Jump to content

Radost, pogled na bližnjeg, osluškivanje bližnjeg..zajedničarenje...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Iako su iskušenja velika i narodi stradaju, nas niko ne sprečava da živimo u duhu zajedništva i radosti.

Kreativan rad i konstruktivan život u Crkvi je potreba današnjeg čoveka a ne da čita bljuvotine svaki dan.

Razmislimo o tome, svako u svojoj zajednici.

Primer mladog i novog  episkopa Grčke Crkve Simeona Ftiotidijskog! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Никад ми ово није било јасно. Чему ово? Прилагођавање свету на овај начин, или уопште тежња да се као хришћани свидимо свету је контрапродуктивна. Римокатолици су на Другом концилу кренули у ту причу ађорнамета и није им била од користи. Не требају свету владике фудбалери, кошаркаши, свештеници рокери или репери. Свет то већ има. Од Цркве му треба оно што му нико у свету не може дати, то је њена differentia specifica. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 42 минута, Родољуб Лазић рече

Никад ми ово није било јасно. Чему ово? Прилагођавање свету на овај начин, или уопште тежња да се као хришћани свидимо свету је контрапродуктивна. Римокатолици су на Другом концилу кренули у ту причу ађорнамета и није им била од користи. Не требају свету владике фудбалери, кошаркаши, свештеници рокери или репери. Свет то већ има. Од Цркве му треба оно што му нико у свету не може дати, то је њена differentia specifica. 

Nema on potrebu da se svidi svetu, već mu se približava na mnoge načine. Jedan od tih načina je i fudbal. Zajednica i osećaj pripadnosti, to je potrebno vernom narodu, i tu su učesnici i igrači i publika i njihovi domovi kad se vrate kući i pričaju da je taj vladika podelio sebe i svoje vreme 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, ViktorijaV рече

Nema on potrebu da se svidi svetu, već mu se približava na mnoge načine. Jedan od tih načina je i fudbal. Zajednica i osećaj pripadnosti, to je potrebno vernom narodu, i tu su učesnici i igrači i publika i njihovi domovi kad se vrate kući i pričaju da je taj vladika podelio sebe i svoje vreme sa njima.

Primer. Kad sam bila popadija u jednom gradu svako proleće bi se sadilo cveće u  porti i to su uglavnom radile žene iz Crkve, starije bake...i ja dodjem sa njima da sadim a one kažu popadija ne morate da radite sa nama ali mi volimo da ste sa nama. Vi samo budite tu i nama je to podstrek i radost. Naravno da ja sadim sa njima.... Tako i spremanje crkve. Uvek sam spremala crkve sa ženama i to im je takodje značilo. Svako zajedničarenje i podrška znači i stvara zajednicu i ljubav. Na taj način si ti njima pristupačniji, lakše ti pridju, lakše se otvore i stvara se jedno poverenje i ljubav. Nosiš Hrista svima i vezuješ ih za Hrista, a ne za sebe. Budeš mali provodnik, mali ali bitan...

 

 

Велика је разлика између овога што ви наводите и онога о чему сам ја причао. Не мора влладика да игра фудбал да би људима објаснио да фудбал може бити у нечему добар и користан. Нити да свира рок нити да се бави боксом. Све то ради много људи. Владика и свепштеник су ту да упућују у неку другу димензију живота. У католичким црквама су одавно на мисама свећеници свирали гитаре, редовнице и редовници ђускали уз музику Елвиса Прислија са народом (не у цркви, да се разумемо) али то није било никоме од користи. Ни свећеницима, ни редовницима, ни народу. А претекст је био исти - приближавање свету и људима, заједничарење...Без много филозофирања, то је оно што се зове секулаизација или посветовњачење. Крајем деветнаестог века свети Јован Кроинштатски, нпр. паљбу осипа по позориштима и губљењу времена у њима (каже, између осталог, разне скаредне ствари се тамо говоре. Шта ли би данас рекао???). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Велика је разлика између овога што ви наводите и онога о чему сам ја причао. Не мора влладика да игра фудбал да би људима објаснио да фудбал може бити у нечему добар и користан. Ниути да свира рок нитиу да се бави боксом. Све то ради много људи. Владика и свепштеник су ту да упућују у неку другу димензију живота. У католичким црквама су одавнои на мисама свирали гитаре, опатице ђускале уз музику Елвиса Прислија са народом, али то није било никоме од користи.

Ovde nije u pitanju fudbal nego osećaj pripadnosti i zajednice....to su finese....bitan je pokret duše da se otvoriš čoveku. Na mnoge načine. Konkretno u ovoj situaciji ja sam vaš, to je poruka. Dobro mi je ovde biti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, ViktorijaV рече

Ovde nije u pitanju fudbal nego osećaj pripadnosti i zajednice....to su finese....bitan je pokret duše da se otvoriš čoveku. Na mnoge načine. Konkretno u ovoj situaciji ja sam vaš, to je poruka. Dobro mi je ovde biti.

