Претражи Живе Речи Утехе

Шесту годишњицу упокојења Владете Јеротића обележило је богослужење у његовој вољеној цркви на Калемегдану, где је епископ Петар служио молитву, а старешина храма у разговору за “Религију” евоцирао је успомене на великана и његову улогу у оживљавању вере у Србији у тешким временима. На шесту годишњицу од упокојења Владете Јеротића, епископ топлички Петар, викар Патријарха српског, служио је у Цркви Ружици на Калемегдану парастос овом истакнутом научнику, лекару и бившем професору Богословског факултета. Парастос је служен у овој светињи по завету самог Јеротића, који је за живота често долазио на богослужења у ову цркву, остављајући последњу вољу да се ту, на месту где је налазио духовни мир, сваке године молитвено сећамо њега и његове покојне супруге. У тихом осветљењу Цркве Ружице, свештенство је са сабраним верницима поново оживело дух Владете Јеротића. Протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, старешина Ружице, са сетом и љубављу за "Религију" говори о свом пријатељу, подсећајући на неизбрисив траг који је Јеротић оставио, како у науци, тако и у срцима оних који су га познавали. - Данас смо се сабрали овде у цркви Ружици да одржимо шести годишњи парастос нашем драгом пријатељу и колеги Владети Јеротићу. Називам га колегом јер смо ми свештеници ове цркве углавном професори на Богословском факултету, где је и Јеротић био професор неколико деценија. Дошли смо да се помолимо Богу, како по дужности нашег срца, тако и по његовом тестаменту, где је он оставио своју последњу вољу и жељу да сваке године на овај дан овде држимо помени за њега и његову покојну супругу - рекао је отац Владимир. Говорећи о Јеротићу, отац Владимир се присетио тренутака проведених са њим и другим великанима нашег доба. - Пада ми на памет, овде смо више пута били заједно Јеротић, покојни академик Миодраг Павловић, наш велики песник, и ја. Они су ми причали своје доживљаје из детињства и младости, и све оне године и деценије када су пролазили и долазили у ову древну светињу. Као човек вере и науке, Јеротић је, према речима оца Владимира, био спој ума и срца, молитве и научног промишљања. - Јеротић је био човек уман и човек науке, али је био истовремено и човек душе, молитве, срца и религиозног духовног живота. Једна од његових омиљених цркава, храмова где је долазио на свету литургију, била је управо Црква Ружица. Имали смо прилике да се овде с њим више пута заједно молимо. И ето, данас смо то учинили такође, не само за њега, него и са њим. Јер, као што знамо по нашем духовном искуству и нашој вери, они који су уснули у Христу нису нестали, него слушају наше молитве и учествују у њима - каже старешина Цркве Ружица. Отац Владимир је с тугом приметио да је број присутних на парастосу био мањи него што би се очекивало. - Оно што мене помало растужује је чињеница да данас овде није било много људи. То не треба да прећутимо. Ако се сетимо колико је људи било на сваком његовом предавању, колико је било препуних сала, поставља се питање где су ти људи данас. Ипак, подсећа да Јеротић није тражио славу од људи, већ је своју душу посветио Богу. - Јеротић, који је пробудио веру у толиким срцима, није добио своје велико заслужено "хвала'"на данашњи дан, од свих тих људи. Друго, живимо у страшном времену, када је заборав наших претходника, наших учитеља, тужно природан феномен у сваком роду, али никад није био овако брз. Убрзан овим мобилним телефонима, друштвеним мрежама и тим агресивним смењивањем садржаја и нових информација које потискују старе. Упркос томе, отац Владимир верује да би Јеротић, са својим смирењем и мудрошћу, разумео и прихватио овај тренутак. - Да је Јеротић данас ту међу нама, сигурно би стручно могао да нам каже нешто о том феномену. Он не би био тужан да види ово, јер његов живот је био скривен са Христом. Он није живео за људску славу, него желећи да види лице Божије. На крају, отац Владимир се сетио речи које му је Јеротић једном приликом упутио, а које су му остале у срцу као непроцењиво благо. - Од бројних мудрих реченица које је оставио иза себе, могу да издвојим једну коју нико други није чуо осим мене, зато што је рекао мени. Казао је: "Није све у књигама." Ове једноставне, али дубоке речи, откривају Јеротићеву веру у духовну мудрост која превазилази писану реч. Његово духовно наслеђе наставља да живи међу нама, и кроз молитве и сећања, као и кроз његово трајно присуство у срцима оних који су га познавали и поштовали. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/24537/vladeta-jerotic-parastos-secanje

Извор: СПЦ

Извор: Митрополија црногорско-приморска