контекста јер је контекст онога што сам написо да енергије нису одлике ипостаси, али се приписују и одлике су суштини али нису део суштине као што и енергије нису одлике део ипостаси, додао сам и вољу која је везана за суштину и одлика је суштине али знамо да воља није сама суштина.

Али може се рећи и да ипостас не даје енергије мимо суштине, али узрок енергије јесте суштина и природа Божија и даје се или кроз Личности Оца или Сина или Духа.

"He who participates in the divine energy... becomes himself, in a sense, light; he is united with the light and with the light he sees in full consciousness all that remains hidden for those who have not this grace; for the pure of heart sees God [the light]."

Palamas' claim that God's "Uncreated Light" can be seen by bodily eyes in the world as an experience of theosis would mean that the glory of God can be seen with the eyes of our flesh in this life.

But this was denied by all those who held the traditional teaching of the Church that the direct vision of God in the full glory of His divinity is beyond the sight of any mortal creature in this world.

 

For the Transcendent God dwells in "inaccessible light" (1 Tim. 6:16) and the Beloved Disciple wrote: "No man at any time has seen God" (Jn. 1:18). Certainly, for Catholics, in the supernatural 0rder of grace revealed by God, the immediate face-to-face vision of God has been reserved to the Beatific Vision in Heaven where, as St. John disclosed: "We shall be like Him because we shall see Him as He really IS." (1 Jn. 3: 2). Traditional Eastern and Western teaching held that the Saints see God directly but not completely or comprehensively. Not even with the supernatural aid of the "light of glory", was there a comprehensive vision of the Tri-personal Essence of God, for it is beyond the complete grasp of any created intellect.(4) 

The opponents of Palamas, moreover, vigorously denied that Tradition had any place for his theory of energies.

[Milan Nikolic]

Gađanje citatima bez učestvovanja i iskustva u tim pitanjima neće nas odvesti nikuda.