Предавања, беседе и разговори оца Димитрија Плећевића

[Милан Меденица :)]

ДАНАС, 05.02.2010. године субђакон Димитрије Плећевић ће одржати у клубу Боготражитељ, предавање са почетком у 19 часова.

клуб Боготражитељ се налази у Београду, Иван Бегова 7 у центру града

после смо код Станислава, погледајте тему у подфоруму Наш Форум, Окупљање форумаша

[JESSY]

Pomaze Bog.

Mozete li mi reci gde mogu da kupim vasu knjigu "Prevlacki mucenici"?

[pokajnik83]

Имаш је у Боготражитељу (то је сигурно), као и у свим већим продавницама СПЦ.

Врло често можеш да је купиш и на предавањима Димитрија Плећевића која се често одржавају у Београду.

[JESSY]

hvala puno

[Искушеник]

Димитрије Плећевић

Као што већ рекох, решавајући се да отпочнем са писање ове књиге, нисам се ни трудио да осмислим њен садржај. Једноставно, препустио сам се надахнућу и емоцијама, свјестан да је то једини начин да допрем до читаочевог срца, а то ми је једино одредиште. Наша Вјера нас тако често облагодаћује предивним знамењима,

Толико је божанствених прича које прожимају душу неземаљском радошћу, да сматрам гријехом измијенити или прескочитии најситни детаљ како бих удовољио некаквим сујетним књижевним клишеима. Не усуђујем се стога да занемарим синоћње предавање Димитрија Плећевића, тим прије што је његова благословена занесеност Светитељима и Светињама, оставила необично снажан утисак на све који су имали прилику да га слушају. Ипођакон Димитрије је веома млад, али су га књиге које је објавио сврстале у ред истакнутих теолога. Имао сам задовољство да прочитам његов предивни „ Српски Светачник“, те књиге у којима пише о Момишићким и Превлачким Мученицима. Управо његова чудесна повезаност са Превлачком Светињом, и натјерала ме да напишем ове редове.

„ По завршетку основне школе“, започе своје казивање Димитрије, „ отшутовао сам са родитељимљ нљ љетовање у Тиват. Још у Аранђеловцу сам слушао о Михољској Превлаци, те ѕе одмах по доласку, једног врелог јулског послијеподнева запутих тамо. Затекох неке људе који су вршили ископавања у близини Цркве. Упутише ме у оближњи конак, гдје се налазио тадашњи Игуман Манастира. Отац Иларион. Један дио Светих Моштију се већ налазио у Цркви Светог Арханђела Михаила. Предложи ми одемо тамо и да Им се поклонимо.

Оно што је услиједило немогуће је заборавити. Црква бијаше испуњена миомирисом који не могу упоредити са ничим доживљеним прије нити послије тога. Био је толико снажан да сам морао неколико пута изићи да удахнем ваздух.

У застакљеном кивоту који се налазио испред Иконостаса, лежале су мученичке кости из којих се обилно изливало свето Миро. Птац Иларион ми допусти да једну кост узмем у руке. Прихватих је пажљиво, а неки дотад непознати страх просто ме паралиса. Шта ако Је испустим. Стајао сам као укочен, само су ми се прсти тресли. Свети Миро је капљао по њима, По мојој одјећи... Свуда! Од тог тренутка Превлачка Светиња се уселила у моју душу. Што год сам радио, гдје год сам ишао,

Носио сам је са собом. Баш као и кутијицу у којој се налази мали комадић Моштију, највећа драгоцјеност коју сам икада стекао.

Некако по самом повратку из Тивта, тешко сам се разболио. Морам напоменути да је моја мајка била у шестом мјесецу трудноће када ме родила. Вишемјесечни ботавак у инкубатору тешко је оштетио очно дно, и то се ето показало у пубертету.

Прогнозе љекара су биле застрашујуће. Сматрали су да се само компликованом операцијом може сачувати минимум вида. Сви око мене били су престрашени, успаничени... Само сам ја био савршено миран. Знао сам да ће ми Превлачки Мученици помоћи.

Тако се и запутисмо у Русију. Родитељи са својим немиром, бригама, страхом...

А ја са непроцјењивим благом које ми је било важније ид очњега вида... са маленом кутијицом у којој се налазила велика Светиња.

Московски љекари су са симпатијом прихватили моју побожност. Захваљујући томе пошло ми је за руком да задржим са собом своју кутијицу, иако је било строго забрањено уношење било каквих личних ствари. Допустили су ми чак и да је у операциону салу унесем. И не само то... Удовољили су и мом захтјеву да је држе отвореном док траје операција. Сада сам заиста био потпуно спокојан. Моји Мученици Превлачки су били самном. Једино ми је то било важно.

Почеле су припреме за операцију. Већ након пар тренутака, медицинско особље се почело чудно понашати. Нису могли установити одакле потиче предивни миомирис који је испунио салу. А онда се изли Свети Миро из оне моје кутијице.

Хурурзи поскидаше рукавице и маске са лица, почеше побожно да се крсте. Гледао сам их задовољно, тонући у сан омамљен анестетиком који су ми дали.

Када сам се пробудио, пружио сам руку у правцу гласова који су се чули. Знали су шта тражим. Дадоше ми кутијицу са вољеном Светињом. Сачували су ми је! Једино ми је то било важно. Након неколико дана, скинули су ми повезе са очију.

Доктори су били запрепаштени. Вид ми се повратио готово стопостотно. Поново сам видио како се крсте, само много разговјетније него приије пар дана. Носим додуше наочаре, али сасвим сам добро, замислите, чак и кола возим“, заврши своју причу осмјехујући секао да оно о чему је говорио није ништа необично.

„ А удостојила ме Превлачка Светиња да будем свједок многих истинских чуда.

