Beograd vodi na listi najzagađenijih gradova na svetu

[JESSY]

 

Opet se teško diše - Beograd se posle nekoliko dana vetra i nešto kvalitetnijeg vazduha danas opet popeo na neslavno prvo mesto po zagađenosti. Naš glavni grad meri neverovatnih 253 PM čestica i skoro ceo dan drži "postolje".

 

"Veoma nezdravo" - to je oznaka koja stoji uz našu prestonicu, a sve promene u zagađenju možete pratiti na "Blicovom" vidžetu "Zagađenje vazduha".

Beograd je ljubičast, ali ni drugi gradovi u Srbiji nisu ništa bolji i gotovo svi gradovi koji imaju problem sa zagađenjem i danas su crveni i u kotegoriji "nezdravo". Tu se trenutno nalaze i Valjevo i Kosjerić, ali i Pančevo, Beočin, ali i Subotica, Niš i Smederevo.

Među prvih deset na svetu po zagađenosti vazduha nalazi se i Sarajevo na šestoj poziciji, Sofija je na sedmoj, a Skoplje na devetom mestu.

Da li su ove alarmantne brojke zagađenja vazduha u našoj zemlji i okolini razlog da se proglasi vanredno stanje? Ili ćemo, kao po običaju da se molimo da košava učini svoje.

 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/opet-smo-neslavno-prvi-beograd-vodi-na-listi-najzagadenijih-gradova-na-svetu/wwtnze5

 

[JESSY]

Kako je sistem finansiranja zaštite životne sredine UPROPAŠĆEN U ČETIRI KORAKA

Oko trećine stanovnika u Srbiji izloženo je prekomernom zagađenju vazduha - zaštita od aerozagađenja jedna je od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine, jer je decenijama zanemarivana.

 

Loš kvalitet vazduha predstavlja najveći zdravstveni rizik koji potiče iz životne sredine i procenjuje se da svake godine prevremeno odnese preko 400.000 života u Evropi. Kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha, u Srbiji je danas najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje, uglavnom stanovnici većih gradova.

Produžena tranzicija privrede, loše poslovanje državnih preduzeća i generalno nizak nivo ekološke svesti u zemlji odložili su uvođenje čistije proizvodnje i širu primenu tehnologija za prečišćavanje dimnih gasova.

 

- Početkom ovog veka, Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo. Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha. A to je samo deo cene koju plaćamo - upozorio je u svom godišnjem izveštaju Fiskalni savet.

 

FOTO: SHUTTERSTOCK

Zagađen vazduh je opasan, ali često "nevidljiv" problem te stručnjaci upozoravaju da je od presudne važnosti da država uspostavi pouzdano praćenje izvora zagađujućih supstanci i njihovog prisustva u vazduhu. U ovom trenutku, podaci su oskudni, nepotpuni, a često i nepouzdani, te samim tim ne pružaju dobru informacionu osnovu za otkrivanje problema i njegovo rešavanje.

 

- Otklanjanje svih uočenih sistemskih nedostataka koji su u prethodnom periodu bili prepreka većem napretku koštalo bi budžet ugrubo 50-100 miliona evra u srednjem roku. Smatramo da to nije veliki trošak za uspostavljanje sistema koji bi omogućio veći stepen zaštite vazduha i stvorio preduslove za smanjenje rizika kojim su građani trenutno izloženi.

Bez dosledne primene

No, kada su poznate činjenice kakvo je stanje i kolike su naše potrebe u životnoj sredini, nameće se pitanje - kakav sistem finansiranja imamo i da li se sa postojećim može unaprediti stanje?

- U jednoj rečenici stanje finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji može se opisati na sledeći način - naše potrebe su mnogo veće od novca koji prihodujemo od eko-naknada, ali ni to što se prihoduje ne koristi se u potpunosti jer se planiraju manji rashodi od prihoda, još manje od planiranog se zaista potroši, a i od toga što se potroši dobar deo ide za programe koji nisu u vezi sa zaštitom životne sredine - objasnio je za "Blic" Dejan Maksimović iz Ekološkog centra "Stanište".

Sistem finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji, međutim, nikada nije uspostavljen na pravi način - postojeća rešenja nisu dosledno primenjivana, a svaka vlast ga je unazađivala, nadređujući kratkoročne političke interese dugoročnim ciljevima.

