Претражи Живе Речи Утехе

Pre 80 godina, 5. decembra 1931. godine, po nalogu Josifa Staljina u Moskvi je dignut u vazduh glavni hram Ruske pravoslavne crkve – Hram Hrista Spasitelja. On je izgrađen kao spomenik hrabrosti ruskog naroda u borbi protiv Napoleonove invazije. Svečano osvećenje Hrama održano je 26. maja 1883. godine, na dan Voznesenja Gospodnjeg. Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, nova vlast je krenula u ideološku borbu protiv crkve. Uredbom sovjetskih vlasti „O odvajanju crkve od države i škole od crkve“ dvadesetih godina prošlog veka, stotine crkava i manastira u Rusiji je ili srušeno ili pretvoreno u domove kulture, zatvore, skladišta i objekte za razne namene. Slična sudbina zadesila je i Hram Hrista Spasitelja, kada je doneta odluka o izgradnji Palate Sovjeta. Palata je istovremeno trebalo da bude spomenik Lenjinu, Kominterni i SSSR-u, i zato je bilo važno da se nalazi na uzvišenju, kako bi se mogla videti izdaleka. Staljin je 1931. godine našao rešenje – odlučio je da glavni hram u zemlji bude srušen, a da na njegovom mestu bude podignuta „glavna“ zgrada. Prema projektu arhitekte Borisa Jofana, trebalo je izgraditi džinovski toranj, krunisan ogromnom statuom Lenjina koji rukom pokazuje na put ka svetloj budućnosti. Palata, čija je projektovana visina bila 415 metara, trebalo je da bude najviša zgrada ne samo u Moskvi, već i u celom svetu. Godine 1932. sto dvadeseta godišnjica rata s Napoleonom poklapala se s petnaestogodišnjicom Oktobarske revolucije i desetogodišnjicom osnivanja SSSR-a. Sovjetsko rukovodstvo je želelo da obeleži ta dva događaja početkom izgradnje velikog spomenika. Formirana je komisija koja je procenila umetničku vrednost predmeta, fresaka, bareljefa i skulptura u Hramu. Na neverovatno kratkom spisku umetničkih dela koje treba sačuvati našli su se fragmenti fresaka, deo crkvenog pribora i nekoliko bareljefa, koji su prebačeni u muzeje, a sve ostalo je uništeno. Polovinom 1931. godine počelo je rušenje Hrama. U avgustu je područje oko hrama ograđeno, a u jesen je demontaža zgrade već bila u punom zamahu. Radovi su izvođeni u velikoj žurbi: pozlaćene ploče sa krova i kupola su bacane odozgo, razbijane su skulpture. Sa kupole Hrama pao je krst, ali sama kupola je ostala zaglavljena u armaturi. Kada su shvatili da nije moguće rastaviti zgradu do temelja, doneta je odluka da hram bude dignut u vazduh. Prva detonacija nije srušila hram, pa je dodato još eksploziva. Hram Hrista Spasitelja konačno je pao 5. decembra 1931. godine u 12 sati. Mermerom iz hrama obložene su stanice metroa Kropotkinska i Ohotni rjad, a klupe su ukrasile stanicu Novokuznjecka. Deo ploča sa imenima heroja iz Domovinskog rata 1812. godine usitnjen je i posut po stazama moskovskih parkova, a deo je iskorišćen za završnu obradu gradskih zgrada.