Прије пар година, 25. тог јула, силан се народ окупио у Цркви Светог Архангела Михаила на Превлаци Михољској. Његово високопреосвештенство, Митрополит Амфилохије, служио је Литургију. Међу мноштвом вјерника, и један дјечак је беспомоћно сједио у својим инвалидским колицима. Владика је макон литургије помазивао народ Светим Миром. Догураше и дјечака у колицима. У трену када га Митрополит помаза Свети Миром, нешто поче да пуца. Људи се згледаху збуњено, па и престрашено. А онда... Предивно знамење. На измученом дјетињем челу се појавише три правилна крста. Сједио је још пар трнутака у својим колицима, а онда се усправи и прохода. Не знам јесу ли они који су имали срећу да присуствују

Са Димитријем, овом чудесном догађају плакали, али ја сам, признајем, добрано окропио хартију сузама записујући ово свједочење.

„ Недавно сам одржао предавање на Бановом Брду“, настави своје љековито казивање чудесни младић.

„ Када сам завршио, приђе ми старица са књигом „ Српски Светачник“ у рукама.

„ Синко“, рече, „ ја сам купила ову књигу, кад већ нисам могла овако стара и немоћнада пођем у Црну Гору да се помолим Превлачким Мученицима. Погледај,

Она мироточи“ изговори стежући дрхтавим прстима књигу.

„ Заиста мироточи“, прошаптах збуњено и запрепаштено.

„ Дај бако ту књигу да је покажем Владици, да обзананимо чудо, ево, даћу ти колико год хоћеш другим примјерака“, покушах да је наговорим знајући унапријед исход.

„ Нека синко, нема тог блага за које бих мијењала ову књигу, ово је моје највеће богатство“, рече одлучно и оде.“

Емој Невене, помислих, како си слаб и грешан у поређењу са овим дивним угодницима Божијим о којима сам ноћас слушао.

По завршетку предавања, приђох Димитрију са Српским Светачником у рукама.

Добих посвету, али и још материјала за ову( души тако драгу) причу.

Прочитах:“ На молитвено сећање имењаку: Димитрије Плећевић.

Димитријево је, наиме, крштено име. Невен, а име које сада носи добио је када је рукоположен у ипођакона. Кад би Бог дао да име не буде једино што ме чини сличним овом човјеку...

Отворих своју књигу „ Дар Мајке Божије“ на мјесту гдје се налази пјесма

„ Острво радости“, посвећена Превлачкој Светињи. Подиже поглед и рече:

„ Прочитао сам је“, очито несвјеста какву ми радост причињава својим ријечима.

Острво радости

На Михољској Превлаци, острву радости,

Из пољскога цвијећа изникнуле кости.

Чуде се латице с` острва радости,

Љепше од њих миришу Светитељске кости.

Чудила се трава око старог Манастира,

Литији што земљом ходи, а земљу не дира.

Не могаше сакрити, цвијеће и трава,

Да под њима сва Братија Манастирска спава.

Нису више могли крити горским цвијећем миловани,

Да су некад давно овдје, папском руком отровани.

Нису хтјели више скриват` Мученичке Мошти Свете,

Изникле су из цвијећа, да нас Вјере Праве сјете.

Да нам сузе покајничке, кану као восак с` свијеће,

Да нам душе замиришу као оно росно цвијеће.

Плачем Монаси мили, ал` су сузе моје потекле од среће,

И Љубави према Животворној Сили, којом Ваше дивне Мошти

Процваше к`о цвијеће.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=6012&st=0&sk=t&sd=a&start=45

[JESSY]

Kada ce Dimitrije u skorije vreme opet odrzati predavanje u Beogradu?

[shalom777]

Ako BOG da, Dimitrije nam, u nedjelju, po drugi put drzi predavanje- u Kotoru!! 0442_feel 0110_hahaha

[karadjordje]

Димо је почео да пије  0442_feel

[shalom777]

Лако ћемо с пићем,него шта да радимо са јерештинама екуменистичким  које шири по фејсбуку 0104_cheesy 0104_cheesy

[pokajnik83]

Kada ce Dimitrije u skorije vreme opet odrzati predavanje u Beogradu?

потрудићу се да будеш обавештена путем пп.

[JESSY]

zahvaljujem

[Srdjan]

Оче ипођаконе, занима ме шта значи то да са чистом савешћу треба приступити евхаристији?

[sasluzitelj]

Оче ипођаконе, занима ме шта значи то да са чистом савешћу треба приступити евхаристији?

kratko receno cista savest kao apsolutna kategorija nemoguce je dostizna u vremenu, o cemu ne bih ovde govorio ima na drugim temama, pre svega pod cistom savescu smatrajte pokajnicko raspolozenje, kada je ono prisutno onda se pristupa kada ga nema ne! Ostale formalne stvari kao post u toku posnih dana, ispovest po potrebi stanja i sl se podrazumevaju

[Srdjan]

Оче ипођаконе, занима ме шта значи то да са чистом савешћу треба приступити евхаристији?

kratko receno cista savest kao apsolutna kategorija nemoguce je dostizna u vremenu, o cemu ne bih ovde govorio ima na drugim temama, pre svega pod cistom savescu smatrajte pokajnicko raspolozenje, kada je ono prisutno onda se pristupa kada ga nema ne! Ostale formalne stvari kao post u toku posnih dana, ispovest po potrebi stanja i sl se podrazumevaju

Хвала, сад ми је јасно!

[Sherlock H.]

Оче ипођаконе,прочитао сам у Житију Свете Матроне Московске како се она молила да неко мало дете умре,јер би касније у животу постала зла особа.Где је ту слобода тог детета да само изабере?Овако је на неки начин приморано да оде у рај.