 

- U ovoj situaciji lakih i brzih rešenja nema. Potrebno je da Vlada prvo predloži skupštini izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim bi se vratio namenski karakter ekološkim naknadama. Zatim je potrebno pooštriti finansijsku disciplinu i primeniti kaznene odredbe za one organe vlasti koji krše finansijske odredbe zakona. Time bi se obezbedilo da se ono što se od građana i privrede naplati kroz ekološke naknade zaista i koristi za ublažavanje posledica zagađenja. Kada se ove osnovne stvari urade, onda se može razmišljati o daljim merama, na primer o povećanju ulaganja u životnu sredinu, o sufinansiranju zajedno sa lokalnim samoupravama projekata tehnološkog unapređenja grejanja ili javnog prevoza. Zatim treba dosledno primeniti zakone i naterati zagađivače da ulože sredstva u tehnološko unapređenje proizvodnje, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha - smatra Maksimović.

No, u retkim situacijama kada je ovaj ekološki problem uopšte u fokusu, obično mu se pristupa iz ugla obaveza koje će Srbija morati da ispuni tokom pregovora u članstvu u EU, dok ogroman značaj njegovog rešavanja za poboljšanje kvaliteta života građana najčešće ostaje u drugom planu...

Kako do rešenja

- Prvi korak u rešavanju problema zagađenosti vazduha u Srbiji jeste uspostavljanje efikasnijeg državnog sistema za upravljanje kvalitetom vazduha. Od zagađivača vazduha (privrede, javnih ustanova i domaćinstava) očekuje se da samostalno investiraju u smanjenje emisija zagađujućih supstanci u vazduh. Usled nedostatka finansijskih sredstava, odsustva ekološke svesti ili drugih prioriteta, to se po pravilu ne dešava u dovoljnoj meri. Zbog toga je primarna uloga države da uspostavi efikasan sistem zaštite vazduha i tako spreči negativne posledice zagađenja po zdravlje građana i životnu sredinu - podvučeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

To, dodaju, podrazumeva pouzdan monitoring kvaliteta vazduha, propisivanje jasnih obaveza za zagađivače i izgradnju jakih institucija koje bi čvrsto kontrolisale sprovođenje tih obaveza.

- Premda je Srbija u poslednjih 10-15 godina postavila temelje takvog sistema, zbog manjka institucionalnih i administrativnih kapaciteta i nedovršenog zakonodavnog okvira nije bilo većih rezultata u smanjivanju zagađenosti vazduha - istakli su iz Fiskalnog saveta.

Bez preciznih podataka

Monitoring kvaliteta vazduha vrši se u okviru nacionalne mreže u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, koju čini 45 fiksnih automatskih mernih stanica, i lokalne mreže kojom uglavnom upravljaju gradski zavodi za javno zdravlje. Međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih postojeći informacioni sistem o kvalitetu vazduha često ne prikazuje realno stanje, niti pruža dobru osnovu za njegovo poboljšanje.

- Monitoring kvaliteta vazduha u državnoj mreži se praktično od njenog uspostavljanja 2011. godine odvija uz velike probleme, jer iz budžeta nisu odvajana neophodna sredstva za održavanje i servisiranje instalirane opreme. Posledično, raspoloživost validnih podataka koje je moguće koristiti za zvanično ocenjivanje kvaliteta vazduha je u konstantnom padu - sa 94 odsto u 2011. na svega 23 odsto u 2016. godini. S druge strane, rezultati merenja koji se dobijaju iz lokalne mreže za monitoring najčešće nisu ni relevantni jer se vrše manuelnim metodama - objasnili su iz Fiskalnog saveta.

 

A krajnji domet manuelno prikupljenih podataka jeste da pruži indikaciju o tome da li je vazuh zagađen ili ne, ali se u zvaničnim podacima koriste isključivo oni podaci koji su dobijeni sa automatskih mernih stanica.

- Na taj način dolazimo do apsurdnih situacija da indikativna merenja ukazuju na veliku zagađenost vazduha u pojedinim gradovima, ali da vazduh u njima zvanično ipak bude ocenjen najboljom kategorijom - dodali su iz Fiskalnog saveta.

Nenamenski potrošene pare

Ekološki centar "Stanište" od 2010. godine istražuje stanje u finansiranju životne sredine, a rezultati najnovijeg pokazali su da, na svim nivoima vlasti, postoji praksa da se deo prihoda od ekoloških naknada koristi nenamenski.

- Sredstva od eko-naknada bila su do kraja 2015. namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond Republike Srbije, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. Ovo je bilo propisano odredbama više ekoloških zakona – o zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom, ambalažnom otpadu, zaštiti prirode, o vodama i o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. I pored ove obaveze, značajni iznosi prihoda od eko-naknada su bez posledica trošeni nenamenski, na potrebe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine - upozoravaju iz "Staništa".

