Конгрес Реновабиса одржан у видео-формату

[Драгана Милошевић]

 

Kао делегат Светога Архијерејскога Синода писац ових редова учествовао је на 24. међународном конгресу римокатоличке немачке организације „Реновабис“, одржане први пут путем електронске мреже у виду видео-конференција у периоду од 8-10. септембра 2020. год. Због великог броја делегираних учесника (око 280 делегата) из преко тридесет источноевропских и западноевропских земаља, овај вид одржавања видео-конференција у условима пандемије вируса COVID-19 наметнуо се као једини могућ. Коментаришући овогодишње одржавање видео-конференција као нужну замену за класични конгрес који се сваки године одржава у граду Фрајзингу, главни управитељ делатности Фондације „Реновабис“, о. Кристијан Хартл, истакао је приликом отварања Конгреса: „Видео-конференције не могу заменити личне сусрете, али оне могу да помогну да се физичка блискост надомести“.

Целокупан тродневни програм Конгреса био је посвећен последицама пандемије изазване вирусом COVID-19. Писац ових редака жели да нагласи да је на Конгресу избегнуто бављење питањима интервенције цивилног друштва у погледу богослужења и нарушавања основних верских права, која представљају такође једну од последица пандемије која још увек траје. Могући разлог изостајања ове теме могао би бити у јавном дистанцирању, па и у осуди „Прогласа за Цркву и за свет“ од стране либералне већине католичких кардинала. Споменути „Проглас“ су под мотом Veritas liberabitvos (Јн. 8,32) у мају месецу ове године издали угледни кардинали и теолози Римокатоличке Цркве, блиски богословском сензибилитету умировљеног папе Бенедикта XVI, као и многобројни научници, лекари и новинари. Писац ових редака превео је благовремено тај текст који представља критику идеолошко-политичке позадине пандемије која још увек траје.

У уводној речи приликом отварања Конгреса кардинал Жан-Клод Холерих, председник Католичке бискупске комисије при Европској унији, указао је на проблем одсуства солидарности између држава Европске уније и, између осталог, указао на све већи број становника европских земаља који су осиромашили и доспели у стање материјалне беде узроковане пандемијом, због губитака радних места. Потом је више пута наглашавано да је индикативан показатељ за стања несолидарности када је реч о земљама Европске уније њихов политички однос према катастрофи у избегличком кампу „Морија“ на грчком острву Лезбосу. Чуле су се и речи да је „Европа изгубила своју душу и да ју мора поново пронаћи“.

Првог дана одржавања Конгреса одржане су две видео-конференције:

   1.„Корона и људи на рубу друштва“;

   2„Кад душа изађе из равнотеже: психосоцијалне последице паднемије вируса COVID-19“.

Излагачи су, из угла психологије и социологије, разматрали начине за стицање психолошке резилијенције, тј. својеврсног психолошког одбрамбеног механизма за борбу са психосоцијалним проблемима.

Другог дана одржавања Конгреса одржане су трећа и четврта сесија:

  3. „Livestream из Дома Господњег: искуства и импулси из времена корона-ограничења“;

У оквиру ове треће сесије акценат је стављен само на видео-преношења богослужења, без коментарисања задирања цивилних сектора у ограничења истих. Додуше, у СР Немачкој ниједним званичним покрајинским актом није довођена у питање богослужбена пракса, а камоли могућност или начин причешћивања верних. 

    4. „Човек и човечност у времену пандемије COVID-19: библијски мотиви у односу према кризи“.

У овој четвртој сесији обрађивани су мотиви из старозаветне Књиге о Јову.к

Последњег дана Конгреса одржане су две завршне, врло интересантне и тематски повезане видео-конференције, којима нису мањкали критички увиди и тонови:

     5.„Европа на раскршћу: јединство или дисхармонија? Корона-криза и њене последице по Европу“;

     6.„Између кланице и Brain-Drain-а (тзв. одлива интелектуалаца): миграције радника и COVID-19“.

У оквиру ових сесија наглашаван је проблем исељавања стручних кадрова из балканских држава и осталих држава Источне Европе у Немачку, у којој радници не наилазе на солидне радне услове о којима су, нарочито нашим сународницима, од стране многих идеолошко-политичких делатника дуго приповедане политичко-митолошке приче. И састављач ових редака има непосредног искуства у вези са рђавим третманом према многим радницима, као и интелектуалцима који чекају визу за тзв. спајање породице, будући да је добровољно ангажован на пољу превођења, помоћи у вези са административним питањима, лечења наших суграђања, па чак и судских процеса обесправљених радника чије је мучне исповести на судским претресима преводио.

О. Волфганг Херман, начелник одељења за духовну бригу над радницима из Штутгарта, у оквиру сесије је, између, осталог казао: „Пандемија је показала да су раднице и радници релевантни за систем, премда су ретко опажани као такви“. О. Херман је, надаље, пледирао за „трајну дебату у вези са овим да би се живот врло често искоришћаваних жена и мушкараца, пре свега у областима неге, пољопривреде и месне индустрије побољшао“. Са Конгреса је упућен апел надлежнима, нарочито у СР Немачкој, да се ови проблеми озбиљно почну решавати, уз опаску да релевантни друштвени чиниоци годинама не желе да чују гласове Цркава и хуманитарних организација. 

Овим је и завршен тродневни „24. Међународни конгрес римокатоличке немачке хуманитарне организације „Реновабис“, са жељама да се наредне године делегати уживо сусретну, без постојања тзв. социјалне дистанце.

Марко Делић

извор

View full Странице