Мисао дана...

[Александрида]

Nije stvar u tome koliko knjiga košta.Stvar je u tome koliko te košta da je ne pročitaš.

[Александрида]

Пре него што проговориш -- саслушај!

Пре него што нешто напишеш -- размисли!

Пре него што потрошиш -- заради!

Пре него што замолиш -- опрости!

Пре него што некога повредиш -- осети то на својој кожи!

Пре него што некога замрзиш -- покушај га волети!

Пре него што одустанеш -- покушај!

[Иван ♪♫]

И Дух и Невјеста говоре: Дођи! И који чује нека каже: Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар. (Нови Завет)

[Sinergija]

Само ми је жао због тога што многи који троше огромну енергију на изучавање богословскога Предања Цркве, своје интелектуално знање сматрају већ достигнутим савршенством.Немогуће је достићи савршенство кроз апстрактно богословље.

У историјском животу власт је у Цркви дата не Светима,већ ученима, и у томе и јесте трагедија света и Цркве.

Сахаров

[Александрида]

Покаткад ми Бог даје часове савршеног мира;

у тим часовима ја сам формулисао своје Вјерују,

у коме је све јасно и свето за мене.

Ово Вјерују је сасвим просто; ево њега:

ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег,

људскијег и савршенијег од Христа.

Са суревњивом љубављу ја говорим себи да

не само нема Њему слична, него да и не може бити.

Штавише, ја изјављујем:

када би неко могао доказати да је Христос ван истине,

и када би истина збиља искључивала Христа,

ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином.

Достојевски

[Sinergija]

Došao je naime Jovan Krstitelj, nije jeo hleba niti je pio vina, i kažete: demon je u njemu.

Došao je Sin čovečiji koji jede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.

[мирођија]

Патријарх српски Павле, ако нас памћење добро служи, негдје је рекао: „Ако хоћеш да сазнаш у каквом си духовном стању, испитај себе како се причешћујеш.“

[Svetlanaaa]

" Сети се...

Све што пролазиш сада и увек служи само једној сврси, да те научи и ојача под условом да имаш очи увидети то. Веровао си и верујеш сада, више него икада. Јер видети је веровати, а чак без очију вера чини чуда... Настави... Увек тражи истину..."

" Искрено верујем да препреке представљају само тест да би се проверило да ли нешто заиста желиш. Потешкоће су само тест твоје спремности да прихватиш награду која ти се пружа. Већина људи одустаје кад наиђе на зид. "

[Svetlanaaa]

"Ако те оборе седам пута, устани и осми пут. Када се обесхрабриш и пожелиш да одустанеш, настави даље. Крени-Чак и ако ниси сигуран где идеш. Корак напред има снагу. Најгора ствар коју можеш да урадиш у бурним временима јесте да не радиш ништа."

"Да на свету постоји само сређа, никада не бисмо научили да будемо храбри и стрпљиви."

[Sinergija]

Ako hoćeš da izgradiš brod, nemoj da okupljaš ljude da ti nabave drvo, pripreme alat ili da obavljaju raznorazne poslove i zadatke, već probudi u njima čežnju za nepreglednim dalekim morima.

Egziperi

[Sinergija]

Ако се узбуђујеш због неважних ствари онда ниси ни ти пуно важнији.

[Sinergija]

Припрема за свето Причешће

У нашој садашњој ситуацији,коју је у многом створила пракса „не честог“ причешћивања,припрема за свето Причешће значи,пре свега,испуњење од стране онога који се припрема извесних дисциплинарних и духовних прописа и правила: уздржавање од иначе дозвољених дела и активности,читање извесних канона и молитава(„Правила за оне који се припремају за свето Причешће“ одштампаним у нашим молитвеницима) уздржавање од хране изјутра пре самог светог Причешћа итд. Али пре него дођемо до ових припрема у ужем смислу речи,ми морамо у светлости напред реченог да поново пронађемо идеју припремања у њеном ширем и дубљем значењу.

Идеално,разуме се се,цео живот хришћанина јесте и треба да буде припрема за свето Причешће,исто као што тај живот јесте и треба да буде духовни плод светог Причешћа.“Теби,Господе,поверавамо цео свој живот и наду...“читамо у литургичкој молитви пре светог Причешћа.Цео наш живот се просуђује и мери нашим чланством у Цркви и стога нашим учествовањем у Телу и Крви Христовој.Цео он треба да буде испуњен и преображен благодаћу овог учествовања.Најгора последица наше садашње праксе је,да она, „одсеца“ припрему за свето Причешће од самог живота,и чини нап стварни живот још профанијим,још неповезанијим са вером коју исповедамо.Али Христос нам није дошао да бисмо ми одвојили мали део нашег живота ради „религиозних обавеза“.Он је захтевао целог човека и свеукупност његовог живота.Он нам је оставио свету Тајну Причешћа са Њим самим,да би она могла осветити и очистити цело наше биће и повезати све аспекте нашег живота са Њим.Тако,хришћанин је човек који живи између доласка Христовог у телу и Његовог повратка у слави да суди живима и мртвима:између Евхаристије и Евхаристије,свете Тајне сећања и свете Тајне наде и очекивања.У раној Цркви баш овај ритам учествовања у Евхаристији-живљење у сећању на једну Евхаристију и у очекивању следеће-што је уистину обликовало хришћанску духовност и дало јој истиниту садржину:учествовање,док живимо у овом свету.у новом животу света који долази и преображај „ старог“ у „ново“.

Другим речима,ова се припрема састоји не само у познавању „хришћанских принципа“ уопште,него у свести о самој светој Тајни Причешћа—и то оној коју смо већ примили и која,чинећи ме учесником Тела и Крви Христове,просуђује мој живот,подстиче ме са неизбежним призивом да будем оно што треба да будем и оног Причешћа које ћу примити у животу и светости и светлости која се шриближава,од које само време и сви детаљи мога живота добијају важност.духовни значај,што они не би имали са чисто људског и „секуларног“ становишта.Један уважени свештеник. када је упитан како човек може да живи хришћанским животом у овом свету,одговорио је „Просто имајући на уму да ће сутра (или прекосутра,или за неколико дана) примити свету Тајну Причешћа...“

Александар Шмеман

Ми не смемо да избегавамо свето Причешће зато што сматрамо са смо грешни.Ми морамо приступати њему још чешће ради лечења душе и очишћења духа,али са таквом понизношћу и вером да себе сматрамо недостојним...ми би желели чак више лека за наше ране.Иначе немогуће је примити свето причешће једанпут годишње,као што неки људи раде...сматрајући да освећење небеским Тајнама припада само светитељима.Боље је мислити,кад нам се даје благодат,света Тајна је та која која нас чисти и освећује.Такви људи показују више гордости него ли понизности..јер када они примају свету Тајну сматрају себе достојним ње.Много је боље у понизности срца,знајући да никада нисмо достојни светих Тајни,примамо их сваке недеље ради исцељења наших болести,него ли да ослепљени гордошћу мислимо да после једне године постајемо достојни да их примимо...

Св.Јован Касијан

[мирођија]

Када бисмо волели једни друге у простоти срца Господ би нам Духом Светим

показао многа чудеса и открио нам велике тајне.

+Старац Силуан Атонски

[Guest - . . .-]

Боље је бити мало луд него мало паметан

Народна мудрос'

[katja]

"Лако је научити животињу, лако је научити простака, али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима."

Владика Николај Велимировић