Od kraja 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ova sredstva više nisu namenska i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je ozbiljno ugrozilo sistem finansiranja zaštite životne sredine. Obesmišljene su odredbe ekoloških zakona, a vlasti na svim nivoima podstaknute su da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom ovih sredstava, ali sada ne kršeći propise.

- Od početka perioda, na svim nivoima vlasti zbirni rashodi u fondovima bili su manji od tekućih prihoda od eko-naknada. Ovakva praksa bila je zabeležena gotovo svake godine i to u oko 80 odsto opština i gradova. Za 9 godina, oko 11,5 milijardi dinara je zbirno manje potrošeno kroz fondove, nego što je prihodovano od naknada. Neutrošena sredstva preneta iz prethodnih godina najčešće nisu uključivana u ukupne prihode za tekuću godinu, iako je tako propisano zakonom. U programima fonda za 2015. i 2016. godinu samo 23 lokalne samouprave su preneta sredstva iskazivale u punom iznosu, dok je samo njih 7, odnosno 8 to činilo u 2018. i 2019. godini. Sa druge strane, broj opština i gradova koji uopšte ne računaju preneta sredstva, iako su ih imali, porastao je sa 50 na 70. To ukazuje da su eko-naknade još u fazi planiranja svesno i sistematski raspoređivane za druge namene - podvučeno je u opsežnom istraživanju "Staništa".

Na republičkom nivou, nažalost, stanje je još nepovoljnije, naročito posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine u septembru 2012. godine (obnovljen tek 2017. godine kao Zeleni fond). Za devet godina, prihodi su bili oko 48 milijardi dinara, a rashodi Fonda samo oko 14 milijardi dinara, tako da je drugu namenu dobilo 34 milijarde dinara.

- Računajući u evrima, do kraja 2018. godine, nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je zbirno oko 387 miliona evra i to oko 288 miliona evra u republičkom budžetu, dok u budžetima opština i gradova oko 99 miliona evra - istakli su autori istraživanja.

Pored novca koji je potrošen mimo fondova, u oko 60 odsto fondova planirani i trošeni su značajni iznosi u svrhe koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine. Na taj način je od 2010. godine potrošeno još oko 100 miliona evra (do 1,5 milijardi dinara godišnje).

- Kada se sve sabere, od 2010. godine je ukupno je izgubljeno oko 487 miliona evra naplaćenih od građana i privrede - navodi se u izveštaju "Staništa".

Trivan: Srbija nije izuzetak

Vazduh nije svuda loš, već se meri na mestima gde je zagađenje najgore, pa nemamo uvid u prosek, izjavio je juče, gostujući na TV Prva, ministar za životnu sredinu Goran Trivan.

- Podaci govore da smo u Beogradu od 2010. do danas u istom kvalitetu vazduha. U 2011. godini broj dana sa prekoračenjima je bio 133, a u 2018. 59 dana - rekao je Trivan.

Ministar je kao glavne zagađivače naveo termoelektrane, elektroenergetske kapacitete i kaže da je tako svuda, a ne samo kod nas.

- Srbija nije izuzetak u regionu što se tiče velikih zagađivača. Naših 16 termoelektrana u regionu zagađuje više nego 250 elektrana u Evropskoj uniji - rekao je on.

Kako zagađen vazduh šteti našem zdravlju

Ključne zagađujuće materije koje najčešće uzrokuju prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji su čestice PM, azot-dioksid i sumpor-dioksid.

Čestice (PM)

Male čestice u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2,5 je 2,5 mikrometra ili manje. Kada se udahnu, čestice putuju u krvotok i izazivaju štetu našim plućima i srcu. One mogu da izazovu moždani udar i dovedu do prerane smrti. Nove studije takođe povezuju čestice sa štetnim dejstvom na zdrav razvoj dece i bolesti kao što su gojaznost i Alchajmerova bolest.

Sumpor dioksid (SO2)

Klasifikovan kao veoma toksičan za ljude prilikom udisanja. On može da izazove jaku iritaciju nosa i grla. Visoke koncentracije mogu prouzrokovati životno opasno nagomilavanje tečnosti u plućima (plućni edem). Simptomi mogu da obuhvate kašalj, nedostatak daha, otežano disanje i stezanje u grudima. Samo jedno izlaganje visokoj koncentraciji može izazvati dugotrajno stanje poput astme. SO2 može da reaguje u atmosferi formirajući PM, nazvane "sekundarne PM".

Azotni oksidi (NOx)

Ovo su gasovi koji izazivaju upalu disajnih puteva. Oni su oksidanti što znači da izazivaju oksidacioni stres, koji može da poremeti normalne stanične ćelijske mehanizme i da nanese oštećenje tkivu, smanjujući imunološke sposobnosti organizma. Mogu da reaguju u atmosferi formirajući PM, nazvane "sekundarne PM".

