Jump to content

Ko je umro na krstu?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Osloboditelja (za početak) ne možeš prepoznati kao takvog ako ne znaš da ima 2 prirode. Ovo u prevodu znači da je ovaploćeni Bog. Ovo dalje znači da niko ne može Isusa nazvati Gospodom osim Duhom Svetim.


Sent from my iPhone using Pouke.org

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Tumaralo. рече

Vladeta Jerotić je stalno govorio da je pravoslavna doktrina "Bog je postao čovek da bi čovek postao Bog".

Jel to zbilja tako?

Da čovek postane Bog?

Da,.... da se obozimo po blagodati i da budemo podobni i slicni i blizu Boga, maximalno koliko je moguce nasoj covecanskoj prirodi. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Tumaralo. рече

U tom slučaju ne gubimo ličnost? Zadržavamo ličnost ali postajemo bogoloki? 

Da, apsolutno zadrzavamo svoju licnost ( i dusu i um i duh).... Tumaralo i Boki ostaju i tamo iste licnosti i postajemo bogoliki onoliko koliko smo se na tome ovde trudili , ....i ovo isto nase telo na kraju vaskrsava u duhovno i nebesko (telo)...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Tumaralo. рече

I druga stvar, u kakav pakao veruju pravoslavni? 

Večne muke za nepokajane grešnike bez mogućnosti pomilovanja? Ili stanje uma iz kog čovek uvek može da se izbavi samo ako se pokaje i prihvati Boga? 

Uf, znas vec smo pricali o tome. Dogma i vera jeste da je pakao vecan i da je kazna za nemilosrdne i zle i nepravedne ljude. Kakve su kazne tamo je vec drugo pitanje.

Evo, recimo licno o nagradama i kazni i paklu verujem slicno ovako kao sto ovde pise sv. Avgustin :

http://articles.ochristian.com/article11026.shtml

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево шта Ориген у своме спису против Целса каже на његове приговоре/оптужбе  а које су везане за Христово васкрсење тј. Христовог Васкрслог тела.... а у крајњој линији на наше васкрсење, у овом делу на доста места говори на ове теме и један је од првих писаца у прва три века а који детаљно пише о томе:

“Nevertheless, let our critics know that he, whom we think and have believed to be God and Son of God from the beginning, is the very Logos and wisdom and truth itself. We affirm that his mortal body and the human soul in him received the greatest elevation not only by communion but by union and intermingling, so that by sharing in His divinity he was transformed into God. If anyone should take offence because we say this even of his body, let him consider what is asserted by the Greeks about matter, that properly speaking it is without qualities, but is clothed with qualities such as the Creator wishes to give it, and that often it puts aside its former qualities and receives better and different ones. If this is right, why is it remarkable that by the providence of God's will the mortal quality of Jesus' body should have been changed into an ethereal and divine quality?”  (Contra Celsum 3.41)

Ево енглески превод целог дела:

Origen: Contra Celsum by Origen/Chadwick, Cambridge University Press, 1980

https://libgen.is/book/index.php?md5=90B1FF957CD12BCA58CECDB11F1EEFAE

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tumaralo, od ovoga bolju definiciju ne nađoh. Vredi pogledati

 

 

 

 

Sent from my iPhone using Pouke.org

 

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

0. О страдању тела Господњег и о бестрасности (нестрадалности) Његове божанске природе

Дакле, све што је претрпео, сам Логос Божији је телом претрпео, док је Његова божанска и једина бестрасна природа остала нестрадална. Јер пошто је један Христос, који је сложен из божанства и човечанства, и који постоји у божанству и у човечанству, када је страдао, оно што је страдално, пошто му је страдање у природи, страдало је, али није страдало скупа са њим и оно што је нестрадално. Јер душа, пошто је страдална, када тело бива сечено, болује и страда заједно са телом, иако она сама не бива посечена; док божанство, будући да је нестрадално, није страдало скупа са телом.
Треба, пак, знати, да ми исповедамо да је Бог пострадао телом, али никако не исповедамо да је божанство пострадало телом или да је Бог пострадао кроз тело. Јер као када дрво бива обасјано сунцем, па ако секира засече дрво, сунце остаје неповређено и нестрадално; колико ли већма бестрасно божанство Логоса, које je по ипостаси сједињено са телом, остаје нестрадално када тело страдава. И као што, када неко излије воду на ужарено железо, оно што по природи страда од воде (мислим на ватру) бива угашено, а железо остаје неоштећено (јер му није природно да од воде бива уништено), колико ли већма, при страдању тела, божанство, које је једино нестрадално, није примало страдање, иако је остајало нераздељено од тела; није неопходно, наиме, да примери у потпуности и без остатка буду подобни. Потребно је, наиме, да у примерима видимо и оно што је слично и оно што је различито, јер иначе то није пример; јер оно што je у свим стварима слично било би истоветност а не пример, a нарочито када је реч о божанским стварима. Јер немогуће је пронаћи пример који је подобан свим божанским стварима, било да је реч о богословљу, било о божанској икономији.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, w.a.mozart рече

