Мисао дана...

[JESSY]

“Naš najvažniji cilj u životu treba da bude uzdizanje naše duše. Drugim
riječima, napredak naših duhovnih i moralnih moći: da svakim danom sve
više prosvjećujemo svoj duh i svakim danom se osjećamo sve više
slobodnim i boljim.” ~ Sokrat

[19горан80]

Vidim, odlaziš u crkvu.

Ne zanima me što ćeš u njoj raditi,iako mislim da

ćeš se pomoliti. Nimalo ne marim zato hoćeš li stajati ispred oltara ili tamo

kod vrata, hoćeš li moliti sjedeći ili klečeći, pognute glave i zatvorenih

očiju... ili ćeš buljiti u sliku na oltaru, udarati se u prsa, micati usnicama,

šaptati riječi molitve i prebirati među prstima zrnca svete

krunice...

Sve su to izvanjske i jednostavne radnje pomoću kojih nije

teško prevariti čovjeka.

Čekam te vani

Kad izađeš iz crkve i

vratiš se među ljude, pripremi se za susret sa mnom. Tada ću te nemilosrdno

pratiti, promatrati, suditi, a možda i osuditi. Imam pravo to učiniti. Naime,

želim znati: jesi li u crkvi doista razgovarao s Bogom, ili si se samo s njime

poigravao?

Želim se uvjeriti čini li molitva čovjeka stvarno drukčijim,

boljim?

Uvjerim li se da si ohol, pohlepan, sebičan, svadljiv, uvredljiv,

zavidan, brbljav, površan... znat ću da ti molitva ne valja. A uvjerim li se da

u obitelji, na poslu, u školi, trgovini, autobusu... ne znaš s ljudima

razgovarati, znat ću sigurno da ne znaš ni s Bogom razgovarati.

Ako te

neprestano netko treba tješiti i hvaliti, znat ću da u crkvu nisi išao radi

Boga, slaviti njega, već obožavati sebe...

Ali budu li tvoje usne

izgovarale riječi mira, radosti, povjerenja i utjehe, budu li tvoje oči otvorene

za nevolju bližnjega, bude li tvoja ruka podizala nemoćne, bude li tvoje srce

imalo razumijevanje za druge, bude li opraštalo i ljubilo, ... znat ću da si u

crkvi doista razgovarao s Bogom!

Čekam te vani...

могу ли да знам из које књиге је овај одломак

[JESSY]

Čuvaj se žurbe, jer ona uvijek dovodi do kajanja:

onaj koji žuri govori prije nego što nešto sazna,

odgovara prije negoli nešto shvati,

odluči prije negoli nešto provjeri,

kudi prije nego se u nešto uvjeri.

Arapska poslovica

[JESSY]

''Cak se i najtamnija noc zavrsava svitanjem'' Viktor Igo

[Rašo]

Љубити неког човјека значи видјети га онако како га је Бог замислио!

 

Достојевски

[JESSY]

Često čovjek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije
kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo
ni zbog čega.

Fjodor M. Dostojevski (Zapisi iz Mrtvog Doma)

 

[VizantijskoPlavo]

'Prvi gutljaj iz čaše zvane „prirodna nauka” napravi te ateistom – ali na dnu čaše čekaće te Bog' 

-Werner Heisenberg

[JESSY]

Oni, koji ne umiju da se pretvore u glumca – u svom životu – ostaju ostrva.

 

MILOŠ CRNJANSKI

[JESSY]

Odgovorni smo za ono što radimo, ali i za ono što ne radimo.  Volter

[JESSY]

[JESSY]

Међутим, човеку није дато да будућност види, нити своју судбину кроз
коју годину да наслути. То је једино блаженство које је човеку дато да
оно што га чека не зна. И боље тако!



Милош Црњански
                       

[мирођија]

Четири индијска принципа:

Први принцип: "Кога год сусрели, то је онај прави."




То значи да нико не улази у наш живот случајно. Сви они који нас
окружују, било ко с ким сте у односу, представља нешто - било да
треба да нас науци нечему или да нам помогне да поправимо тренутну
ситуацију.

Други принцип каже: "Што год се догодило је једина ствар која се и
могла догодити."




Ништа, апсолутно ништа од онога што смо доживели није могло бити
другачије. Чак ни најмањи детаљ. Нема "...да сам то барем учинио
другачије... тада би и ситуација била другачија!" Не. Оно што се
догодило је једина могућа ствар која се могла догодити и морало се
догодити - да бисмо научили лекцију како бисмо се помакли напред.
Свака ситуација у животу у којој се нађемо је апсолутно савршена,
чак и када пркоси нашем разумевању и изазива наш его.

Трећи принцип каже: "Сваки тренутак у којем нешто почиње је прави тренутак."




Све почиње у тачном тренутку, ни прерано ни прекасно. Када смо
спремни за то, за нешто ново у свом животу - то је ту, спремно да
започне.


Четврти и последњи принцип каже: "Што је готово, готово је."




То је тако једноставно! Када се нешто у нашем животу заврши, то помаже
нашем развоју. Зато, обогаћени прошлим искуством, боље да то
отпустимо и кренемо даље.


Мислим да није случајно да управо ви сада ово читате.
Ако су вас ове речи дирнуле, то је зато што вам је управо ово
(сазнање) било потребно и што разумете да ниједна једина снежна
пахуљица не може пасти на погрешно место.

[JESSY]

[Биљана]

[Срђан Ранђеловић]

Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота.

 

(Јован Дучић)