Kako je upropašćen sistem finansiranja zaštite životne sredine

1. Centralizacija prihoda

Težnja ka smanjenju prihoda lokalne samouprave u korist povećanja prihoda budžeta Republike. To se obično dešava uporedo sa izmenama zakona koje proširuju nadležnosti i obaveze opština i gradova, što kao posledicu ima povećanje lokalnih poreza i naknada. Tako Republika, za nužno povećanje nameta, odgovornost sa sebe prebacuje na lokalne samouprave.

2. Prevođenje namenskih prihoda u opšte

Težnja da se određenim prihodima oduzme namenski karakter, kako bi se mogli koristiti u bilo koju svrhu i rasporediti na bilo koje budžetske korisnike.

3. Neplansko odlučivanje

Praksa donošenja odluka u nekom pojedinačnom, a ne strateškom cilju, bez detaljnog poznavanja stanja, bez šire slike i plana, bez svesti o posledicama takvih odluka, u potpunosti bez konsultacija sa stručnom i širom javnošću, često u suprotnosti sa strateškim dokumentima.

4. Prilagođavanje bezakonju

Umesto da se doslednom primenom propisa nepovoljno stanje promeni nabolje, praksa je da se propisi prilagođavaju nepovoljnom stanju. Usled nemoći države da primeni vlastite propise, traže se načini za uprošćavanje i uopštavanje normi, za spuštanje standarda, za „ozakonjenje bezakonja“.

Deca će za 20 godina biti hronični bolesnici

Svi mi, a posebno deca u godinama pred nama, svakodnevnim zagađenjem, udisanjem štetnih materija, u roku od 20 godina, ako se ništa konkretno ne promeni, mogli bismo da se suočimo sa zaista ozbiljnim zdravstvenim posledicama.

- Ako ostane ovako, mnogo ljudi će se porazboljevati, a naravno i deca. Za 20 godina svi ćemo trošiti novac na lečenje astme, hroničnog bronhitisa, ili ne daj Bože karcinoma. Ogromnu količinu novca - upozorava pulmolog Branimir Nestorović i dodaje da time što sada "štedimo" tako što ne stavljamo filtere i nismo uradili gasifikaiciju, za 20 godina plaćaćemo kroz lečenje pacijenta i ono što je najgore, ti ljudi će biti hronični bolesnici...

Posledice zagađenja, prema rečima pulmologa, prvo će osetiti osetljive grupe i oni koji već boluju od neke bolesti organa za disanje, ali na dugoročnom planu od zagađenog vazduha mogli bi da trpe konsekvence i oni koji su zdravi.

- U grupu bolesti koje bi se mogle razviti kod ljudi vremenom od lošeg vazduha ubrajaju se prvenstveno bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća koja svojim razvojem dovodi do toga da oboleli mora da koristi kiseonik. Nažalost, ne iskuljučuje se mogućnost razvoja karcinoma pluća kao najozbiljnije posledice - priča za "Blic" pulmolog dr Tanja Radosavljević i ističe da se u tu grupu ubrajaju i srčane smetnje, a da mnoga istraživanja pokazuju da se razvija i Alchajmerova bolest.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ko-nam-je-ukrao-cist-vazduh-kako-je-sistem-finansiranja-zastite-zivotne-sredine/7ng2c53

 

[JESSY]

Zagađenje vazduha kritično, Beograd drugi u svetu, u Boru upozorenje na OPASAN VAZDUH

•  
•  

 

FOTO: RAS SRBIJA

Zagađenje vazduha danas je dostiglo alarmante razine u Srbiji, pa dok je naša prestonica označena kao drugi najzagađeniji grad planete, u Boru je proglašen najviši nivo zagađenosti vazduha.

 

Naime, prema podacima koji su dostupni i na "Blic" vidžetu, stepen zagađenja u Boru je dostigao 324, čime je vazduh svrstan u najkritičniju poslednju kategoriju i izuzetno je opasan.

 

FOTO: AIR VISUAL / SCREENSHOT

 

"Zdravstveni alarm, svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje. Svi treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Naročito izbegavati sve fizičke aktivnosti na otvorenom, maksimalno skratiti boravak na otvorenom ili ne izlazititi bez preke potrebe napolje, sve što možete preusmerite na rad u zatvorenom prostoru", navedeno je u slučaju da zagađenje dostigne taj nivo.

 

FOTO: AIR VISUAL / SCREENSHOT BG zagađenje vazduha

Istovremeno, Beograd je danas druga prestonica sveta po zagađenju i na snazi je ljubičasti alarm.