Жао ми је, мислим да је то само "прича". Шта, раније се свештеници и владике нису "отварали" људима? Патријарх Павле је примао људе кад год су му пришли, владиукас Данило такође, старац Тадеј је дан и ноћ био са народом, причао, поучавао, молио се с њима и за њих. То је отварање суштинско, а ово је отварање "од овог света". Није владика и свепштеник ту да би сведочио овај свет, него онај други, духовни, црквени.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Жао ми је, мислим да је то само "прича". Шта, раније се свештеници и владике нису "отварали" људима? Патријарх Павле је примао људе кад год су му пришли, владиукас Данило такође, старац Тадеј је дан и ноћ био са народом, причао, поучавао, молио се с њима и за њих. То је отварање суштинско, а ово је отварање "од овог света". Није владика и свепштеник ту да би сведочио овај свет, него онај други, духовни, црквени.

Ja mislim da je to samo ulaznica ili karta za ulazak,  njegov način,  a  propovedanjem  Hrista nastavlja kao primarno delo i misija.

Ovo je delić i početak njegovog otvaranja parohijanima. Da ih oslobodi, da steknu bliskost....možda grešim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Велика је разлика између овога што ви наводите и онога о чему сам ја причао. Не мора влладика да игра фудбал да би људима објаснио да фудбал може бити у нечему добар и користан. Нити да свира рок нити да се бави боксом. Све то ради много људи. Владика и свепштеник су ту да упућују у неку другу димензију живота. У католичким црквама су одавно на мисама свећеници свирали гитаре, редовнице и редовници ђускали уз музику Елвиса Прислија са народом (не у цркви, да се разумемо) али то није било никоме од користи. Ни свећеницима, ни редовницима, ни народу. А претекст је био исти - приближавање свету и људима, заједничарење...Без много филозофирања, то је оно што се зове секулаизација или посветовњачење. Крајем деветнаестог века свети Јован Кроинштатски, нпр. паљбу осипа по позориштима и губљењу времена у њима (каже, између осталог, разне скаредне ствари се тамо говоре. Шта ли би данас рекао???). 

Данас је позориште добро чега све има.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

У католичким црквама су одавно на мисама свећеници свирали гитаре, редовнице и редовници ђускали уз музику Елвиса Прислија са народом (не у цркви, да се разумемо) али то није било никоме од користи. Ни свећеницима, ни редовницима, ни народу. А претекст је био исти - приближавање свету и људима, заједничарење...Без много филозофирања, то је оно што се зове секулаизација или посветовњачење.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Psihula рече

Meni se dopada ovaj stav. 

Dobro mi je ovde sa vama biti.

Не слажем се. Али свако има право на своје мишљење, то је барем неспорно. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Psihula рече

Bravo! Odlično! Normalna komunikacija...:)

Варијетет је: ниси у праву. А онда почиње "битка до истребљења" тј. да док неко не докаже оном другом да је у праву. А то, да онај други прихвати да није у праву, то се, реално, врло ретко дешава. Зато је то у принципу губљење времена. Значи, по мени, изнесеш став и образложиш једанпут, двапут - изнесеш аргументе на којима засниваш своје мишљење и став. После тога је углавном губљење времена и енергије.

А што се тиче еп. Максима, ту ниси у праву. :))). За еп. Иринеја сам склон да ти у много чему поверујем, делује ми да искрено пишеш. Е сад, често у животу важи она изрека:"то што сам ја грбав, не значи да ти немаш клемпаве уши." Ал нема везе, нећемо о томе, мислим да је и превише речено.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Варијетет је: ниси у праву. А онда почиње "битка до истребљења" тј. да док неко не докаже оном другом да је у праву. А то, да онај други прихвати да није у праву, то се, реално, врло ретко дешава. Зато је то у принципу губљење времена. Значи, по мени, изнесеш став и образложиш једанпут, двапут - изнесеш аргументе на којима засниваш своје мишљење и став. После тога је углавном губљење времена и енергије.

А што се тиче еп. Максима, ту ниси у праву. :))). За еп. Иринеја сам склон да ти у много чему поверујем, делује ми да искрено пишеш. Е сад, често у животу важи она изрека:"то што сам ја грбав, не значи да ти немаш клемпаве уши." Ал нема везе, нећемо о томе, мислим да је и превише речено.

 

U redu slažem se. Tvrdoglavost i čvrsto zastupanje svojih stavova bez mogućnosti da suprotnu stranu saslušaš. A ponižavanje ne komentarišem.

A za šta nisam u pravu što se tiče Episkopa Maksima?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...