Tumaralo, od ovoga bolju definiciju ne nađoh. Vredi pogledati

 

 

 

 

 

Sent from my iPhone using Pouke.org

 

Koristilo mi je ovo za razumevanje pravoslavnog viđenja...

Koliko sam skapirao ne postoji pakao u smislu večne torture (kao što Boki reče) nego kao nepostojanje, što je kul.

Ali što se tiče duše, identiteta... to je vrlo problematično jer se uzima zdravo za gotovo. Mislim, kako je moguće pričati o identitetu čovekovomu eri genetike, neuronauka, genetskog inžinjeringa itd... ?! 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, N.Petrovic рече

колико ли већма бестрасно божанство Логоса, које je по ипостаси сједињено са телом, остаје нестрадално када тело страдава...... колико ли већма, при страдању тела, божанство, које је једино нестрадално, није примало страдање, иако је остајало нераздељено од тела;

Ovo gore je kljucno za razumevanje kako je Isus Hristos postao telo i kako je Bog svojim telom stradao na Krstu..... pa, ko razume , super,....:idea:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 часа, Bokisd рече

Dogma i vera jeste da je pakao vecan i da je kazna za nemilosrdne i zle i nepravedne ljude

Eh, eto Mocart kaže da nije tako već je pakao stanje nepostojanja, zaborava... Kad te Bog zaboravi a ne kada te roštilja.

пре 20 часа, Bokisd рече

Da, apsolutno zadrzavamo svoju licnost

Ovo je vrlo problematično. Zato što ni u sadašnosti nemamo (postojanu) ličnost.

U filozofiji to su dobro utvrdili Hjum i Kant a danas nam je svima očigledno usled napretka neuronauka i genetskog inžinjeringa.

Svaka karakterna crta zavisi od mozga i od gena... kako onda može biti reči o postojanoj ličnosti? :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Tumaralo. рече

Ali što se tiče duše, identiteta... to je vrlo problematično jer se uzima zdravo za gotovo. Mislim, kako je moguće pričati o identitetu čovekovomu eri genetike, neuronauka, genetskog inžinjeringa itd... ?! 

 

Зашто мислиш да су модерна наука и православно учење о идентитету у супротности? Ми нисмо комплетне нити финалне верзије себе (нити ћемо то икад бити) ево мало да зачиним - "Коначан повратак верних њиховом почелу је остварење њихове крајње жеље. Он налази своје испуњење у вечнокрећућем мировању око Жељенога."

Свети Максим исповедник нам каже да ћемо у будућем веку вечно усавршавати и узрастати у пуноћи Христовој, истовремено имајући одређени вид пуноће - сходно свом духовном нивоу. Једина комплетна и савршена личност у свемиру и ван њега је Бог јер је он узрок свог постојања, остатак чине непотпуне личности које узрастају у добру или злу (често и у једном и другом упоредо). На ово (по мени) наука не утиче. Међутим, ја ти причам о стварима које су за тебе фикција и о којима је врло захтевно причати разумљивим језиком, чак и некоме ко је православан - приметио си да постоје фракције :) - а камоли неком ко овоме приступа на нивоу интелектуалних акробација (у позитивном смислу)

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Tumaralo. рече

Eh, eto Mocart kaže da nije tako već je pakao stanje nepostojanja, zaborava... Kad te Bog zaboravi a ne kada te roštilja.

 

Замисли да те неко неограничено воли (Бог) и све би учинио за тебе а ти не можеш очима да га видиш (не нужно ти, неки атеиста). Док живимо у историји никакав проблем није окренути леђа Богу и рећи - не требаш ми, не желим те... И то је легитимна опција. АЛИ, кад исти тај Бог по други пут дође и собом испуни целу творевину тј. цео свемир - неће бити могућности за НЕ, биће могуће рећи само ДА љубави Божијој. Управо оно НЕ које ће вероватно код неких остати и јесте највећи могући пакао за човека - свесно одбијање вечне љубави и идентитет који се "гради" на порицању вечног Бога (који ће тада свима, условно речено, бити испред носа)

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...