 

 

FOTO: SEPA / SCREENSHOT

U zavisnosti od dela grada, stepen zagađenja varira, pa dok je na teritoriji Starog grada vazduh veoma nezdrav sa merenjima od 224, Novi Beograd meri 223, a isti broj je registrovan i na području Mostarske petlje.

 

FOTO: PREDRAG VUJANAC / RAS SRBIJA

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od posledica aerozagađenja

Metorolozi su objasnili da je prošle nedelje jugoistočni vetar "oduvao" maglu pa smo mogli lakše da dišemo. Međutim, kako su meteorolozi i najavili, vetar je počeo da slabi pa samim tim je i nivo zagađenja počeo da raste.

Podsetimo, koliko juče, Beograd se posle nekoliko dana vetra i nešto kvalitetnijeg vazduha opet popeo na neslavno prvo mesto po zagađenosti. Naš glavni grad je merio 253 PM čestica i skoro ceo dan držao tu nezavidnu titulu najzagađenijeg grada.

 

"Veoma nezdravo" - je oznaka koja je, dakle, i juče stajala uz našu prestonicu, a sve promene u zagađenju možete pratiti na "Blicovom" vidžetu "Zagađenje vazduha".

"Nivo zdravstvenog upozorenja na vanredne uslove. Čitava populacija će verovatno biti pogođena, odnosno svi mogu da osete zdravstvene tegobe", stoji uz objašnjenje ljubičaste kategorije zagađenja.

FOTO: MLADEN ŠURJANAC / RAS SRBIJA

Beograd u smogu

 

Navedene mere opreza variraju od samog stepena, a pri klasifikaciji "veoma nezdravo" navodi se da aktivna deca i odrasli, te ljudi sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom.

Ujedno, svi ostali, posebno deca, treba maksimalno da ograniče boravak na otvorenom, a sve aktivnosti potrebno je preusmeriti na zatvoren prostor.

"Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem", navedeno je u okviru ljubičastog upozorenja.

Dakle, Beograd je i danas ljubičast, ali ni drugi gradovi u Srbiji nisu ništa bolji s tim da je Bor danas ubedljivo najkritičniji grad Srbije. No, situacija nije drastično bolja ni u drugim mestima, pa se gotovo svi bore sa velikim stepenom zagađenja.

 

Jedna od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine

Podsećanja radi, oko trećine stanovnika u Srbiji izloženo je prekomernom zagađenju vazduha - zaštita od aerozagađenja jedna je od najzapuštenijih oblasti u zaštiti životne sredine, jer je decenijama zanemarivana.

 

FOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA

Kako je "Blic" pisao, loš kvalitet vazduha predstavlja najveći zdravstveni rizik koji potiče iz životne sredine i procenjuje se da svake godine prevremeno odnese preko 400.000 života u Evropi. Kao rezultat višedecenijskog zanemarivanja problema zagađivanja vazduha, u Srbiji je danas najmanje dva i po miliona ljudi izloženo vazduhu koji se može smatrati opasnim po zdravlje, uglavnom stanovnici većih gradova.

- Početkom ovog veka, Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo. Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha. A to je samo deo cene koju plaćamo - upozorio je u svom godišnjem izveštaju Fiskalni savet.

Mere zaštite koje svi mogu da preduzmu

Dok gradovi Srbije dostižu neverovatne nivoe aerozagađenja, postavljeno je pitanje šta je to što svi mogu da preduzmu, odnosno koji tip zaštite je realan. Svojevremeno je pulmolog dr Tanja Radosavljević ispričala da ranjive grupe kao što su deca, trudnice i starije osoba nikako ne bi trebalo da izlaze napolje u periodima visokog zagađenja, pa objasnila da posledice nikako nisu odmah osetne.

 

FOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Nano maske kao vid zaštite od zagađenog vazduha

- Od aerozagađenja se ne umire akutno. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije godišnje 6.000 ljudi umre od bolesti izazvane aerozagađenjem i njihovih komplikacija, a u svetu 7 miliona ljudi godišnje umre od tih bolesti - rekla je dr Radosavljević, pa dodala da jedini način da se zaista zaštitimo od najsitnijih štetnih čestica nisu hiruške, već nano maske: "Kada je Peking bio najzagađeniji grad na planeteti svi su nosili nano maske, međutim kod nas je mentalitet takav da korišćenje takvih masti predstavlja nešto što je neuobičajeno"

Objasnila je i da ideja da nam pri zagađenju mogu pomoći praktične stvari kao što su vlažne maramice ili provetravanje prostorija, prema rečima pulmologa nisu nešto što ide u dobrom smeru.